Prvi italijansko-abisinski rat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Prvi italijansko-abisinski rat
Ethiopia Italia war-2.JPG
Vreme:18951896.
Mesto:Etiopija
Ishod: Etiopska pobeda
Sukobljene strane
Kraljevina Italija
Italija
Etiopija
Etiopija
Rusija
Ruska Imperija
Komandanti i vođe
Oreste Baratijeri Menelik II
Jačina
10.000[1] 100.000[1]
Žrtve i gubici
5.000[1] do 8.000[2] poginulih 25.000 poginulih[2]
Detalj tapiserije sa motivom bitke kod Adve.

Prvi italijansko-abisinski rat je bio rat između Kraljevine Italije i Etiopije, koji je trajao od 1895. do 1896. godine. Etiopska pobeda u tom ratu široko je odjeknula tadašnjim svetom. To je bila prva pobeda neke afričke zemlje u sukobu s tada nadmoćnim evropskim državama. Etiopija se odbranila i ostala praktički jedina afrička zemlja, koja nije postala evropska kolonija.

Menelik II

Pozadina sukoba[uredi | uredi izvor]

Na početku je tadašnji ras Pokrajine Šoa Menelik koristio Italijane u borbi za prevlast nakon pogibije cara Johanesa IV. Pošto je uspeo da zavlada pokrajinama Tigraj i Amhara, proglasio se neguša negasta (carem) Etiopije 25. marta 1889. godine. Dva meseca nakon svog ustoličenja, Menelik II je na nagovor italijanskog ambasadora grofa Pjetra Antonelija, potpisao 2. maja 1889. Sporazum o prijateljstvu s Kraljevinom Italijom u gradiću Učjale.

Sporazum je priznavao Menelikov suverenitet nad Etiopijom, ali je Italiji omogućio kontrolu nad Eritrejom, zapravo nad obalnim pojasom Crvenog mora na severozapadu Etiopije. Italijani bi zauzvrat pružali Meneliku finansijsku i vojnu pomoć. Italijani su po uzoru na Britance (Protektorat Aden) i Francuze (Džibuti) hteli da osiguraju svoju nazočnost na tom tada izuzetno važnom plovnom putu iz Sueckog kanala za Daleki istok.

Dvojezični Sporazum o prijateljstvu iz Učjale nije bio isti na italijanskom i amharskom jeziku (u spornom članku 17. Sporazuma). Prema italijanskom tekstu Sporazuma, Italija je dobila protektorat nad Etiopijom i potpunu kontrolu nad svim unutrašnjim i spoljnim poslovima. Spoljni poslovi su morali su da idu preko italijanskih vlasti, koja je morala da ih odobri. Amharska verzija Sporazuma dozvoljavala je Meneliku da ima odnose i s drugim državama, ukoliko to želi, preko Italije, ali bez traženja odobrenja. Italijanski diplomati su tvrdili da je i izvorni amharski primerak Sporazuma imao isti članak 17. poput italijanskog, koji je Menelik potpisao. Menelik II je pak jednostrano proglasio Sporazum o prijateljstvu nevažećim 1893. godine. Na tu vest, italijanska vlada je rešila da vojnom intervencijom prisili Etiopiju na poštovanje Sporazuma.

Tok rata[uredi | uredi izvor]

Italijani su uputili iz Eritreje jedan ekspedicioni korpus na Tigraj uz reku Mareb. Očekivali su da će tradicionalni neprijatelji Menelika stati na njihovu stranu, međutim gotovo sve etničke skupine Tigraja stale su na stranu cara. U prvom delu sukoba, uspeli su da zauzmu glavni grad Tigraja, Advu, i pobijedili etiopske snage u bici kod Koatita 1895, te zarobili velik deo naoružanja i važnih dokumenata.

Menelik II se nakon toga uputio u Francusku da traži pomoć, zapravo nudio im je da sklope Sporazum o zaštiti s njim. Francuzi su ga odbili zbog odnosa s Italijanima u Tunisu. Menelik se vratio u Etiopiju i izdao apel kojim je pozvao sve ljude sposobne za borbu iz Šoe da se pridruže njegovoj vojsci u gradiću Vere Ilu.

Sledeća veća bitka zbila se kod mesta Amba Alagi 7. decembra 1895. godine. Tu su etiopski vojnici pregazili italijansku vojsku, ukopanu na toj prirodnoj tvrđavi i prisilili Italijane da se povuku natrag u Eritreju. Ostatak italijanskih snaga pod zapovedništvom generala Đuzepea Arimondija povukao se do nedovršenih italijanskih tvrđava kod Mekelea. Arimondi je tako ostao na levom krilu fronta sa svojim malim garnizonom od oko 1150 eritrejskih askera i 200 italijanskih vojnika, dok je na desnom krilu general Oreste Baratijeri, italijanski vrhovni zapovednik, vršio koncentraciju italijanskih snaga.

Etiopske trupe opkolile su Mekele 18. decembra. Nakon višekratnih borbi i pregovaranja, italijanski garnizon se predao 21. januara 1896, a Menelik je dozvolio da se Italijani slobodno evakuišu zajedno sa svojim oružjem.

Italijanska javnost i politički vrh tražili su od svog zapovednika Baratijerija odlučnu vojnu akciju. Kao rezultat tog silnog pritiska, zbila se bitka kod Adve (Tigraj) 1. marta 1896. godine. U toj bici učestvovala je gotovo polovina svih italijanskih snaga u Africi, četiri brigade ukupnog sastava oko 20.000 ljudi, s 56 topova.

Karta političkih prilika Roga Afrike onoga vremena.

Baratijeri je želeo da iznenadi brojno veće etiopske snage iznenadnim napadom u ranim jutarnjim časovima, očekujući da će neprijatelje uhvatiti na spavanju. Međutim, Etiopljani su već ustali na jutarnju misu, i na italijanski napad, odgovorili snažnim protivnapadom u kojem su slomili Italijane. Dobar deo Menelikove pobede ležao je u činjenici da je raspolagao većim brojem vojnika, koji su, premda loše obučeni (to je bila feudalno ustrojena milicija) ipak izvršavali zadatke tačno i na vreme.

Na etiopskoj strani u bici su učestvovali i ruski vojni instruktori i dobrovoljci. Rusi su Meneliku dostavili uz puno muka nekih 30.000-60,000 modernih pušaka. Ruski vojni stručnjaci savetovali su Menelika da izbegava frontalne sukobe s Italijanima, već da pribegne stalnim manjim napadima na izolovane jedinice. Tim stalnim uznemiravanjem, trebalo je da se poništi italijanska prednost u oružju, obuci i organizaciji.

Nakon bitke, na bojištu je ostalo oko 9500 [3] do 12000 [4] poginulih italijanskih vojnika, pored toga oko 2000 eritrejskih askera je ubijeno ili zarobljeno. Etiopski gubici bili su oko 3000 mrtvih i 6000 ranjenih. S italijanskim zarobljenicima se postupalo humano, s obzirom na tadašnje teške uslove. Međutim, prema 800 zarobljenih eritrejskih askera, postupalo se krajnje okrutno. Njih se držalo nacionalnim izdajicama, te su im rezane desna ruka i leva noga.

Slika utvrde Mekele iz onoga vremena.

Nakon bitke, Menelik se vratio u svoj glavni grad Adis Abebu i u miru čekao rezultate svoje pobede. Nasuprot tome, poraz Italije u bici kod Adve, ispao je jedan od najvećih poraza 19. veka, koji je osobito teško primljen u samoj Italiji. Izbili su ulični neredi, a nakon dve nedelje, vlada premijera Frančeska Krispija podnela je ostavku.[5]

Nakon toga, Italija i Etiopija potpisale su sporazum u Adis Abebi u oktobru. Tim sporazumom precizno je ustanovljena granica između Italijanske kolonije Eritreje i Etiopije. Italija je bila prisiljena da prizna nezavisnost Etiopije. Ubrzo nakon toga, pojavili su se predstavnici Velike Britanije, Francuske i ostalih velikih sila u potrazi za unosnim poslovima u Etiopiji.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 Vandervort 1998, str. 160
  2. 2,0 2,1 Milkias & Metaferia 2005, str. 71
  3. ^ Murray, Knox & Bernstein 1996, str. 314.
  4. ^ Rogers 1982, str. 18.
  5. ^ Vandervort 1998, str. 164

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]