Prangija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Prangija (franc. Franc Franak, tur. frengi, firengi [1]) je sprava, odnosno vrsta malog topa iz kojeg se puca prilikom veselja; figurativno se može odnositi na tvrdoglavog čoveka [2]. Iz prangije se pucalo da bi se najavili razni narodni skupovi, pa i sabori, ili, s vrha brega, da se rasteraju gradobitni oblaci. Jedan od običaja je da se na Badnji dan u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak.

Saborska prangija[uredi]

Prangija je stari liveni, nepokretni, primitivni top za posebne namene. Uvek stoji stabilno i cev mu je polukoso usmerena u nebo. Sa postoljem nije bila veća (duža) od šezdeset santimetara. Bila je veoma teška, tako da je nije mogao podići ni najjači čovek. Pre pucanja u nju se prvo stavljao fitilj i kroz posebnu rupu, pri dnu cevi, izvlačio napolje. Onda se u cev, od vrha do dna stavljao barut, pa lomljena cigla i kamen. Sve se to dobro nabijalo metalnom šipkom. Kada se puca, zapali se fitilj, preko koga vatra stiže prangiju, pali barut i izaziva detonaciju koja se čuje u široj okolini [3].

Reference[uredi]

  1. Milan Vujaklija (1954). Leksikon stranih reči i izraza (na jeziku: (srpski)) (drugo izdanje izd.). Beograd: Prosveta. 
  2. „Pojam prangija (na jeziku: (srpski)). Internet Vokabular: www.vokabular.org. Pristupljeno 29. jul 2010. 
  3. „Saborska prangija” (na jeziku: (srpski)). Sabor trubača u Guči: www.saborguca.com. Pristupljeno 29. jul 2010. 

Literatura[uredi]

  • Milan Vujaklija (1954). Leksikon stranih reči i izraza (na jeziku: (srpski)) (drugo izdanje izd.). Beograd: Prosveta.