Преображај

Preobražaj
Naslovna strana izdanja izdavačke kuće Areté
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Die Verwandlung
Autor	Franc Kafka
Zemlja	Austrougarska, današnja Češka
Jezik	nemački
Žanr	roman, fikcija
Izdavanje
Izdavač	Kurt Volf Verlag, Lajpcig
Datum	1915.
Broj stranica	56
Klasifikacija
ISBN ?	9788680426297

Preobražaj (nem. Die Verwandlung), takođe prevedena kao Metamorfoza, je novela Franca Kafke objavljena 1915. Jedno od najpoznatijih Kafkinih dela, Metamorfoza je priča o trgovcu Gregoru Samsi, koji se jednog jutra budi i otkriva da je transformisan u ogromnog insekta (nem. ungeheueres Ungeziefer; monstruozna štetočina). On potom pokušava da se prilagodi ovom svom novom stanju, kao i njegova porodica. O noveli se naveliko raspravljalo među književnim kritičarima, koji su nudili različita tumačenja. U popularnoj kulturi i adaptacijama novele, insekt se obično prikazuje kao bubašvaba.

Sa dužinom od oko 70 štampanih stranica u tri poglavlja, to je najduža priča koju je Kafka smatrao završenom i objavljenom tokom svog života. Tekst je prvi put objavljen 1915. godine u oktobarskom broju časopisa Die weißen Blätter pod uredništvom Renea Šikelea. Prvo izdanje u obliku knjige pojavilo se u decembru 1915. u seriji Der jüngste Tag, koju je uredio Kurt Volf.

Fabula

Prva stranica nemačkog izdanja iz 1915. godine.

Gregor Samsa, vredni trgovački putnik, probudio se jednog jutra i primetio je da se pretvorio u golemog insekta. U početku je pomislio da je ovaj preobražaj samo privremen i rešio je da se pozabavi trenutnim problemima koje je on uzrokovao. Bio je zaglavljen na svojim leđima i nije uspevao da ustane i napusti svoj krevet. Ne mogavši da se uzdigne, počeo je da razmišlja o tome koliko je naporno zanimanje izabrao — morao je stalno da bude na raznim putovanjima van kuće i često se uzrujavao zbog posla. Morao je da ustaje rano i njegov posao je bio teži u odnosu na druge trgovačke putnike. Potom je pomislio kako bi najradije dao otkaz. Međutim, na kraju odustaje od te ideje, jer zna da na neki način mora da održava svoju porodicu koju čine njegov otac, njegova majka i sestra. Takođe je neophodno otplatiti dug firme njegovog oca, koja je otišla pod stečaj. Pogledao je na budilnik i primetio je da je već 6.30 sati — već je odavno prošao voz na koji je trebalo da stigne kako bi otišao na posao. Budući da je debelo kasnio, rešio je da se što pre spremi i uhvati sledeći voz. Međutim, novonastalo stanje je to onemogućavalo — Gregor je vrlo teško koordinisao svoje pokrete i bila mu je potrebna večnost da ustane iz kreveta. Već je prošlo 7.00 sati kada je u kuću došao prokurista iz preduzeća u kome je radio kako bi proverio zašto se Gregor nije pojavio na poslu. Pre toga su se i njegovi članovi porodice pitali zašto nije otišao i šta toliko vremena radi u svojoj sobi. Gregor je pokušao da im odgovori, ali ga ništa nisu razumeli. Najzad, nekako je uspeo da se dovuče do vrata svoje sobe i otvori ih. Prokurista nije mogao da veruje svojim očima i odmah je pohitao ka izlazu, a porodica se takođe zaprepastila. Želeći da mu objasni šta se desilo, Gregor je pošao za prokuristom, ali ga je u tome sprečio otac koji ga je štapom i novinama terao nazad u sobu. Dok se vraćao, Gregor se zapeo na vratima nakon čega ga je otac snažno udario. Od posledica udarca, Gregor se povredio.

Nakon Gregorovog preobražaja, ostali članovi porodice bili su zabrinuti kako će finansijski podneti njegov gubitak. Odlučili su da Gregora drže zatvorenog u sobi, a on je to prihvatio i počinjao je da se polako navikava na svoje novo telo. Njegova sestra, Greta, jedina je koja mu donosi hranu. Počela je da mu prija samo ona hrana koja je bila zahvaćena truljenjem. Većinu vremena, Gregor je provodio tako što bi koračao po podu ili bi se penjao po zidovima i plafonu. Greta je to primetila pa je odlučila da skloni nameštaj iz sobe kako bi Gregor imao više mesta. Ona i njihova majka počele su da prazne sobu. Iznele su sav nameštaj, osim sofe, koju Gregor koristi kako bi se ispod nje sakrio kad god bi neko ušao u sobu. Gregora je pražnjenje njegove sobe počelo da uznemirava. Očajnički želi da barem spase jedan portret na zidu. Kada je videla kako Gregor pokušava da, penjući se po zidu, sakrije tu sliku, njegova majka pala je u nesvest. Uvidevši to, Greta je brzo potrčala da uzme neke lekove, a Gregor ju je pratio. Ispustila je jednu bocu koja se polomila i malo ga je ranila. Ubrzo je sreo oca koji se vratio kući. Otac, besan jer je mislio da je Gregor naškodio svojoj sestri i majci, počeo je da ga gađa jabukama pri čemu se jedna zarila u Gregorova leđa što će ostaviti ozbiljnu povredu.

Niko se nije usudio da skloni jabuku s Gregorovih leđa. Nedeljama je patio od povreda koje je zadobio i vrlo je malo jeo. Otac, majka i sestra uskoro su se zaposlili i sve više počeli da ga zanemaruju, a njegova soba počinje da se koristi kao skladište, a kasnije i kao smetlište. Porodica je uskoro počela da ostavlja vrata od Gregorove sobe otvorena uveče kako bi mogao bolje da sluša njihove razgovore koji više nisu bili živahni kao pre. Uskoro u kuću dolaze trojica kirajdžija, koji ne znaju ništa o Gregoru. Jednog dana, bedinerka, koju su zaposlili ukućani, sasvim je slučajno videla Gregora u njegovoj sobi i od tada je s vremena na vreme namerno odškrinala vrata i virila u njegovu sobu, što ga je veoma nerviralo. Zadivljen sestrinom numerom koju je izvodila na violini u dnevnom boravku, Gregor je odlučio da izađe iz svoje sobe i da se približi kako bi bolje čuo muziku. Ubrzo su ga uvidele kirajdžije koje su potom izjavile da ne žele više da ostanu zbog nehigijenskih uslova koji vladaju domom i da ništa neće platiti. Greta potom govori roditeljima da ovako više ne može i da se moraju rešiti Gregora. Takođe je spomenula da „to” uopšte ni ne može biti Gregor, zato što, da jeste, nastavila je Greta, on bi već davno shvatio i sam da nije dobro da ostane da živi s njima i otišao bi svojom voljom. Gregor je shvatio da više nije poželjan i jedva se dovlači do svoje sobe i konačno umire od gladi i povreda. Rano ujutro, njegovo beživotno telo otkrila je bedinerka koja obaveštava ostale članove porodice. Porodici kao da je laknulo nakon Gregorove smrti. Rasterećeni i optimistični gospodin i gospođa Samsa i Greta uzeli su slobodan dan. Otputovali su tramvajem na selo i počeli su da planiraju svoju selidbu u manji stan kako bi uštedeli novac. Gospodin i gospođa Samsa zaključili su kako sve njih čeka bolja budućnost, pogotovo zbog toga što imaju lepu i mladu ćerku koja bi se mogla dobro udati. Nijednu reč nisu izustili o Gregoru.

Likovi

• Gregor Samsa — Gregor je glavni junak priče. Radi kao trgovački putnik u cilju da finansira svoje roditelje i sestru. Iako ne voli svoj posao i iako su mu primanja izrazito skromna, trudi se pomogne svojoj porodici najbolje što može kako bi uspeo da otplati dugove. Pri tome, ništa ne traži zauzvrat. Jednog jutra se probudio i uvideo da se pretvorio u insekta. Nakon preobražaja, Gregor više nije bio u mogućnosti da radi i uglavnom ostaje zatvoren u svojoj sobi. Ovo podstiče njegovu porodicu da i oni počnu da rade. Iako je bio zapostavljan, njemu porodica i dalje ostaje na prvom mestu. Ne misli na sebe, već isključivo na svoje članove porodice — brine se kakve će sve nelagodnosti i nevolje da im stvori sad kad je postao velika buba. Smatrao je da će mu porodica, nakon početnog zaprepašćenja, svakako pružiti utehu, podržati ga i brinuti o njemu, čak iako je u ovakvom stanju. Međutim, Gregor je nasilno odbačen od sopstvene porodice i na kraju umire sam samcit, u tuzi i bolu.
• Greta Samsa — Greta je Gregorova mlađa sestra. U početku se brinula o Gregoru nakon njegove metamorfoze. Bili su vrlo bliski, ali to nije dugo potrajalo. Najpre se dobrovoljno javila da ga hrani i da mu čisti sobu, ali ubrzo potom gubi strpljenje i prestaje da mu sređuje sobu i da brine o tome koliko i šta jede. Njena početna odluka da se brine o Gregoru možda je proizašla iz želje da se pokaže roditeljima budući da se odjednom naljutila i uznemirila kada je majka po prvi put očistila njegovu sobu. Uskoro postaje jasno da se Grete gadi svog brata — svaki put kad bi ulazila u sobu, počela je da otvara prozor da ne bi osetila mučninu i odlazila bi potpuno zanemarujući Gregorovo prisustvo. Takođe svira violinu i sanja da ide na konzervatorijum da studira, a to je upravo san koji joj je Gregor nameravao ostvariti. Greta je prva koja je otvoreno predložila da se otarase Gregora, ubeđujući majku i oca da „to” više nije on.
• Gospodin Samsa — Gospodin Samsa je Gregorov otac. Nakon sinovljevog preobražaja, primoran je da ponovo počne da radi kako bi porodica počela da dobija neki novac. Njegov odnos prema sinu je vrlo grub. Gleda na preobraženog Gregora s gađenjem, strahom i mržnjom — napao je Gregora u nekoliko navrata. Smatra da mu on više nije sin i na kraju ne oseća nikakvo sažaljenje. Čak i kada je Gregor bio čovek, gospodin Samsa ga je smatrao glavnim izvorom prihoda za porodicu i nije hteo da radi. Bio je preduzetnik, ali mu je biznis propao i sada porodica mora da vraća njegove dugove. Gregorov odnos s ocem osmišljen je po uzoru na piščevu vezu sa sopstvenim ocem. Tema otuđenosti ovde postaje očigledna.
• Gospođa Samsa — Gospođa Samsa je Gregorova majka. Prikazana je kao pokorna žena. Boluje od astme, zbog čega Gregor stalno brine. U početku je bila prestravljena Gregorovim preobražajem, ali ipak kasnije iskazuje želju da uđe u njegovu sobu kako bi ga videla. Bila je protiv premeštanja nameštaja iz njegove sobe, jer je upravo nameštaj predstavljao poslednju uspomenu na njegovu ljudsku prošlost, ali je sestra mislila drugačije. Kada je svojim očima videla kako Gregogor usplahireno pokušava da spasi sliku sa zida, bilo joj je previše i pala je u nesvest. U njoj se odvija sukob majčinskog instinkta i saosećanja i straha i odbojnosti koju oseća prema „novom” Gregoru. Na kraju je i njoj laknulo nakon Gregorove smrti i nije ga uopšte spominjala, poput oca i sestre.

Interpretacije

Kao i veći deo Kafkinih dela, „Metamorfoza“ ima tendenciju da se tumači kroz religiozne (Maks Brod) ili psihološke okvire. Posebno je uobičajeno da se priča čita kao izraz Kafkinog kompleksa oca, kao što je prvi učinio Čarls Najder u svom delu „Zaleđeno more: Studija o Francu Kafki“ (1948). Pored psihološkog pristupa, tumačenja usmerena na sociološke aspekte, koja porodicu Samsa vide kao prikaz opštih društvenih okolnosti, takođe su stekla veliki broj sledbenika.

Vladimir Nabokov je odbacio takva tumačenja, napominjući da ona ne odgovaraju Kafkinoj umetnosti. Umesto toga, izabrao je tumačenje vođeno umetničkim detaljima, ali je isključio sva simbolička ili alegorijska značenja. Argumentujući protiv popularne teorije kompleksa oca, primetio je da bi se sestra, više nego otac, trebalo smatrati najsurovijom osobom u priči, jer je ona ta koja Gregoru zabada nož iz leđa. Po njegovom mišljenju, centralna narativna tema je umetnikova borba za opstanak u društvu prepunom uskogrudih ljudi koji ga korak po korak uništavaju. Komentarišući Kafkin stil, on piše: „Transparentnost njegovog stila podvlači mračno bogatstvo njegovog sveta fantazije. Kontrast i jednoobraznost, stil i prikazano, portret i basna su besprekorno isprepleteni“.

Godine 1989, Nina Pelikan Štraus je napisala feminističku interpretaciju „Metamorfoze“, napominjući da priča nije samo o metamorfozi Gregora već i o metamorfozi njegove porodice i, posebno, njegove mlađe sestre Grete. Štraus je sugerisala da društvene i psihoanalitičke rezonancije teksta zavise od Gretine uloge kao žene, ćerke i sestre, i da prethodna tumačenja nisu prepoznala Gretinu centralnu ulogu u priči.

Godine 1999, Gerhard Rik je istakao da Gregor i njegova sestra, Greta, čine par, što je tipično za mnoge Kafkine tekstove: sastoji se od jedne pasivne, prilično stroge, osobe i druge aktivne, više libidinalne, osobe. Pojava figura sa takvim gotovo nepomirljivim ličnostima koje čine parove u Kafkinim delima bila je očigledna još od kada je napisao svoju kratku priču „Opis borbe“ (npr. narator/mladić i njegov „poznanik“). One se takođe pojavljuju u „Sudnom presudi“ (Georg i njegov prijatelj u Rusiji), u sva tri njegova romana (npr. Robinson i Delamarš u Americi), kao i u njegovim kratkim pričama „Seoski lekar“ (seoski lekar i mladoženja) i „Umetnik gladi“ (umetnik gladi i panter). Rik posmatra ove parove kao delove jedne jedinstvene osobe (otuda sličnost između imena Gregor i Greta) i u konačnoj analizi kao dve odlučujuće komponente autorove ličnosti. Ne samo u Kafkinom životu već i u njegovom opusu, Rik vidi opis borbe između ova dva dela.

Rajner Štah je 2004. godine tvrdio da nisu potrebni nikakvi razjašnjavajući komentari da bi se ilustrovala priča i da je ona sama po sebi ubedljiva, samostalna, čak i apsolutna. On veruje da nema sumnje da bi priča bila primljena u kanon svetske književnosti čak i da nismo znali ništa o njenom autoru.

Prema Peteru-Andreu Altu (2005), lik insekta postaje drastičan izraz uskraćene egzistencije Gregora Samse. Sveden na obavljanje svojih profesionalnih obaveza, željan da garantuje svoj napredak i mučen strahom od komercijalnih grešaka, on je stvorenje funkcionalističkog profesionalnog života.

Godine 2007, Ralf Sudau je zauzeo stav da posebnu pažnju treba posvetiti motivima samoodricanja i nepoštovanja stvarnosti. Gregorovo ranije ponašanje karakterisalo je samoodricanje i ponos zbog toga što je u stanju da obezbedi sigurnu i dokoljubivu egzistenciju svojoj porodici. Kada se nađe u situaciji u kojoj mu je potrebna pažnja i pomoć i u opasnosti da postane parazit, on ne želi da sebi prizna ovu novu ulogu i da bude razočaran tretmanom koji dobija od svoje porodice, koja postaje sve nepažljivija, pa čak i neprijateljski nastrojena prema njemu. Prema Sudauu, Gregor samoodricajuće skriva svoj mučan izgled ispod sofe i postepeno gladuje, čime se manje-više pridržava manje-više očigledne želje svoje porodice. Njegovo postepeno mršavljenje i „samoredukcija“ pokazuju znake fatalnog štrajka glađu (koji je sa Gregorove strane nesvestan i neuspešan, a sa strane njegove porodice nije shvaćen ili ignorisan). Sudau takođe navodi imena odabranih tumača „Metamorfoze“ (npr. Bajken, Sokel, Zautermajster i Švarc) za koje je narativ metafora za patnju koja je posledica lepre, bekstvo u bolest ili pojavu simptoma, slika postojanja koje je unakaženo karijerom ili otkrivajuća inscenacija koja puca na površnost i glatkoću svakodnevnih okolnosti i otkriva njihovu surovu suštinu. Sudau dalje napominje da Kafkin stil predstavljanja s jedne strane karakteriše idiosinkratično prožimanje realizma i fantazije, svetski um, racionalnost i jasnoća zapažanja, a s druge strane ludost, neobičnost i zabluda. On takođe ukazuje na groteskne i tragikomične, elemente slične nemom filmu.

Fernando Bermeho-Rubio (2012) je tvrdio da se priča često nepravedno posmatra kao neubedljiva. On svoj interpretativni pristup izvodi iz činjenice da su opisi Gregora i njegovog porodičnog okruženja u „Metamorfozi“ u suprotnosti. Postoje dijametralno suprotstavljene verzije Gregorovih leđa, njegovog glasa, o tome da li je bolestan ili već prolazi kroz metamorfozu, da li sanja ili ne, koji tretman zaslužuje, o njegovom moralnom stanovištu (lažne optužbe koje iznosi Greta) i da li je njegova porodica nevina ili ne. Bermeho-Rubio naglašava da je Kafka 1915. godine naredio da ne sme biti ilustracije Gregora. On tvrdi da je upravo to odsustvo vizuelnog naratora suštinsko za Kafkin projekat, jer bi onaj ko prikazuje Gregora stilizovao sebe kao sveznajućeg naratora. Još jedan razlog zašto se Kafka protivio takvoj ilustraciji je taj što čitalac ne bi trebalo da bude ni na koji način pristrasan pre čitanja. To što opisi nisu kompatibilni jedni sa drugima ukazuje na činjenicu da se uvodnoj izjavi ne može verovati. Ako čitalac ne bude prevaren prvom rečenicom i i dalje smatra Gregora ljudskim bićem, on će priču smatrati zaključnom i shvatiti da je Gregor žrtva sopstvene degeneracije.

Folker Druke (2013) smatra da je ključna metamorfoza u priči ona Grete. Ona je lik na koji je naslov usmeren. Gregorovu metamorfozu prati njegovo čahnuće i konačno umiranje. Greta je, nasuprot tome, sazrela kao rezultat novih porodičnih okolnosti i preuzela odgovornost. Na kraju – nakon bratovljeve smrti – roditelji takođe primećuju da je njihova ćerka, „koja je sve više bila živahna... nedavno procvetala u lepu i oblikovanu devojku“, i žele da joj potraže partnera. Sa ove tačke gledišta, Gretina tranzicija, njena metamorfoza od devojke u ženu, je podtekstualna tema priče.

Alan Beveridž (2009) smatra da priča pokazuje izolujuće efekte toga ako ste drugačiji od drugih oko sebe. On takođe navodi da priča „pokazuje koliko je lako negovateljima i psihijatrijskom osoblju da budu nenamerno okrutni prema onima koji pate“. Reakcija porodice na Gregorovu patnju može se posmatrati kao metafora za prisustvo osobe sa invaliditetom u porodici i izazove koji se uz to javljaju, ne samo za pojedinca već i za samu porodicu.

Erin Blejk (2022) tvrdi da je Edipov kompleks primarni motivator za Kafkino uključivanje Gregorove privlačnosti prema sestri, jer se njegov odnos može posmatrati kao blago incestuozan. Blejk tvrdi da Kafkin odnos sa njegovom mlađom sestrom, Otlom, može biti u korelaciji sa odnosom Gregora Samse sa Gretom, jer je Otla dozvolila Francu da boravi u njenom domu dok je bio bolestan. Blejk takođe ukazuje na to da sama porodica prolazi kroz metamorfozu, posebno Greta koja se iz nužnosti pretvara u negovateljicu.

Spoljašnje veze

• Preobražaj, na hrvatskom jeziku, e-lektire
• Izvorni tekst pripovetke na nemačkom jeziku
• Audio-knjiga na srpskom jeziku na Jutjubu