Rabindranat Tagor

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rabindranat Tagor
Rabindranath Tagore unknown location.jpg
Rabindranat Tagor
Datum rođenja(1861-05-07)7. maj 1861.
Mesto rođenjaKalkuta[1], Britanska Indija
Datum smrti7. avgust 1941.(1941-08-07) (80 god.)
Mesto smrtiKalkuta, Britanska Indija
ŠkolaLondonski univerzitetski koledž, Univerzitet u Kalkuti, Presidenci univerzitet (Kalkuta), St. Xavier's Collegiate School
NagradeNobelova nagrada za književnost

Rabindranat Tagor (ben. रवीन्द्रनाथ ठाकुर, engl. Rabindranath Tagore; Kalkuta 7. maj 18617. avgust 1941), bio je indijski književnik, dramaturg i filozof.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Napisao je više od 1.000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2.000 pesama, veliki broj eseja i druge proze.[3][4] Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću.[5][6] Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Sam je prevodio svoju lirsku poeziju na engleski jezik.

Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1913. godine.

Bio je najmlađi sin (sedmo dete) hinduističkog filozofa i verskog mistika Devendranaha. Zadivljen prirodom i njenim detaljima, svoje prve pesme napisao je u svojoj osmoj godini. Do sedamnaeste godine života obrazovao se kod kuće, kada je na očevo insistiranje otišao u Englesku i da bi studirao prava. Studije u Engleskoj nije dovršio, već se vratio u Indiju i opredelio za književnost. Tokom boravka u Londonu objavio je svoje prve dve zbirke pesama - „Večernje pesme“ i „Jutarnje pesme“.

Godine 1913. dobio je Nobelovu nagradu za književnost za zbirku pesama „Gitandžali“, upravo u to vreme gubi i ženu i decu. Ovu zbirku pesama je napisao 1910. u Bengalu, a dve godine kasnije ista se izdaje u Londonu u prevodu na engleski jezik.

Godine 1915. britanska vlada ga je proglasila za viteza. Titule se odrekao posle masakra u Amricaru 1919. godine, u znak protesta protiv vladara.

Osnovao je eksperimentalnu školu u Shantiniketanu, zasnovanu na Upandisanskim idealima obrazovanja. Povremeno je učestvovao u Indijskom nacionalističkom pokretu. Tu se sprijateljio sa Gandijem.

Najznačajnija dela su mu zbirke pesama „Gradinar“ i „Gitandžali“, a od romana „Brodolom“.

Tagore je takođe pisao i priče, romane, pozorišne komade, eseje, mjuzikle, putopise i memoare. Bavio se i slikanjem i komponovanjem.

Napisao je reči i muziku indijske nacionalne himne (Đana Gana Mana). Takođe je autor reči i melodije pesme koja je danas himna Bangladeša (Amar šonar Bangla).[7][8][9]

Umro je u svom rodnom gradu 7. avgusta 1941. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Rabindranath Tagore - Facts”. NobelPrize. 
  2. ^ "Tagore, Sir Rabindranath", in Webster's Biographical Dictionary (1943), Springfield, MA: G. & C. Merriam.
  3. ^ „Tagore, not Dylan: The first lyricist to win the Nobel Prize for literature was actually Indian”. 
  4. ^ „Anita Desai and Andrew Robinson — The Modern Resonance of Rabindranath Tagore”. On Being. Pristupljeno 19. 3. 2016. 
  5. ^ Sen 1997.
  6. ^ „Work of Rabindranath Tagore celebrated in London”. BBC News. Pristupljeno 15. 7. 2015. 
  7. ^ de & Wriggins 1988, str. 368
  8. ^ „Man of the series: Nobel laureate Tagore”. The Times of India. Times News Network. 3. 4. 2011. 
  9. ^ „How Tagore inspired Sri Lanka's national anthem”. IBN Live. 8. 5. 2012. Arhivirano iz originala na datum 10. 05. 2012. Pristupljeno 20. 10. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]