Psiha (mitologija)
 | Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Psiha (grč. Psykhe) (lat. Psyche) je bila grčka boginja duše. Ona je prvo bila ljubavnica, pa zatim žena boga ljubavi Erosa.[1]
Mitologija[uredi | uredi izvor]
U grčkoj i rimskoj mitologiji, Psiha je bila prelepa princeza i bila je smrtnica, u koju se ludo zaljubio Eros, a njena lepota bila je tolika da su vernici počeli da zapostavljaju boginju lepote Afroditu i njene hramove, koju je mučila zavist, pa je naredila svom sinu Erosu da opčini Psihu svojim strelama i učini da se ona zaljubi u najružnijeg čoveka na svetu.[2]
Ali Eros se, umesto da opčini Psihu i ispuni majčinu zapovest, zaljubio u Psihu. Eros je, krišom odveo Psihu na udaljeno mesto, i tajno posećivao noću. Jedne večeri, na nagovor svojih sestara, Psiha je, kada je Eros došao do nje, upalila lampu i videla lice Erosa, i tako saznala ko je on. Eros se razbesneo i napustio je Psihu, posle čega se ona uputila po celom svetu da ga traži, sve dok je nije zarobila Venera.
Eros je oslobodio Psihu i oženio se sa njom, a tada je Jupiter Psihu načinio besmrtnom dajući joj da pije piće bogova, abroziju.
Nakon toga se Psiha i Eros venčavaju, a kasnije dobija u dete Hedonu, buduću boginju zadovoljstva.
Psiha je poznata i iz romana Zlatni magarac, koji je napisao rimski filozof u Govornik Apulej u 2. veku, napisan na latinskom i u potpunosti sačuvan.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Zamarovski 1985, str. 289.
- ^ „Mit o Psihi”.
- ^ „Arhetipska psihologija”.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
