Promena L u O

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Прелазак Л у О)
Skoči na: navigacija, pretraga

Promena L u O je glasovna promena srpskog jezika (i šire, u štokavskim narečjima) u kojoj se suglasnik L na kraju reči ili na kraju sloga vokalizuje u O. Ova glasovna promena javila se krajem 14. veka[1].

Promena L u O je deo šire grupe L-vokalizacija (pretvaranja foneme L u samoglasnik ili sonant), koja postoji u dijalektima engleskog i nemačkog jezika, a uticala je na razvoj savremenog holandskog, poljskog, ukrajinskog, brazilsko-portugalskog i drugih jezika.

Primeri u srpskom jeziku[uredi]

kod glagola
  1. muški rod jednine glagolskog prideva radnog nastaje dodavanjem nastavka –o na infinitivnu osnovu. Istorijski, nastavak za muški rod bio je -l, ali je usled položaja na kraju reči izvršena promena u -o. Fonema l se zadržala u nastavcima ostalih oblika (npr. za ženski rod -la).
biti — bi- + -l → bil → bio
hteti — hte- + -l → htel → hteo
čitati — čita- + -l → čital → čitao
U oblicima koji su se završavali na –ol, posle promene l u o izvršena je i asimilacija vokala: ubosti → ubol → uboo → ubo
kod imenica
  1. ukoliko se imenica muškog ili ženskog roda u nominativu jednine završavala na -l, izvršena je promena u o. Promena se može uočiti i u akuzativu jednine ako imenice ne označavaju osobu, dok ostali padežni oblici zadržavaju fonemu l:
    anđel → anđeo, gen. anđela, akuz. anđela
    kotal → kotao, gen. kotla, akuz. kotao
    misal → misao, gen. misli, akuz. misao
    U imenicama koje su se završavale na –ol, posle promene l u o izvršena je i asimilacija vokala: sol → soo → so
  2. ukoliko imenica označava vršioca radnje, a nastala je dodavanjem tvorbenom nastavka -lac, dolazi do prelaska l u o u svim padežnim oblicima izuzev nominativa jednine i genitiva množine:
    nosi-ti → nosi- + -lac → nosilac, gen. jedn. nosioca, gen. mn. nosilaca
    čita-ti → čita- + -lac → čitalac, gen. jedn. čitaoca, gen. mn. čitalaca
  3. u pojedinim izvedenicama
    selo → selce→ seoce
    deliti → delba → deoba
kod prideva
  1. prelazak je izvršen u nominativu jednine muškog roda kod prideva sa osnovom na -l. L se zadržava u ostalim rodnim i padežnim oblicima:
zal → zao, zla, zlo; zao, gen. zlog, dat. zlom...
podal → podao, podla, podlo

Izuzeci[uredi]

Glasovna promena l u o se nije izvršila kod nekih reči domaćeg (slovenskog) porekla (bol, ždral, ohol), niti se vrši u savremenijim pozajmljenicama i internacionalnim terminima (general, hotel, tunel, fosil, skandal, fudbal).

U imenici znalac, nastaloj dodavanjem tvorbenog nastavka -lac, ne vrši se promena: znalac, gen. znalca.

Kod nekih reči postoje dubletni oblici, sa izvršenom promenom ili bez nje:

  • arhanđel — arhanđeo
  • anđelski — anđeoski
  • krilce — krioce


Glasovne promene
palatalizacija | sibilarizacija | nepostojano A | promena L u O | gubljenje suglasnika | sažimanje samoglasnika | razjednačavanje samoglasnika | jotovanje | jednačenje suglasnika po zvučnosti | jednačenje suglasnika po mestu tvorbe | preglas | prevoj samoglasnika | pokretni samoglasnici

Reference[uredi]

  1. ^ Klajn I. Gramatika srpskog jezika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd.