Protesti u Hongkongu 2019/20.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Protesti u Hongkongu
Deo protesta 9. jula 2019
Datum15. mart 2019—
Lokacija
Hongkong
Rezultiralou toku
Strane u civilnom sukobu

Front za građanska i ljudska prava
Podrška:

  • Pro-demokratkska koalicija
Vodeće figure
kolektiv
Žrtve
Smrt(i)8

Hongkonški protesti protiv nacrta zakona o ekstradiciji (2019) i predloga zakona o nacionalnoj bezbednosti (2020) jesu serija trenutnih demonstracija u Hongkongu koji su počeli najpre protiv Legislativnog nacrta zakona (amandman) o odbeglim prestupnicima i uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima (engl. Fugitive Offenders and Mutual Legal Assistance in Criminal Matters Legislation (Amendment) Bill 2019) koji je predložila Hongkonška vlada,a trenutno se vode protiv predloga zakona o nacionalnoj bezbednosti koji je predložio Peking.

Prvi talas protesta[uredi | uredi izvor]

Protesti su počeli 31. marta 2019. godine, a dosad su četiri osobe izvršile samoubistvo uz više od 90 povređenih i preko 100 uhapšenih.[1][2][3][4]

Demonstracije protiv zakona počele su u martu i aprilu, ali eskalirale u junu. Stotine hiljada ljudi marširalo je na protestima protiv zakona 9. juna. Protesti 12. juna, dan kada je predlog zakona bio zakazan za drugo čitanje u Savetu zakonodavnih vlasti, obeležili su oštru eskalaciju nasilja. Policija je upotrebila suzavac i gumene metke protiv demonstranata. Nakon toga, istrage policijskih akcija i povećanje odgovornosti za njihove akcije postale su deo zahteva demonstranata. Veći marš dogodio se 16. juna

1. jula stotine hiljada ljudi učestvovalo je u godišnjim julskim marševima. Neki od ovih demonstranata odvojili su se od marša i provalili u kompleks Zakonodavnog saveta, vandalizujući simbole centralne vlade.

Protesti su nastavljeni i tokom narednih meseci,dok je predlog zakona o ekstradiciji suspendovan,a kasnije i povučen.[5][6] Iako je on suspendovan,protesti su nastavljeni,jer su u međuvremenu postavljeni novi zahtevi za šire demokratske reforme.

U avgustu je došlo i do blokade međunarodnog aerodroma Ček Lap Kok ,pa je avio-saobraćaj bio otežan.[7]

Tokom jeseni došlo je do eskalacije sukoba, a oni su trajali sve do kraja 2019. godine.

Početkom 2020. godine,usled pojave i širenja novog virusa COVID-19, protesti su prestali.

Drugi talas protesta[uredi | uredi izvor]

Protesti su ponovo počeli krajem aprila 2020. godine, kada je manji broj demonstranata počeo da se skuplja po tržnim centrima u Hongkongu,iskazujući nezadovoljstvo.Oni su to činili uprkos zabrani okupljanja koja je bila na snazi.[8]

U maju su intenzivirani, a povod je predlog zakona o nacionalnoj bezbednosti,koji je predložio Peking. Demokrate u Hongkongu smatraju da on ozbiljno narušava autonomiju koju uživa Hongkong i da se time krši načelo "jedna zemlja,dva sistema".[9]

28. maja 2020. godine Kineski parlament je usvojio zakon o nacionalnoj bezbednosti,što je naišlo na oštru osudu međunarodne javnosti i zabrinutost da bi moglo da dođe do novih podela unutar društva Hongkonga.[10][11]

Posledice usvajanja zakona o nacionalnoj bezbednosti[uredi | uredi izvor]

Usvajanjem zakona je kritika centralnih vlasti u poluautonomnom gradu postala krivično delo. Osim toga,sada će tamo biti postavljeni organi kineske tajne policije.

Istorija Hongkonga posle 1997. godine[uredi | uredi izvor]

Bio je britanska kolonija više od 150 godina — jedan njegov deo, hongkonško ostrvo; pripojen je Velikoj Britaniji posle rata iz 1842. godine. Kasnije, Kina je iznajmila ostatak Hongkonga — Nove teritorije — Britancima na 99 godina. Postao je prometna trgovačka luka, a njegova privreda procvetala je 1950-ih, kada je postao fabričko čvorište.

Potom, ranih 1980-ih, kako je polako isticao rok za 99-godišnji najam, Velika Britanija i NR Kina započeli su pregovore o budućnosti Hongkonga — komunistička vlada u Kini smatrala je da čitav Hongkong treba vratiti. Dve strane postigle su sporazum 1984. godine prema kom će se Hongkong vratiti Kini 1997. godine, pod načelom „jedna zemlja, dva sistema”. To je značilo da će, iako će postati deo jedinstvene zemlje sa Kinom, Hongkong u narednih 50 godina uživati „visoki stepen autonomije, sem u spoljnim poslovima i odbrani”. Kao posledica toga, Hongkong ima vlastiti pravni sistem i granice, uključujući slobodu okupljanja i slobodu govora koji ostaju zaštićeni.

Godine 2047. ističe osnovni zakon, a nije najjasnije šta će se desiti sa autonomijom Hongkonga nakon toga.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „21-year-old Hong Kong student falls to her death in Sheung Shui, leaving message opposing extradition law”. Hong Kong Free Press. Pristupljeno 29. 6. 2019. 
  2. ^ „【引渡惡法】男子太古廣場掛反送中橫額墮樓亡 朱耀明到場獻花悼念”. Apple Daily. Hong Kong. 15. 6. 2019. Arhivirano iz originala 16. 06. 2019. g. Pristupljeno 15. 6. 2019. 
  3. ^ „Hong Kong extradition: Police fire rubber bullets at protesters”. BBC. Pristupljeno 12. 6. 2019. 
  4. ^ Leung, Christy (10. 6. 2019). „Hong Kong police say nearly 360 protesters, most younger than 25, could face arrest for clashes after extradition protest march”. South China Morning Post. ISSN 1021-6731. OCLC 648902513. Arhivirano iz originala 10. 6. 2019. g. Pristupljeno 11. 6. 2019. 
  5. ^ „Hong Kong’s leader suspends extradition bill, but refuses to apologise”. South China Morning Post (na jeziku: engleski). 2019-06-15. Pristupljeno 2020-05-28. 
  6. ^ „Hong Kong leader withdraws extradition bill, sets up platform to examine protest causes”. South China Morning Post (na jeziku: engleski). 2019-09-04. Pristupljeno 2020-05-28. 
  7. ^ „Hong Kong: Protesti i blokada aerodroma”. Glas Amerike (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-05-28. 
  8. ^ „Protest u Hong Kongu uprkos zabrani okupljanja”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2020-05-28. 
  9. ^ „Protesti u Hongkongu zbog zakona o bezbednosti, SAD najavile sankcije”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 05. 06. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-28. 
  10. ^ „Usvojen sporni zakon o Hongkongu, SAD protestuju, Peking želi da spreči secesiju”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 29. 05. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-29. 
  11. ^ „Kina zbog zakona o Hongkongu optužena za kršenje međunarodnih obaveza”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 29. 05. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-29. 
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za politiku je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Протести_у_Хонгконгу_2019/20.&oldid=26983737”