Proces narodne reorganizacije
Proces narodne reorganizacije (šp. El Proceso de Reorganización Nacional) je naziv koji je dat paketu socijalnih i ekonomskih mera i politika koje su se sprovodile tokom vojne diktature u Argentini između 1976. i 1983. Dana 24. marta 1976. godine dolazi do državnog udara koji je smenio demokratsku vladu Izabele Peron i na njeno mesto doveo vojnu huntu na čijem čelu su se nalazili komandanti tri roda vojske: Horhe Rafael Videla (pešadija), Emilio Edurardo Masera (mornarica) i Orlando Ramon Agosti (avijacija).
Pored užasne ekonomske krize i rata za Foklande, vojna diktatura je takođe rezultovala u desetinama hiljada otetih, mučenih, ubijenih, kao i nestalih ili izgnanih.
Tačan broj nestalih još uvek nije utvrđen: prema organizacijama za ljudska prava, taj broj se procenjuje na 30.000; Nacionalna komisija za nestale osobe (šp. Comisión Nacional sobre la Desaparición de Personas — CONADEP) dokumentovala je 8.961 slučaj; do 2007. godine, Podsekretarijat za ljudska prava ima oko 15.000 registrovanih žrtvi diktature. Među žrtvama se nalaze i deca, čiji se broj procenjuje između 250-500. Mnoga od te dece su bila usvojena pošto im se identitet izbrisao, s obzirom da su bila deca nestalih. Postoji organizacija koja se zove Bake sa Majskog trga (šp. Abuelas de Plaza de Mayo), koja se bavi traženjem i identifikovanjem te dece. Do januara 2007. pronađeno je njih 85.
Između 1976. i 1983. godine funkcionisalo je oko 610 tajnih zatvora. Zatvorenici, nakon što su bili najzverskije mučeni, ubijani su u letovima smrti (šp. vuelos de la muerte), pri kojima su bili drogirani i bacani iz vojnih aviona u more. U svim slučajevima, umirali su od davljenja.
Godine 1984. Nacionalna komisija za nestale osobe (šp. Comisión Nacional sobre la Desaparición de Personas — CONADEP) je istražila zločine protiv čovečnosti koji su bili počinjeni tokom Procesa. Rezultat te istrage je izveštaj pod imenom Nikad više (šp. Nunca Más).
Horhe Rafael Videla, Emilio Edurardo Masera i Orlando Ramon Agosti su bili izvedeni pred sud i osuđeni na doživotnu robiju zbog zločina počinjenih tokom vojne diktature 1984. godine. Drugi odgovorni su takođe bili izvedeni pred sud i osuđeni kako u Argentini tako i u drugim zemljama. Procesi su trajali oko deset godina nakon događaja. Karlos Menem, argentinski predsednik između 1989. i 1990, je pomilovao sve osuđene za zločine tokom ove vojne diktature.
Dana 25. aprila 2007. argentinski vrhovni sud je opozvao ovo pomilovanje, proglasio ga protivustavnim, i ponovo stavio na snagu presude protiv čovečnosti iz 1984. godine.[1]
Horhe Videla je 13. oktobra 2008. godine prebačen iz kućnog pritvora u zatvor na izdržavanje doživotne kazne.[2]
Nakon pet godina, 5. jula 2012. godine, argentinski sud osudio ga je na 50 godina zatvora zbog naredbe o otimanju i odvajanju 500 beba od porodica levičarskih političkih disidenata koji su bili nezakonito uhapšeni i zatvarani tokom njegove vladavine u Procesu narodne reorganizacije.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Argentine court overturns "Dirty War" pardon, Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Bivši argentinski vojni diktator prebačen u zatvor. Blic, 13. oktobar 2008[mrtva veza], Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ „Former dictators found guilty in Argentine baby-stealing trial”. CNN. 5. 7. 2012. Pristupljeno 20. 1. 2013.
