Preuzimanje duga

Preuzimanje duga je ugovor koji zaključuju dužnik i treće lice o tome da ubuduće to treće lice bude dužnik, da stupi na mesto dužnika u obligaciji. Neophodan uslov da bi ugovor o preuzimanju duga proizveo pravna dejstva je pristanak poverioca.

O zaključenom ugovoru poverioca može izvestiti bilo dužnik, bilo treće lice (preuzimalac) a poverilac može saopštiti svoj pristanak na preuzimanje duga svakom od ovih lica.

Postoje različita teorijska tumačenja pravne prirode preuzimanja duga. Jedno rešenje, inače prihvaćeno i u ZOO preuzimanje duga posmatra kao ugovor između dužnika i preuzimaoca, za koji je potrebna saglasnost poverioca.

Drugo rešenje je takvo da je preuzimanje duga ugovor između poverioca i preuzimaoca, dok se po pravu Nemačke, preuzimanje duga može izvršiti na oba ova načina.

Izjava poverioca

Poverilac može na različite načine da izjavi volju povodom preuzimanja duga.

1. Izričita izjava

Poverilac može svoju volju iskazati izrečnom izjavom volje koju će uputiti bilo svom dužniku, bilo trećem licu koje je sa dužnikom zaključilo ugovor o preuzimanju duga.

2 - Konkludentna radnja

Konkludentna radnja je ona čiji neposredan cilj nije izjava volje, ali na osnovu koje se sa sigurnošću može zaključiti da volja određene sadržine postoji. Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak, ako je bez ograde primio neko ispunjenje od trećeg lica (preuzimaoca) koje je ovaj učinio u svoje ime.

3 - Ćutanje poverioca

Svaki od ugovarača (zajedno ili posebno) mogu pozvati poverioca da se u određenom roku izjasni da li pristaje na preuzimanje duga ili ne. Ako se u datom roku poverilac ne izjasni smatra se da nije dao svoj pristanak.

U vremenu dok se poverilac ne izjasni, kao i u slučaju da ne da svoj pristanak ugovor o preuzimanju duga neće biti ništav, ali neće proizvoditi pravna dejstva ugovora o preuzimanju duga, već dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja.

Kad nema pristanka poverioca, ugovor o preuzimanju duga se konvertuje u ugovor o preuzimanju ispunjenja, tako da on nema dejstvo prema poveriocu već samo između lica koja su ga zaključila.

Iako je pravilo da ćutanje poverioca, ukoliko je protekao rok za davanje pristanka, znači odbijanje od ovog pravila postoji jedan izuzetak. Taj izuzetak će postojati u slučaju da je dug obezbeđen hipotekom. Kada je hipotekarni dužnik ujedno i sopstvenik stvari tada su i potraživanje i hipoteka upravljeni ka njemu. Ukoliko takav dužnik proda stvar koja je pod hipotekom pravo hipotekarnog poverioca će pratiti stvar u pravnom prometu (pravo sledovanja). Poverilac će imati pravo zaloge (hipoteku) iako je ona promenila sopstvenika. Pored prenosa prava svojine na hipotekovanoj stvari dužnik i kupac te stvari mogu da zaključe ugovor o preuzimanju duga. Tako će kupac ne samo steći svojinu već će preuzeti dug povodom koga je hipoteka na stvari i konstituisana. Kupac postaje dužnik i potraživanja i hipoteke a onaj ko je ranije bio i dužnik i sopstvenik nepokretnosti u potpunosti izlazi iz obaveze. U ovom slučaju postoji mogućnost da se ćutanje poverioca smatra pristankom na preuzimanje duga pod sledećim uslovima:

1. hipotekarni dužnik je pismeno obavestio poverioca o ugovoru koji je zaključio sa preuzimaocem i u tom je sadržan i poziv da se izjasni.

2. poverilac u roku od tri meseca nije odbio da da pristanak.

3. u pismenom pozivu poveriocu je skrenuta pažnja da će se njegovo neizjašnjavanje u predviđenom roku tumačiti kao pristanak. Ukoliko se poveriocu ne skrene pažnja na posledicu ćutanja smatra se da poziv nije ni upućen. Da bi poverilac sprečio da ugovor o preuzimanju duga proizvodi pravna dejstva on mora u predviđenom roku izričito da odbije da da pristanak.

Pravna dejstva preuzimanja duga

Ako poverilac pristane na ugovor dužnika i trećeg lica (preuzimaoca), preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a dužnik izlazi iz obligacije (oslobađa se obaveze). Između poverioca i preuzimaoca postoje iste obaveze koje su do tada postojale između dužnika i poverioca.

Sporedna prava koja su postojala na potraživanju ostaju i dalje (pravo na kamatu, ugovornu kaznu, kaparu, odustanicu i dr.), ali jemstva i zaloge koje su dala treća lica prestaju ako jemci i zalogodavci ne pristaju da odgovaraju i za novog dužnika.

Posebna pravila važe za kamatu. Ako poverilac nije naplatio kamate dospele do preuzimanja duga, preuzimalac redovno ne odgovara za njih, ali se može ugovoriti suprotno (može se ugovoriti između dužnika i preuzimaoca da preuzmalac odgovara za te kamate, tako da ta činjenica može da nekad čak opredeli poverioca da pristane na preuzimanje).

Preuzimalac može prema poveriocu istaći sve prigovore koje je imao pređašnji dužnik iz pravnog odnosa iz kog potiče preuzeti dug. Ali preuzimalac može istaći i prigovore koje on ima prema poveriocu. Preuzimalac ne može istaći prema poveriocu prigovore koje ima prema dužniku. Poverilac ne mora voditi računa o tom odnosu.

Preuzimanjem duga obaveza dužnika prestaje pa on samim tim nema više nikakve obaveze prema poveriocu. On ne garantuje poveriocu da će mu preuzimalac ispuniti obavezu i rizik nenaplativosti preuzetog duga snosi poverilac.

Međutim, ako je u vreme kad je poverilac dao pristanak preuzimalac bio prezadužen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, ugovor o preuzimanju duga se konvertuje u ugovor o pristupanju dugu. Stari dužnik ne izlazi iz obaveze već sada postoje dva dužnika (treći postaje dužnik uz prvog dužnika i solidarno odgovara sa njim).

Literatura

1. Jakov Radišić: Obligaciono pravo, Beograd 2004