Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
Zgrada Poljoprivrednog fakulteta danas
Tipdržavni
Osnivanje1919. godine
AfilijacijaUniverzitet u Beogradu
DekanProf. dr Dušan Živković
LokacijaBeograd, Srbija
Veb-sajthttp://www.agrif.bg.ac.rs/

Poljoprivredni fakultet je osnovan 1919. godine kao jedan od 6 fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Istorijat Fakulteta[uredi | uredi izvor]

Za osnivanje Poljoprivrednog fakulteta najveće zasluge imao je Sima Lozanić (1847—1935), prvi profesor Agrikulturne hemije i tadašnji rektor Beogradskog univerziteta. Veliku pomoć i razumevanje oko osnivanja Fakulteta, Sima Lozanić je imao od Jovana Žujovića (1856—1936), geologa i petrografa, tadašnjeg ministra prosvete. Fakultet je osnovan Zakonom o izmenama i dopunama zakona o Univerzitetu od 27. 02. 1905. godine (Sl. novine Kraljevine SHS br. 85, godina I, od 23. 08. 1919. godine).

Odmah po završetku Prvog svetskog rata, na prvoj sednici Univerzitetskog saveta, održanoj 28. marta 1919. godine, rektor je saopštio akt Ministarstva prosvete, u kojem je izražena želja da se na Beogradskom univerzitetu otvori - započne sa radom Poljoprivredni fakultet, sa dva odseka: poljoprivrednim i šumarskim. Zbog toga se ovaj dan obeležava kao - Dan Poljoprivrednog Fakulteta.

Priprema za otvaranje i početak rada Poljoprivrednog fakulteta trajala je do jeseni 1920. godine, a nastava je počela 5. decembra, uvodnim govorom prvog dekana, dr Petra Đorđevića, redovnog profesora Specijalne botanike i načelnika Ministarstva šuma i ruda. Bilo je predviđeno da Topčiderska ekonomija pripadne fakultetu, ali to se nije dogodilo. Deset studenata šumarskog odseka nije moglo započeti četvrtu godinu 1923. jer nije bilo nastavnika.[1]

Godine 1930. Fakultet dobija novi naziv, Poljoprivredno-šumarski fakultet, a 1933. godine se iz Beograda preseljava u Zemun u zgradu namenski sazidanu za njega (osvećena 14. decembra te godine[2]). Par godina kasnije počinju radovi na uređenju dvorišta fakulteta - jedan hektar pokriven žitaricama, povrćem, drvećem...[3] Studije su bile teške: od 894 studenta upisana od osnivanja do 1934, diplomiralo je 170.[4]

Posle Drugog svetskog rata tj. 1949. godine izdvojili su se kao samostalni fakulteti: Šumarski i Poljoprivredni fakultet.

Organizacija Fakulteta[uredi | uredi izvor]

Nastavna delatnost Fakulteta obavlja se u okviru sledećih odseka:

  • Odsek za ratarstvo;
  • Odsek za voćarstvo i vinogradarstvo;
  • Odsek za hortikulturu;
  • Odsek za zootehniku;
  • Odsek za melioracije zemljišta;
  • Odsek za fitomedicinu;
  • Odsek za poljoprivrednu tehniku;
  • Odsek za prehrambenu tehnologiju i
  • Odsek za agroekonomiju.


Za organizovanje i izvođenje naučno-istraživačkog rada i studija Fakultet ima sledeće institute:

  • Institut za ratarstvo i povrtarstvo;
  • Institut za hortikulturu;
  • Institut za zootehniku;
  • Institut za zemljište i melioracije;
  • Institut za fitomedicinu;
  • Institut za poljoprivrednu tehniku;
  • Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju i
  • Institut za agroekonomiju.


Katedra je osnovna nastavno - naučna jedinica. Katedre su nosioci i organizatori nastavnog, naučnog i stručnog rada. Fakultet ima sledeće katedre i to pri institutu:

Institut za ratarstvo i povrtarstvo:

  1. Katedra za agrobotaniku;
  2. Katedra za agrotehniku i agroekologiju;
  3. Katedra za ratarstvo i povrtarstvo;
  4. Katedra za genetiku, oplemenjivanje biljaka i semenarstvo;
  • Kabinet za strane jezike


Institut za voćarstvo i vinogradarstvo:

  1. Katedra za voćarstvo;
  2. Katedra za vinogradarstvo;


Institut za zootehniku:

  1. Katedra za opšte stočarstvo i oplemenjivanje domaćih i gajenih životinja;
  2. Katedra za ishranu, fiziologiju i anatomiju domaćih i gajenih životinja;
  3. Katedra za odgajivanje i reprodukciju domaćih i gajenih životinja;


Institut za zemljište i melioracije:

  1. Katedra za pedologiju i geologiju;
  2. Katedra za agrohemiju i fiziologiju biljaka;
  3. Katedra za ekološku mikrobiologiju;
  4. Katedra za melioracije zemljišta;


Institut za fitomedicinu:

  1. Katedra za fitopatologiju;
  2. Katedra za entomologiju i poljoprivrednu zoologiju;
  3. Katedra za pesticide i herbologiju;


Institut za poljoprivrednu tehniku:

  1. Katedra za poljoprivrednu tehniku;
  2. Katedra za matematiku i fiziku;


Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju:

  1. Katedra za hemiju i biohemiju;
  2. Katedra za tehnologiju konzervisanja i vrenja;
  3. Katedra za tehnologiju ratarskih proizvoda;
  4. Katedra za tehnologiju animalnih proizvoda;
  5. Katedra za tehnološku mikrobilogiju;
  6. Katedra za upravljanje bezbednošću i kvalitetom hrane;


Institut za agroekonomiju:

  1. Katedra za menadžment u agrobiznisu;
  2. Katedra teorije troškova, računovodstva i finansija;
  3. Katedra za ekonomiku poljoprivrede, tržište i ruralni razvoj;
  4. Katedra za statistiku;
  5. Katedra za opštu ekonomsku teoriju, sociologiju, sociologiju sela i poslovno pravo.

Zaposleno osoblje[uredi | uredi izvor]

Zaposleno osoblje su lica koja su u radnom odnosu na Fakultetu. Nastavno osoblje (nastavnici i saradnici) na Fakultetu čine lica koja ostvaruju nastavni, naučni i istraživački rad. Nenastavno osoblje čine lica koja obavljaju stručne, administrativne i tehničke poslove. Na fakultetu radi oko 282 nastavnog i 192 nenastavno osoblja i 49 stručnih saradnika što iznosi ukupno oko 523 zaposlenih. Zadatak svih ovih zaposlenih je obrazovanje studenata Poljoprivrednog fakulteta kojih ima oko 4500.

Dekani Poljoprivrednog fakulteta[uredi | uredi izvor]

  • Prof. dr Petar Đorđević, 1920−1923
  • Prof. dr Ivan Đaja, 1923−1926
  • Prof. dr Milan Vlajinac, 1926−1932, 1935−1936
  • Prof. dr Đoka Jovanović, 1932−1933
  • Prof. dr Dobrosav Todorović, 1933−1934, 1939−1942, 1945−1947
  • Prof. dr Stanoje Nedeljković, 1936−1939
  • Prof. dr Mihajlo Gradojević, 1942−1943
  • Prof. dr Mladen Josifović, 1944−1945, 1947−1949, 1952−1954
  • Prof. dr Stevan Nikolić, 1949−1950
  • Prof. dr Živojin Tešić, 1950−1952, 1954−1955
  • Prof. dr Dragiša Nikolić, 1955−1957
  • Prof. dr Jovan Belić, 1957−1958
  • Prof. dr Stanko Mirić, 1958−1960
  • Prof. dr Čedomir Obračević, 1960−1962
  • Prof. dr Lazar Avramov, 1962−1964
  • Prof. dr Novica Mitić, 1964−1967
  • Prof. dr Momčilo Stojanović, 1967−1969
  • Prof. dr Radojica Kljajić, 1969−1971
  • Prof. dr Milomir Džamić, 1971−1973
  • Prof. dr Života Popović, 1973−1975
  • Prof. dr Branko Bajčetić, 1975−1977
  • Prof. dr Aleksandar Đokić, 1977−1979
  • Prof. dr Milorad Babović, 1979−1981, 1996−2000
  • Prof. dr Dragutin Veličković, 1981−1983, 1987−1989, 1989−1993
  • Prof. dr Viden Ranđelović, 1983−1985
  • Prof. dr Živorad Gajić, 1985−1987
  • Prof. dr Viliman Koljajić, 1994−1995
  • Prof. dr Dragiša Raičević, 2000
  • Prof. dr Sofija Pekić, 2000−2003
  • Prof. dr Nebojša Ralević, 2003−2012
  • Prof. dr Milica Petrović, 2012−2018
  • Prof. dr Dušan Živković, od 2018

Profesori Poljoprivrednog fakulteta, rektori i prorektori na Beogradskom univerzitetu[uredi | uredi izvor]

  • Prof. dr Dragutin Veličković, rektor, 1993−1997
  • Prof. dr Stevan Nikolić, prorektor, 1952−1954
  • Prof. dr Novica Mitić, prorektor, 1971−1975
  • Prof. dr Aleksandar Đokić, prorektor, 1979−1983
  • Prof. dr Milorad Babović, prorektor, 1987−1991
  • Prof. dr Nikola Ristić, prorektor, 1998−2003

Profesori Poljoprivrednog fakulteta, akademici[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Pogled sa ugla
    Pogled sa ugla
  • Pogled iz parka
    Pogled iz parka
  • Pogled sa Avijatičarskog trga
    Pogled sa Avijatičarskog trga
  • Dvorišni izgled zgrade
    Dvorišni izgled zgrade
  • Dvorište fakulteta
    Dvorište fakulteta
  • Staklene bašte
    Staklene bašte

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Politika", 28. nov. 1923, str. 4
  2. ^ Politika 12.12.1933, str. 8[mrtva veza]. digitalna.nb.rs
  3. ^ „Politika”, 3. jul 1938
  4. ^ "Politika", 23. dec. 1934

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pedeset godina Poljoprivrednog fakulteta 1919/20 - 1969/70, Beograd 1970.
  • Sedamdeset godina Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1919-1989, Beograd - Zemun 1989.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пољопривредни_факултет_Универзитета_у_Београду&oldid=27111998”