Poljska ćirilica
Poljska ćirilica (Cыrыlica polьska/Cыrыlica poljska) je naziv projekata za pravljenje ćirilične azbuke za poljski jezik.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Budući da je poljski slovenski jezik, po mišljenju nekih stručnjaka njemu dosta bolje odgovara ćirilično pismo koje i jeste sačinjeno za slovenske jezike.
Raznovidnosti poljske ćirilice[uredi | uredi izvor]
Carski projekat[uredi | uredi izvor]
Postoji mnogo varijanti poljske ćirilice, kako savremenih, tako i istorijskih. Ruski car Nikolaj I sredinom HІH veka, u vreme talasa rusifikacije u Poljskom carstvu, namerevao je da ćirilizuje poljski jezik[1], ali je pretrpeo neuspeh. Evo primera teksta [2] tom ćirilicom:
- Povrótъ Tatы, přezъ A. Mickeviča
- Póйdzьce o dzяtki, póйdzьce všistke razэm
- Za mяsto, podъ slupъ na vzgórэkъ,
- Tamъ předъ cudovnыmъ klękniйce obrazэmъ,
- Pobožne zmóvce pacёrэkъ.
- Tato ne vraca ranki i večorы
- Vэ Lzah go čekamъ i trvodzэ;
- Rozlяlы řeki, pэlnэ zveřa borы,
- I pэlno zbóйcóvъ na drodzэ;-
- Slыšącъ to dzяtki begną všistke razэmъ
- Za mяsto podъ slupъ na vzgórэkъ,
- Tamъ předъ cudovnыmъ klękaя̨ obrazemъ,
- I začinaя̨ pacёrэkъ.
- Caluя̨ zemę, potэmъ vъ Imę Oйca,
- Sыna i Duha svętэgo,
- Bądzь pohvalёna přenaйsьvętša Tróйca
- Tэrazъ i času všelьkego.
Osobenosti ovog provopisa:
- Koristi se slovo ř umesto poljskog rz;
- Tradicionalni doreformni tvrdi znak (ъ) na kraju većine reči;
- Poljsko ó ostaje neizmenjeno;
- Poljski «ogonjek» (ogonek) čuva se, i dodaje se slovima ćirilice;
- Za poljske ć i dź koriste se cь i dzь, koji postoje u savremenom beloruskom jeziku.
Savremene varijante[uredi | uredi izvor]
Najveći problem u vezi s prevodom poljskog na ćirilicu su glasovi koji postoje samo u poljskom: nosni samoglasnici ą i ę. U HІH veku reformatori su prosto preneli takozvani «ogonjek» na ćirilicu, napravivši 4 nova slova kojih do tada nije bilo: ą, э̨, я̨ i ę. Međutim, crkvenoslovenski jezik je već imao 4 odgovarajuća stara slova za te glasove: ѧ, ѫ, ѩ i ѭ (jusovi). Azbuka koja ih koristi zove se ili Юsovica (Jusovica) (naziv je došao od jusova). U toj azbuci ima ukupno 46 slova.
Jusovica na osnovama ruske azbuke[uredi | uredi izvor]
Ova verzija ima 37 slova:
A B V G D E Ë Ž Z I Й K L M N O P R S T U F H C Č Š Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ
Slovo i kad se ispred suglasnika nađe u grupi sa drugim samoglasnikom (IA, IE, IO, IU, IĄ, IĘ) ne označava posaban glas, već mekoću tog suglasnika. U ćirilici se ta grupa namenjuje odgovarajućim jotovanim samoglasnikom (Я, E, Ё, Ю, Ѭ, Ѩ). Takođe se i grupe JA, JE, JO, JU, JĄ, JĘ zamenjuju jotovanim samoglasnikom. Umekšani suglasnici C i DZ se ne menjaju u C i DZ nego u T i D jer je to etimološki pravilnije.
Akut nad suglasnikom se prenosi kao meki znak iza njega (Ś, Ź, Ć, DŹ, Ń → SЬ, ZЬ, TЬ, DЬ, NЬ). Inače, suglasnici sa akutom se javljaju samo na kraju reči ili ispred drugog suglasnika.
Slovo Ł, koje označava glas blizak glasu L, prenosi se kao tvrdo L, dok se L tretira kao meko L.
SZCZ se prenos kao Щ.
U sadašnje vreme grupa RZ se izgovara isto kao Ž, ali takođe iz etimolških razloga ne prenosi se kao Ž, već se tretira kao umekšano R.
S druge strane, slovo Ó, koje se izjednačilo sa U, prenosi se kao U. Slovo Y se prenosi kao Ы. Ukoliko se ispred E ne nalazi I ili J ono se prenosi kao Э jer nije jotovano.
Primer teksta tom ćirilicom:
| Powrót Taty, przez A. Mickiewicza | Povrut Tatы, prez A. Mickeviča |
|---|---|
|
Pójdźcie o dziatki, pójdźcie wszystkie razem Tato nie wraca ranki i wieczory Słysząc to dziatki biegną wszystkie razem Całują ziemię, potem w Imię Ojca, |
Puйdьte o dяtki, puйdьte všistke razэm Tato ne vraca ranki i večorы Slыšѫc to dяtki begnѫ všistke razэm Caluѭ zemѩ, potэm v Imѩ Oйca, |
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ I. Levin: Materialы i politike carizma v oblasti pisьmennosti «inorodcev» ", Kulьtura i pisьmennostь Vostoka, kn. 6, Baku, 1930. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. avgust 2011), Pristupljeno 23. 4. 2013.
- ^ Źródło: Historia 2. Czasy nowożytne. Zakres podstawowy, Bogumiła Burda i inni, OPERON, 2003, zdjęcie na pp. 337.