Ptice

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za ostale upotrebe, pogledajte stranicu Ptice (film).
ptice
Istorija grupe: kasna Jura - danas
Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus
Plava senica - Cyanistes (Parus) caeruleus
фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену
fosil Archaeopteryx bavarica iz Paleontološkog muzeja u Minhenu
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
podtip: Vertebrata
klasa: Aves
Linnaeus, 1758
redovi

videti u tekstu članka

Ekologija taksona

Ptice (klasa Aves) su dvonožni kičmenjaci koje karakterišu perje i šuplje kosti. Pored slepih miševa, one su jedini kičmenjaci koji aktivno lete. Nastale su od teropodnih dinosaurusa tokom Jure, a kao prva ptica najčešće se navodi rod Archaeopteryx. Veličina tela savremenih ptica kreće se u rasponu od nekoliko centimetara (kolibri) do veličine velikih ptica neletačica (npr, veličina mužjaka noja je do 3 metra). Brojnost klase ptica se procenjuje na oko 10.000 savremenih vrsta.

Karakteristike ptica[uredi]

Današnje vrste ptica se karakterišu prisustvom perja, specijalne diferencijacije kože. Poseduju kljun bez zuba, lagane ali čvrste kosti, srce sa dve komore i dve pretkomore, visok intenzitet metabolizma, polažu jaja sa čvrstom ljuskom. Većina vrsta ima prednje ekstremitete modifikovane u krila i sposobnost letenja, iako su neke grupe sekundarno izgubile ovu sposobnost. Interesantna karakteristika velikog broja vrsta ptica je njihova migracija. Imaju stalnu telesnu temperaturu. Razvijeno je čulo vida i čulo sluha. Prednji udovi su preobraženi u krila. Mitarenje je pojava kada ptice zbacuju perje.

  • Sve ptice imaju perje.
  • Svaka ptica ima kljun.
  • Sve ptice se izlegu iz jajeta.

Rasprostranjenje ptica[uredi]

Ptice su nastanjene na svim kontinentima. Najveći biodiverzitet imaju u tropskoj oblasti (što je posledica veće brzine specijacije u tropima, ili većeg stepena izumiranja u severnijim i južnijim oblastima)[1]. Ptice žive i hrane se u većini kopnenih ekosistema, čak i u ledenim oblastima Antarktika (gde postoje kolonije ptica i do 440 kilometara udaljene od obala ovog kontinenta) [2]. Pojedine vrste ptica su se adaptirale i na povremen život i ishranu u vodama mora i okeana, a neke su se toliko osposobile za morski način života, da na kopno izlaze jedino radi gnežđenja[3]. Veliki uticaj čoveka na populacije ptica se ogleda i u postojanju nekih sinantropnih vrsta.

Zanimljivosti[uredi]

  • Najveća ptica letačica je albatros.Ujedno i raspon krila albatrosa je najveći,iznosi 3m od vrha jednog,do vrha drugog krila.
  • Kondor ne leti,nego lebdi.
  • Guska je prva ptica pripitomljena od strane čoveka.
  • Orlovi ne mogu živeti duže od 46 dana u ropstu.
  • Ptica koja najbrže leti je sivi soko.
  • Papagaj je jedna od najređih svetskih ptica.
  • Najmanja ptica na svetu je bumbarski kolibrić. Veličine je samo 5,7cm.
  • Nojevo jaje je 24 puta veće od kokošijeg.Teško je oko 1 900 grama.Da bi se skuvalo potrebno je dva sata,a ljuska će mu ostati vruća i dva sata nakon kuvanja.
  • Najteža ptica koja leti je australijska droplja teška oko 18kg.
  • Ptica rugalica oponaša glasova čak 40 ptica.

Morfologija i anatomija ptica[uredi]

Tipska morfologija ptice na primeru vrste Vanellus malabaricus: 1 kljun, 2 teme, 3 očni prsten, 4 oko, 5 plašt, 6-11 perje krila, 12 donja pokrivna pera repa, 13 bedro, 14 tibiotarzalni zglob, 15 pisak tarsus, 16 prsti, 17 tibia, 18 trbuh, 19 bokovi, 20 grudi, 21 obraz, 22 kresta
Za više informacija pogledajte članak Morfologija i anatomija ptica.

U poređenju sa morfologijom tela ostalih kičmenjaka, tela ptica imaju unekoliko neobične adaptacije, koje im olakšavaju ili omogućavaju letenje. U morfološkoanatomske adaptacije spada prisustvo perja, šupljih kostiju, specijalno građene grudne kosti, kosti jadca, modifikacija celokupnih prednjih ekstremiteta u krila, specifična diferencijacija krilnih mišića. Sem morfoanatomskih postoje i brojne fiziološke adaptacije ptica.

Redovi ptica[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Klasifikacija ptica.

Ptice pevačice[uredi]

Ptice pevačice su red ptica letačica koje u donjem delu grla imaju razvijen glasni organ.Ovaj red obuhvata više od polovine svih ptica.Većina vrsta su ptice male do srednje veličine koje grade vrlo složena,raskošna i lepa gnezda.Međusobno se razlikuju po načinu života.

Grabljivice[uredi]

Ptica grabljivica je životna forma ptica predatora koje love plen, najčešće sitnije kičmenjake, tokom leta. Adaptacije na grabljivi način života su jak kljun, kao i oštre i snažne kandže. Ženke su znatno veće od mužjaka.

Reference[uredi]

  1. Weir J, Schulter D. 2007. The Latitudinal Gradient in Recent Speciation and Extinction Rates of Birds and Mammals. Science 315(5818): 1574-1576
  2. Brooke M. 2004. Albatrosses And Petrels Across The World: Procellariidae. Oxford University Press: Oxford, UK. ISBN 0-19-850125-0
  3. Schreiber EA, Burger J. 2001. Biology of Marine Birds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-9882-7

Литература[uredi]

Спољашње везе[uredi]

Са других Викимедијиних пројеката:


Ptice
Struthioniformes · Tinamiformes · Anseriformes · Galliformes · Gaviiformes · Podicipediformes · Procellariiformes · Sphenisciformes · Pelecaniformes · Ciconiiformes · Phoenicopteriformes · Falconiformes · Gruiformes · Charadriiformes · Pteroclidiformes · Columbiformes · Psittaciformes · Cuculiformes · Strigiformes · Caprimulgiformes · Apodiformes · Coraciiformes · Piciformes · Trogoniformes · Coliiformes · Passeriformes