Prijateljstvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Prijateljstvo (film).
Tri musketara, delo Aleksandra Dime, zasnovano je na neraskidivom prijateljstvu između glavnih likova.

Prijateljstvo je pozitivan odnos između dvoje ili više ljudi, koji osećaju međusobnu simpatiju i poverenje.[1] Osobe u prijateljskom odnosu se nazivaju „prijatelj“ ili „prijateljica“. Pojam se uobičajeno odnosi na osobe koje nisu u porodičnoj vezi. Prijateljstvo se temelji na ljubavi, poverenju i međusobnom uvažavanju. Prijateljska veza se „sklapa“, a ako ide prema kraju, „hladi“ se. U širem smislu „prijateljstvo“ može označavati dobre i često ugovorno regulisane političke odnose između naroda ili država. Studije o prijateljstvu su uključene u oblasti sociologije, socijalne psihologije, antropologije, filozofije i zoologije.

Vrednosti koje se nalaze u prijateljstvima su često rezultat kada osoba demonstrira sledeće osnove:

  • Tendencija za nesebičnu brigu za dobrobit drugih.
  • Simpatija i empatija.
  • Poštenje, u situacijama u kojima može biti teško za druge da govore istinu, posebno u pogledu ističući nečije vidne mane.
  • Uzajamno razumevanje i saosećanje.
  • Poverenje jedno drugom (sposobnost da izrazi osećanja - uključujući u odnosu na druge akcije - bez straha da će biti osuđeni), mogu da idu jedni drugima za emotivnu podršku.
  • Pozitivni reciprocitet - odnos se zasniva na jednakim razmena podataka između dve strane.

U nekim kulturama, koncept prijateljstva je ograničen na mali broj veoma dubokih veza; u drugim, kao što su SAD i Kanada, osoba može imati mnogo prijatelja, a možda i intenzivniju vezu sa jednom ili dve osobe, koje se mogu nazvati dobrim prijateljima ili najboljim prijateljima. Ostali kolokvijalni izrazi uključuju besties ili najbolje prijatelje zauvek (BFF). Iako postoji mnogo oblika prijateljstva, od kojih se neki mogu razlikovati od mesta do mesta, određene karakteristike su prisutne u mnogim takvim vezama. Takve karakteristike uključuju izbor da budu jedno sa drugim, uživanje u vremenu provedenom zajedno i mogućnost da se angažuju u pozitivnoj ulozi i ulozi podrške jedni drugima.[2]

Razvojna psihologija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Mladi prijatelji iz detinjstva

Razumevanje prijateljstva kod dece ima tendenciju da bude više fokusirano na oblasti kao što su zajedničke aktivnosti, fizička blizina i zajednička očekivanja.[3]‍:498[a] Ova prijateljstva pružaju priliku za [Play (activity)[|igru]] i vežbanje samoregulacije.[4]‍:246 Većina dece ima tendenciju da opiše prijateljstvo u smislu stvari kao što je deljenje, a veća je verovatnoća da će deca deliti sa nekim koga smatraju prijateljem.[4]‍:246[5][6] Kako deca sazrevaju, tako i postaju. manje individualizovani i svesniji drugih. Oni stiču sposobnost da saosećaju sa svojim prijateljima i uživaju u igri u grupama. Oni takođe doživljavaju odbacivanje vršnjaka dok se kreću kroz srednje detinjstvo. Uspostavljanje dobrih prijateljstava u ranom uzrastu pomaže detetu da se kasnije u životu bolje aklimatizira u društvu.[5]

Prema izveštajima vaspitača i majki, 75% dece predškolskog uzrasta imalo je bar jednog prijatelja. Ova cifra je porasla na 78% do petog razreda, mereno zajedničkim nominacijama kao prijatelji, a 55% je imalo zajedničkog najboljeg prijatelja.[4]‍:247 Utvrđeno je da je oko 15% dece hronično bez prijatelja, izveštavajući periode bez uzajamnih prijatelja najmanje šest meseci.[4]‍:247 About 15% of children were found to be chronically friendless, reporting periods without mutual friends at least six months.[4]‍:250

Studije su pokazale da prijateljstva u detinjstvu mogu pomoći u razvoju određenih veština, kao što su izgradnja empatije i učenje različitih tehnika rešavanja problema.[7] Obuka roditelja može biti korisna u pomaganju deci da steknu prijatelje. Ajlin Kenedi-Mur opisuje tri ključna sastojka formiranja dečjeg prijateljstva: (1) otvorenost, (2) sličnost i (3) zajednička zabava.[8][9][10] Roditelji takođe mogu pomoći deci da razumeju društvene smernice koje sama nisu naučila.[11] Oslanjajući se na istraživanje Roberta Selmana[12] i drugih, Kenedi-Mur ističe razvojne faze u dečjem prijateljstvu, odražavajući sve veću sposobnost razumevanja perspektive drugih: „Želim to na svoj način“, „Šta je tu za mene?“, „Po pravilima“, „Briga i deljenje“ i „Prijatelji kroz sito i rešeto“.[13]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Dva prijatelja sede zajedno u Butanu

U adolescenciji, prijateljstva postaju „više davanja, deljenja, iskrenosti, podrške i spontanosti“. Adolescenti imaju tendenciju da traže vršnjake koji mogu da obezbede takve kvalitete u recipročnom odnosu, i da izbegavaju vršnjake čije problematično ponašanje sugeriše da možda nisu u stanju da zadovolje ove potrebe.[14] Lične karakteristike i dispozicije su takođe karakteristike koje traže adolescenti kada biraju sa kim će započeti prijateljstvo.[15] Tokom adolescencije, prijateljski odnosi se više zasnivaju na sličnom moralu i vrednostima, lojalnosti i zajedničkim interesima nego kod dece, u kojima prijateljstva proističu iz uzajamne blizine i pristupa igračkama.[4]‍:246

Jedna velika studija američkih adolescenata utvrdila je kako je njihovo angažovanje u problematičnom ponašanju (kao što su krađa, tuča i izostanak) povezano sa njihovim prijateljstvima. Nalazi su pokazali da je manja verovatnoća da se adolescenti upuštaju u problematično ponašanje kada su njihovi drugovi bili uspešni u školi, učestvovali u školskim aktivnostima, izbegavali da piju i imali dobro mentalno zdravlje. Utvrđeno je suprotno kod adolescenata koji su umali problematično ponašanje. Da li su adolescenti bili pod uticajem svojih prijatelja da se upuste u problematično ponašanje zavisilo je od toga koliko su bili izloženi tim prijateljima i da li su se oni i njihove grupe prijateljstva „uklopile“ u školu.[16]

Prijateljstva nastala tokom posle srednjeg obrazovanja traju duže od prijateljstava koja su nastala ranije.[17] U kasnoj adolescenciji, međurasna prijateljstva su obično neuobičajena, verovatno zbog predrasuda i kulturnih razlika.[15]

Punoletstvo[uredi | uredi izvor]

Prijateljstvo u odraslom dobu
Freundschaft zwischen Jonathan und David autora Julijusa Šnora fon Karolsfelda (1860), što se prevodi kao Prijateljstvo Džonatana i Davida
Dva prijatelja pre poziranja za sliku

Prijateljstvo u odraslom dobu pruža druženje, privrženost, kao i emocionalnu podršku i pozitivno doprinosi mentalnom blagostanju i poboljšanju fizičkog zdravlja.[18]‍:426

Odraslim osobama može biti posebno teško da održavaju značajna prijateljstva na radnom mestu. „Na radnom mestu može da pucketati od konkurencije, tako da ljudi nauče da sakriju slabosti i neobične karakteristike od kolega. Prijateljstva na poslu često poprimaju osećaj transakcije; teško je reći gde se umrežavanje završava, a počinje pravo prijateljstvo.“[19] Za razliku od mlađih ljudi, mnogi odrasli ljudi više cene svoje finansijsko blagostanje i sigurnost koju im posao pruža nego da razvijaju prijateljstva sa kolegama.[20]

Većina odraslih ima u proseku dva bliska prijatelja.[21] Brojne studije sa odraslima sugerišu da prijateljstva i drugi odnosi podrške zaista povećavaju samopoštovanje.[22]

Starije osobe[uredi | uredi izvor]

Starije odrasle osobe i dalje prijavljuju visok nivo ličnog zadovoljstva svojim prijateljstvima kako stare, čak i kada ukupan broj prijatelja ima tendenciju da opada. Ovo zadovoljstvo je povezano sa povećanom sposobnošću za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao i sa smanjenim padom kognitivnih sposobnosti, manjim brojem slučajeva hospitalizacije i boljim ishodima u vezi sa rehabilitacijom.[18]‍:427 Ukupan broj prijavljenih prijatelja u kasniji život može biti posredovan povećanom lucidnošću, boljim govorom i vidom i bračnim statusom.[23]‍:53 Smanjenje broja prijatelja koje pojedinac ima kako postaje stariji objašnjeno je Karstensenovom teorijom socioemocionalne selektivnosti, koja opisuje promene motivacije koju odrasli doživljavaju pri druženju. Teorija navodi da povećanje starosti karakteriše prelazak sa prikupljanja informacija na emocionalnu regulaciju; Da bi održali pozitivne emocije, stariji odrasli ograničavaju svoje društvene grupe na one sa kojima dele emocionalnu vezu.[24]

Kako je to izrazila jedna recenzija:

Istraživanja u protekle četiri decenije sada konzistentno otkrivaju da starije odrasle osobe koje prijavljuju najviši nivo sreće i opšteg blagostanja takođe prijavljuju jake, bliske veze sa brojnim prijateljima.[25]

Kako se porodične obaveze i profesionalni pritisci smanjuju, prijateljstva postaju važnija. Među starijima, prijateljstva mogu da obezbede veze sa većom zajednicom, služe kao zaštitni faktor protiv depresije i usamljenosti i nadoknade potencijalne gubitke u socijalnoj podršci koju su ranije davali članovi porodice.[26]‍:32–33 Posebno za ljude koji ne mogu da izlazi veoma često, interakcije sa prijateljima omogućavaju kontinuiranu društvenu interakciju. Pored toga, starije odrasle osobe sa opadanjem zdravlja koje ostaju u kontaktu sa prijateljima pokazuju poboljšano psihičko blagostanje.[27]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Prijateljstvo na Vikimedijinoj ostavi.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ In comparison to older respondents, who tend to describe friendship in terms of psychological rather than mostly physical aspects.[3]‍:498

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Definition for friend”. Oxford Dictionaries. Oxford Dictionary Press. Arhivirano iz originala 26. 1. 2011. g. Pristupljeno 25. 5. 2012. 
  2. ^ Howes, Carollee (1983). „Patterns of Friendship”. Child Development. 54 (4): 1041—1053. ISSN 0009-3920. JSTOR 1129908. doi:10.2307/1129908. 
  3. ^ a b Bremner, J. Gavin (2017). An Introduction to Developmental Psychology. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-8652-0. Pristupljeno 26. 9. 2017. 
  4. ^ a b v g d đ Zelazo, Philip David (2013). The Oxford Handbook of Developmental Psychology, Vol. 2: Self and Other. OUP US. ISBN 978-0-19-995847-4. Pristupljeno 26. 9. 2017. 
  5. ^ a b Newman, B.M. & Newman, P.R. (2012). Development Through Life: A Psychosocial Approach. Stanford, CT.
  6. ^ „Your Childhood Friendships Are The Best Friendships You'll Ever Have”. 17. 6. 2015. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  7. ^ Kennedy-Moore, E. (2013). „What Friends Teach Children”. 
  8. ^ Kennedy-Moore, E. (2012). „How children make friends (part 1)”. 
  9. ^ Kennedy-Moore, E. (2012). „How children make friends (part 2)”. 
  10. ^ Kennedy-Moore, E. (2012). „How children make friends (part 3)”. 
  11. ^ Elman, N.M. & Kennedy-Moore, E. (2003). The Unwritten Rules of Friendship: Simple Strategies to Help Your Child Make Friends. New York: Little, Brown.
  12. ^ Selman, R.L. (1980). The Growth of Interpersonal Understanding: Developmental and Clinical Analyses. Academic Press: New York.
  13. ^ Kennedy-Moore, E. (2012). „Children's Growing Friendships”. 
  14. ^ Reisman, John M. (1. 9. 1985). „Friendship and its Implications for Mental Health or Social Competence”. The Journal of Early Adolescence. 5 (3): 383—91. S2CID 144275803. doi:10.1177/0272431685053010. 
  15. ^ a b Verkuyten, Maykel (1996-10-01). „Culture and Gender Differences in the Perception of Friendship by Adolescents”. International Journal of Psychology. 31 (5): 207—217. ISSN 0020-7594. doi:10.1080/002075996401089. 
  16. ^ Crosnoe, R., & Needham, B. (2004) Holism, contextual variability, and the study of friendships in adolescent development. University of Texas at Austin.
  17. ^ Sparks, Glenn (August 7, 2007). Study shows what makes college buddies lifelong friends Arhivirano 2019-04-07 na sajtu Wayback Machine. Purdue University.
  18. ^ a b Schulz, Richard (2006). The Encyclopedia of Aging: Fourth Edition, 2-Volume Set. Springer Publishing Company. ISBN 978-0-8261-4844-5. Pristupljeno 27. 9. 2017. 
  19. ^ Williams, Alex (13. 7. 2012). „Friends of a Certain Age: Why Is It Hard To Make Friends Over 30?”. The New York Times. Pristupljeno 25. 10. 2012. 
  20. ^ Bryant, Susan. „Workplace Friendships: Asset or Liability?”. Monster.com. Pristupljeno 25. 10. 2012. 
  21. ^ Willis, Amy (8. 11. 2011). „Most adults have 'only two close friends<span style="padding-right:0.2em;">'”Neophodna novčana pretplata. The Telegraph. London. Arhivirano iz originala 2022-01-11. g. Pristupljeno 11. 8. 2013. 
  22. ^ Berndt, T.J. (2002). Friendship Quality and Social Development. American Psychological Society. Purdue University.
  23. ^ Blieszner, Rosemary; Adams, Rebecca G. (1992). Adult Friendship. Sage. ISBN 978-0-8039-3673-7. Pristupljeno 27. 9. 2017. 
  24. ^ „Aging”. Noba (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-06-26. 
  25. ^ Nussbaum, Jon F.; Federowicz, Molly; Nussbaum, Paul D. (2010). Brain Health and Optimal Engagement for Older Adults. Editorial Aresta S.C. ISBN 978-84-937440-0-7. Pristupljeno 27. 9. 2017. 
  26. ^ Burleson, Brant R. (2012). Communication Yearbook 19. Routledge. ISBN 978-0-415-87317-8. Pristupljeno 27. 9. 2017. 
  27. ^ Laura E. Berk (2014). Pearson – Exploring Lifespan Development, 3/E. str. 696. ISBN 978-0-205-95738-5. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пријатељство&oldid=27557265”