Pređi na sadržaj

Privremena vlada DFJ

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ministarski savet Demokratske Federativne Jugoslavije
Vlada FNRJ
Datum osnivanja7. mart 1945.
Prethodne administracije
Rasformirano31. januara 1946.
Zamenjena sa administracijom
SedišteBeograd
Demokratska Federativna Jugoslavija i Federativna Narodna Republika Jugoslavija
Predsednik Ministarskog saveta

Privremena vlada DFJ je bila vlada Demokratske Federativne Jugoslavije obrazovana od pripadnika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i pripadnika kraljevske vlade u egzilu. Vlada je sastavljena 7. marta 1945, a trajala je do 31. januara 1946. Predsednik privremene vlade je bio Josip Broz Tito, vođa partizana i generalni sekretar KPJ.

Posle proglašenja Republike 29. novembra 1945. vlada je promenila ime u Vlada FNRJ i produžila sa radom do donošenja Ustava FNRJ 31. januara 1946.[1]

U dokumentaciji se sreću nazivi − Jedinstvena vlada, Vlada DFJ, Ministarski savet DFJ, Privremena vlada DFJ, Savezna vlada i Centralna vlada. Po profesoru Branku Petranoviću, naziv Privremena vlada DFJ je najadekvatniji jer je vreme njenog funkcionisanja bilo uslovljeno ispunjavanjem sporazuma između maršala Tita i Ivana Šubašića.

Proglašenjem FNRJ 29. novembra 1945. Privremena vlada DFJ nastavlja rad kao vlada odnosno Ministarski savet FNRJ − do donošenja Ustava odnosno obrazovanja nove vlade FNRJ.[2]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Pre nego što je formirana privremena vlada, održano je nekoliko susreta između Tita i Ivana Šubašića, predratnog bana Banovine Hrvatska i predsednika kraljevske vlade u Londonu tokom Drugog svetskog rata.

Nakon Viškog sporazuma u junu 1944, do novog sastanka između Tita i Šubašića je došlo u Vršcu 20. oktobra 1944. Boravak Tita u SSSR i Moskovska konferencija između Staljina i Vinstona Čerčila otvorili su vrata za drugi sporazum između predstavnika NKOJ-a i predsednika kraljevske vlade. Sporazum je zaključen 1. novembra 1944. u Beogradu i poznat je kao „Beogradski sporazum“.

Do novih kontakta došlo je decembra 1944. kada je učinjena dopuna Beogradskog sporazuma sa nekim garancijama za rad političkih stranaka i ratifikacije zakonodavnih akata AVNOJ-a od strane buduće Ustavotvorne skupštine. Beogradskim sporazumom je bio nezadovoljan kralj Petar II Karađorđević, čiju je funkciju po Sporazumu Tito-Šubašić iz 1944. obavljalo regentsko veće sastavljeno od tri člana.

Ipak, po završetku Jaltske konferencije, 16. februara 1945. Šubašićeva vlada je stigla u Beograd. Posle mnogih pregovora i ubeđivanja, kralj Petar je najzad 2. marta imenovao za regente Srđana Budisavljevića, Antu Mandića i Dušana Serneca. Po sporazumu, tri dana kasnije došlo je do ostavke kraljevske vlade i NKOJ-a.

Privremena vlada

[uredi | uredi izvor]
Ministarski savet Demokratske Federativne Jugoslavije pod predsedništvom Josipa Broza Tita, Beograd, 7. mart 1945.

Nova vlada DFJ je sastavljena 7. marta 1945, a 9. marta usvojila je Deklaraciju, koju je iste večeri njen predsednik maršal Tito pročitao preko Radio Beograda.

Tokom leta, došlo je do krize sporazuma. Pošto je 7. avgusta 1945. godine u Beogradu otpočelo Treće zasedanje AVNOJ-a, kralj Petar II je odlučio da proglasom od 8. avgusta opozove svu trojicu kraljevskih namesnika. Međutim, namesnici se nisu povinovali opozivu, a Privremena vlada je zaključkom od 10. avgusta i formalno anulirala kraljevu odluku.[3]

Od članova Privremene vlade, prvi je dao ostavku na mesto ministra-potpredsednika Milan Grol, s obrazloženjem da se ne poštuje princip demokratije i slobode govora. Posle paljenja uredničkih kuća lista „Demokratija“, širom gradova Jugoslavije, došlo je do prvih neslaganja predstavnika Šubašićevog dela i predstavnika JNOF-a. Naročito je Šubašićev deo apostrofirao negativnu ulogu specijalne policije Ozne i njenog preimućstva u državi.

Posle Grola, vladu je istog dana napustio i dr Juraj Šutej, ministar bez portfelja. Sam dr Ivan Šubašić, pod izgovorom da nema slobodne demokratske reči i da vlada komunistička diktatura u zemlji, je podneo ostavku na mestu ministra spoljnih poslova oktobra 1945.

Privremena vlada DFJ je formalno tada ostala bez predstavnika Šubašićevog aparata.

11. novembra 1945. su održani izbori za Ustavotvornu skupštinu sa Narodnim frontom Jugoslavije kao jednom izbornom listom..

Privremena vlada DFJ imenovana 7. marta 1945. je podnela ostavku Ustavotvornoj skupštini na drugoj zajedničkoj sednici Savezne skupštine i Skupštine naroda Ustavotvorne skupštine 1. decembra 1945. ali joj je skupština izglasala poverenje tako da je vlada ostala na funkciji do 31. januara 1946.

Sastav

[uredi | uredi izvor]
Ministarski savet DFJ, 7.3 - 29.11.1945.
Vlada FNRJ, 29.11.1945 - 31.1.1946.
Funkcija Slika Ime i prezime Detalji
Predsednik Ministarskog saveta
i Ministar narodne odbrane
Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito
Potpredsednik Ministarskog saveta Milan Grol do 24. avgusta 1945.
Potpredsednik Ministarskog saveta
i Ministar za Konstituantu
Edvard Kardelj
Ministar inostranih poslova dr Ivan Šubašić do 17. oktobra 1945.
Josip Broz Tito zastupnik, od 17. oktobra 1945.
Ministar bez portfelja Josip Smodlaka
Ministar bez portfelja dr Juraj Šutej do 17. oktobra 1945.
Ministar finansija Sreten Žujović
Ministar pošte, telegrafa i telefona dr Drago Marušič
Ministar pravosuđa Frane Frol
Ministar unutrašnjih poslova
Vlada Zečević
Vlada Zečević
Ministar saobraćaja Todor Vujasinović
Ministar industrije Andrija Hebrang
Ministar trgovine i snabdevanja inž. Nikola Petrović
Ministar prosvete Vladislav S. Ribnikar
Ministar informacija Sava Kosanović
Ministar narodnog zdravlja dr Zlatan Sremec
Ministar rudarstva Bane Andrejev
Ministar poljoprivrede dr Vaso Čubrilović
Ministar šumarstva
Sulejman Filipović
Ministar socijalne politike dr Anton Kržišnik
Ministar kolonizacije
Sreten Vukosavljević
Ministar građevina dr Rade Pribićević do 24. aprila 1945.
Stevan Zečević od 24. aprila 1945.
Ministar za Srbiju Jaša Prodanović
Ministar za Hrvatsku dr Pavle Gregorić
Ministar za Sloveniju Edvard Kocbek
Ministar za Bosnu i Hercegovinu Rodoljub Čolaković
Ministar za Makedoniju Emanuel Čučkov
Ministar za Crnu Goru Milovan Đilas

[4]

Reference

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]