Psihologizam

Psihologizam je teorija u kojoj se psihološkim činiocima pridaje odlučujući značaj u objašnjavanju društva.

Koncept

Krajem 19. veka postojale su različite varijante psihologizma. Tada su pisci tragali za pokretačima koji bi mogli objasniti društveni život. Društveni život se do tada smatrao rezultatom nagona i želja. Objašnjenje je među prvima dao Viljem Makdugal koji je smatrao da postoje deset osnovnih instikata koji pokreću ljude. Ovom teorijom je uspeo da objasni našu težnju za saznanjem tj. radoznalosti. Svoje viđenje čoveka dao je Sigmund Frojd, psihoanalitičar dvatesetih godina dvadesetog veka. On je napisao knjige o društvu i teoriji kulture. Frojd je definisao čoveka kao nagonsko biće koje poseduje nesvesni deo - id, svesni deo - ego i superego koji predstavlja ljudske nagone.

Danas se psihologija izučava u okviru raznih društvenih pravaca - objašnjenje društva, delovanje pojedinaca prema drugima i okolini itd. Psihologističke teorije ističu svest i psihu kao najbitnije svostvo čoveka. Među prvima sa ovakvim stavom bio je Džon Stjuart Mil(1806-1873) koji je smatrao da ljudi u društvu zadržavaju iste osobine kao i pojedinci. Takvo tumačenje se brzo razvijalo i stvoreno je više pravaca.

Pravci psihologizma

Najznačajniji pravci psihologizma su:

1. Individualno-psihološki pravac je pravac koji objašnjava društvo kao i sve pojave, procese i odnose u njemu. Takođe se bavi i zakonitostima društva uopšte i elementima individualne psihe. Gabrijel Tarde smatrao je da je ključni element psihe podražavanje dok Viljem Makdugal dodaje tome i instinkt. Sigmund Frojd za ključne elemente uzima nagone i to dva osnovna: polni i agresivni nagon. Maks Veber smatra da se sve društvene pojave mogu objasniti njihovim unutrašnjim smislom, zbog čega ne treba ispitivati uzroke pojava već ih treba razumeti.
2. Kolektivno-psihološki pravac nastao je u klasičnoj nemačkoj filozofiji. Poseban značaj mu je davao Hegel. Najistaknutiji predstavnik ovog pravca je Emil Dirkem koji smatra da društvo nije prost zbir činilaca već da ima svoje karakteristike i zakonitosti.
3. Socijalno-psihološki pravac nastaje sa težnjom da se prevaziđe esktremnost prethodna dva pravca. Najistaknutiji predstavnik je Džordž Gurvič. On društvene podele deli na strukturalne i astrukturalne. Strukturalne pojave su i konkretno apstraktne tj. vezane su za velike društvene grupe i izučava ih makrosociologija, dok su astrukturalne mikrosociološke pojave vezane za male društvene grupe i njih izučava mikrosociologija. Ove pojave spadaju u sferu horizontalnog pluralizma. Pored ovoga postoji i vertikalni pluralizam koji izučava strukture društva kroz slojeve iz kojih se ona sastoji. Prema Gurviču postoji deset slojeva od kojih se sastoji društvo u vertikalnoj strukturi. To su:

• Morfološka i ekološka površina
• Društvena organizacija ili organiѕovane nadgradnje
• Društveni uzori
• Kolektivna ponašanja koja se odvijaju sa izvesnom privlačnošću, ali van organizacionih aparata
• Spletovi društvenih uloga
• Kolektivni stavovi
• Društveni simboli
• Eruptivna novatorska i stvaralačka kolektivna ponašanja
• Kolektivne ideje i vrednosti
• Kolektivna društvena stanja i kolektivni psihički akti

Bihevioristička sociologija nastoji da objasni društvo, društvene pojave i pojedinačnu psihu kao rezultat društvenog ponašanja pojedinca, koje je njegova reakcija na spoljašnju sredinu.

Vidi još

• Anti-psihologizam
• Naturalizovana epistemologija

Literatura

• Sociologija (J. Žiea i A. Đozić – Sarajevo 2007.)
• Savremena sociološka teorija (G. Ritzer – Globus, Zagreb 1997.)
• Sociologija Maksa Vebera (M. Đurić – Naprijed, Zagreb 1982.)
• Uvod u sociologiju (Haralambos – Globus, Zagreb 1989.)

Spoljašnje veze

• Husserl's Criticism of Psychologism. Link broken, page preserved most recently from October 22, 2009 at Internet Archive: Eprint. From Diwatao, (apparently former) online journal of the philosophy department of San Beda College, Manila, the Philippines.
• The Turing test entry in the Stanford Encyclopedia of Philosophy