Proizvodnja „u pravo vreme”
Osnovna ideja je da je glavni izvor neefikasnosti preterana zaliha i gomilanje produkata proizvodnje. U UPV filozofiji to je izgubljena upotreba kapitala koji je mogao biti upotrebljen mnogo produktivnije. Cilj je da se izbace sve nepotrebne aktivnosti u proizvođačkoj liniji. Proces se nadzire iznutra pa tako svaki radnik ima pravo izneti pritužbe na proizvodni proces i upozoriti na greške. Dok se sve ne uskladi, treba vremena i strpljenja, ali kada se odluka počne vraćati, proces bolje funkcioniše. Radnik ima pravo zaustaviti proizvodnju ako smatra da nešto nije u redu i da može bolje.
Karakteristike proizvodnje "U pravo vreme"[uredi | uredi izvor]
Osnovna ideja proizvodnje "U pravo vreme" je pravovremensko upravljanje i kretanje robe. Cilj je eliminisanje svega nepotrebnog iz proizvodnog procesa, identifikovanje neefikasnih delova proizvodnje i dobijanje što kvalitetnijeg proizvoda. Nekim proizvođačima koji su je pravilno primenili je uštedela milione dolara.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Smatra se da je ovu tehnologiju u proizvodnji prvi put primenio Tajiči Ono. JIT je nastao u automobilskoj industriji, tačnije u Tojoti.[1] Tajiči Ono i Šigeo Šingo su razvili program koji je nazvan „Toyota proizvođački sistemi“.[2] Kasnije je postao poznat kao Just-in-time tehnologija. Japanci na ponavljanje procesa gledaju kao na rasipanje, i trude se da postignu savršen kvalitet. Za njih je skladištenje materijala neracionalna upotreba prostora. Njihovo načelo u proizvodnji je potpuno iskorišćavanje radne snage i motivisanje radnika. Osamdesetih godina prošlog veka ovaj koncept se preneo u SAD a zatim i u evropske države i od tada ima široku primenu. U tom periodu o UPV proizvodnji je napisano i nekoliko knjiga.[3][4][5]
Ova slika nam objašnjava filozofiju proizvodnje "U pravo vreme".[6] Glavni izvor neefikasnosti je preterana zaliha i gomilanje produkata proizvodnje. U JIT filozofiji to je izgubljena upotreba kapitala koji je mogao biti upotrebljen mnogo produktivnije.
Na slici levo - Tradicionalni pristup: Da bi reka tekla drži se dovoljno visok nivo vode (zaliha) kako bi prekrio probleme. Na slici desno - Primena JIT-a: Voda teče glatko. Nivo vode se smanjuje sve dok se kamenje ne pretvori u šljunak tj. dok se svi problemi ne reše i reka teče glatko i pri niskom nivou vode.
Prednosti proizvodnje "U pravo vreme"[uredi | uredi izvor]
Osnovne prednosti UPV proizvodnje:[7]
- veći kvalitet proizvoda,
- smanjen otpad,
- smanjeno vreme ciklusa,
- kraće vreme podešavanja,
- sigurniji tok proizvodnje,
- manje inventara, sirovina, radova u toku i završenih radova,
- smanjeni troškovi proizvodnje,
- veća produktivnost,
- veće učešće zaposlenih,
- i poboljšani odnosi sa dobavljačima.
Mogući problemi:
- smanjenjem zaliha nije dobijena očekivana finansijska dobit,
- povećanje propuštenih poslovnih prodajnih ugovora,
- povećanje zaustavljanja proizvodne linije usled nedostatka potrebnih komponenata,
- povećanje transportnih troškova po jedinici pošiljke,
- porast broja alarmantnih dostava,
- porast troškova za logističko upravljanje,
- povećanje troškova za softversku instalaciju za snabdevanja.
Koncepcija proizvodnje "U pravo vreme"[uredi | uredi izvor]
Klasična proizvodna linija podrazumeva postojanje zaliha između proizvođača i snabdevača. Snabdevač proizvodi delove-sklopove koje po izlasku sa proizvodne montažne trake šalje u skladište.
Tehnologija "U pravo vreme" podrazumeva kontinualno snabdevanje potrebnih delova-sklopova od snabdevača do proizvođača bez postojanja zaliha. Zalihe se eliminišu. To znači da postoji tačno determinisana pojava tehnološkog elementa i snabdevač sa svoje proizvodne trake sklopove prosleđuje direktno na proizvodnu traku proizvođača. Zahtevi za tehnološkim elementima su tačno definisani i proizvodnja teče po pojavi zahteva. Iѕ filozofije UNV proizvodnje nastaje Lean koncept.
Elementi JIT sistema[uredi | uredi izvor]
Kod sistema proizvodnje JIT za glavni terminski plan se utvrđuje fiksni vremenski period (recimo 1-3 meseca unapred), kako bi se radnim centrima i dobavljačima omogućilo da i oni utvrde svoje terminske planove.
U tekućem mesecu glavni terminski plan niveliše se svakodnevno i ista se količina proizvoda izrađuje svaki dan tokom celog meseca.
Za povlačenje delova iz jednog radnog centra za potrebe montaže u drugi UPV koristi jednostavan sistem nazvan kanban[8] (na japanskom karta ili signal).
Kanban sistem je po svojoj prirodi vidljiv. Svi delovi su uredno smešteni u kontejnere. Za kontrolu premeštanja kontejnera postoje dve glavne vrste kanban kartica, kartice za proizvodnju (proizvodni kanbani) i kartice za povlačenje (transportni kanbani). Kada se prazni kontejneri gomilaju, radni centar zaostaje za proizvodnjom. S druge strane, kada su kontejneri puni, proizvodnja se zaustavlja.
Terminski plan montaže povlači delove iz jednog u sledeći radni centar u pravo vreme tako da se zadovoljava potreba proizvodnje i potražnje. U mnogim slučajevima zbog odnosa troškova pripreme u poređenju sa troškovima održavanja zaliha to ekonomski nije izvodljivo.
Rešenje se vidi u minimalizaciji vremena pripreme, koje za sobom povlači proizvodnju u malim ekonomskim veličinama serijama i kraće vreme trajanja ciklusa proizvodnje.
Industrijski elementi potrebni za realizaciju JIT tehnologije[uredi | uredi izvor]
JIT tehnologija podrazumeva potpuno automatizovanu proizvodnju, jak i pouzdan informacioni softverski sistem i visok nivo pouzdanosti svih elemenata koji učestvuju u realizaciji Just-in-time tehnologije.
Automatizovana proizvodnja podrazumeva robotizovana mehanizaciona industrijska sredstva:
- Konvejeri – specijalizovani, raznih zahvatnih mogućnosti u zavisnosti od potrebe tj. materijala koji se prenosi u industrijskom postrojenju. Osim toga što obezbeđuju kontinualan rad, potrebno je obezbediti i laku manipulaciju (stavljanje i skidanje sa sredstva) delova koji se prenose,
- Trakasti transporteri,
- Automatski vođena vozila AGV,
- Informacioni sistemi - EDI (Electronic Data Interchange) potpuno kontrolisan protok informacija visoke sigurnosti, koji pruža mogućnost praćenja svakog naručenog tehnološkog elementa,
- Identifikacioni sistemi - bar kod, i
- viljuškari.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ohno, T. 1978. Toyota Production System—Beyond Management of Large-Scale Production. Tokyo: Diamond Publishing (in Japanese).
- ^ „TPS - Toyotin proizvodni sistem - Istorijat TOYOTA-e - TOYOTA club Serbia[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 20. 04. 2016. g. Pristupljeno 10. 04. 2016. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ Hall, Robert W. 1983. Zero Inventories. Homewood, Ill., Dow Jones-Irwin.
- ^ Goddard, Walter E. 1986. Just-in-Time: Surviving by Breaking Tradition. Essex Junction, Vt." Oliver Wight Ltd.
- ^ Suzaki, Kyoshi. 1987. The New Manufacturing Challenge: Techniques for Continuous Improvement. New York: Free Press
- ^ Nepotrebne zalihe : LeanEA
- ^ http://www.eknfak.ni.ac.rs/dl/upr_proizvodnjom/JIT,%20Kanban.pdf
- ^ Kanban - Cim Lean Six Sigma
