Predsednik Estonije

Standarta Predsednika Estonije

Sedište predsednika u Talinu

Predsednik Republike Estonije (est. Eesti Vabariigi President) prema Ustavu je zvaničan šef države i objedinjuje izvršnu i zakonodavnu vlast u Estoniji. Predsednik ima uglavnom ceremonijalne ovlasti i nema direktnu i neposrednu izvršnu vlast.

Bira se glasanjem u nacionalnom parlamentu Rigikogu, a kandidat zvanično postaje predsednik kada dobije više od dve trećine glasova u parlamentu. Ukoliko i nakon tri kruga glasanja kandidat ne dobije odgovarajući broj glasova u parlamentu, formira se posebna izborna komisija koju pored članova parlamenta čine i predstavnici svih lokalnih organa vlasti (minimum po jedan predstavnik svake opštine). Mandat predsednika traje 5 godina, a ponovo na istu funkciju može da bude biran neograničen broj puta, s tim da može da poveže maksimum dva mandata u kontinuitetu. Predsednik u vreme svog mandata ne sme biti član ni jedne političke partije, a takođe mora da zamrzne sve ostale političke i privredne aktivnosti.

Funkcija predsednika države zvanično je uvedena 1938. godine, a prvi predsednik Estonije bio je Konstantin Pats. Pre toga u periodu 1920−1934. na čelu države nalazio se „šef države” (est. Riigivanem) koji je kombinovao funkcije koje imaju današnji predsednik i premijer. U tom periodu na čelu Estonije bilo je ukupno 16 šefova države, a Pats je biran na tu funkciju čak 5 puta. Ustav iz 1934. razdvojio je funkciju šefa države od funkcije predsednika vlade, ali nije stupio na snagu pošto je Pats iste godine izvršio državni udar i raspustio parlament. Sovjetske vlasti su u julu 1940. deportovale Patsa u grad Ufu u Sibiru. Nakon toga, u skladu sa važećim Ustavom funkciju predsednika preuzeo je pro-sovjetski premijer Johanes Vares koji je potom potpisao zvaničan dokument o aneksiji Estonije od strane Sovjetskog Saveza. U periodu pod sovjetskom vlašću (1944−1991) sedište predsednika Estonije nalazilo se u egzilu u Stokholmu.

Za prvog predsednika Druge Republike izabran je Lenart Meri koji je na vlasti bio od oktobra 1992. do oktobra 2001. godine. Nakon njega funkciju predsednika države obavljali su još i Arnold Ritel (2001−2006), Tomas Hendrik Ilves (2006−2016), te od 2016. Kersti Kaljulaid kao prva žena na mestu predsednika države.

Spisak predsednika Estonije

#	Slika	Ime	Dužnost preuzeo	Dužnost napustio	Politička partija	Datum rođenja i smrti
1.		Konstantin Pats	24. april 1938.	23. jul 1940.	Patriotska liga Estonije	23. februar 1874. (Tahkurana) † 18. januar 1956. (Buraševo, Kalinjinska oblast)
			1938 - I krug - izabran kao jedini kandidat sa 219 od 238 glasova (92,0%).
2.		Lenart Meri	6. oktobar 1992.	8. oktobar 2001.	Koalicija Pro patrija	29. mart 1929. (Talin) † 14. mart 2006. (Talin)
			1992 - II krug - izabran u parlamentu sa 59 od 101 glasova (58,4%). 1996 - V krug - izabran od strane izborne komisije sa 196 od 372 glasa (52,7%).
3.		Arnold Ritel	8. oktobar 2001.	9. oktobar 2006.	Estonska narodna unija	10. maj 1928. (Lajmjala, Sarema)
			2001 - V krug - izabran od strane izborne komisije sa 186 od 366 glasova (50,8%).
4.		Tomas Hendrik Ilves	9. oktobar 2006.	10. oktobar 2016.	Socijaldemokratska partija	26. decembar 1953. (Stokholm, Švedska)
			2006 - IV krug - izabran od strane izborne komisije sa 174 od 345 glasova (50,4%). 2011 - I krug - izabran u parlamentu sa 73 od 101 glasa (72,3%).
5.		Kersti Kaljulaid	10. oktobar 2016.	11. oktobar 2021.		30. decembar 1969. (Tartu)
			2016 - VI krug - izabrana u parlamentu sa 81 od 98 glasova (80%).
5.		Alar Karis	11. oktobar 2021.	Na funkciji		26. mart 1958. (Tartu)

Vidi još

• Predsednik Vlade Estonije
• Rigikogu

Spoljašnje veze

• Zvaničan veb-sajt Predsednika Estonije