Protesti u Belorusiji 2020—2021.

Protesti u Belorusiji 2020.
Protest u Minsku 16. avgusta 2020. godine.
Vreme 24. maj 2020 — 25. mart 2021. Mesto Belorusija, Minsk, Brest, Grodno, Omsk i drugi gradovi Akcija Demonstracije, neredi Povod Autokratska vladavina Policijski teror Izborna krađa Cenzura medija Ishod U toku Četiri osoba ubijeno, preko 200 povređeno i preko 7000 uhapšeno Lideri opozicije uhapšeni ili proterani u susedne države Uvođenje ekonomskih sankcija Belorusiji i predsedniku Aleksandru Lukašenku Okretanje Beloruske politike Rusiji Najava povlačenja Aleksandra Lukašenka nakon ustavnih promena
Sukobljene strane
Beloruska opozicija Podrška Poljska Litvanija Letonija Estonija Francuska SAD Ujedinjeno Kraljevstvo Kanada Norveška Nemačka Češka Slovačka Ukrajina Švajcarska Evropska unija	Belorusija Beloruska vlada KGB Vojska Belorusije Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusije Žandarmerija Belorusije Nacionalna garda Podrška Rusija Kina Venecuela
Komandanti i vođe
Svetlana Tihanovskaja Sergej Tihanovski Viktor Babarika  Viktor Babarika  Valerij Cepkalo  Marija Kolesnjikova  Podrška Andžej Duda Saulius Skvernelis Emanuel Makron Donald Tramp Boris Džonson Angela Merkel Zuzana Čaputova	Aleksandar Lukašenko Lidija Jermošina Jurij Karajev Podrška Vladimir Putin
Jačina
Više hiljada	Više stotina
Žrtve i gubici
5+ poginulih, 200+ povređenih demonstranata i policajaca i 7000+ uhapšenih	103 povređena policajaca

Protesti u Belorusiji 2020. i 2021. godine su niz tekućih političkih demonstracija i protesta protiv beloruske vlade i predsednika Aleksandra Lukašenka. Demonstracije, koje su deo beloruskog pokreta za demokratiju, počele su uoči i tokom predsedničkih izbora 2020. godine, na kojima je Lukašenko tražio šesti mandat. Kao odgovor na to, održan je niz relativno malih pro Lukašenkovih demonstracija. Svetlana Tihanovskaja, opoziciona kandidatkinja na izborima koja tvrdi da je dobila 60–70% glasova, najavila je stvaranje Koordinacionog saveta, uz prijave za članstvo otvorene za sve Beloruse koji su se složili da su „zvanični“ izbori falsifikovani.

Protesti su suočeni sa nasilnim progonom vlasti. Dana 1. septembra, u izjavi stručnjaka za ljudska prava Ujedinjenih nacija, pomenuto je više od 450 dokumentovanih slučajeva mučenja i zlostavljanja pritvorenika, uključujući seksualno zlostavljanje i silovanje žena i dece.

Pozadina

Aleksandar Lukašenko je na čelu države Belorusije od 1994. godine i nije imao ozbiljnog protivnika u prethodnih pet izbornih ciklusa, što je rezultiralo time da je proglašen „poslednjim evropskim diktatorom“". Pod njegovom autoritarnom vladavinom, vlada je često potiskivao opoziciju.

Lukašenko se suočio sa većim protivljenjem javnosti usred postupanja sa pandemijom koronavirusa, što je Lukašenko negirao kao ozbiljnu pretnju. Od pet izbornih ciklusa na kojima je pobedio Lukašenko, samo su prvi 1994. godine međunarodni posmatrači pouzdano ocenili kao slobodne i poštene.

Tokom predsedničke kampanje 2020. godine, predsednička kandidatkinja Svetlana Tihanovskaja izjavila je da narod Belorusije mora da pronađe način da zaštiti svoj glas. Prema intervjuu sa Franakom Viačorkom, sinom opozicionog lidera Vincuka Viačorke, protesti protiv Lukašenka bili su „bez vođe“.

Protesti pre izbora

Nadimak „bubašvaba“ za Lukašenka usvojen je iz pesme za decu Korneija Čukovskog iz 1921. godine Tarakanishche (The Monster Cockroach).

Proteste pod nadimkom Revolucija papuča i Revolucija protiv bubašvaba, pokrenuo je biznismen i bloger Sergej Tihanovski kada se osvrnuo na pesmu za decu Čudovišni žohar (ruski: Tarakaniщe, romanizovano: Tarakanishche) Korneja Čukovskog.

Originalna priča, objavljena 1923. godine, tiče se diktatorskog, ali krhkog insekta i njegove kratke, haotične vladavine terora nad svim ostalim životinjama. Upoređeno je sa Carevim novimm odelom Hansa Kristijana Andersena. U svojoj referenci, Tihanovski je uporedio Lukašenka sa bubašvabom iz priče. U originalnoj pesmi vrabac na kraju pojede vrapca; Tihanovski se odnosi na papuče koje označavaju gaženje bubašvabe.

Tihanovski je putovao po Belorusiji i strimovao intervjue sa slučajnim ljudima na svom Jutub kanalu Zemlja za život (ruski: Strana dlя žizni, romanizovano: Strana dlya zhizni). Većina njegovih ispitanika izrazila je neslaganje sa Lukašenkom i trenutnom vladom.

Beloruske vlasti su krajem maja 2020. godine pritvorile Tihanovskog i formalno su ga optužile da je strani agent. U junu 2020. održani su ulični protesti protiv Lukašenka. Nekoliko opozicionih kandidata registrovano je za beloruske predsedničke izbore 2020. godine, ali mnogi od njih su uhapšeni.

Tokom jednog intervjua, Lukašenko je tvrdio da su protesti opozicije deo zavere koju su dirigovali stranci, za koje je pretpostavio da bi mogli biti Amerikanci, članovi NATO-a, Rusi ili čak Ukrajinci. 19. juna Lukašenko je saopštio da je „onemogućio pokušaj puča“, što je rezultiralo hapšenjem glavnog opozicionog rivala Viktora Babarike. Prema CNN-u, Babarika je izjavio da su optužbe za primanje mita i korupcije falsifikovane, a hapšenje je politički motivisano da ga spreči da pobedi na predsedničkim izborima.

Čim su vlasti Babariku privele, ljudi su počeli ulične proteste da demonstriraju svoje neslaganje. U okviru akcije su uhapšeni i opozicioni aktivisti, demonstranti, novinari i blogeri. Grupa za ljudska prava Viasna procenila je da je oko 1.300 ljudi uhapšeno tokom protesta između početka maja i početka avgusta.

Supruga Tihanovskog Svetlana Tihanovskaja registrovala se kao kandidat na predstojećim izborima nakon hapšenja Babarike. Lukašenko je izjavio da zemlja nije spremna da žena postane predsednik. Supruga neregistrovanog kandidata Valerija Cepkala, Veronika Cepkalo, najavila je da će se ona i Marija Kalesnikava, šefica štaba predsedničke kampanje Babarike, pridružiti kampanji Svjetlane Tihanovskaje i pružiti podršku.

Protesti su doveli do pitanja koliko dugo sukob može trajati i da li će prerasti u nasilje, možda će se razviti u punu revoluciju, slično onome kako su se protesti zbog Evromajdana pretvorili u revoluciju u Ukrajini 2014. Nemački Maršalov fond, američki tink tenk, primetio je da su protesti bili rasprostranjeniji i brutalnije potisnuti od prethodnih protesta u Belorusiji.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) izvestila je da neće nadgledati izbore 2020. jer na njih nije pozvana. To je bilo prvi put od 2001. godine da OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) nije nadgledala izbore u Belorusiji. OEBS nije priznao nijedne izbore u Belorusiji kao slobodne i poštene od 1995. godine, a vlada je ometala predhodne misije OEBS-a za nadgledanje izbora u zemlji.

Predsednička kampanja

Opoziciona kandidatkinja Svetlana Tihanovskaja u Minsku 30. jula.

Dana 29. jula 33 navodna plaćenika iz grupe Vagner, ruske privatne vojne kompanije, uhapšena su u sanatorijumu u blizini Minska. Lukašenko je optužio Rusiju da laže o uhapšenim „plaćenicima“, rekavši „Za sada nema otvorenog rata, nema pucanja, okidač još nije povučen, ali pokušaj organizovanja masakra u centru Minska već je očigledan“. Beloruske vlasti su tvrdile da Tihanovski radi sa Rusima na destabilizaciji Belorusije. Svi plaćenici, osim jednog, koji je beloruski državljanin zadržan je u pritvoru, deportovani su u Rusiju 14. avgusta, uprkos zahtevu Ukrajine za njihovo izručenje.

30. jula u Parku prijateljstva naroda u Minsku održao se dozvoljeni skup predsedničke kandidatkinje Svetlane Tihanovske. Prema aktivistima za ljudska prava, okupilo se 63 000–70 000 ljudi, ali u izjavi beloruskog Ministarstva unutrašnjih poslova navodi se da je zabeleženo samo 18 250 ljudi koji su prolazili kroz kontrolne punktove za otkrivanje metala postavljene na tom događaju.

Procenjeno je da je 6. avgusta oko 5.000 mirnih demonstranata izašlo na ulice Minska, mašući belim trakama, pozivajući na slobodne i poštene izbore.

Protesti na izborni dan

Protesti tokom izborne noći 9. na 10. avgust.

Na izborni dan 9. avgusta 2020. policija i vojska rano ujutru blokirali su sve puteve i ulazne tačke za Minsk.

Sredinom dana internet u Belorusiji je bio delimično blokiran. Vladini zvaničnici tvrdili su da je razlog težak napad uskraćivanja usluge poreklom izvan Belorusije. S druge strane, nezavisni IT stručnjaci tvrdili su da su beloruski državni monopol na Internetu Beltelekom i pridružene državne agencije namerno koristili tehnologiju duboke inspekcije paketa (DPI) ili oblikovanje saobraćaja, te da su uzrok možda problemi sa opremom za filtriranje. Telegram je bio jedina aktivna aplikacija za razmenu trenutnih poruka.

Uveče izbornog dana neposredno nakon zatvaranja biračkih mesta, beloruska TV sponzorirala je rezultate izlaznih anketa koji su prikazivali statističku tabelu po kojoj je je Lukašenko dobio 80,23% glasova, dok je Tihanovskaja dobila samo 9,9%. Statistička tabela je bilo toliko velika da je čak i provladin deo beloruskog stanovništva otkrio da je malo verovatno da će to biti istina. To je izazvalo trenutnu reakciju pristalica Tihanovskaje da izađu na ulice u svim većim gradovima Belorusije, kao što su Brest, Minsk, Vitebsk, Grodno, Mazir, Pinsk, Gomel i Babrujsk. Ljudi su to činili da izraze svoje nezadovoljstvo i tražili su pošteno prebrojavanje glasova. Ovo je započelo kao mirni protesti usred noći, ali u Minsku se situacija pretvorila u borbu između nekih ljudi i vlasti. Ljudi su počeli da grade barikade kako bi blokirali saobraćaj na ulicama. Bilo je teško proceniti broj demonstranata u Minsku, jer demonstranti nisu bili koncentrisani ni na jednom mestu.

Noću, nakon razbijanja velikih nereda, policajci su nekoliko sati progonili manje grupe demonstranata kroz centar Minska. Borba protiv snaga bezbednosti i policije nastavljena je u svim većim gradovima Belorusije. Policija je koristila policijske pendreke, gumene metke (ispaljene iz pušaka), granate sa olovnim kuglicama, vodene topove, suzavac i bljeskalice. Koristili su ga za suzbijanje protesta dok su celu noć progonili ljude u predgrađu. U Brestu su se demonstranti postepeno razilazili, ostavljajući gužvu od 200–300 od procenjenih prethodnih 5.000. Te noći u Minsku, snage bezbednosti bacale su bombe blizu ljudi, a neki ljudi su zadobili kritične povrede.

Bio je to jedan od najvećih protesta od osamostaljenja Belorusije. Snage bezbednosti preko noći su uhapsile oko 3.000 ljudi. Neki od demonstranata su teško povređeni, a najmanje 50 demonstranata je odvedeno u bolnicu, neki od njih su bili u kritičnom stanju, a jedan od protestanata je umro.

Izvešteno je da su neki ljudi uhapšeni dok su čekali rezultate izbora u blizini svojih biračkih mesta. U Minsku je uhapšen 73-godišnjak sa ćerkom i unucima sa još skoro 20 ljudi koji su se okupili u blizini 86. škole nakon zatvaranja biračkog mesta. Izvešteno je da su osuđeni na 10 i 25 dana zatvora. U Baranavičima su, između ostalih, uhapšena i dva rimokatolička sveštenika: oni su čekali rezultate u blizini biračkog mesta.

Protesti posle izbora

Prva nedelja (10. - 16. avgust)

Protesti u Minsku 14. avgusta.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, u rezimeu događaja tokom protesta u noći sa 11. na 12. avgust, primetilo je da su u nekoliko gradova „postojale činjenice otvorenog sukoba sa agencijama za sprovođenje zakona“. U Brestu su takođe izvestila da je „grupa agresivno raspoloženih građana sa kamenicama u rukama napala policajce“. Ministarstvo je takođe navelo da je tokom dana policijskim službenicima izvršeno „pet namernih racija uz upotrebu automobila“. U Žodžini, Minska oblast, nakon takvog sudara, vojnik je hospitalizovan sa višestrukim povredama.

Dok su protesti zahvatili Belorusiju nakon izbornih rezultata, primarna opoziciona kandidatkinja Svetlana Tihanovskaja objavila je video u kojem kaže da je iz Belorusije otišla u Litvaniju. Pretpostavljalo se da je primorana da napusti zemlju, a takođe je podnela žalbu CIK-u (Centralna izborna komisija Belorusije). CEC ju je zadržala sedam sati She was detained by CEC for seven hours.

Uveče su se protesti nastavili u svim većim gradovima Belorusije, uključujući Brest, Gomel, Grodnu, Mogiljev, Vitebsk, Baranaviči, Molodečnu, Navahrudak, Novopolock, Žodzinu. U Minsku su demonstranti promenili taktiku, prebacujući položaje iz jednog dela grada u drugi, slično taktici „budi voda“ koja se koristila u protestima 2019–20. u Hong Kongu. Demonstranti su zabarikadirali područje oko pijace Riga u centru Minska. Vladine snage reagovale su isparavanjem suza demonstrantima i upotrebom bljeskalica. Vlasti su izbliza bacale bljeske i ispaljivale gumene metke na demonstrante. Demonstrator, Aleksandar Tarajkovski, umro je u blizini stanice metroa Puškinskaja.

Suzavavc i šok bombe su navodno potekle iz Češke, koja je uvela embargo na prodaju bliceva Belorusiji nakon suzbijanja protesta povodom izbora 2010. godine

One of the female lines of solidarity and protest in Minsk (13 August)

Protest ispred gradske crkve u Minsku 12. avgusta.

Vladina policija za borbu protiv nereda (AMAP/OMON), unutrašnje trupe i antiterorističke specijalne snage "Almaz" učestvovali su u suzbijanju protesta u Minsku. Vodeni topovi su se takođe koristili u blizini pijace u Rigi, a svuda su se široko koristili gumeni meci. Prijavljeni su masovni protesti. Izvešteno je da su odredi AMAP/OMON zaplenili neka kola hitne pomoći ili su koristili vizuelno slična kombi vozila kako bi prevarili demonstrante da im dozvole prolazak kroz barikade.

Pet dana kasnije, ruski list Novaja Gazeta napisao je da je premlaćivanja i hapšenja do kojih je došlo 10. avgusta 2020. godine naredio penzionisani komandant Vojne jedinice 3214 Unutrašnjih snaga Belorusije Dmitrij Pavličenko. Prethodno je bio uhapšen zbog teških krivičnih dela .

Dana 11. avgusta protesti su nastavljeni u Minsku i drugim većim gradovima. Široko su se koristili gumeni metci i šok bomberef . Ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je da je koristilo živu municiju protiv demonstranata u Brestu. Izvešteno je o jednom smrtnom slučaju, jer je jedan čovek, Genadij Šutov, u kritičnom stanju i sa teškim oštećenjem mozga hospitalizovan od 14. avgusta podlegao povredama 19. avgusta u Minsku.

Demonstranti su 11. avgusta 2020. bacali su molotovljeve koktele na bezbednosne službenike u Minsku. Aktivisti su izgradili barikade i počeli da pale gume u blizini prestonice tržnog centra „Riga“, područje u blizini kojeg bi postalo jedno od glavnih mesta sukoba između aktivista i službenika reda. Telegramski kanal NEKSTA, koji koristi opozicija, objavio je poruke u kojima se navodi nasilje službenika zakona, a koje nisu uvek bile praćene video ili foto potvrdom. Telegram je objavio agresivan rečnik protiv zakona, poput „kažnjavača“ i „fašista“. Telegram je bio jedan od retkih pristupačnih resursa tokom istovremene cenzure Interneta, a upotreba VPN-a bila je sveprisutna, a upotreba Psifona u naglom porastu.

U Gomelju je dvadesetpetogodišnjak preminuo 12. avgusta nakon što je po vrućem vremenu satima čekao u kombiju pritvorenih snaga bezbednosti. Imao je srčane smetnje i nije mu na vreme pružena odgovarajuća medicinska pomoć. Takođe, u Gomelju rođaci i prijatelji preko 500 uhapšenih nisu smeli da ih posete. Lokalna policija im nije rekla ništa o sudbini svojih rođaka. Takođe je prijavljeno da je policajka tamo zlostavljala uhapšenu ženu.

Protesti u Minsku 15. avgusta.

Tokom široko rasprostranjenih protesta u Grodni, petogodišnjak je povređen, a njihov otac uhapšen nakon što su policijske snage nabili automobil u kojem su bili.

Dana 12. avgusta demonstranti u Minsku, a kasnije i u drugim gradovima počeli su da se redaju na ulicama protestujući protiv brutalnog suzbijanja protesta. Većina demonstranata bile su žene u beloj odeći. Bivši pripadnici beloruske vojske, policije i specijalnih snaga izrazili su solidarnost sa opozicijom objavljivanjem video snimaka koji javno bacaju uniforme u smeće, osuđujući nasilna dela snaga bezbednosti, pozivajući vlasti da prestanu da se suprotstavljaju volji naroda.

Istog dana, beloruski ministar unutrašnjih poslova izjavio je da je dozvoljena politika „pucanja da se ubije“ u slučajevima samoodbrane.

U mnogim mestima u Minsku primećena je policija za suzbijanje nereda koja se kretala kolima hitne pomoći i pucala na ljude, zaustavljajući se u blizini gužve, što je predstavljalo kršenje Ženevskih konvencija iz 1949. godine.

Dana 13. avgusta primećeno je mnogo redova demonstranata koji su demonstrirali solidarnost protiv nasilja od strane policije uključujući hiljade žena odevenih u belo. Takođe su se dogodili štrajkovi radnika u nekoliko državnih fabrika.

Protesti u Minsku 16. avgusta.

Protesti u Minsku 16. avgusta.

Dana 14. avgusta nastavljeni su mirni protesti širom zemlje. Protestima ispred zgrade vlade u Minsku pridružili su se i radnici iz Minske traktorske fabrike. Oni su učestvovali u masivnom maršu noseći transparente tvrdeći da 16.000 radnika podržava ovaj protest. Grupa vojnika koji su čuvali zgradu spustili su svoje štitove, „čineći se priklonjenim demonstrantima“.

Bilo je više incidenata kada je policija izrazila podršku, pa čak i zagrlila demonstrante.

Svetlana Tihanovskaja zatražila je od beloruskih vlasti da zaustave nasilje, „uđu u dijalog“ i pozovu gradonačelnike da tokom vikenda organizuju mirne skupove širom zemlje.

Dana 15. avgusta, postizborni protesti nastavili su da rastu. Po prvi put je televizija uz podršku vlade demonstrirala epizode ​​onoga što se događa na beloruskim ulicama bez ikakvog cenzora. Oni su priredili oproštajnu ceremoniju za ubijene tokom mirnog protesta 10. avgusta. Asošijeted pres objavio je video koji prikazuje trenutak kada je Aleksandar Tarajkovski ubijen.

Izvešteno je da su vlasti predsednika Lukašenka pitale predstavnike Kremlja o mogućnosti da Lukašenko pobegne u Rusiju. Dalje, objavljeno je da Rusija priznaje da je Lukašenkov ostavka na mestu šefa države verovatna. Glavni urednik antivladinog veb sajta Povelja 97 tvrdio je da su ruske trupe koncentrisane duž belorusko-ruske granice u pripremi za potencijalnu invaziju, moguće u narednih 48 sati. Iako je takođe prijavljeno da je Lukašenko razgovarao sa predsednikom Putinom sa obe strane izražavajući uverenje da će svi postojeći problemi uskoro biti rešeni, Lukašenko je odlučno odbacio mogućnost stranog posredovanja.

Mirne demonstracije održale su se u nekoliko gradova u okolnim državama, uključujući Moskvu, gde je 400 ljudi uglavnom nosilo belo odelo i formiralo lanac u blizini beloruske ambasade u znak podrške demonstrantima.

Neki demonstranti u Minsku izrazili su solidarnost sa antivladinim protestima u Habarovskom kraju na ruskom Dalekom istoku.

Podršku demonstrantima pružili su slovački zvaničnici, uključujući slovačkog ambasadora Belorusije u Slovačkoj Igor Leščeniu, slovačka predsednica Zuzana Čaputova, tvitovala je poruku podrške demonstrantima; predsednička palata u Bratislavi bila je osvetljena bojama istorijske zastave Belorusije.

Dana 16. avgusta Lukašenkove pristalice su autobusima došle u Minsk iz različitih mesta širom zemlje na pro-Lukašenkov skup. Belorusko Ministarstvo unutrašnjih poslova prijavilo je odziv od 65.000 ljudi na skupu koji je bio naklonjen Lukašenku. Rojtersov izveštač procenio je izlaznost od 5.000. U bespogovornom govoru pristalicama Lukašenko je rekao da neće odstupiti; tvrdio je da NATO gomila „vojnu moć na zapadnim granicama“; i upozorio pristalice da se ne petljaju sa Lukašenkom ili će oni biti prosjaci i boriti se za život. Lukašenko je takođe odbio pozive za nove izbore. NATO je odbacio Lukašenkove tvrdnje. Neposredno pre govora Lukašenko je drugi put u dva dana pozvao ruskog predsednika Putina.

Opozicione grupe zatražile su održavanje "Nacionalnog marša za slobodu" u Minsku i sličnih marševa u gradovima širom zemlje. Od pristalica je zatraženo da se približe vladinim zgradama i zatraže hitno puštanje svih političkih zatvorenika, da se odgovorni za smrt i mučenje demonstranata izvedu pred lice pravde i da ostavka Aleksandra Lukašenka. Organizatori su procenili da je 100.000–220.000 ljudi prisustvovalo demonstracijama u Minsku. Mnogi su nosili crveno-bele zastave. Beloruska štampa je izvestila da su osobe u civilu proizvele proizvoljno zadržavanje pristalica opozicije nakon minskog skupa. Kasnije te večeri objavljeno je da je bivši beloruski premijer, Sergei Rumas, kojeg je Lukašenko otpustio u junu 2020. godine, objavio poruku podrške demonstrantima protiv Lukašenka na svom nalogu na Instagramu. Ranije je Rumasova supruga objavila fotografiju sebe i Rumasa na krovu zgrade koja gleda na proteste i poruku podrške.

Druga nedelja (17. - 23. avgust)

Lukašenko je najavio da će vazduhoplovna jurišna brigada održati nedeljne neplanirane manevre počev od 17. avgusta u zapadnoj Belorusiji, pre nego što je objavio da su snage NATO-a „pred vratima“ i prete zemlji, pozivajući predsednika Rusije Vladimira Putina da ponudi vojnu pomoć, otvarajući mogućnost da Belorusija bude preuzeta aneksijom ili „saveznom državom“. U rano jutro 17. avgusta, nekoliko vojnih kamiona koji su prevozili neobeležene vojnike primećeno je kako kreću prema Minsku autoputem M1 „Belorusija“ u Rusiji.

Dana 17. avgusta Lukašenko je održao govor u fabrici traktora točkaša u Minsku. Radnicima je rekao da će morati da ga ubiju da bi izborili nove izbore. U međuvremenu, emisija državne televizije prikazivala je prazne informativne stolove dok su TV voditelji izlazili u štrajk, a članovi Evropskog parlamenta izdali su zajedničku izjavu u kojoj kažu da Aleksandra Lukašenka ne prepoznaju kao predsednika Belorusije i smatrao ga je persona non grata u Evropskoj uniji. Zajednička izjava takođe je proglasila da pouzdane informacije pokazuju da je na izborima pobedila Svetlana Tihanovskaja.

Dana 17. avgusta 2020. godine, Svetlana Tikhanovskaja objavila je video u kojem je izjavila da je spremna da predvodi prelaznu vladu i organizuje nove, slobodne i poštene predsedničke izbore. Lukašenko je priznao da bi prevremeni predsednički izbori mogli biti održani ako se usvoji novi ustav, nakon što on bude sastavljen i na referendumu bude održan i usvojen. Premijer Belorusije Roman Golovčenko i kabinet podneli su ostavku 17. avgusta 2020. u skladu sa ustavom nakon izbora.

Belorusko Ministarstvo kulture otpustilo je Pavela Latuška, direktora Narodnog pozorišta Janka Kupala u Minsku i bivšeg ministra kulture, koji je ranije osuđivao nasilje i oprezno podržavao proteste.

Štrajkovi širom zemlje

Rudari beloruske ru kalijeve kompanije u Salihorsku stupili su u štrajk, odbijajući da padnu u rudnike, a Željezara BMZ u Žlobinu obustavila je rad čeličnih peći. Radnici BMZ najavili su da će započeti neodređeni štrajk ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni. Hiljade radnika Minskog traktorskog zavoda (MTZ), Minskog automobilskog zavoda (MAZ), Minskog zavoda (MMZ; ru), Minske elektrotehničke fabrike (METZ; ru) i drugih fabrika marširalo je kroz grad do sedišta najveće državne TV kompanije i drugih lokacija. Radnike BelAZ-a u Žodžini zastrašilo je rukovodstvo kompanije, a njihov protestni skup je odložen. Izvestan broj drugih fabrika privremeno je obustavio rad (štrajk upozorenja) ili organizovao skupove sa političkim zahtevima (uključujući rafineriju nafte Naftan (including ru i hemijsku fabriku „Polimir“ u Novapolacku, fabriku staklenih vlakana u Polacku, fabriku đubriva Grodno-Azot).

Izvešteno je da je tokom protesta u Belorusiji od 17. avgusta nestalo 76 ljudi, jer se ne nalaze na spiskovima uhapšenih i osuđenih. Igor Leščenija, beloruski ambasador u Slovačkoj, koji je stao na stranu demonstranata i prvi zvaničnik koji je to učinio, rekao je da ne misli da postoji pretnja ruske vojne intervencije, navodeći da je u interesu Rusije da „podrži nove slobodni i pošteni izbori“. Takođe je rekao da su novi izbori neizbežni.

Dana 18. avgusta objavljeno je da su međunarodne kompanije u maloprodaji, bankama, mobilnom i prehrambenom sektoru počele da povlače svoje reklamne kampanje sa beloruskih TV kanala, uključujući i državnu TV. Nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je sa Vladimirom Putinom, rekavši da beloruska vlada mora izbegavati upotrebu sile protiv mirnih demonstranata, odmah osloboditi političke zatvorenike i započeti nacionalni dijalog. Kao odgovor, Putin je upozorio Merkelovu da bi strano mešanje u bivšu sovjetsku državu bilo neprihvatljivo. Beloruski ambasador u Slovačkoj, Igor Leščenia, podneo je ostavku, zajedno sa još četiri diplomate.

Grupa Narodnog pozorišta Janka Kupale u Minsku masovno je podnela ostavku. Vlada Republike Estonije potvrdila je da nije priznala rezultate izbora. Izvod pisma Marije Kolesnikove (članice sedišta Tihanovske) objavila je radio stanica Glas Moskve u kojoj se navodi da Belorusija treba da poštuje sve postojeće sporazume sa Rusijom, da je Rusija važan partner (u okviru Unije država Rusija i Belorusija ), i da su nedavne tenzije bile zbog Lukašenka.

Radnici iz raznih dodatnih fabrika i poštanski radnici pridružili su se štrajkovima, a list Komsomoljskaja Pravda u Belorusiji rekao je da nije u mogućnosti da štampa svoje izdanje od utorka fokusirajući se na istorijske proteste tokom vikenda, pre nego što je objavio da je obezbedio još jedan štampač koji će izdavati svoje štampano izdanje dnevno i večernje.

Beloruska telegrafska agencija objavila je video snimak koji navodno prikazuje beloruske demonstrante koji su nasilni. Slike iz Belorusije pomešane su sa slikama sa protesta u Kataloniji 2019. Demonstracije u znak podrške Lukašenku održane su u Mogiljovu, Gomelju i Hocimsku. Tokom skupa pro Lukašenka u Mogiljovu, helikopter je preleteo prisutne sa državnom zastavom, dok je velika državna zastava oduvana sa zgrade lokalne vlade gde je okačena. U Mogiljovu je jedan od aktivista koji je marširao u blizini zgrade izvršnog odbora namerno povređen od naleta vozača, bez medicinski značajnog ishoda. U izjavi datoj 18. avgusta 2020. godine, premijer Roman Golovčenko izjavio je da „do danas sva preduzeća u realnom sektoru ekonomije rade normalno, transporteri se nigde ne zaustavljaju“.

19. avgusta snage OMON-a rastjerale su demonstrante koji su se okupili ujutro na ulazu u Minsk Tractor Vorks; privedene su dve osobe. 300 zaposlenih u Minskoj traktorskoj fabrici navodno je izgubilo posao zbog demonstracija. Ostali radnici bili su zaključani u fabrici kako bi ih sprečili da izađu. Istog dana, Aleksej Petkevič, endoskopista i službenik Republičkog kliničkog medicinskog centra u Minsku, objavio je da je 14. avgusta podneo ostavku na posao u znak protesta zbog masovnih premlaćivanja privedenih demonstranata, izjavivši: „Bio sam šokiran onim što sam video . Naš narod je ponižen i rastrgan na komade ". Natalija Volvačeva, direktorka poljske škole br. 5, takođe je podnela ostavku u znak protesta, rekavši: „Moje kolege su slomljene pretnjama, pretvorene u kriminalce i postale taoci sistema“.

Preko 200 beloruskih sportista i sportista, sportskih novinara i zaposlenih u sportskoj sferi (Elena Lučanka, Nikolaj Kozeko, Volha Mazuronak, Marina Arzamasova, Aleksandra Romanovskaja, Stepan Popov i mnogi drugi) potpisali su otvoreno pismo Aleksandru Lukašenku, gde je, između ostalog stvari, tražili da se ponište poslednji predsednički izbori, puste sve osobe pritvorene tokom protesta, puste i rehabilituju svi politički zatvorenici i identifikuju i kazne odgovorni za premlaćivanja i „bestijalne zloupotrebe“ pritvorenika. Hjuman Rajts Voč primetio je da je većina protesta bila mirna i opisao je policijsku intervenciju kao „sistemski brutalnu“. Beloruski centralni izborni odbor rekao je da će g. Lukašenko biti inaugurisan za predsednika za novi mandat u sledeća dva meseca. Lukašenko je naložio policiji da uguši sve proteste u Minsku i pooštrio je graničnu kontrolu, uvedene su provere ljudi koji ulaze u TV stanicu, a svim državnim radnicima je rečeno da će izgubiti posao ako protestuju, a radnici će, kako se izveštava, biti privedeni iz Rusije da zameni radnike u štrajku. Dva skupa pro Lukašenka održana su u Barisavu i Babrujsku, na oba su se nalazila i policijska helikoptera sa državnom zastavom. Drugi skup pristalica Lukašenka takođe je održan u Minsku. Drugi su održani u gradovima Luninets i Starija Daroj.

Linija protesta protiv nasilja („Nikad više“) od spomen obeležja Kurapati do pritvorskog centra Akrestsina, Minsk, 21. avgusta

Beloruski generalni tužilac 20. avgusta Aleksandar Konjuk pokrenuo je krivični postupak protiv članova Koordinacionog saveta prema članu 361. Beloruskog krivičnog zakonika, zbog pokušaja preuzimanja državne vlasti i nanošenja štete nacionalnoj bezbednosti. Članovi saveta Sergej Dilevski i Maksim Znak pozvani su na policijsko saslušanje. Četiri pripadnika snaga bezbednosti podnela su ostavku solidarno sa demonstrantima. Lukašenko je neke od demonstranata nazvao „nacistima“. Još jedan pro-Lukašenkov skup održan je u Minsku na Trgu nezavisnosti, a još jedan helikopter nosio je državnu zastavu iznad demonstranata. Istovremeno, odvojeni skup održan je i kod Lenjinovog spomenika ispred Doma vlade u Minsku, da bi ga brojčano nadmašili demonstranti protiv Lukašenka. Kao odgovor, neki demonstranti naklonjeni Lukašenku pridružili su se protestima opozicije, dok su drugi napustili skup. Saobraćaj u Minsku zaustavio je udarac vozača trubeći i napustivši svoja vozila u znak podrške demonstrantima. U Hrodna je viđena mala grupa pristalica Lukašenka koja je prolaznicima delila državne zastave i drugi provladin materijal. Provladin skup održan je na stadionu u Slucku, nakon čega su se učesnici skupa približili lancu solidarnosti koji su formirali protivnici Lukašenka i pokušali da otmu beloruske opozicione zastave demonstrantima.

Predsednička kandidatkinja Hana Kanapatskaja podnela je 21. avgusta žalbu na zvanični rezultat izbora Vrhovnom sudu Belorusije. Francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel, ponudili su da posreduju između vlade Belorusije, opozicije i civilnog društva. Svetlana Tikhanovskaja održala je konferenciju za štampu za međunarodne medije u kojoj je rekla da se nada da će vratiti Belorusiju kada to za nju bude bezbedno. Pozvala je sve zemlje da poštuju suverenitet i pozvala demonstrante da pojačaju štrajk uprkos "zastrašivanju". Predsedavajući Beloruske atletske federacije, olimpijski sportista i bivši član Predstavničkog doma, Vadim Devjatovskij, objavio je poruku na svojoj Fejsbuk stranici u kojoj je izjavio „Lukašenko nije moj predsednik !!!!!“ i da je njegova prethodna podrška režimu bila „zabluda“ i „izdaja“. Vođa štrajka u pogonu automobila u Minsku, Jevgenij Bohvalov, bio je uhapšen, dok je organizator štrajka u fabrici kalijuma Beloruski u Soligorsku, Dmitrij Kudelevič zadržan pre nego što je pobegao kroz prozor toaleta i pobegao u Ukrajinu. Premijer Albanije Edi Rama, trenutni predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), rekao je da OEBS ide u Minsk na sastanak sa vladom i opozicijom radi posredovanja. U Gomelju je održan provladin skup na kome su se mogli videti traktori koji mašu državnom zastavom. Takođe se mogao videti mali broj automobila kako mašu državnom zastavom pored Trga nezavisnosti u Minsku.

Dana 22. avgusta, Lukašenka je razrešio predsednik Izvršnog komiteta Grodnjenske oblasti Vladimir Kravtsov, a zamenio ga je bivši ministar zdravlja Vladimir Karanik. Lukašenko se pojavio na provladinom skupu u Grodnu kasnije tog popodneva. Tokom skupa Lukašenko je pozvao vojsku da brani zapadnu granicu Belorusije, optužujući Varšavu i Vilnjus da stoje iza protesta. Predsednik je upozorio da „ovo nije samo naša granica, ovo je granica Unije, ovo je granica ODKB-a i odgovor će biti odgovarajući“. Takođe je branio svoje postupanje sa pandemijom koronavirusa, rekavši „Nisi mi verovao kad sam rekao:„ Ne treba da izolujem ljude “. Šta zapadnjaci sada govore? " Lukašenko je pozvao radnike u štrajku iz državne građevinske kompanije Grodnozhilbud, rekavši „Mi ćemo i bez Grodnozhilbuda, imamo dovoljno graditelja u zemlji“, a takođe je pozvao sveštenike koji učestvuju u protestima, citirajući da „Ljudi treba da dođu u hramovi na molitvu. Crkve ... nisu za politiku “. Na skupu je privedeno nekoliko novinara. Pristalice opozicije organizovale su marš žena protiv policijskog nasilja u Minsku, koje je kulminiralo bdenijem na Trgu nezavisnosti, gde su se okupljenoj gomili obratili Marija Kolesnjikova i Pavel Latushko. Skupovi opozicije održani su i u Grodnu i Brestu.

Skup protiv Lukašenka. Minsk 23. avgusta.

23. avgusta, skup od oko 250.000 ljudi nazvan „maršom za novu Belorusiju“ počeo je u 14:00 u Minsku i krenuo ka Trgu nezavisnosti. Slični skupovi organizovani su i u drugim gradovima širom zemlje. Ljudski lanci solidarnosti sa beloruskim pokretom za demokratiju organizovani su u drugim zemljama, uključujući onaj koji će se protezati od Viljnusa do granice sa Belorusijom. Na ulicama Minska viđena su vojna vozila, a na glavnim putevima koji vode u grad uspostavljeni su blokade puteva i kontrolni punktovi. Vojska je takođe preuzela odgovornost za zaštitu statua i spomenika od lokalnih policijskih snaga. Područje oko Beloruskog muzeja Velikog otadžbinskog rata, gde su se demonstranti okupili prethodne nedelje, bilo je blokirano bodljikavom žicom. Izvešteno je da su ljude u blizini muzeja zadržavali naoružani oficiri u vojnoj uniformi. Skup je kasnije prošao pored muzeja gde je Maria Kalesnikava pozvala učesnike da ne protivreče osoblju obezbeđenja.

Spoljašnja slika

Government troopers near residence of Lukashenko in Minsk, 23 August

Lukašenko sa pištoljem stigao je helikopterom u Palatu nezavisnosti

Kasnije popodne, skup je krenuo dalje prema Trgu državne zastave i Palati nezavisnosti, gde su se demonstranti suočili sa snagama bezbednosti koje su postavile blokadu puta. Izvešteno je da je Aleksandar Lukašenko boravio u Palati nezavisnosti There were also reports that a presidential helicopter was seen heading towards the palace. Takođe je bilo izveštaja da je primećen predsednički helikopter kako ide prema palati i da je sleteo na teren u 19:05. Kasnije su se pojavili snimci na kojima se vidi kako Lukašenko hoda u blizini helikoptera, obučen u pancirku i drži AKS-74U bez magazina, a zatim šeta oko terena palate. Na poslednjim snimcima čuo se Lukašenko kako je rekao: „Pustite me na miru“ i „Nema nikoga više tamo, zar ne?“. Njegov petnaestogodišnji sin Nikolaj viđen je s njim obučen u vojnu uniformu i držeći pištolj. U trećem video snimku je viđen kako anketira demonstrante iz helikoptera i čuje se kako govori "Kako su pacovi pobegli" u očiglednoj referenci na demonstrante. U četvrtom video snimku Lukašenko je viđen kako uklanja bivšu zastavu Belorusije sa cvetnog kreveta, mašući pripadnicima obezbeđenja, dok im je rekao da su „zgodni“, a pozivajući se na demonstrante, govoreći „mi ćemo izaći na kraj sa njima“. Kasnije su viđene velike grupe osoblja obezbeđenja kako se kreću prema centru Minska, a vojni helikopteri su preletali delove grada. Vlasti su zatražile od mobilnih operatera da ograniče 3G pristup delovima Minska oko 18:30 po lokalnom vremenu. Predsednički helikopter viđen je kako izlazi iz palate oko 20.47 i nije bilo poznato da li je Lukašenko bio na brodu ili nije. Zvanični predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova tvrdio je da je proteklog dana provladinim demonstracijama prisustvovalo 30.000 ljudi, protiv 6.100 koji su prisustvovali antivladinim demonstracijama.

Treća nedelja (24. - 30. avgust)

Službe bezbednosti su 24. avgusta zadržale članove predsedništva Koordinacionog saveta, Sergeja Dilevskog i Olgu Kovalkovu, pokušavajući da pruže podršku štrajkačkim radnicima u fabrici traktora u Minsku. Tri druga člana predsedništva, Svetlana Aleksejevič, Lilija Vlasova i Pavel Latuško, takođe su pozvan na saslušanje. Činilo se da je policija manje tolerantna prema protestima, mitinzima i štrajkovima, aktivno prekidajući linije solidarnosti u Minsku i hapseći vođe štrajkova u državnim preduzećima. Uprkos pojačanom prisustvu policije, grupe demonstranata i dalje su mogle da se okupe na Trgu nezavisnosti u Minsku, gde su uzvikivali „Ostavite“, a takođe u Grodnu i Brestu. Aleksandar Lukašenko je izdao izjavu u kojoj je zapretio otkazom školskim nastavnicima koji ne slede „državnu ideologiju“. Službenik Ministarstva spoljnih poslova otpušten je nakon što je prethodne nedelje prisustvovao skupu protiv Lukašenka sa još jednim zaposlenim u Ministarstvu. Vlada Litvanije uručila je protestnu notu beloruskom ambasadoru u Vilnjusu optužujući beloruske oružane snage za kršenje vazdušnog prostora Litvanije za čak 3 km prethodnog dana. Belorusija je tvrdila da njeno vazduhoplovstvo pokušava da spreči da baloni koji prikazuju bivšu belorusku zastavu, koja je opisana kao „antidržavni simbol“, pređu granicu.

Dana 25. avgusta obeležena je 29. godišnjica proglašenja nezavisnosti Belorusije od Sovjetskog Saveza i ponovnog usvajanja belo-crveno-bele zastave. Olga Kovalkova pojavila se na sudu putem video veze pod optužbom za ilegalnu organizaciju štrajka, a Pavel Latuško se predstavio KGB-u na saslušanje. I Kovalkova i Sergej Dilevski osuđeni su na 10 dana zatvora. Grupa nastavnika organizovala je protest ispred sedišta ministarstva obrazovanja u Minsku u vezi sa mogućim otpuštanjima nastavnika koji su podržavali opozicione proteste ili odbijali da promovišu državnu ideologiju. U ranim večernjim satima održan je skup na Trgu nezavisnosti u Minsku, kojem su se obratili neki od članova zasedanja Vrhovnog saveta koji je Belorusiju proglasio nezavisnom državom 1991. godine. Demonstracije pro Lukašenka, nazvane „Belorusija je Lukašenko“, takođe su održane u Minsku. Tokom demonstracija, demonstranti protiv Lukašenka opisani su kao „satanisti“ i rečeno im je „idite u pakao“, neki učesnici su se rugali novinarima koji su izveštavali o događaju i mahali ruskim zastavama. Zaposleni u beloruskoj ambasadi u Indiji otpušten je nakon što je izjavio podršku protestima.

Demonstracije protiv Lukašenka ispred ambasade Belorusije u Moskvi, Rusija, 23. avgusta.

Dana 26. avgusta stanovnici su započeli postupak opoziva protiv najmanje 20 članova Predstavničkog doma. Članica Koordinacionog saveta i dobitnica Nobelove nagrade Svetlana Aleksevič pozvana je na saslušanje, ali je odbila da odgovori na bilo koja pitanja i potom je puštena. Policija je izvršila raciju u domu opozicionog predstavnika Valerija Cepkala. Grupa od oko 500 zaposlenih u BelAZ-u krenula je maršom od radnog mesta do centra Žodžine. Do kasnih večernjih sati grupa demonstranata protiv Lukašenka okupila se na Trgu nezavisnosti u Minsku. Oko 20:30, snage bezbednosti počele su rasturati gomilu, okružujući demonstrante i zadržavajući nekoliko ljudi. U isto vreme, u Minsku je na zahtev vlasti isključen mobilni internet. Snage bezbednosti zaključale su vrata rimokatoličke crkve Svetih Simona i Jelene zarobivši oko 100 ljudi. Katolički nadbiskup minsko-mogilovski Jurij Kasabutski protestvovao je protiv delovanja snaga bezbednosti nazivajući ih ilegalnim.

Dana 27. avgusta, Aleksandar Lukašenko zatražio je od ruske vlade da po potrebi rezervisa snage za razmeštanje u Belorusiji. Vlada Belorusije odbila je ponudu šefova vlada Estonije, Letonije i Litvanije da posete Minsk radi pomoći u posredovanju između vlade i opozicije. Popodne je na Trgu slobode u Minsku zadržano oko 20 novinara, kako iz lokalnih tako i iz međunarodnih medija. Odvedeni su u policiju okruga Kastričnicki, navodno radi provere identiteta i akreditacije. Kasnije tog dana, grupa hrišćana koja je nosila Bibliju okupila se ispred rimokatoličke crkve svetih Simona i Jelene na Trgu nezavisnosti u Minsku u znak protesta zbog skrnavljenja crkve od strane bezbednosnih službi koje se dogodilo prethodnog dana. Ulaz u crkvu blokirale su snage bezbednosti da bi sprečile ljude da ulaze ili izlaze iz crkve. Mnoštvo demonstranata se kasnije formiralo na Trgu nezavisnosti ispred crkve koja je bila okružena snagama bezbednosti. Ženama i deci bilo je dozvoljeno da napuste trg, ali muškarcima je to bilo onemogućeno. Privedeno je najmanje 150 ljudi. Mnogi ljudi koji su se raselili iz demonstracija na Trgu nezavisnosti nastavili su da marširaju gradom, pevajući verske pesme i skandirajući antivladine parole. Pro-Lukašenkov skup održan je ispred beloruskog supermarketa u Minsku, ali ga je kiša naglo završila.

Dana 28. avgusta demonstranti protiv Lukašenka ponovo su se okupili na Trgu nezavisnosti u Minsku. Demonstracije su prekinule snage bezbednosti koje su zaokružile trg. Muški demonstranti su sakupljeni, smešteni u policijska kombi vozila i odvedeni na ispitivanje. Ženskim demonstrantima je dozvoljeno da napuste trg. Snage bezbednosti razbile su anti-Lukašenkov skup u Puškinovoj ulici u Minsku. Blokiran je pristup nekoliko antivladinih veb lokacija. U Minsku je održana pro Lukašenkova vožnja biciklom koju je vodio sin Aleksandra Lukašenka Viktor Lukašenko.

"Ženski marš" protiv Lukašenka u Minsku 29. avgusta.

Dana 29. avgusta u Minsku su se održali provladin skup i antivladin skup bajkera. Pregrade su postavljene oko Palate nezavisnosti, Trga pobede i Oktobarskog trga u Minsku a autobusi sa zatamnjenim prozorima viđeni su oko Trga slobode u gradu. Nepoznata vozila sa ruskim tablicama viđena su u vožnji oko Minska. Marš solidarnosti žene, koji je brojao približno pet hiljada ljudi, započeo je na Aveniji nezavisnosti u 16:00 i krenuo prema Trgu nezavisnosti. Pobunjena policija pokušala je da spreči njen napredak, ali je marš uspeo da prođe. Do 19:00, skup je narastao na približno petnaest hiljada ljudi i išao je prema trgu Bangalore, ponovo nadjačavajući snage bezbednosti koje su pokušale da spreče njegov napredak. Na ovom skupu privedena su najmanje dva novinara sa Radija Slobodna Evropa/Radio Liberti i jedan novinar sa TUT.bi. Demonstracije protiv Lukašenka takođe su održane u Brestu. Demonstracije solidarnosti održane su u Jerusalimu i u Frankfurtu.

Skup protiv Lukašenka u Minsku 30. avgusta.

Vojnici iza bodljikave žice. Minsk, 30. avgusta.

U nedelju 30. avgusta obeležen je 66. rođendan Aleksandra Lukašenka, a vlada, javne vlasti i njegove pristalice planirali su program nacionalnih proslava. Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je Lukašenka da mu čestita rođendan i njih dvojica su se dogovorili da se sastanu u Moskvi narednih nedelja. Nezavisni izvori medija izvestili su o velikom nakupljanju vojnih vozila i osoblja obezbeđenja oko Minska sa ogradom pristupa javnim trgovima i blokiranjem puteva. Lukašenkovi protivnici planirali su niz događaja i skupova koji su kulminirali „Maršem za mir i nezavisnost“ koji je trebalo da se nastavi Avenijom nezavisnosti do Trga nezavisnosti, a zatim dalje do Palate nezavisnosti. Planirano je da se slični skupovi održe i u glavnim gradovima regiona, gde je protivnicima zatraženo da se okupe u regionalnim administrativnim sedištima. Od protivnika Lukašenka zatraženo je da ponesu odgovarajuće rođendanske poklone i da ih ostave u Lukašenkovim zvaničnim rezidencijama širom zemlje. Odgovarajući na ovaj poziv, grupa žena obučenih u tradicionalne nošnje donela je tikve u vladinu kuću, što je znak odbijanja u beloruskoj kulturi. Oko 14:00 sati po lokalnom vremenu pojavili su se izveštaji o tome da su snage bezbednosti samovoljno zadržavale ljude i smeštale ih u policijska kombi vozila. Otprilike u 14:50 objavljeno je da su demonstranti uspeli da probiju policijsku liniju preko avenije Nezavisnosti, primoravajući snage bezbednosti da se povuku dalje niz ulicu. Na platformi Telegram počele su da kruže glasine da će pristup internetu biti zaustavljen širom Minska u 15:00 sati. Oko 15:30, glavni skup je stigao do Muzeja Velikog otadžbinskog rata koji su čuvale snage bezbednosti. Skup se nastavio kretati prema Trgu državne zastave i Palati nezavisnosti gde su snage bezbednosti postavile blokadu puta. U 16:30 pojavili su se izveštaji o „tenkovima“ koji su se kretali ulicama Minska (za koje se kasnije ispostavilo da je bilo nekoliko vojnih vozila BTR-80). Nešto pre 17:00 časova, tri člana predsedništva Koordinacionog saveta i nekoliko beloruskih olimpijskih sportista pojavili su se na policijskoj liniji ispred Palate nezavisnosti. Snage bezbednosti upozorile su masu da se raziđe ili da će bude podložna upotrebi sile. Umesto da se raziđu, demonstranti su ispred policijske linije počeli da polažu poklone, poput kartonskih izreza bubašvaba, policijskih kombija, helikoptera i belih papuča za Lukašenka. Do 19:00 sati, većina ljudi se vratila prema centru grada, delimično i zbog tuče koja je izbila. Gužva je i dalje ostala na Trgu državne zastave, ispred tržnog centra Kastle i na ulicama oko centra grada, gde su ljudi nastavili da skandiraju anti-Lukašenkove parole. Kada su ga pitali gde se nalazi Aleksander Lukašenko, njegov tim za reklamiranje objavio je njegovu fotografiju kako šeta po terenu Palate nezavisnosti držeći pištolj (verovatno iz njegovog „stajanja“ nedelju dana ranije). Do sredine popodneva demonstracije su se održavale i u Gomelju, Brestu, Grodnu, Vitebsku, Mogiljuvu i nekoliko drugih gradova. Pobunjenici su priveli izvestan broj demonstranata u Grodnu.

Četvrta nedelja (31. avgust - 6. septembar)

Dana 31. avgusta Svetlana Tihanovskaja pozvana je da se obrati Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mitropolitu minsko-mahilovskom nadbiskupu i poglavaru Rimokatoličke crkve u Belorusiji Tadeušu Kondrusieviču onemogućen je ulazak u zemlju nakon posete Poljskoj, uprkos tome što je bio beloruski državljanin. Mitropolit Kondrusievič je ranije izjavio da veruje da su predsednički izbori bili nepošteni. Odeljenje unutrašnjih poslova zadržalo je člana prezidijuma Koordinacionog saveta Liliju Vlasovu pod nepoznatim optužbama. Beloruski ambasador u Španiji smenjen je sa mesta pošto je rekao da bi trebalo prebrojati glasove sa predsedničkih izbora i da bi trebalo da se vode „otvorena sudska saslušanja“ protiv policajaca optuženih za prekomernu silu i mučenje.

Demonstranti su 1. septembra, na Dan znanja u Belorusiji i Rusiji, kada se otvorila većina naučnih institucija, nekoliko ulica blokirali u centru Minska, a preko hiljadu učenika iz različitih institucija okupilo se na glavnim ulicama okupljajući se prema Palati nezavisnosti. Nakon što im je vojska odbila ući, studenti su se okrenuli i zauzeli Trg nezavisnosti. Dvoje novinara Euroradio-a privedeni su na licu mesta. Najmanje 20 učenika privedeno je do ranih popodnevnih sati u Minsku, optuženih za „organizovanje nedozvoljenih protesta i mitinga“. Samo nekoliko je pušteno satima kasnije. U Mogiljovu i Kalinkavičima, policija je zadržala neke od lokalnih vođa protesta. Na sastanku sa svojim pristalicama u Baranavičiju, Aleksandar Lukašenko je objasnio da je katoličkom biskupu Tadeušu Kondrusieviču odbijen ulazak u Belorusiju zbog „zaduženja za određene stvari tamo“. Uverio je ljude da će Belorusija ometati sankcije baltičkih zemalja i pomenuo je zatvaranje granica u Brestu i Grodnu kao potencijalnu protivpravnost sankcijama.

2. septembra, novinarima uhapšenim prethodnog dana suđeno je i kažnjeno u skladu sa administrativnim zakonikom Belorusije. Ta odluka naišla je na mnoštvo solidarnih poruka sa novinarima ispred Državne sudnice. Preostala tri člana Koordinacionog saveta izvedena su na ispitivanje. Preko hiljadu železničkih radnika napisalo je direktno obraćanje svojoj korporaciji, tražeći održavanje novih izbora, a Lukašenko je smenjen sa predsedničke funkcije. Zanemarujući upozorenja o raskidu ugovora, neki od njih su takođe štrajkovali tog dana. Slična adresa izašla je iz fabrike za preradu mesa u Grodnu, gde je preko 800 radnika potpisalo protestno pismo upućeno Lukašenku.

Beloruski državni univerzitetski licej objavio je na svojoj veb stranici izjavu u kojoj osuđuje nasilje, nepravdu i izbornu prevaru iz Lukašenkove vlade. Oni su takođe pozvali velike institucije da se zatvore i štrajkuju, sugerišući da „ne mogu da nas sve uhapse, većinu nas“. Direktor Rafinerije nafte Mozir odlučio je da zatvori svoju glavnu zgradu nakon što je primio pismo koje je potpisalo 1.200 zaposlenih zabrinutih zbog policijske brutalnosti u regionu. Na istoj adresi takođe su izneti slični ciljevi, uključujući reizbor i Lukašenkovu ostavku. Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, održao je sastanak sa svojim beloruskim kolegom Vladimirom Makeijem, gde su razgovarali o trenutnoj situaciji u Belorusiji. Lavrov je pozvao Ukrajinu da istraži prisustvo 200 obučenih ekstremista koji su trenutno pronađeni u Belorusiji i koje je tamo ukrajinska vlada navodno poslala. Dmitrij Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova, uzvratio je nazvavši ovu izjavu „plodom psihološkog delirija“ i potvrdio da Ukrajina nema trenutne implikacije u beloruskim poslovima, niti planiranu, za razliku od ruske vlade. Katolički sinod istočne Evrope objavio je izjavu u kojoj je odbijanje ulaska nadbiskupa Kondrusieviča nazvano "neprihvatljivim" i zatražilo od Evropske komisije da interveniše. Jedan od članova Koordinacionog saveta, Pavel Latushko, koji je ujutro doveden na ispitivanje, kasnije je objavio da je iz zemlje otišao u Poljsku. Planirao je da poseti ekonomski forum u Varšavi, a zatim da leti za Viljnus kako bi razgovarao sa unutrašnjim ministarstvom Litvanije o tome šta dalje.

Prema Mikiti Mikadu, suosnivaču start-up IT kompanije PandaDok, policija je izvršila raciju i juriš na njihove kancelarije u Minsku istog dana nakon što je jedan od servera procurio iz podataka o organizovanju protesta uprkos cenzuri vlade od strane interneta. Kao odgovor na to, radnici kompanije stvorili su lanac solidarnosti ispred zgrade pevajući beloruske pesme. Dvoje osnivača kao i dva programera privedeni su nakon ovih događaja. U centru Minska oko 17:00 sati, mlade žene i muškarci počeli su da formiraju lance dok su bili odeveni u belo, noseći cveće i plakate protiv Lukašenka. Okupljeni se ovog puta nisu okupili, međutim, stajali su dva sata, a zatim vikali "Hvala!" obližnjim patrolama zbog nereda. Prema Ministarstvu unutrašnjih poslova, 1. septembra je privedeno 128 osoba, od kojih je 95 optuženo za prekršaj u administrativnom sektoru, dok je 39 osuđeno na različite kazne zatvora.

Dana 3. septembra, ujutro, u blizini spontanog spomen obeležja na mestu smrti Aleksandra Taraikovskog u blizini stanice metroa Puškinskaja, komunalne službe su pod nadzorom policajaca i policajaca u civilu prekrile natpis „Nećemo zaboraviti“ solju i uklonili svo cveće koje su tamo stavili civili prethodne noći. Stanovnici tog područja gotovo su odmah počeli da grabe, mete i sakupljaju sol u vreće za smeće, ignorišući policiju. Takođe su viđeni ljudi koji su ponovo donosili cveće na spomen obeležje. Do 16:00 časova uklonjena je sva sol, a područje sa natpisom je oprano. Fotoreporter TUT.bi-a, Vadim Zamirovski, zadržan je kada se dva puta vraćao u spomen obeležje nakon što je policija zatražila da ode. Sergej Dilevski osuđen je na 15 dana zatvora. Letonski premijer Krišjanis Karinš objavio je da je na vladinom sastanku pismo upućeno Međunarodnoj federaciji hokeja na ledu sa apelom da se svetsko prvenstvo 2021. IIHF preseli iz Belorusije u drugu zemlju. Više od 50 zaposlenih u nezavisnim medijima (BelaPAN, TUT.BI, Komsomolskaja pravda u Belorusiji, Tribuna, Onliner, Euroradio, Radio Liberti i drugi) došlo je u zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova da izrazi solidarnost sa pritvorenim kolegama. Uprkos njihovim zahtevima, ministar Jurij Karaev nije izašao, kao ni njegov zamenik. Na zahtev službenika za sprovođenje zakona, novinari su prešli ulicu i krenuli niz Gradski val. Ubrzo nakon toga, službenici zakona u civilnoj odeći zadržali su fotografa TUT-a, Dmitrija Bruška, odvevši ga u policijsku upravu Okružnog okruga.

Sud Okružnog okruga je 4. septembra održao suđenja novinarima Komsomolskaja pravde u Belorusiji, BelaPAN-u i TUT.bi. Svih šest dopisnika proglašeno je krivim i osuđeno na tri dana zatvora. Belorusko udruženje novinara protestovalo je zbog hapšenja i sudskih optužnica protiv novinara, iznoseći zahteve za okončanje kršenja prava novinara i medija, zaustavljanje fizičkog nasilja nad novinarima i mirnim demonstrantima i revidiranje sudskih odluka kažnjavanjem onih koji su ometali novinarske aktivnosti. Jedan broj studenata MSLU-a zadržan je nakon izvođenja pesme iz mjuzikla „Les Miserables“ u holu njihove obrazovne institucije. Osoblje Muzeja istorije Mogiljeva napisalo je otvoreni apel beloruskim izvršnim i zakonodavnim vlastima, tražeći ostavku Aleksandra Lukašenka i najavljujući spremnost za štrajk. Državni TV kanal ONT objavio je vest u kojoj se navodi da je belorusko Uprava za elektronski rat navodno presrela razgovor između Varšave i Berlina. Prema izveštaju ONT-a, trovanje ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog bilo je usko povezano sa tekućim događajima u Belorusiji. Navodna svrha trovanja je, prema izveštaju ONT, da odvrati predsednika Putina od događaja u Belorusiji i usmeri pažnju na unutrašnje probleme u Rusiji. Nemačka je porekla postojanje ovog razgovora. Ove tvrdnje odražavaju Lukašenkove izjave dan ranije, kada je na sastanku sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom rekao da nije bilo trovanja Navaljnog, da je to falsifikovanje i da je poslat neki „zanimljiv razgovor“ ruskom FSB-u.

Dana 5. septembra, u podne, u blizini bioskopa „Oktobar“ u Minsku studenti su organizovali skup solidarnosti. Nekoliko minuta kasnije, ljudi u civilu počeli su da zadržavaju demonstrante. Oko 15:00 časova, stotine žena okupilo se u blizini pijace Komarovski na mitingu „Marš za mir“. Išli su u koloni ulicom Vere Horužaja i avenijom Nezavisnosti prema Trgu nezavisnosti. U 18:00 sati deo demonstranata marširao je u krug ulicom Nemiga i vratio se na Trg nezavisnosti. Pokušaji policije za ometanje u sprečavanju marša bili su neuspešni. Kraj skupa se gotovo vremenski poklopio s početkom večernje službe u crkvi Svetih Simona i Jelene posvećene ljudima koji su stradali na protestima na Trgu nezavisnosti. Prema beloruskim novinarima, u akciji je učestvovalo oko 10 000 ljudi. Četvoro zaposlenih u PandaDoc-u koji su pritvoreni 2. septembra osuđeni su na dva meseca zatvora. Kompanija je to nazvala činom osvete zbog pružanja podrške policajcima koji su dobrovoljno napustili službu i najavili su prekid svog rada u Belorusiji. Pres služba Koordinacionog saveta najavila je odlazak Olge Kovalkove u Poljsku. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine najavilo je obustavljanje zvaničnih kontakata sa Belorusijom. Prema beloruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, 5. septembra, 91 građanin je zadržan zbog „učešća u neovlašćenim masovnim događajima“. 34 pritvorenika je stavljeno u pritvor zbog značajnih upravnih prekršaja, čekajući odluku suda.

„Marš jedinstva“ u blizini Obeliska grada heroja Minska. Minsk, 6. septembra.

„Marš jedinstva“ u blizini Palate nezavisnosti. Minsk, 6. septembra.

Dana 6. septembra u Minsku i svim većim regionalnim centrima održan je „Marš jedinstva“. Prema „Našoj Nivi“, oko 6 000 ljudi učestvovalo je u protestima u Gomelju, 4 000 u Grodnu, 3 000 u Brestu, Vitebsku i Mogilu Izvešteno je da je protest u Minsku imao do 200.000 učesnika. Otprilike isti broj demonstranata potvrdilo je svoje učešće na internet platformi „Golos“. Kolone vojne i specijalne opreme (uključujući oklopne transportere) sa prikolicama UAZ odmotavale su se bodljikavom žicom oko Trga nezavisnosti u Minsku. Trgovi nezavisnosti i Pobede bili su unapred zatvoreni i okruženi metalnim pregradama, dok su Trg Oktjabrskaja, područje oko spomenika „Grad heroj Minska“, kao i Palata nezavisnosti, zauzeli kamioni za vodu koji su imali rubeške barijere. U 14:35 mobilni internet operatera A1 bio je isključen. Korisnici drugih mobilnih operatera takođe su prijavili zaključavanje interneta. Popodne je zatvoreno šest stanica metroa.

Tokom čitavog gradskog reda policajci su pokušavali da rasture kolone demonstranata iz rezidencijalnih četvrti kako bi sprečili demonstrante da dođu do centra. Nasilna zadržavanja sa premlaćivanjem ljudi primećena su u blizini stanica metroa „Puškinskaja“ i „Vostok“ i u blizini supermarketa „Rublevski“ u ulici Čebotareva. Međutim, ljudi su ipak uspeli da se okupe i marširaju Avenijom pobednika prema Palati nezavisnosti. Tamo gde demonstranti su držali demonstracije više od sat i po nešto posle 18:00 nije izdato policijsko upozorenje da se raziđu ili da budu predmet pritvora. Preostalu gomilu koja nije želela da napusti OMON su oterani u Park pobede i blizu Komsomolskog jezera. Demonstranti koji su pružali otpor povučeni su kroz policijsku liniju i stavljeni u kombije za zadržavanje. Žene su samo zadržane, a muškarci su pretučeni, uključujući i one koji nisu pokazivali nasilje ili otpor. Određeni broj zatočenika savladali su i pretukli ljudi u civilu i pancirkama naoružani palicama. Njihovu prekomernu agresiju policija je navodno previdela. Bežeći od pritvora, preostali demonstranti razišli su se u šumovito područje parka. Neki od demonstranata pokušali su da se spasu skokom u jezero, a lokalni spasioci bezbednosti spasili su ih potom na drugu stranu jezera. U to vreme među njima je bio i ruski bloger i novinar Aleksej Romanov. Zadržan je i odveden u Okrestinu. Dva sata kasnije policija ga je pustila, kao i druge ruske državljane.

Uveče su privedeni i spasioci koji su pomagali demonstrantima iz vode. Najmanje osam zaposlenih u stanici organizacije za spasavanje na vodi koja se nalazi na jezeru Komsomolskoje odvedeno je u Odeljenje centralnog okruga u Minsku. Kasnije je jedan od spasilaca namotao vozilo Hitne pomoći sa iščašenim ramenom. Drugi je bio gotovo u nesvesti. Još jedan stariji spasilac imao je kardiovaskularnih problema. Prema rečima rođaka, šef spasilačke stanice OSVOD Denis Češun odvežen je iz Okrestine. Svi spasioci optuženi su za neposlušnost, jer očigledno nisu predali ljude policiji za nereda. Tokom protesta u Minsku, nekoliko ljudi se sklonilo u kafić O'Petit u ulici Nemiga, zaključavši sva vrata iznutra. Ubrzo je desetak policajaca u civilu, uključujući Nikolaja Karpenkova, šefa Odeljenja za prevenciju organizovanog kriminala, prišlo kafiću i Karpenkov je ličnom palicom razbio staklena vrata. Ovo je bilo prvi put u proteklih 29 dana kada je naneta šteta na javnoj imovini. Prema Ministarstvu unutrašnjih poslova, tog dana je privedeno 633 ljudi, a 363 pritvorenika stavljeno je pod pritvor koji čeka suđenja za administrativne prekršaje. Ukupno su zabeležene 42 protestne akcije u raznim naseljima zemlje, a ukupan broj od 31 000 ljudi učestvovao je u protestima širom zemlje.

Peta nedelja (7. - 13. septembar)

Dana 7. septembra u Minsku je oteta Marija Kolesnikova: maskirani muškarci su je oteli i odvezli se kombijem. Zvaničnici su negirali optužbe za otmicu. Sutradan su beloruski zvaničnici javili da je Marija Kolesnikova zadržana na granici sa Ukrajinom dok je pokušavala da pređe granicu sa dvojicom svojih saradnika Antonom Rodnenkovim i Ivanom Kravcovim. U daljoj konferenciji za novinare u Kijevu, Rodenkov i Kravcov su izvestili da su Kolesnikovu otele beloruske snage bezbednosti i da su je prisilile da napusti Belorusiju Kravcovim automobilom, što je na kraju izbegla rastrzavanjem pasoša i blagovremenim ostavljanjem automobila kroz prozor. Kako se izveštava, posle toga Kolesnikova je odvedena u graničnu patrolu Mozir. Vest je do kraja dana u Minsku naišla na još jedan protest. Ljudi su organizovali skup solidarnosti u blizini pijace Komarovski, a oko hiljadu demonstranata marširalo je ulicama Vere Horužaja, Kujbišev. Negde između 18:00 i 20:00 gomila se okupila na aveniji Mašerov, zahtevajući reakciju na nedavne događaje. Šef pritvorskog centra Sovetski prišao je ženama, koje su ga zasipale pitanjima o nedavnim pritvorenicima, dok nije bio preplavljen i više nije mogao da odgovori. Policijski službenici sa opremom OMON brzo su intervenisali, zadržavajući, tukući i upotrebljavajući gas za sprej protiv protesta. Deset neobeleženih policijskih kombija primećeno je u prostorijama kada je protest završen; Izvešteno je da je privedeno 56 osoba.

Dana 9. septembra Tihanovskaja je snimila video snimak u kojem se obratila ruskom narodu, zahvalivši mu na podršci i solidarnosti. Preostala dva člana beloruskog Koordinacionog saveta, Makim Znak i Ilija Salej, privedeni su istog dana. Znaka su u Minsku uhapsili maskirani muškarci. Ranije je radio kao advokat zatvorenog beloruskog predsedničkog kandidata Viktora Babarike. Salei, takođe advokat, bio je izvršni sekretar saveta. Od 9. septembra Marija Kolesnikova ostaje u policijskom pritvoru u ulici Volodarski, čekajući suđenje. Svetlana Aleksejevič je upozorila štampu da „muškarci u crnim maskama“ pokušavaju da uđu u njen stan u centralnom Minsku. "U Koordinacionom savetu nemam više prijatelja i saputnika. Svi su u zatvoru ili su prisilno poslati u progonstvo", napisala je u izjavi. "Prvo su oteli zemlju, sada su na redu najbolji među nama. Ali još stotine će zameniti one koji su otrgnuti iz naših redova. Nije se pobunilo Koordinaciono veće. Zemlja se pobunila." Diplomate iz Litvanije, Poljske, Češke, Rumunije, Slovačke i Švedske počele su da drže danonoćno na Aleksejevičinoj kući kako bi sprečile njenu otmicu od strane službi bezbednosti.

Dana 10. septembra je litvanski parlament usvojio zakon kojim se Tihanovskaja priznaje kao „izabrani lider naroda Belorusije“, a Koordinaciono veće kao „jedini legitimni predstavnik beloruskog naroda“. Rezolucija takođe proglašava da je Lukašenko „nelegitimni lider“. Jedan od rudara Beloruske kalije u Soligorsku, 42-godišnji Jurij Korzun, protestvovao je na svom radnom mestu i odbio da se digne iz okna na dubini od 305 m (1.001 ft) u prvom rudniku. Njegove kolege izašle su na površinu i započele skup u njegovu podršku držeći plakat sa porukom "Nećemo dozvoliti režimu da oživi fašizam". Kako je objasnio predstavnik štrajkačkog odbora, Jurij nije napustio rudnik posle noći, stavljajući lisice na sebe da ometa pokušaje njegovog iznošenja na površinu. O početku protesta pismeno je obavestio generalnog direktora preduzeća, gde je takođe rekao da ono vrši direktni pritisak na osoblje. Na rudniku je uveden plan za hitne intervencije. Kasnije su zaposleni u BelarusKalii saznali da je Jurij Korzun nasilno pušten i izveden iz rudnika, nakon čega je kolima hitne pomoći poslan u hitnu pomoć Centralne regionalne bolnice Saligorsk. Stoga su se rudarske kolege kretale u koloni od rudnika prema bolnici.

Dana 11. septembra za 38. rođendan Svetlane Tihanovske, ona i Olga Kovalkova snimile su zajedničku video poruku za Beloruse da pozivaju da podrže Koordinaciono veće i da po mogućnosti postanu njegovi članovi. Ujutru su se zadržavali u različitim gradovima Belorusije. Ljudi su se počeli okupljati u blizini Regionalnog suda u Minsku kako bi podržali predstavnike štrajkačkog odbora BelarusKalii, protiv kojeg je rukovodstvo preduzeća podnelo tužbu. Kada su se tikhari i neobeležene snage bezbednosti približile demonstrantima, jedna žena je strgla masku sa jednog lica tikhara, što je rezultiralo time da su snage bezbednosti brutalno, uz upotrebu fizičke sile, gurnule je u minibus bez registarskih tablica i identifikacionih oznaka. Nakon toga, privedeno je još najmanje 6 žena. U Vitebsku je tokom snimanja priveden Dmitrij Kazakevič, novinar koji radi za BelSat. Optužen je za „narušavanje reda masovnih aktivnosti“ upravnog zakona. U blizini Gomeljskog državnog tehničkog univerziteta Suhoj, nastavnik informatike Vadim Belski zadržan je i prebačen u Sovetskii okružni odjel unutrašnjih poslova. Slobodni novinar Andrej Tolčin takođe je zadržan u Gomelju dok je sarađivao sa BelSatom. Studenti Univerziteta izašli su na trem sa transparentima solidarnosti u znak podrške pritvorenom Belskiju. Slične akcije su se odvijale na BSUIR, BSU, BSUE, MSLU, GrSU i drugim univerzitetima u zemlji. Studenti su formirali lance solidarnosti i organizovali lokalne marševe. U ulici Leonid Beda u Minsku nekoliko ljudi je podržalo PandaDoc, čiji su računi bili zamrznuti ranije ovog dana, a zaposleni su ostali bez novca. Glumica Lija Ahedžakova snimila je video poruku u znak podrške beloruskom narodu. „Kao i svi moji prijatelji, i ja se divim i svim srcem podržavam ljude koji su izašli na ulice beloruskih gradova“, rekla je. Tokom skupa ženske solidarnosti na Trgu nezavisnosti u blizini crkve Svete Jelene privedeno je nekoliko žena. U mikro distriktu Šabani lanac solidarnosti je rasturen, najmanje 10 ljudi je zadržano. Prema prvom zameniku američkog državnog sekretara Stephenu Biganu, Amerika ne priznaje Lukašenkov legitimitet kao predsednik, jer se kosi sa Helsinškim završnim aktom i Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Takođe je govorio o pravu opozicije da zahteva nove izbore protestnim akcijama.

Dana 12. septembra, u 15:00, započeli su tradicionalni ženski marševi širom zemlje („Najglasniji marš. Prijatelj prati prijatelja“). U Minsku je počelo između 500 i 1000 ljudi koji su se okupili na Trgu slobode, uključujući i opozicionku Ninu Baginskaju. Nakon što je policija pokušala da je zadrži, demonstranti su uzvikivali "Nina! Nina!" i tukao se oko nje dok su drugi aktivisti pokušavali da strgnu maske policajaca. Kao rezultat sukoba 69 ljudi je zadržano u policijskim kombijima (prema Viasni). Ipak, žene su uspele da se okupe od Trga slobode do metroa Akademije nauka, gde su prešle Trg nezavisnosti i ubrzo se vratile prema Trgu slobode. Oko 17:30, demonstranti su počeli da se razilaze rečima "Vidimo se sutra!". U događaju je učestvovalo više od 10.000 žena. Deo demonstranata nastavio je nerede na metro stanici „Trg pobede“. Devojke su izvikivale opozicione parole na konduktere vozova koji su ih dočekivali trubama. Novinari BelSata Iekaterina Andreeva i Maksim Kalitovski, koji su u početku izveštavali o ovoj priči, privedeni su kasnije uveče dok im je policija oduzimala opremu. Dva sata kasnije obojica su uhapšeni čekajući suđenje u utorak zbog „ometanja policijske dužnosti“ i prebačeni u zatvor Akrestina.

Sajber pretnje Lukašenku

Iste večeri na kanalu Sajber-Partizan Telegram pojavila se poruka koja je glasila: „Ako barem jedan demonstrant bude zadržan 13. septembra 2020. godine, Belorusija će zaboraviti reč„ porez “sve dok hapšenja ne prestanu i Lukašenko napusti svoje mesto“ . Druga poruka se direktno obraćala Lukašenku: „Aleksandre Grigorieviču, obraćamo se vama lično: biće veoma bolno, prvo će propasti poreski sistem, zatim će prestati struja u zemlji, a zatim bankarski sistem ... treba vam? Toliko vam je stalo do vaše okoline ... nema problema, možemo da ubijemo rublju i počnemo da blokiramo račune vaših bliskih prijatelja. 13. septembar je poslednja šansa da se predomislite. I još nešto: sutra mora lično da napusti Palatu nezavisnosti sa zvučnikom i da se izvini beloruskom narodu“. Samoproglašeno gerilsko društvo Sajber-Partizan već je preuzelo odgovornost za hakovanje veb stranica Ministarstva unutrašnjih poslova, Kancelarije predsednika, Beloruskih lutrija i niza drugih, dok je administratorima NEKSTA-e predavalo baze podataka zaposlenih Ministarstva unutrašnjih poslova, OMON-a i KGB-a.

"Marš Heroja" u Minsku 13. septembra 2020. godine.

Dana 13. septembra u Minsku je održan miting „Pohod heroja“. Prisustvo policije u glavnim gradskim arterijama osetilo se ujutro, uz pomoć vojnih prevoznika OMON i neobeleženog osoblja. Svi slučajni prolaznici koji su se susreli sa opozicionim simbolima na brzinu su privedeni. Veliki policijski kombi slučajno je naleteo na putnički automobil i skrenuo pažnju na sebe. Ojačani kordoni postavljeni su na izlazima sa metro stanica, ulica i traka u centralnom delu grada. Prvu kolonu demonstranata sadržala je policija koja je još jednom pokušala da razbije gužvu prilikom formiranja u stambenim naseljima. Pojedinci koji su pokušali da probiju policijske kordone teško su pretučeni, a zatim privedeni. Stanovnici Malinovke, Moskovskog i drugih okruga odlučili su da se nagomilaju u metro stanici „Gruševka“ u pokušaju da namame policiju dok se početna kolona kretala ka centru. Oko hotela Renaissance, demonstrante je dočekala još jedna policijska barijera, ovog puta vojno osoblje u prevoznicima koji su izdali upozorenje za otvaranje vatre. Mnoštvo žena je istupilo i stalo u lanac nadajući se da će nagovoriti OMON, ali policajci su ravnodušno pretukli demonstrante oba pola. Videvši kako su snage blokirale centralne četvrti prestonice, neki od demonstranata odlučili su da dođu do centra grada javnim prevozom i tako uspeli da, okupiraju Nemigu do ranih popodnevnih sati. Većina njih je odlučila da ode do Avenije nezavisnosti kroz Zibitskaja St, ali su provladini provokatori iz gomile dali lažne smernice u nadi da će podeliti gomilu. Kao rezultat toga, gomila se u početku podelila na aveniji Viktors dok sve veći skup nije došao iz Drozdija, primoravajući policiju da koristi suzavac pendreke, gumene metke i šok bombe sa bljeskalicama kako bi ih zaustavila. Tokom masovnih pritvora u to vreme, neki demonstranti pokušali su da pomognu pritvorenicima da se oslobode policije. Kao odgovor, tajni „tikhar“ je ispalio hitac upozorenja u vazduh koristeći pušku pumpe, čineći da se ljudi povlače u strahu. Uveče su se okupile kolone i ponovo marširale Viktors Ave kroz Drozdi. Neki od njih su stajali u blizini improvizovanog spomen-mesta na mestu smrti Aleksandra Tarajkovskog dok ih policija nije poterala. 10 stanica metroa zatvoreno je u nedelju od 14:30 do 19:00 sati. Mobilni internet je isključen otprilike isti vremenski period, kao i obično. Posle 17:00 časova, kada su protesti počeli da blede, motociklisti saobraćajne policije vozili su se punom brzinom u bodljikavu žicu (inženjerske barijere "Iegoza") koja je bila rastegnuta na raskrsnici ulice Viktors Ave i ulice Timirjazev. Žica je pukla i omotala se oko zastoja žena. Pozvana je hitna pomoć. Uz pomoć brižnih građana i službenika obezbeđenja, žena je raspetljena i predata lekarima. Svedok procenjuje da je broj nedeljnih demonstranata u Minsku zaokružen na 200.000, kao i nedelju dana ranije.

„Marš heroja“ održao se i u gradovima Brest, Bobrujsk, Vitebsk, Gomel, Grodno, Žodino, Kobrin, Lida, Mogiljev, Novopolock, Pinsk, Polock i drugi. U mnogim od njih primećena je oštra reakcija službenika za sprovođenje zakona prema opoziciji, uključujući nasilje nad devojkama i ženama. U Brestu su demonstranti rastureni vodenim topom. U Žodinu, dok su demonstranti uzvikivali "Policija sa narodom!" nepoznati major udario je ženu u lice nakon što mu se previše približila. Druga žena je pohitala da pomogne žrtvi koju je uhvatio i bacio na zemlju. U znak odmazde, nekoliko demonstranata formiralo je ljudsku ogradu oko policajca odbijajući da ga pusti, dok njegov kolega nije odgurnuo ljude i ugrabio ga. U Novopolocku, u blizini pijace za dečije igračke, snage bezbednosti pokušale su da zaključaju demonstrante u jednoj uličici, čekajući pojačanje. Međutim, besna rulja je započela napad na policiju koja je imala veći broj, koja se žurno povukla u minibuseve i odmah otišla. Prema Upravi za unutrašnje poslove Vitebskog regionalnog izvršnog komiteta, sedam ljudi je bilo zatočeno u Polocku i Novopolotsku tokom „neovlašćenih masovnih događaja“. U Grodnu je čovek u belo-crveno-beloj košulji, bežeći od snaga bezbednosti, skočio u reku Neman i preplivao je da bi izbegao progon. Završio je iscrpljen na drugoj strani gde su mu slučajni ljudi pomogli da izađe iz vode na obalu reke. Prema beloruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, 13. septembra 774 osobe su zadržane „zbog učešća u neovlašćenim masovnim događajima“. Više od 500 demonstranata u Minsku i još 554 širom zemlje bilo je smešteno u privremene pritvorske jedinice.

Šesta nedelja (14. - 20. septembar)

Dana 14. septembra pojavile su se informacije o broju demonstranata koji su trenutno zatvoreni u zatvoru Akrestsin u Minsku. Od subote je zauzeto 109 od 110 kreveta. Prema rečima šefa ustanove Jevgenija Šapetka, taj broj je premašen sa pritvorenicima prošle nedelje, proširujući dozvoljene sanitarne i druge kapacitete iznad očekivanih. Pre sastanka Putina i Lukašenka u Sočiju, Blumberg L.P. objavio je uvodnik zasnovan na pet kremaljskih izvora prema kojem ruski predsednik ne veruje da beloruski protesti imaju ikakvog uticaja na trenutnu vladu. U okviru daljih događaja, Putin je uveravao štampu da će Moskva učiniti sve što je potrebno da zadrži trenutno uspostavljeni režim u Belorusiji i spreči opoziciju da preuzme vlast. Putin je istovremeno izrazio zabrinutost zbog broja ljudi koji zahtevaju trenutnu Lukašenkovu ostavku. Susret oba šefa države dogodio se u rezidenciji Bočarov Ručej, čiji je rezultat Rusija odobrila Belorusiji zajam od 1,5 milijardi američkih dolara. Zauzvrat, Lukašenko je najavio planove da da ODKB-u i EAEU-u izjavu o događajima u Belorusiji nakon izbora, a takođe je obećao Vladimiru Putinu da ga detaljno informiše o protestima u Minsku tokom razgovora. Prema novinskoj agenciji TASS, francuski predsednik Emanuel Makron takođe je razgovarao sa Vladimirom Putinom, obojica lidera izrazila su svoj interes za normalizaciju situacije u Belorusiji.

Na Minskom državnom lingvističkom univerzitetu uvedena je šema kontrole pristupa. Uprava je insistirala da će od sada službenici Odeljenja za bezbednost Ministarstva unutrašnjih poslova čuvati obrazovnu ustanovu i da je zaključen odgovarajući sporazum. „U bliskoj budućnosti sistem video nadzora će takođe biti proširen i ojačan širom MSLU“, rekla je administracija. Istovremeno, na mreži se pojavila otvorena video poruka nastavnika Filološkog fakulteta BSU u kojoj su podržali studente u njihovom pravu da izraze sopstveno mišljenje i slobodu izbora. Studenti i profesori vodećih beloruskih univerziteta sprovodili su akcije solidarnosti kao odgovor. Lekari 9. bolnice u Minsku i zaposleni u Akademiji nauka protestovali su i zatražili puštanje svojih kolega, koji su privedeni u nedelju marta. U mnogim okruzima Minska ljudi su se postrojili u lance solidarnosti. U blizini Crvene crkve snage bezbednosti zadržale su tri devojke koje su sedele i držale prazne listove A4 belog ili crvenog papira. Takođe je priveden sportski novinar Sergej Čurko. Prema rečima njegove supruge, Sergej je prestao da komunicira posle 13:00 sati, rekavši da će policajci razgovarati s njim. Kasnije se saznalo da je novinar bio u upravnom postupku u zatvoru Akrestsin.

Istog dana započele su rusko-beloruske vojne vežbe na poligonu Brestski pod kodnim imenom „Slovensko bratstvo-2020“. Očekivalo se da će trajati do 25. septembra. Ukupno će u vežbi učestvovati oko 300 vojnika i oko 70 jedinica vojne i specijalne opreme iz Rusije, koja se uglavnom sastoji od 76. gardijske vazdušno-desantne jurišne divizije. Rusko Ministarstvo odbrane naglasilo je da će se po završetku ovih vežbi ruski vojnici vratiti kući. U početku su srpske oružane snage takođe trebale da učestvuju u vežbi, ali je srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin pojasnio da je operacija otkazana i da su trupe pod pritiskom Evropske unije pozvane kući.

Evropski parlament je 17. septembra 2020. godine prepoznao Koordinaciono veće kao „privremenog predstavnika naroda“ Belorusije.

Dana 18. septembra 2020. godine, navodno politički motivisan pokušaj samozapaljenja dogodio se u blizini policijske stanice u Smolevičiju.

Dana 19. septembra 2020. godine održan je još jedan ženski marš.

Curenje ličnih podataka beloruskih policajaca

Dana 19. septembra, telegramski kanal NEKSTA Lajv procurio je ličnim podacima više od 1.000 beloruskih policajaca u znak odmazde zbog sve većih akcija protiv demonstranata, Guglov dokument je sadržao spisak od 1.003 imena policajaca, kao i njihove rođendane, činove, mesta posao i rodna mesta. Odvojeno, NEKSTA je objavila sedam unosa koji sadrže lične podatke, uključujući adrese i brojeve telefona, koji pripadaju pripadnicima posebne antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Ako se zadržavanja nastave, nastavićemo da objavljujemo masovne podatke“, rekla je NEKSTA u izjavi, uz poruku Telegrama. NEKSTA Lajv saopštio je da su informacije došle od anonimnih hakera koje su nazvali „sajber partizani“. „Niko neće ostati anoniman čak ni pod balavkom“, pisalo je.

Anti-Lukashenko protest rally. Minsk, 20. septembra.

Dana 20. septembra u Minsku se okupilo oko 100 000 ljudi. Stotine vojnika blokiralo je centar Minska, raspoređujući vodene topove i oklopne transportere i podižući prepreke od bodljikave žice. Protesti su se takođe održali u nekoliko drugih beloruskih gradova, uključujući Brest i Grodno. Belorusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su 442 osobe privedene zbog kršenja zakona o masovnim događajima u Belorusiji, uključujući 266 njih u Minsku.

Neredi nakon Lukašenkove inauguracije 23. septembra

Upotreba vodenih topova tokom protestnog skupa nakon tajne inauguracije Lukašenka. Izvešteno je da je u vodu dodata narandžasta boja za obeležavanje demonstranata. Minsk, 23. septembra.

Dana 23. septembra, Aleksandar Lukašenko položio je zakletvu predsednika Belorusije za sledeći mandat kratkom nenajavljenom iznenadnom ceremonijom inauguracije u Minsku. Ministri spoljnih poslova nekoliko zemalja izjavili su da ovu inauguraciju ne smatraju legitimnom, uključujući Litvaniju, Poljsku, Nemačku, Estoniju, Ujedinjeno Kraljevstvo i druge.

Nakon Lukašenkove inauguracije, u Minsku su izbili masovni protesti opozicije. Demonstranti su koristili više taktika sukoba nego ranije, blokirajući neke puteve i progoneći neka policijska vozila. Policija je razmenila vodene topove da rastera demonstrante, a „maskirana policija za nerede koristila je taktiku koja nije viđena od nasilnih dana neposredno posle spornih izbora u avgustu“ .

Vidi još

• Aleksandar Lukašenko
• Obojene revolucije
• Evromajdan
• Narandžasta revolucija
• Revolucija ruža