Praviteljstvujušči senat crnogorski i brdski

Oblasti Stare Crne Gore i Brda na karti iz 1862. godine

Praviteljstvujušči senat crnogorski i brdski je bio organ centralne vlasti u Staroj Crnoj Gori i Brdima, koji je osnovao Petar Drugi Petrović Njegoš (1830-1851), kao rezultat potrebe da se Senat tj. Kuluk reformiše i više uzdigne iznad plemenskih podela. Rusija je prethodno poslala svoje opunomoćenike Ivana Vukotića i Mateju Vučićevića koji su imali zadatak da urede državne organe. Senat je prvo imao 16, a potom 14 senatora. Senatori su birani od najistaknutijih pojedinaca nevodeći računa o plemenskoj pripadnosti. Prvi predsednik Senata je bio Ivan Vukotić, a njegov zamenik je bio Mateja Vučićević. Njegoš je ovaj organ držao pod svojom kontrolom, a kada mu je bilo jasno da Vukotić nastoji da uzme svu svetovnu vlast u svoje ruke, preduzima odlučan korak i smenjuje predsednika i njegovog zamenika koji se potom vraćaju za Rusiju. Novi predsednik senata je postao rođeni Njegošev brat Pero a zamenik rođak Đorđije Petrović.

Senat je pre svega bio zadužen za sudsku vlast kao i za nadzor nad ostalim organima, ali se njegove odluke nisu sprovodile dok ih ne potpiše vladika. Senatori su stalno boravili na Cetinju i primali platu.

Predsjednici Senata

• Ivan Vukotić, prvi, 1832 — 1834
• Pero Tomov Petrović, 1837 — 1853
• Đorđije Petrović, 1853 — 1857
• Mirko Petrović Njegoš, 1857 — 1867
• Božo Petrović Njegoš, 1867 — 1879

Ukidanje

1879. godine osnovan je Veliki Sud (najviša sudska instanca u Crnoj Gori). Ukinut je Senat i osnovan Državni savjet i ministarstva.

Vidi još

• Mitropolstvo Crnogorsko
• Praviteljstvo suda crnogorskog i brdskog
• Praviteljstvujušči senat
• Praviteljstvujušči sovjet serbski

Literatura

• Дурковић-Јакшић, Љубомир (1957). Србијанско-црногорска сарадња (1830-1851). Београд: Научно дело. 
• Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј. 
• Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу. 
• Милићевић, Јован (1981). „Crna Gora 1797-1851”. Историја српског народа. knj. 5, sv. 1. Београд: Српска књижевна задруга. str. 159—211. 
• Миловић, Јевто М. (1984). Петар II Петровић Његош у свом времену. Титоград: Црногорска академија наука и умјетности. 
• Stefanović-Karadžić, Vuk (1837). Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung. 
• Стефановић-Караџић, Вук (1969). „Crna Gora i Crnogorci: Prilog poznavanju evropske Turske i srpskog naroda”. Етнографски списи: О Црној Гори. Београд: Просвета. str. 265—354.