Poljani (istočnoslovensko pleme)
Poljani (ukr. Поляни, rus. Поляне), su bili jedna od ranosrednjovekovnih plemenskih zajednica istočnoslovenskih plemena koji su u periodu između 6. i 9. veka, naseljavali srednji tok reke Dnjepar. U ranom srednjem veku postojala su dva posebna slovenska plemena koja su imala isto ime „Poljani”, drugo je zapadnoslovensko pleme Poljani, koje je naseljavalo područje između reka Odre i Visle (Velikopoljska). Ime plemena potiče od reči polje ili poljana.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prema Povesti minulih leta, Poljani potiču od Slovena koji su naseljavali srednji i donji tok reke Dunav. [2] Poljani su se na zapadu graničili sa Drevljanima, na severozapadu sa Dregovičima (Draguvitima), na jugozapadu sa Tivercima, na jugu sa Uličima i na istoku sa Hazarskim kaganatom. Glavni grad Poljana bio je Kijev, ostali veliki gradovi su bili Višgorod, Belgorod na reci Irpenj desnoj pritoci Dnjepra, Zvenigorod, Trepolj, Vasilev.
Sredinom 9. veka Poljani su plaćali danak Hazarima. U drugoj polovini 9. veka Poljani padaju pod vlast stare Rusije. Krajem 9. veka ruski knez Oleg prestonicu Rusije premešta u Kijev.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ H. Łowmiański, Początki Polski, P. 2, Warszawa (1964). str. 66, 106.
- ^ Povest minulih leta: „Спустя много времени сели славяне по Дунаю, где теперь земля Венгерская и Болгарская... ... Когда волохи напали на славян дунайских, и поселились среди них, и притесняли их, то славяне эти пришли и сели на ... ... Так же и эти славяне пришли и сели по Днепру и назвались полянами,”
