Pravo na privatnost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pravo na privatnost element je različitih pravnih tradicija kojima se ograničavaju vladine i privatne radnje koje ugrožavaju privatnost pojedinaca.[1] Ovo pravo pominje se u preko 150 nacionalnih ustava na svetu.[2]

Nakon globalne afere prisluškivanja iz 2013. koju je pokrenuo bivši zaposlenik Nacionalne sigurnosne agencije (NSA) Edvard Snouden, neotuđivo ljudsko pravo na privatnost bilo je predmet međunarodne debate. Vladine agencije, kao što su NSA, Centralna obaveštajna agencija (CIA), Krilo za istraživanje i analizu (R&AW) i Državni komunikacioni štab (GCHQ), uključili su se u masovni, globalni nadzor .

Neke trenutne rasprave o pravu na privatnost obuhvataju: da li bi privatnost imala suživot s trenutnim mogućnostima obaveštajnih službi (poput pristupa i analize mnogih pojedinosti iz života individue); da li se pomenuto pravo gubi kao deo društvenog ugovora za jačanje odbrane od navodnih terorističkih napada; da li je terorizam valjan izgovor za špijuniranje opšte populacije.

I akteri iz privatnog sektora ugrožavaju pravo na privatnost, a naročito tehnološke kompanije poput Amazona, Epla, Fejsbuka, Gugla i Jahua koje koriste i prikupljaju lične informacije. Ova zabrinutost pojačana je skandalima, npr. skandal sa podacima Fejsbuka i Kembridž analitike, koji se usredsredio na psihografsku kompaniju Kembridž analitika, koja koristi lične podatke sa Fejsbuka kako bi uticala na velike grupe ljudi.[3]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Right to Privacy”. faculty.uml.edu. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  2. ^ „Read about „Right to privacy” on Constitute”. constituteproject.org. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  3. ^ Kozlowska, Hanna; Kozlowska, Hanna. „The Cambridge Analytica scandal affected nearly 40 million more people than we thought”. Quartz (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 4. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mordini, Emilio. „Nothing to Hide: Biometrics, Privacy and Private Sphere”. In: Schouten, Ben, Niels Christian Juul, Andrzej Drygajlo, and Massimo Tistarelli (editors). Biometrics and Identity Management: First European Workshop, BIOID 2008, Roskilde, Denmark, May 7—9, 2008, Revised Selected Papers. Springer Science+Business Media, 2008. pp. 245—258. ISBN 9783540899907.. doi:10.1007/978-3-540-89991-4_27.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]