Rade Pavlović
| Dr Rade Pavlović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Rade Pavlović |
| Datum rođenja | 16. avgust 1958. |
| Mesto rođenja | Petrovac na Mlavi, Srbija |
| Obrazovanje | Matematički fakultet u Beogradu |
Rade Pavlović (Petrovac na Mlavi, 16. avgust 1958) srpski je astrofizičar i astronom. Završio je osnovnu školu i gimnaziju u Petrovcu na Mlavi. Studije astronomije je upisao 1977. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu i diplomirao 1983. godine.
Magistarsku tezu pod naslovom „Prilog analizi krivih sjaja tesnih dvojnih zvezda“ (mentor dr Gojko Đurašević) odbranio je 1993. godine na Matematičkom fakultetu u Beogradu.
Doktorsku disertaciju pod nazivom „Ispunjenost uslova za primenu teoreme Nehoroševa na asteroidni prsten“ je odbranio 28. marta 2008. godine. Komentori za izradu teze su bili dr Zoran Knežević, naučni savetnik (Astronomska opservatorija u Beogradu), i prof. dr Mike Kuzmanoski, redovni profesor (Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu).
Na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu (AOB) radi od maja 1994. godine. Od početka radi na problemima vezanim za posmatranja, obradu posmatranja i dinamiku dvojnih i višestrukih zvezda i sistema. Takođe se bavio analizom krivih sjaja tesnih dvojnih zvezda, a kasnije i dinamikom malih tela sunčevog sistema.
Pregled naučne aktivnosti dr Radeta Pavlovića[uredi | uredi izvor]
Naučno-istraživački rad Radeta Pavlovića može da se podeli na četiri tematske celine.
Bavi se problemima izračunavanja orbitalnih elemenata dvojnih zvezda, poboljšavanjem i implementacijom više postojećih metoda. Ove metode su primenjivane za određivanje novih kao i za poboljšanje postojećih preliminarnih orbitalnih elemenata, a sve orbite su dostavljane međunarodnom centru i objavljivane u cirkularima Međunarodne astronomske unije, komisije 26, kao i u Šestom katalogu orbita vizuelno dvojnih sistema. Dinamičke mase i paralakse, kao i individualne mase komponenata dvojnih i višestrukih sistema izučavane su korišćenjem poznatih metoda, astrofizičkih podataka i dobijenih orbitalnih elemenata. Uradio je nekoliko serija mikrometarskih merenja dvojnih i višestrukih zvezda koje su objavljene u Srpskom astronomskom žurnalu (http://saj.matf.bg.ac.rs/). Učestvovao je u prvim CCD merenjima 123 dvojne zvezde na AOB koja su objavljena u vodećem međunarodnom časopisu Astronomy and Astrophysics Supplement Series. Od materijala koji je sakupljan na Astronomskoj stanici Vidojevica od 2011. godine u početku sa 0,6 m teleskopom, a kasnije sa 1,4 m teleskopom i na Roženu od 2004. godine sa 2 m teleskopom, objavio je još šest serija merenja[1][2][3][2] u vodećem međunarodnom časopisu Astronomical Journal.
Druga tematska celina je rad na analizi krivih sjaja tesnih dvojnih zvezda. Analiza, koja se zasniva na Rošovoj geometriji, je korišćena da se pored ocene parametara tesnog dvojnog sistema proceni gravitaciono potamnjenje[4]. Od ukupno devet analiziranih sistema četiri vrednosti su se veoma dobro slagale sa ranije izračunatim teorijskim vrednostima, dok za pet sistema dobijene vrednosti su bile veće od očekivanih što se objašnjava kao posledica zakona rotacije, a u nekom stepenu je povezano sa većim udelom radijativnog pritiska ukupnom potencijalu. To dovodi do znatnog odstupanja površine zvezde od pretpostavljene Rošove geometrije[4]. Iz ove oblasti je objavio, kao koautor, dva rada u vodećem međunarodnom časopisu Astronomy and Astrophysics.
Treća tematska celina je razmatranje uticaja mogućih sudara u centralnom delu aktivnih galaktičkih jezgara (AGJ) na oblik spektralnih linija. Predstaljeni model tesno dvojnih jezgara aktivnih galaksija i numerički eksperimenti su pokazali da takav sistem može generisati linije sa dva pika. U zavisnosti od masa komponenti i njihovih orbita dobijaju se razni profili linija koji mogu objasniti posmatrane emisione linije kod AGJ. Ovi rezultati su saopšteni na skupu međunarodnog značaja i u vodećem časopisu nacionalnog značaja - Serbian Astronomical Journal.
Četvrta tematska celina naučno-istraživačke aktivnosti kandidata obuhvata probleme dinamike malih tela sunčevog sistema (asteroida). Posebno se zainteresovao za veoma aktuelnu problematiku ispitivanja stabilnosti kretanja asteroida primenom teoreme Nehoroševa[5]. Međutim, pre primene same teoreme Nehoroševa na asteroidni prsten neophodno je pokazati da ovaj sistem ispunjava sve potrebne uslove. Iz ovih istraživanja objavio je nekoliko radova od kojih se izdvaja rad u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. Sada nastavlja rad u ovoj oblasti u okviru projekta koji izučava dinamiku nebeskih tela, sistema i populacija.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Cvetković, Z.; Pavlović, R.; Ninković, S. (2014-02-10). „ORBITS FOR EIGHT HIPPARCOS DOUBLE STARS”. The Astronomical Journal. 147 (3): 62. ISSN 0004-6256. doi:10.1088/0004-6256/147/3/62.
- ^ a b Cvetković, Z.; Pavlović, R.; Boeva, S. (2015-04-14). „CCD MEASUREMENTS OF DOUBLE AND MULTIPLE STARS AT NAO ROZHEN AND ASV IN 2012. FOUR LINEAR SOLUTIONS”. The Astronomical Journal. 149 (5): 150. ISSN 1538-3881. doi:10.1088/0004-6256/149/5/150.
- ^ Cvetković, Z.; Pavlović, R.; Boeva, S. (2017-04-03). „CCD Measurements of Double and Multiple Stars at NAO Rozhen and ASV in 2015”. The Astronomical Journal. 153 (4): 195. ISSN 1538-3881. doi:10.3847/1538-3881/aa65d4.
- ^ a b Djurašević, G.; Rovithis-Livaniou, H.; Rovithis, P.; Georgiades, N.; Erkapić, S.; Pavlović, R. „Gravity-darkening exponents in semi-detached binary systems from their photometric observations. II.”. Astronomy & Astrophysics. 445 (1): 291—303. ISSN 0004-6361. doi:10.1051/0004-6361:20053262.
- ^ Guzzo, M.; Pavlović, R. (3. 11. 2008). „Fulfillment of the conditions for the application of the Nekhoroshev theorem to the Koronis and Veritas asteroid families”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (na jeziku: engleski). 384 (4): 1575—1582. ISSN 0035-8711. doi:10.1111/j.1365-2966.2007.12813.x.