Prerafaeliti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Prozerpina, 1874, Dante Gabrijel Roseti, portretisana od strane Džejn Moris

Prerafaeliti ili prerafaelitsko bratstvo (engl. Pre-Raphaelite Brotherhood, skraćeno PRB) je umetnička antiakademska grupa koja je 1848. osnovana u Londonu sa ciljem da reformiše englesku umetnost, pre svega slikarstvo i grafiku uz pomoć zanatske perfekcije i duševnog prosvetljenja (zbog toga uglavnom religiozne teme, ali i teme iz srednjovekovnih saga itd) po čemu liče na Nazarene.[1] Uzor im je italijansko slikarstvo pre Rafaela, odnosno kvatročento. Članovi su bili između ostalih i Vilijam Holman Hant, Džon Everet Mile, Dante Gabrijel Roseti i Džon Raskin. Tipične stilske odlike su naturalistički način slikanja sa jasnom linearnošću i snažnim koloritom, kao i upotreba simboličnih ali i erotičnih elemenata i dekorativni efekat. Još 1853. godine bratstvo je rasformirano zbog različitih pogleda na umetnost. Ipak je ono zahvaljujući Vilijamu Morisu i Edvardu Bern Džounsu, koji su im bili bliski imalo ulogu smernice za obnovu primenjene umetnosti i razvoj jugendstila.

Džon Vilijam Voterhaus, Boreas

Grupa je tražila povratak bogatim detaljima, intenzivnim bojama i složenim kompozicijama italijanske umetnosti Kuatročento. Oni su odbacili ono što su smatrali mehanističkim pristupom koji su prvi usvojili umetnici maniristi koji su nasledili Rafaela i Mikelanđela. Bratstvo je verovalo da su klasične poze i elegantne Rafaelove kompozicije posebno imale kvarni uticaj na akademsko učenje umetnosti, pa otuda i naziv „Prerafaelit“. Konkretno, grupa se protivila uticaju ser Džošue Rejnoldsa, osnivača engleske Kraljevske akademije umetnosti, koga su zvali „ser Slošua“. Za prerafaelite, prema Vilijamu Majklu Rosetiju, „sloši“ je značilo „bilo šta opušteno ili uskraćeno u procesu slikanja... i otuda... bilo koja stvar ili osoba uobičajene ili konvencionalne vrste“.[2] Grupa je povezivala svoj rad sa Džonom Raskinom, engleskim kritičarem čiji su uticaji bili vođeni njegovim verskim poreklom.[3] Hrišćanske teme su bile izobilne.[4]

Grupa je nastavila da prihvata koncepte istorijskog slikarstva i mimezisa, imitacije prirode, kao centralne za svrhu umetnosti. Prerafaeliti su sebe definisali kao reformski pokret, stvorili su posebno ime za svoju formu umetnosti i objavljivali časopis The Germ da promovišu svoje ideje. Grupne debate su zabeležene u Prerafaelitskom žurnalu. Bratstvo se razdvojilo posle skoro pet godina.[5]

Počeci[uredi | uredi izvor]

Holman Hantova ilustracija pesme Tomasa Vulnera „Moja lepa damo“, objavljena u Klici, 1850.

Prerafaelitsko bratstvo je osnovano u roditeljskoj kući Džona Milesa u ulici Gauer u Londonu 1848. Prvom sastanku prisustvovali su slikari Džon Everet Mile, Dante Gabrijel Roseti i Vilijam Holman Hant. Hant i Millais su bili studenti Kraljevske akademije umetnosti i upoznali su se u jednom drugom labavom udruženju, Ciklografskom klubu, društvu za crtanje. Na sopstveni zahtev Roseti je 1848. postao učenik Forda Madoksa Brauna.[6] Tog datuma, Roseti i Hunt su delili smeštaj u ulici Klivland, Ficrovija, centralni London. Hant je počeo da slika Predvečerje svete Agneze na osnovu Kitsove istoimene pesme, ali je to završeno tek 1867. godine.[7]

Kao ambiciozni pesnik, Roseti je želeo da razvije veze između romantične poezije i umetnosti. Do jeseni su se još četiri člana, slikari Džejms Kolinson i Frederik Džordž Stivens, Rosetijev brat, pesnik i kritičar Vilijam Majkl Roseti, i vajar Tomas Vulner, udružili i formirali bratstvo od sedam članova.[7] Ford Madok Braun je pozvan da se pridruži, ali stariji umetnik je ostao nezavisan, mada je podržavao grupu tokom PRB perioda prerafaelitizma i doprinosio časopisu The Germ. Ostali mladi slikari i vajari postali su bliski saradnici, uključujući Čarlsa Olstona Kolinsa i Aleksandra Manroa. PRB je nameravao da postojanje bratstva sačuva u tajnosti od članova Kraljevske akademije.[8]

Rane doktrine[uredi | uredi izvor]

Rane doktrine bratstva, kako ih je definisao Vilijam Majkl Roseti, izražene su u četiri deklaracije:

  1. imati iskrene ideje za izražavanje;
  2. da pažljivo proučavaju prirodu, kako bi znali da je izraziti;
  3. da saosećaju sa onim što je direktno i ozbiljno i iskreno u prethodnoj umetnosti, isključujući ono što je konvencionalno i samoparadirano i naučeno napamet; i
  4. najneophodnije od svega, da se proizvedu potpuno dobre slike i statue.[9]

Portret u popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Priča o bratstvu, od njegove kontroverzne prve izložbe do prihvatanja od strane umetničkog establišmenta, prikazana je u dve televizijske serije Bi-Bi-Sija. Prva, Škola ljubavi, emitovana je 1975. godine; druga je televizijska drama BBC-ja iz 2009. Očajni romantičari Pitera Boukera. Iako je veći deo materijala ovog poslednjeg izveden iz činjenične knjige Freni Mojl Očajni romantičari: Privatni životi prerafaelita,[10] serija povremeno odstupa od utvrđenih činjenica u korist dramske dozvole, a prednjači joj odricanje odgovornosti: „Tokom sredine 19. veka, grupa mladića osporila je tadašnji umetnički establišment. Prerafaelitsko bratstvo je bilo inspirisano stvarnim svetom oko sebe, ali je uzelo maštovitu licencu u svojoj umetnosti. Ova priča, zasnovana na njihovim životima i ljubavima, sledi u tom inventivnom duhu.“[11]

Televizijski film Kena Rasela Danteov pakao (1967) sadrži kratke scene o nekim od vodećih prerafaelita, ali se uglavnom koncentriše na život Rosetija, kojeg igra Oliver Rid.

Poglavlje 36 romana Istočno od raja Džona Stajnbeka iz 1952. pominje slike pod uticajem prerafaelita koje se koriste za identifikaciju različitih učionica: „Slike su identifikovale sobe, a uticaj prerafaelita je bio ogroman. Galahad koji je stajao u punom oklopu pokazivao je put trećem rezredu; Atalantina trka je bila podstaknuta na četvrti, Bazilijev lonac je zbunio peti razred, i tako redom sve dok Katalinina osuda nije poslala osmake u srednju školu sa osećajem visoke građanske vrline. Kal i Aron su bili dodeljeni sedmom razredu zbog svojih godina, i naučili su svaku senku njegove slike— Laokun potpuno umotan u zmije“.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Henri Dorra, Symbolist Art Theories: A Critical Anthology (Berkeley, University of California Press, 1995) p.17
  2. ^ Dorra, Henri (1994). Symbolist Art Theories: A Critical Anthology. Google Books: University of California Press. str. 17. ISBN 9780520077683. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  3. ^ Landow, George P. „Pre-Raphaelites: An Introduction”. The Victorian Web. Pristupljeno 15. 6. 2014. 
  4. ^ „Christianity and Art: The Pre-Raphaelites”. byfaith.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-15. 
  5. ^ „Pre-Raphaelite Brotherhood”. Encyclopedia Britannica. 
  6. ^ McGann, Jerome J. The Complete Writings and Pictures of Dante Gabriel Rossetti, NINES consortium, Creative Commons License; http://www.rossettiarchive.org/docs/s40.rap.html retrieved 16 December 2012.
  7. ^ a b Hilton, Timothy (1970). The Pre-Raphaelites. London: Thames and Hudson. pp. 28–33. OCLC 802864257.
  8. ^ „Pre-Raphaelite Brotherhood 1848 – 1855 – HiSoUR Art Culture Exhibition”. HiSoUR Art Culture Exhibition (na jeziku: engleski). 2017-02-22. Arhivirano iz originala 27. 12. 2017. g. Pristupljeno 2017-12-27. 
  9. ^ Quoted by Latham, pp. 11–12; see also his comments
  10. ^ Desperate Romantics press pack: introduction BBC Press Office. Retrieved on 24 July 2009.
  11. ^ Armstrong, Stephen (5. 7. 2009). „BBC2 drama on icons among Pre-Raphaelites”. The Sunday Times. Pristupljeno 25. 7. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Prerafaeliti na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прерафаелити&oldid=27553263”