Први пут с оцем на јутрење
 | Tema ili stil (ili oboje) ovog članka ili jednog njegovog dela nisu enciklopedijski. Molimo vas da pogledate šta Vikipedija nije i pokušate da ovaj članak približite enciklopedijskim kriterijumima. Takođe vas molimo da ostavite objašnjenje svojih izmena na stranici za razgovor ovog članka. |
| Prvi put sa ocem na jutrenje | |
|---|---|
| Autor | Laza Lazarević |
| Zemlja | Beč, Austrougarska |
| Jezik | srpski |
| Žanr | moralno-psihološka pripovetka |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | Srpska zora (jul-avgust 1879) Šest pripovedaka (1886) |
Prvi put s ocem na jutrenje je moralno-psihološka pripovetka Laze Lazarevića. Pripovetka je prvi put serijalizovana anonimno na stranicama magazina „Srpska zora” u julu i avgustu 1879. godine pod nazivom Zvona sa crkve u N.,[1][2] nakon čega je proširena i štampana u kolekciji Šest pripovedaka 1886. godine pod današnjim nazivom.
Radnja
[uredi | uredi izvor]Narator, Miša, srednje dete u bogatoj trgovačkoj porodici, priča čitaocu o svom detinjstvu i ocu Mitru.
Mitar je trgovac, vlasnik seoskog dućana i po Mišinim rečima: „čudnovate naravi”. Retko se smejao, bio je osorljiv i autoritativan. Čvrsto se držao svojih načela, i jednom prilikom otpustio svog najvrednijeg radnika zato što ga je uhvatio kako igra krajcare, čemu se strogo protivio.
Mitar je retko odlazio u crkvu, ali je svake večeri išao u kafanu iako je slabo pio. Jedne večeri, Mitar se vratio kući bez džepnog sata, što je opravdao rekavši svojoj ženi Marici da ga je poslao u Beograd na popravku. Marica mu nije poverovala jer je znala da je počeo da se kocka. Drugom prilikom, Mitar se vratio iz kafane sa svojim satom, kao i sa zlatnim lancem, srebrenjacima, novom šubarom i dragim kamenjem.
Marica se protivila Mitrovom kockanju, ali se plašila njegovog autoriteta i njegovih pretnji da će je oterati iz kuće. Jedne večeri Mitar je na kocki izgubio svog konja vranca, da bi ga povratio druge večeri i okitio novim amovima i remenima. Mitar ubrzo počinje često da dobija na kocki i da zanemaruje svoj dućan. Jednom prilikom, svi kockari su se okupili u Mitrovoj kući, a sa njima je pošao i P. Zelembać, svinjarski trgovac koji „radi sa Peštom”. Te večeri Mitar gubi svu svoju imovinu, dok ga Marica moli da odustane i govori svojoj deci da se mole Bogu da ih spase.
Sledeće večeri, sada nemavši ništa, Mitar odlazi da se ubije. Marica ga presreće i ubeđuje ga da se ne ubije rekavši mu da je on bio taj koji je dao porodici sve što je imala. Mitar se vraća kući i sutradan ujutru, po prvi put vodi Mišu na jutrenje.
Miša završava svoju priču naglašavajući da je prethodnog leta, putujući u Beograd da kupi robu, video Zelembaća u zatvoru kako tuca kamen.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Лазаревић, Лаза (jul 1879). „Звона са цркве у Н.”. Српска зора. 4 (7): 128—130.
- ^ Лазаревић, Лаза (avgust 1879). „Звона са цркве у Н.”. Српска зора. 4 (8): 143—145.
Literatura
[uredi | uredi izvor]
- Dušan Ivanić (pogovor Nezamjenljivo djelo, u Laza K. Lazarević, Pripovetke, 1998)
- Dimitrije Vučenov, Ponešto o strukturi Lazarevićeve pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje. U Dimitrije Vučenov „O srpskim realistima i njihovim prethodnicima“, SKZ, Beograd, 1970, pp. 91–106.
