Preeklampsija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Eklampsija.
Preeklampsija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostakušerstvo

Preeklampsija je poremećaj koji se javlja kod trudnica i porodilja, kao posledica promena na vaskularnom endotelu u trudnoći, koji dovodi do vazospazma krvnih sudova, što ima za posledicu pojavu visokog krvnog pritiska i značajnih količina proteina u mokraći, zatim insuficijenciju bubrega, promene u krvnoj slici (anemija, trombocitopenija),[1][2] poremećaja funkcija jetre, pojavu edema, dispneje (zbog nakupljanja tečnosti u plućima) i poremećaja vida.[3][4]

Preeklampsija povećava rizik za nepovoljan ishod trudnoće kako po majku tako i po bebu.[3] Stanje uglavnom počinje nakon 20 nedelja trudnoće.[3] mada se može pojaviti čak i nakon 4—6 nedelja posle porođaja.

Bolest koja je klinički je definisana hipertenzijom i proteinurijom, sa patološkim edemom, ili bez njega, ukoliko se pravovremeno ne dijagnostikuje i leči može dovesti do kloničko-toničkih napada, apneje i kome, ili stanja poznatog kao eklampsija.[4]

Osnovne postavke[uredi | uredi izvor]

Preeklampsija se definiše kao prisustvo,[5]sistolnog krvnog pritiska (SKP) većeg ili jednakog vrednosti od 140 mm Hg ili dijastolnog krvnog pritisak (DKP) većeg ili jednakog vrednosti od 90 mm Hg ili ako je mereno u više navrata, (najmanje 4),[6] SKP veći ili jednak vrednosti od 160 mm Hg ili DKP veći ili jednak vrednosti od 110 mm Hg ili više (kada se hipertenzija može potvrditi u roku od nekoliko minuta kako bi se olakšalo uvođenje pravovremene antihipertenzivne terapija).[5]

Pored krvnog pritiska, jedan od važnih kriterijuma za dijagnozu preeklampsije je i proteinurija koja je veća ili jednaka vrednosti od 0,3 grama u 24-satnom uzorku mokraće, ili odnos proteina (mg/dl) / kreatinina (mg/dl) od 0,3 ili više, ili proteina od jednog + (ako kvantitativno merenje nije dostupno).[5]

Težak oblik preeklampsije

Preeklampsija sa teškim karakteristikama definisan je kao prisustvo jednog od sledećih simptoma ili znakova u preeklampsiji:[5]

  • Vrednost SKP od 160 mm Hg ili više ili DKP od 110 mm Hg ili više, mereno u dva navrata najkraće u razmaku od 4 časa (osim ako nije prethodno započeta antihipertenzivna terapija)
  • Oštećenje funkcije jetre, na šta ukazuje nenormalno povišena koncentracija jetrenih enzima u krvi (do udvostručenja normalne koncentracije), jaka uporna bol u gornjem trbušnom kvadrantu ili epigastrični bol koji ne reaguje na farmakoterapiju i nije objašnjen alternativnim dijagnozama ili oboma.
  • Progresivna bubrežna insuficijencija (koncentracija kreatinina u serumu > 1,1 mg/dl ili udvostručena koncentracija kreatinina u serumu (u odsustvu druge bubrežne bolesti)
  • Novo početno cerebralno ili vizuelno uznemiravanje
  • Edem pluća
  • Trombocitopenija (broj trombocita <100.000 / μL)
Novootkrivena preeklampsiji

Kod trudnica sa novootkrivenom hipertenzijom bez proteinurije, novi početak bilo kojih od sledećih dijagnostičkih znakova preeklampsiji:

  • Broj trombocita ispod 100.000 / μL.
  • Nivo kreatininina u serumu iznad 1,1 mg/dL ili udvostručena vrednost serumskih kreatinin u odsustvu drugih bubrežnih bolesti
  • Najmanje dvostruko veća vrednost transaminaza u odnosu na normalnu koncentraciju
  • Edem pluća
  • Cerebralni ili vizuelni simptomi
Eklampsija

Eklampsija se definiše kao napad praćen toničko-kloničkim grčevima koji se ne mogu pripisati drugim uzrocima kod žene sa preeklampsijom.

HELLP sindrom

HELLP sindrom (hemoliza, povišeni enzim jetre, niski trombocita) može komplikovati težak oblik preeklampsiji.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Preeklampsija se razvija u 2-8% trudnoća. Nešto češće kod blizanačke trudnoće kod koje sa javlja u 14% slučajeva.[7]

Verovatnoća da će se preeklampsija ponoviti u drugoj trudnoći krće se oko 18%.[8]

Faktori rizika[uredi | uredi izvor]

Faktori rizika za preeklampsiju i njihovi koeficijenti javljanja su sledeći:[6][9]

  • Prvorotkinje (3 : 1)
  • Starost, trudnica starija od 40 godina (3 : 1)
  • Trudnice crne rase (1,5 : 1)
  • Preeklampsija u porodičnoj anamnezi (5 : 1)
  • Hronična bolest bubrega (20 : 1)
  • Hronična hipertenzija (10 : 1)
  • Antifosfolipidni sindrom (10 : 1)
  • Šećerna bolest (2 : 1)
  • Blizanačka trudnoća (ali bez zigota) (4 : 1)
  • Visok indeks telesne mase (3 : 1)
  • Homozigoti sa angiotenzinogenim genom T235 (20 : 1)
  • Heterozigoti sa angiotenzinogenim genom T235 (4 : 1)

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Znaci i simptomi u preeklampsiji mogu biti raznovrsni, ili bez izraženih karakteristika kod asimptomatskog oblik, tako da je direktno dijagnostikovanje preeklampsije jako otežano. Mnogi slučajevi se zato otkrivaju tek nakon rutinskog prenatalnog skrininga.

Kod bolesnica sa težim oblikom preeklampsije njeni efekti se uočavaju po promenama na krajnjim organima i mogu biti sledeći:

  • Glavobolja.
  • Vizuelni poremećaji: zamagljeni vid, scintilacijski skotomati.
  • Promenjen mentalni status.
  • Slepoća, koja može biti kortikalna ili retinalna.[10]
  • Dispneja.
  • Edem: Sudano povećanje edema ili edem lica.
  • Epigastričnični bol ili bol u desnom gornjem kvadrantnu trbuha.
  • Slabost ili malaksalost (može biti posledica hemolitičke anemije).
  • Klonus, koji može ukazivati na povećan rizik od pojave konvulzija.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Mikroskopska slika hipertrofičnih krvnih sudova u trudnoći
Ultrasonografija fetusa starog 20 nedelja
Laboratorijske analize i testovi

Kod svih trudnice sa novootkrivenom hipertenzijom u preventivnoj dijagnostici trebalo bi obaviti sledeće laboratorijske testove:

  • Odrediti; serumske vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST), kreatinin i mokraćnu kiselinu u serumu
  • 24-časovnu količina urina, proteine i kreatinina (kriterijum standarda) ili analizu urinarnog PSA

Dodatno treba obaviti (ako se sumnja na HELLP sindrom) sledeće analize:

  • Periferni razmaz krvi
  • Nivo serumske laktat dehidrogenaze (LDH)
  • Indirektni bilirubin
  • Stanje koagulacije. Iako bi trebalo proceniti koagulacijski profil (protrombinsko vreme [PT], aktivno protromboplastinsko vreme [aPTT] i fibrinogen), njegova klinička vrednost je nejasna kada je broj trombocita 100.000 / mm3 ili više bez dokaza krvarenja.[11]
Radiološka (imidžing) ispitivanja

Skeniranje glave CT u cilju otkrivanja intrakranijalnog krvarenja kod trudnica sa bilo kojim od sledećih simptoma:

  • Iznenadne teške glavobolje
  • Fokalni neurološki deficiti
  • Napadi grčeva sa produženim postiktalnim stanjem
  • Atipična prezentacija suspektna na eklampsiju
Ostale procedure
  • Ultrasonografija: transabdominalna, da bi se procenio status fetusa i eventualno utvrdilo ograničenje rasta.
  • Dopler ultrasonografija umbilikalne arterije, za procenu krvotoka
  • Kardiotokografija: standardni test fetusa bez stresa i glavni fetalni monitoring

Terapija[uredi | uredi izvor]

Konačno lečenje je što raniji porođaj.

  • Kod terminskih trudnoća, najsigurniji je hitni porođaj nakon stabilizacije zdravstvenog stanja majke.
  • Kod trudnoća kraćih od 37 nedelja, rizik od ranog porođaja se procenjuje prama težini eklampsije i odgovora na prethodno sprovedeno lečenje.

Lečenje je usmereno ka poboljšanju zdravlja majke, što obično poboljšava i zdravlje fetusa.

Ako je preeklampsija blaga, moguće je ambulantno lečenje; koje obično uključuje:

  • strogo mirovanje u krevetu,
  • ležanje na levom boku kad god je to moguće,
  • normalni unos soli,
  • povećani unos tečnosti i
  • zdravstvenu kontrolu lekara svaka 2 do 3 dana.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Eiland, Elosha; Nzerue, Chike; Faulkner, Marquetta (2012). „Preeclampsia 2012”. Journal of Pregnancy. 2012: 1—7. doi:10.1155/2012/586578. 
  2. ^ Hypertension in pregnancy. ACOG. 2013. str. 2. ISBN 9781934984284. Arhivirano iz originala 18. 11. 2016. g. Pristupljeno 22. 07. 2017. 
  3. ^ a b v Al-Jameil, N; Aziz Khan, F; Fareed Khan, M; Tabassum, H (1. 2. 2014). „A brief overview of preeclampsia.”. Journal of clinical medicine research. 6 (1): 1—7. PMC 3881982 Slobodan pristup. PMID 24400024. doi:10.4021/jocmr1682w.  Pristupljeno: 23. 7. 2017.
  4. ^ a b „Hypertension in pregnancy. Report of the American College of Obstetricians and Gynecologists’ Task Force on Hypertension in Pregnancy.” (PDF). Obstet Gynecol. 122 (5): 1122—31. 10. 10. 2013. PMID 24150027. doi:10.1097/01.AOG.0000437382.03963.88. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 01. 2016. g. Pristupljeno 22. 07. 2017.  Pristupljeno: 23. 7. 2017.
  5. ^ a b v g [Guideline] American College of Obstetricians and Gynecologists, Task Force on Hypertension in Pregnancy. Hypertension in pregnancy. Report of the American College of Obstetricians and Gynecologists’ Task Force on Hypertension in Pregnancy. Obstet Gynecol. 2013 Nov. 122 (5):1122-31. [Medline]. [Full Text].
  6. ^ a b American College of Obstetricians and Gynecologists. Hypertension in pregnancy. ACOG Technical Bulletin No. 219. Washington DC: 1996.
  7. ^ WHO, 2004. Bethesda, MD. Global Burden of Disease for the Year 2001 by World Bank Region, for Use in Disease Control Priorities in Developing Countries, National Institutes of Health: WHO. Make every mother and child count. World Health Report, 2005, Geneva:World Health Orga... 2nd ed.
  8. ^ Szczepaniak-Chicheł L, Bręborowicz GH, Tykarski A. Treatment of arterial hypertension in pregnancy. Archives of perinatal medicine. 2007; 13 (2): 7–16.
  9. ^ Sibai BM. Diagnosis and management of gestational hypertension and preeclampsia. Obstet Gynecol. 2003 Jul. 102(1):181-92.
  10. ^ Taylor RN, de Groot CJ, Cho YK, et al. Circulating factors as markers and mediators of endothelial cell dysfunction in preeclampsia. Semin Reprod Endocrinol. 1998. 16(1):17-31.
  11. ^ Barron WM, Heckerling P, Hibbard JU, et al. Reducing unnecessary coagulation testing in hypertensive disorders of pregnancy. Obstet Gynecol. 1999 Sep. 94(3):364-70.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hypertension in pregnancy. ACOG. 2013. str. 2. ISBN 9781934984284. Arhivirano iz originala 18. 11. 2016. g. Pristupljeno 22. 07. 2017. 
  • Okusanya BO, Oladapo OT, Long Q, et al. Clinical pharmacokinetic properties of magnesium sulphate in women with pre-eclampsia and eclampsia: a systematic review. BJOG. 2015 Nov 24.
  • Nandi P, Siddiqui MF, Lala PK. Restraint of trophoblast invasion of the uterus by decorin: role in pre-eclampsia. Am J Reprod Immunol. 2015 Nov 11.
  • Kandasamy Y, Watson D, Rudd D. Biomarker of early glomerular injury in pre-eclampsia. Hypertens Pregnancy. 2015 Nov. 34 (4):391-9.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прееклампсија&oldid=27441795”