Prolazni ishemijski napad

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prolazni ishemijski napad
SinonimiMini-strokes, transient ischemic attack, mild stroke
Specijalnostineurologija, vaskularna hirurgija
PrognozaProcenat preživljavanja ~ 91% (do otpusta iz bolnice) 67.2% (do 5 godina)[1]

Prolazni ishemijski napad ili tranzitorni ishemijski napad (akronim TIA)[2] je privremeni gubitak normalne neurološke funkcije izazvan kratkim prekidom krvotoka i dotoka krvi u deo mozga, koji ne traje dovoljno dugo da izazove trajno oštećenje mozga.[3] Neki ga nazivaju i mini-udar.[2]

Simptomi TIA koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć istovetnu kao kod moždanog udara, mogu uključivati neke os sledećih znakova i simptoma: slabost ili utrnulost lica, šake, ruke ili noge, promene vida i/ili nejasan govor.[4]

Svako ko je imao TIA ima visok rizik od moždanog udara u bliskoj budućnosti. U stvari, prema studiji na 4.700 pacijenata sa TIA, procenjeni rizik od moždanog udara godinu dana nakon TIA bio 5%, ili u oko 30% moždanih udara prethodi jedan ili više TIA koja se može javiti danima, nedeljama ili čak mesecima pre moždanog udara. Prema tome ako je pacijent bio lečen od TIA, mora usmerite svoju energiju na sprečavanje sledećeg, za šta ima mogućnosti (redovno uzimanje propisane lekove, zdrava ishrana, redovno vežbanje, eliminiacija loših navike poput pušenja ili prekomernog unosa alkohola i psihoaktivnih supstanci).[5]

Neko čudno stanje

Prolazni ishemijski napad treba shvatiti kao znak upozorenja o mogućem budućem moždanom udaru i tretirati ga kao neurološki hitan slučaj.
Uobičajeni privremeni simptomi uključuju poteškoće u govoru ili razumevanju drugih, gubitak ili zamućenje vida na jednom oku i gubitak snage ili utrnulost u ruci ili nozi.
Obično ovi simptomi nestaju za manje od 10 do 20 minuta i skoro uvek u roku od jednog sata.
Čak i ako se svi simptomi povuku, veoma je važno da svako ko ima ove simptome nazove hitnu pomoć i da ga odmah proceni kvalifikovani lekar.

Definicije[uredi | uredi izvor]

Termini moždani udar i prolazni ishemijski napad (TIA ) se često mešaju jedan sa drugim. Ako želimo da razumememo razlike između moždanog udara i TIA, moramao se upoznati sa karakteristikama svakog od njih.[6]

Moždani udar[uredi | uredi izvor]

Moždani udar je prekid dotoka krvi u deo mozga koji traje dovoljno dugo da izazove trajno oštećenje mozga.[7] Može biti uzrokovano ili začepljenjem ili rupturom arterija koje snabdevaju mozak kiseonikom i hranljivim materijama.[3] Od svih moždanih udara, 87% je ishemijsko, 10% je intracerebralno krvarenje i 3% su subarahnoidalna krvarenja.[5]

Moždani udar za razliku od TIA može pokazati određeno poboljšanje ili se vremenom pogoršati. Oko 87% ljudi koji dožive moždani udar preživi, ali ponekad moždani udar može biti fatalan.[5] Većina preživelih od moždanog udara ima neki procenat invaliditeta i potrebna im je dugotrajna fizikalna terapija.

Prolazni ishemijski napad (TIA)[uredi | uredi izvor]

Prolazni ishemijski napad (TIA) je privremeni prekid dotoka krvi u deo mozga koji ne traje dovoljno dugo da izazove trajno oštećenje mozga.[3] Za razliku od moždanog udara TIA se potpuno povlači, ali često ljudi koji su imali TIA imaju ponavljajuće napade ili mogu imati moždani udar u roku od nekoliko minuta, dana ili nedelja od prvog prolaznog ishemijskog napada. 10 Ovo se dešava zato što je protok kroz krvini sud koji tokom TIA često abnormalan, pa je sklon da ponovo bude prekinut. 11 Ponekad, nakon TIA, osoba može imati rupturu aneurizme mozga ili hemoragični moždani udar ako je uzrok TIA bio prekid protoka krvi u krvnom sudu koji kasnije puca i krvari.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

TIA je uzrokovana istim procesima bolesti koji dovode do moždanog udara - blokade arterija do mozga od krvnog ugruška , uglavnom zbog ateroskleroze (nagomilavanje masti u arteriji) ili embolije (kada krvni ugrušak putuje sa nekog drugog mesta u telu, kao srce, do mozga).[8]

Kod moždanog udara, blokada traje dovoljno dugo da izazove smrt moždanog tkiva. Sa TIA, s druge strane, blokada je prolazna i moždano tkivo se oporavlja kada se blokada poboljša.

TIA su, prema tome, analogne nestabilnoj angini , stanju u kojem prolazne blokade koronarnih arterija izazivaju bol u grudima . I baš kao što nestabilna angina često najavljuje potpuni infarkt miokarda (srčani udar), pojava TIA ukazuje da će verovatno doći do punog moždanog udara.

Postoji nekoliko faktora koji povećavaju rizik kod osobe za razvoj TIA (i moždanog udara).[9]

Neki od ovih faktora uključuju:

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Znaci i simptomi TIAse veoma razlikuju od osobe do osobe i zavise od toga koji je deo i kolika je površina mozga lišen protoka krvi.[10]

Neki od tipičnih simptoma TIA uključuju:

  • Slabost u šaci, ruci, nozi, licu, jeziku ili donjoj vilici.[11]
  • Utrnulost u ruci, šaci, nozi, licu, jeziku
  • Nesposobnost koherentnog govora.[11]
  • Neobjašnjiva vrtoglavica, često sa vrtoglavicom (osećaj da se prostorija okreće)
  • Dvostruki vid, delimični gubitak vida ili drugi iznenadni poremećaji vida.[12]
  • Teška glavobolja bez očiglednog uzroka
Razlika između TIA i moždanog udara
TIA (mini moždani udar) Moždani udar
  • Protok krvi se obnavlja pre nego što moždano tkivo zaista umre.
  • Simptomi nestaju za nekoliko minuta do nekoliko sati.
  • Protok krvi u jednom delu mozga je prekinut dovoljno dugo da dođe do oštećenja moždanog tkiva.
  • Simptomi traju dan ili više i možda se nikada neće u potpunosti poboljšati.

Simptomi TIA su identični simptomima moždanog udara, ali se TIA razlikuje od moždanog udara samo kada simptomi nestanu izolovano. Do tog trenutka, iz praktičnih razloga, smatra se da pacijent ima moždani udar i kao takav ćete biti tretirani od strane lekarskog tima.[13]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza TIA zahteva pažljivo prikupljnje podataka za medicinsku istoriju, neurološki pregled, kao i snimanje mozga i velikih krvnih sudova koji snabdevaju mozak. Takođe se mogu obaviti i testovi srca i različite analize krvi.[14]

Istorija bolesti[uredi | uredi izvor]

Tokom uzimanja anamneza za medicinsku istoriju bolesti, zdravstveni radnik postavlja sledeća pitanja u vezi sa specifičnostima simptoma, kao što su:

  • Da li su simptomi fokalni (slabost ili ukočenost na jednoj strani tela) ili nefokalni (npr generalizovana slabost ili vrtoglavica).
  • Da li su se simptomi pojavili iznenada ili postepeno.
  • Da li su se isti simptomi javljali ranije

Pitanja poput ovih mogu pomoći da se utvrdi da li alternativna zdravstvena stanja treba detaljnije razmotriti, kao što su npr. migrena, multipla skleroza ili poremećaj napadaja .

Fizički pregled[uredi | uredi izvor]

Fizički pregled će uključivati:

  • određivanje vitalnih znakova (sistolni i dijastolni krvni pritisak),
  • pregled srca i
  • kompletan neurološki pregled (provera refleksa, mišične snage i pregled kranijalnih nerava).[15]

Imidžing[uredi | uredi izvor]

Ako zdravstveni radnik posumnja na TIA, on će pacijenta uputiti na različiti slikovne testove ili imidžinga koji imaju za cilj da identifikuju tačan uzrok događaja. Snimanje mozga se takođe koristi da bi se isključili uslovi koji mogu imitirati TIA.

Testovi snimanja koji se mogu naručiti tokom obrade TIA uključuju:

  • Snimanje mozga pomoću kompjuterske tomografije (CT) ili skeniranja magnetnom rezonancom (MRI)
  • Snimanje glavnih krvnih sudova koji snabdevaju mozak, bilo ultrazvukom karotida , CT angiogramom ili MRI angiogramom.[8]
  • Snimanje srca elektrokardiogramom (EKG) i ponekad opsežnije praćenje srčanog ritma (npr telemetrija u bolnici ili Holter monitoring ).
  • Ehokardiografija , kako bi se potražio izvor krvnih ugrušaka odakle su mogli da dođu do mozga.

Testovi krvi[uredi | uredi izvor]

Testovi krvi se koriste ne samo da bi se isključila stanja koja oponašaju TIA, već i da bi se proceniio riziku osobe za razvoj ponavljajuće TIA ili moždanog udara.

Primeri takvih testova uključuju:

  • Nivo glukoze (šećera) u krvi natašte.[15]
  • Nivoi elektrolita u krvi
  • Kompletna krvna slika (CBC)[16]
  • Testovi koagulacije.[15]
  • Lipidni status.

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza.[17] Klinička slika.[17]
Tumor mozga Teška jednostrana glavobolja sa mučninom i povraćanjem
Infekcija centralnog nervnog sistema (npr meningitis, encefalitis) Groznica, povišena temperatura glavobolja, konfuzija, ukočenost vrata, mučnina, povraćanje, fotofobija, promena mentalnog statusa
Padovi/traume Glavobolja, konfuzija, modrice
Hipoglikemija Konfuzija, slabost, dijaforeza
Migrene Teške glavobolje sa ili bez fotofobije, mlađi uzrast
Multipla skleroza Diplopija, slabost udova, parestezija, zadržavanje urina, optički neuritis
Poremećaj konvulzija Konfuzija sa ili bez gubitka svesti, urinarna inkontinencija, grizenje jezika, toničko-klonički pokreti
Subarahnoidalno krvarenje Teška glavobolja sa iznenadnim početkom i fotofobijom
Vrtoglavica (centralna ili periferna) Generalizovana vrtoglavica i dijaforeza sa ili bez gubitka sluha

Terapija[uredi | uredi izvor]

Brza i tačna dijagnoza prolaznog ishemijskog napada i njegova tačne lokacije je ključna za uspešno lečenje. Tehnički napredak kao što su digitalno snimanje, mikrokateteri i druge neurointervencione tehnologije, upotreba operativnog mikroskopa (mikrohirurgija) i hirurškog lasera omogućili su lečenje problema prolaznog ishemijskog napada koji su bili neoperabilni pre nekoliko godina. Kada se postavi dijagnoza i završi procena TIA, tretman koji zdravstveni radnik preporučuje zavisiće u velikoj meri od onoga što je pronađeno, i strogo je individaulani za svaakog pacijenta ponaosob.

Glavni cilj lečenja osobe koja je imala TIA je sprečavanje budućeg moždanog udara, koji obuhvata upravljanje faktorima rizika, medikamentoznu terapiju, invazivne procedure.[2]

Upravljanje faktorima rizika[uredi | uredi izvor]

Agresivno lečenje faktora rizika koji izazivaju aterosklerozu može sprečiti ponovnu pojavu TIA ili, što je ozbiljnije, budući moždani udar.[7]

Strategije uključuju:

  • Usvajanje zdrave dijete
  • Redovno vežbanje
  • Uzimanje lekovi za snižavanje hipertenzije[18] i visokog holesterola.[18]
  • Uzimanje lekaova za odličnu kontrolu šećerne bolesti.[19]
  • Prestanak pušenja.[18]

Terapije lekovima[uredi | uredi izvor]

Antitrombocitna terapija sa aspirinom, aspirinom plus dipiridamolom ili plaviksom (klopidogrel) se koristi za inhibiciju stvaranja abnormalnih ugrušaka unutar arterija mozga. 8

Antikoagulantna terapija , kao što je sa Elikuis (apiksaban) ili Koumadin (varfarin), koristi se u lečenju određenih zdravstvenih uslovima koji promovišu stvaranje ugrušaka krvi, kao i pretkomorske fibrilacije.

Invazivne procedure[uredi | uredi izvor]

Invezivne procedure mogu se primeniti u cilju obnavljanja protoka krvi u karotidnim arterijama[20] (koja se nalaza na vratu) kroz proces koji se zove revaskularizacija. Konkretno, može se izvršiti karotidna endarterektomija,[21] da bi se hirurški otvorila i pekanalisala arterija ako se pronađe značajna blokada.

Stentiranje[22] karotidne arterije (otvaranje lumena arterije kako bi se poboljšao protok krvi) je druga opcija, u zavisnosti od određenih karakteristika krvnog suda pacijenta.[23]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Prevencija moždanog udara i TIA se zasniva na zdravom načinu života i upravljanju faktorima rizika od moždanog udara.[24]

Pacijent mora što je moguće više smanjiiti rizik od moždanog udara. Nekim pacijentima sa TIA i moždanim udarom možda će biti potrebna i operacija, u cilju sprečavanja ponovnih napada.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gattellari M, Goumas C, Garden F, Worthington JM (januar 2012). „Relative survival after transient ischaemic attack: results from the Program of Research Informing Stroke Management (PRISM) study”. Stroke. 43 (1): 79—85. PMID 22076008. S2CID 16722015. doi:10.1161/STROKEAHA.111.636233 Slobodan pristup. Generalni sažetak. 
  2. ^ a b v „What Is a Mini-Stroke?”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  3. ^ a b v Panuganti KK, Tadi P, Lui F. Transient ischemic attack. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing.
  4. ^ „Stroke and Cerebrovascular Disease”. Columbia Neurology (na jeziku: engleski). 2020-11-11. Pristupljeno 2021-12-29. 
  5. ^ a b v „A Neurosurgeon's Guide to Stroke Symptoms, Treatment and Prevention”. www.aans.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-31. 
  6. ^ Khaku AS, Hegazy M, Tadi P. Cerebrovascular disease (stroke). In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing.
  7. ^ a b „How a Stroke Causes Brain Damage”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  8. ^ a b Sonni S, Thaler DE. Transient ischemic attack: omen and opportunity. Cleve Clin J Med. 2013;80(9):566-76.  . doi:10.3949/ccjm.80a.12141.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  9. ^ a b v g Boehme AK, Esenwa C, Elkind MS. Stroke Risk Factors, Genetics, and Prevention. Circ Res. 2017;120(3):472-85. . doi:10.1161/CIRCRESAHA.116.308398.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  10. ^ Coutts SB. Diagnosis and Management of Transient Ischemic Attack. Continuum (Minneap Minn). 2017 Feb 3;23(1):82092. . doi:10.1212/CON.0000000000000424.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  11. ^ a b „A Neurosurgeon's Guide to Stroke Symptoms, Treatment and Prevention”. www.aans.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  12. ^ „A Neurosurgeon's Guide to Stroke Symptoms, Treatment and Prevention”. www.aans.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  13. ^ „Signs and Symptoms of Stroke”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  14. ^ Kernan WN et al. Guidelines for the prevention of stroke in patients with stroke and transient ischemic attack: a guideline for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association. Stroke. 2014 Jul;45(7):2160-36. . doi:10.1161/STR.0000000000000024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  15. ^ a b v Simmons BB, Cirignano B, Gadegbeku AB. Transient Ischemic Attack: Part I. Diagnosis and Evaluation. Am Fam Physician. 2012 Sep 15;86(6):521-526.
  16. ^ „What Information Does a Complete Blood Count (CBC) Give?”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  17. ^ a b Simmons BB, Cirignano B, Gadegbeku AB (September 2012). "Transient ischemic attack: Part I. Diagnosis and evaluation". American Family Physician. 86 (6): 521–526. . PMID 23062043.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  18. ^ a b v „Preventing Heart Failure After Heart Attack”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  19. ^ „From Diet to Drugs: Treating Type 2 Diabetes”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  20. ^ „The Anatomy of the Carotid Artery”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  21. ^ „Understanding and Treating Carotid Artery Stenosis”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  22. ^ „What Are the Different Types of Stents?”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  23. ^ Sardar P et al. Carotid Artery Stenting Versus Endarterectomy for Stroke Prevention: A Meta-Analysis of Clinical Trials. J Am Coll Cardiol. 2017 May 9;69(18):2266-75. . doi:10.1016/j.jacc.2017.02.053.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  24. ^ Fuentes B, Gállego J, Gil-Nuñez A, et al. Guidelines for the preventive treatment of ischaemic stroke and TIA (I). Update on risk factors and life style. Neurologia. 2012;27(9):560-74. . doi:10.1016/j.nrl.2011.06.002.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пролазни_исхемијски_напад&oldid=27442179”