Prosvetiteljstvo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Prosvetiteljstvo, (fr. Siècle De Lumières - u prevodu „era osvetljenih“, nem. Aufklärung), je evropski intelektualni pokret u 17. i 18. veku u kojem su ideje o bogu, razumu i prirodi sintentizovane u sveobuhvatni pogled, čije su pristalice pokretači revolucionarnog razvoja u umetnosti, filozofiji i politici. Centralna ideja prosvetiteljstva je slavljenje razuma kao moći preko koje čovek shvata celi kosmos i poboljšava svoje životne uslove. Za glavne odlike racionalnog čoveka smatrane su: znanje, sloboda i sreća.

KNjIŽEVNOST

Pokret prosvetiteljstva je najznačajniji filozofski i uopšte umetnički pokret u Evropi posle renesanse.

Prosvetiteljstvo je proklamovalo čovekovu ličnu slobodu i građansku jednakost kao najviše vrednosti, zatim pravo čoveka na kritičko mišljenje o religiji i politici i proglasilo razum vrhovnim sudijom u svemu, smatrajući ga osnovnom pokretačkom snagom istorije.

Prosvetiteljstvo obuhvata ceo 18. vek, ali su filozofske pripreme za njega izvršene još 17. veku, a odjeci prosvetiteljskih ideja su u nekim zemljama s kasnijim književnim razvitkom (kao što je slučaj i s našom zemljom) trajali još do sredine 19. veka.

Osnovu filozofskog shvatanja prosvetiteljstva postavio je još francuski filozof Rene Dekart, a snažnu potvrdu njegovim filozofskim racionalističkim zaključcima dao je razvitak prirodnih nauka u XVII veku, čija su dva najveća predstavnika engleski naučnici Frensis Bekon i Isak Njutn postavili osnove modernom proučavanju prirodnih nauka. Njima se pridružuje još nekoliko velikih mislilaca i književnika: