Први осветник: Капетан Америка

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Prvi osvetnik: Kapetan Amerika
Poster za film Prvi osvetnik: Kapetan Amerika
Izvorni naslovCaptain America: The First Avenger
Žanrnaučnofantastični
superherojski
akcioni
RežijaDžo Džonston
ScenarioKristofer Markus
Stiven Makfili
ProducentKevin Fajgi
Temelji se naKapetan Amerika
(Džo Sajmon, Džek Kirbi)
Glavne ulogeKris Evans
Tomi Li Džouns
Hjugo Viving
Hejli Atvel
Sebastijan Sten
Dominik Kuper
Nil Makdana
Derek Luk
Stenli Tuči
MuzikaAlan Silvestri
SnimateljŠeli Džonson
MontažaDžefri Ford
Robert Dalva
Producentska
kuća		Marvel Studios
StudioParamount Pictures
Godina2011.
Trajanje124 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet140 miliona dolara
Zarada370,6 miliona dolara
Sledeći
Veb-sajtwww.captainamerica.com/,%20www.marvel.com/movies/captain-america-the-first-avenger
IMDb veza

Prvi osvetnik: Kapetan Amerika (engl. Captain America: The First Avenger) je američki naučnofantastični superherojski film iz 2011. u režiji Džoa Džonstona, a po scenariju Kristofera Markusa i Stivena Makfilija na osnovu stripa Kapetan Amerika autora Džoa Sajmona i Džeka Kirbija. Producent filma je Kevin Fajgi. Muziku je komponovao Alan Silvestri. Ovo je peti nastavak u seriji filmova iz Marvelovog filmskog univerzuma.

Naslovnu ulogu tumači Kris Evans kao Stiv Rodžers / (Kapetan Amerika), dok su u ostalim ulogama Tomi Li Džouns, Hjugo Viving, Hejli Atvel, Sebastijan Sten, Dominik Kuper, Nil Makdana, Derek Luk i Stenli Tuči.

Radnja filma odvija se tokom Drugog svetskog rata i prati bolešljivog mladića Stiva Rodžersa, koga kompleksonom operacijom transformišu u super-vojnika Kapetana Ameriku kako bi pomogao tokom rata.

Prvi osvetnik: Kapetan Amerika naišao je na pozitivan prijem kod kritičara i zaradio 370,6 miliona dolara, a 2014. snimljen je i nastavak pod naslovom Kapetan Amerika: Zimski vojnik, dok je 2016. godine izašao i treći deo, nazvan Kapetan Amerika: Građanski rat.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Tim naučnika pronalazi zamrznutu letelicu iz Drugog svetskog rata negde u Arktičkom krugu.

Nazad u 1942. godini, nacistički oficir Johan Šmid i njegovi ljudi kradu drevnu relikviju zvanu Teserakt[a] iz okupirane Norveške.

U Njujorku, Stiva Rodžersa odbijaju za dobrovoljno učešće na Zapadnom frontu zbog narušenog zdravlja i slabe fizičke spreme. Nakon predavanja o tehnologiji u budućnosti i razgovora sa svojim prijateljom narednikom Džejmsom „Bakijem” Barnsom, Rodžers ponovo pokušava da se prijavi za službu. Načuvši razgovor dva prijatelja, doktor Abraham Erskin dozvoljava Rodžersu da bude deo regrutacije. Erskin u Rodžersu vidi idealnog kandidata za program super-vojnika koji vodi zajedno sa Margaret „Pegi” Karter i pukovnikom Česterom Filipsom. Filips ne deli mišljenje doktora Erskina i smatra da Rodžers ne zaslužuje mesto u eksperimentu. Noć pre zahvata, Erskin otkriva Rodžersu da je Šmid već radio neke testove na sebi, koji su ostavili trajne posledice.

Šmid i doktor Armin Zola zauzdaju moć Teserakta sa ciljem napajanja Zolinih oružja. Šmid nalazi Erskina i šalje atentatora, Hajnca Krugera. Erskin izvodi zahvat na Rodžersu serumom za jačanje i vita-zracima. Rodžers dobija na visini i mišićavosti. Kruger ubija Erskina. Rodžersova snaga i izdržljivost pomažu mu da uhvati Krugera, ali on proguta kapsulu cijanida. Erskinovom smrću formula za serum super-vojnika je izgubljena te senator Brand šalje Rodžersa na turneju po ratnim zonama u šarenom kostimu „Kapetana Amerike”. Tim naučnika pokušava da otkrije nešto više iz Erskinovih nalaza. Tokom nastupa 1943. godine u Italiji, Rodžers saznaje da je Barnsova jedinica nestala u akciji. Utučen vešću, Rodžers kreće da spasi prijatelja, zajedno sa Pegi Karter i inžinjerom Hauardom Starkom. Rodžers ulazi u Šmidov štab, nacističko postrojenje ogranka koji je nazvan Hidra. Nakon oslobađanja Barnsa i ostalih, Rodžers se sukobljava sa Šmidom. On mu otkriva da je cena seruma super-vojnika velika. Skidajući lice od veštačkog materijala, Rodžers vidi da je Šmidova glava u potpunosti crvena.

Rodžers i Barns okupljaju tim i napadaju ostale Hidrine baze. Stark oprema Rodžersa naprednom opremom, pre svega okruglim štitom napravljenim od vibranijuma. U jednoj od akcija, Rodžers i Barns napadaju voz u kom se nalazi Zola. Tokom akcije, Barns ispada iz voza u ambis. Koristeći informacije dobijene od Zole, Rodžers predvodi akciju sprečavanja napada na velike američke gradove oružjem za masovno uništenje koje Crvena Lobanja ima. Tokom borbe u avionu, ivice Teserakta su oštećene. Šmid rukom dodiruje unutrašnost Teserakta što stvara portal koji ga usisava. Teserakt topi tlo ispred sebe i pada u okean. Bez opcije da bezbedno prizemlji letelicu, Rodžers menja kurs leta ka severnom polu. Starkova potraga nalazi Teserakt, ali ne uspeva da pronađe Rodžersa.

Rodžers se budi u bolničkoj sobi uređenoj kao u '40-im godinama. Čuvši na radiju prenos utakmice koju je gledao 1941. godine, shvata da nešto nije u redu. Istrčavši napolje iz bolnice, zatiče se na Tajms skveru, gde mu Nik Fjuri saopštava da je spavao prethodnih 70 godina. U završnim scenama, Fjuri traži od Rodžersa da se uključi u misiju koja može imati posledice po čitav svet.[b]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Kris Evans Stiven Grent Rodžers
Hejli Atvel Pegi Karter
Sebastijan Sten Baki Barns
Tomi Li Džouns Čester Filips
Hjugo Viving Johan Šmit
Dominik Kuper Hauard Stark
Nil Makdona Timoti Dagan
Stenli Tuči Abraham Erskin
Samjuel L. Džekson Nikolas Hose Fjuri
Derek Luk Gejb Džouns
Tobi Džouns doktor Arnim Zola

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kevin Fajgi je tvrdio da je Teserakt zasnovan na Kosmičkoj kocki iz Marvelovih stripova. Nakon filma Tor: Mračni svet Teserakt se dalje nazivao Kamenom prostora.
  2. ^ Završna scena gde Stiv Rodžers boksuje sa vrećom prvobitno je snimljena za potrebe filma Osvetnici.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Prvi osvetnik: Kapetan Amerika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Први_осветник:_Капетан_Америка&oldid=27032575”