Princip paralelnog dejstva
Princip paralelnog dejstva je pedagoški princip koji ukazuje da se na vaspitanika može uticati na više načina; preko individualnih razgovora, ali i preko kolektiva, odnosno grupa. Ova paralelna dejstva ispitivao je Makarenko i pokazala su se veoma korisna, ne samo za pojedinca, već i za grupe na koje se uticalo. Naime, nekada je potrebno da na neku manju grupu utiče neka druga grupa. Zbog toga ovaj princip ima svojstvo kolektivnog delovanja u radu. Naravno, stvaranje kolektivne svesti zavisi od svesti pojedinca i obratno.[1]
Poželjne aktivnosti vaspitača[uredi | uredi izvor]
Vaspitanje učenika treba da se odvija kroz istovremeno sadejstvo individualnih konsultacija („obrada slučaja“) i rada u grupama učenika. Podrazumeva se da grupno, kolektivno dejstvo treba da bude pripremljeno „obradom slučaja“. Kroz praksu u školama ovako paralelno dejstvo se pokazalo najefikasnije.[1]