Privreda Crne Gore

Privreda Crne Gore
Centralna banka Crne Gore
Valuta	evro
Fiskalna godina	kalendarska godina
Članstvo u organizacijama	CEFTA STO
Statistika
BDP (nominalna)	7,6 milijardi (nominalno 2024) 18,4 milijardi (PKM 2024)
BDP rast	6,4% (2022) 3,2% (2023)
BDP po stanovniku	29.700 odnosno 12.300 nominalno (2024)
BDP po sektoru	poljoprivreda (7,9%), industrija (17,1%), usluge (75%) (2017)[1])
Inflacija (IPC)	0.7% (2020)
Stanovništvo ispod linije siromaštva	8.6% (2013)
Džini indeks	36.7 (2017)
Radna snaga	257,387 (2019)
Radna snaga po zanimanjima	poljoprivreda: 7,5% industrija: 15,9% usluge: 76,6% (2016.)
Glavne industrije	proizvodnja čelika, aluminijum, turizam, finalni proizvodi, prehrambena industrija.
Razmena
Izvoz	$422,2 miliona (2017)
Izvozna dobra	hrana, proizvodi od petroleja, prirodni gas, odeća, industrijski proizvodi
Glavni izvozni partneri	Hrvatska (22,7%), Srbija (22,7%), Slovenija (7,8%)
Uvoz	$2,6 milijardi (2017)
Uvozna dobra	hrana, nafta, električna energijadž prirodni gas, odeća, industrijski proizvodi
Glavni uvozni partneri	Srbija (29,3%), Mađarska (10,9%), Grčka (8,7%)
Bruto spoljni dug	$2,5 milijardi (2017)
Javne finansije
Prihodi	$1,78 milijardi (2017)
Rashodi	$2,05 milijardi (2017)
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Privreda Crne Gore je mahom zasnovana na uslužnim delatnostima, trenutno u procesu tranzicije. Ekonomija ove male države se trenutno oporavlja od posledica raspada Jugoslavije i pada industrijske proizvodnje.

Istorija

Začeci industrije u Crnoj Gori se javljaju se javljaju na prelazu iz XIX u XX vek. Razlozi relativno kasnog industrijskog razvoja su mala populacija, nedostatak sirovina i loša putna mreža. Prve fabrike su podignute početkom XX veka (pilane, pivara, rafinerija i elektrane). Između dva svetska rata, dominirala je poljoprivreda.

Privreda za vreme SFRJ

Glavni napredak je usledio posle Drugog vetskog rata. Bio je praćen brzom urbanizacijom i industrijalizacijom. Razvila se industrija zasnovana na dobijanju električne energije, čelika, aluminijuma, vađenju uglja, šumarstvu i preradi duvana. Turizam dobija na značaju osamdesetih godina XX veka.

Privreda posle raspada SFRJ

Raspad jugoslovenskog tržišta i međunarodne sankcije 1992. godine su dovele do najvećeg pada industrijske proizvodnje u Crnoj Gori. Tokom naredne dve godine, 2/3 stanovništva Crne Gore je živelo ispod granice siromaštva. Zbog izlaza na Jadransko more, devedesetih godina se razvio šverc nafte i cigareta, prouzrokovan kolapsom industrijske proizvodnje. Milo Đukanović, koji je došao na čelo DPS-a 1997. godine, počeo je da kida veze sa Srbijom, optužujući predsednika Miloševića za slom crnogorske ekonomije. Vlada Crne Gore je potom uvela nemačku marku. Posle toga je usledila ubrzana privatizacija i prelazak na evro. Uprkos tome, životni standard stanovništva nije značajno porastao. Zatim je usledio referendum, održan 21. maja 2006. godine, posle koga je Crna Gora postala nezavisna država.

Ciljevi Crne Gore postaju jačanje turizma i pridruživanje Evropskoj uniji. Usled stranih investicija i kupovine imovine na crnogorskom primorju, ekonomija je beležila veliki privredni rast. Međutim, svetska ekonomska kriza usporava ovaj rast i najviše pogađa aluminijumski kombinat u Podgorici.

Spoljašnje veze

• Vesti iz ekonomije
• [2] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. septembar 2009)