Priča o izgubljenom novčiću
Priča o izgubljenom novčiću je Isusova alegorijska priča o ženi koja ima deset srebrnih novčića i izgubi jedan, nakon čega ispretura celu kuću tražeći ga.
Priča je zabeležena samo u novozavetnom jevanđelju po Luki (15:8-10), gde se nalazi uz još dve slične priče o gubitku i iskupljenju: priči o izgubljenoj ovci i priči o izgubljenom sinu. Sve tri priče su uperene protiv sveštenika fariseja koji optužuju Isusa za druženje sa „grešnicima“.[1]
Priča[uredi | uredi izvor]
Evanđelje po Luki prenosi sledeće Isusove reči:
Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe? I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni. Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.
— Evanđelje po Luki, 15:8-10 (prevod Vuk Karadžić)
Tumačenja[uredi | uredi izvor]
Džoel Grin primećuje da je žena opisana kao siromašna seljanka, i da deset srebrenih novčića (gr. drahma) „verovatno predstavljaju porodičnu ušteđevinu“.[2] Ovi novčići takođe mogu predstavljati ženin miraz, koji se čuva kao ukras.[3] Ženino uporno traženje može predstavljati Isusovo ili Božje delanje.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Richard N. Longenecker, The Challenge of Jesus' Parables, Eerdmans. 2000. ISBN 978-0-8028-4638-9. str. 201.
- ^ Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans. 1997. ISBN 978-0-8028-2315-1. str. 576.
- ^ a b Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life. . Cambridge University Press. 1987. pp. 39. ISBN 978-0-521-34781-5.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
