Radna etika

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Radna etika je skup stavova i ponašanja zasnovanih na vrednosti rada. Osoba koja poseduje radnu etiku ima odgovoran odnos prema radu, dobre radne navike, kao i uverenje da je rad sam po sebi dobar i koristan za razvoj pojedinca i zajednice.

Sem toga, radna etika spada u osnovne veštine i obuhvata odgovornost i samoinicijativnost.

Istorija[uredi]

Protestantizam[uredi]

Radna etika se uglavnom vezuje za protestantizam. U svom znamenitom delu Protestantska etika i duh kapitalizma, sociolog Maks Veber objašnjava pojavu kapitalizma učenjima Lutera i Kalvina. Po njima, rad nije samo obaveza, već i osnovno sredstvo napretka zajednice i spasenja čoveka. Ovakvo shvatanje je iznedrilo naročit skup vrednosti poznat kao protestantska radna etika.

U tom smislu verska reforma jeste načinila promenu, ali ne i prekretnicu u istoriji sveta kako se ponekad može čuti. Radna etika se javlja nezavisno od protestantizma u čitavom nizu kultura.

Zajednički hrišćanski koreni[uredi]

Stavljanjem naglaska na rad, protestantizam se nije udaljio od izvornog hrišćanstva. Sam Isus Hristos proveo je najveći deo svog zemaljskog života u radu, pomažući Josifu u stolarskim poslovima. Sledeći njegov primer, hrišćani cene rad:

  • Sv. apostol Pavle: „Ako neko neće da radi, neka i ne jede.“
  • Sv. Benedikt : „Radi i moli se.“
  • Sv. Ignacije Lojola: „Moli se kao da sve zavisi od Boga. Radi kao da sve zavisi od tebe.“
  • Sv. vladika Nikolaj Velimirović: „Lenjive ruke brzo zaposli đavo, a vredne angel. U ovome svetu neprestanog pokreta i neprestanih promena čovek hteo nehteo mora biti zaposlen, bilo dobrim bilo zlim delovanjem. Lenjiv čovek u stvari nije nezaposlen: on je vredni poslenik đavola. Lenjo telo i lenja duša najpodesnija je njiva za đavolsko oranje i sejanje. Antonije Veliki veli: „telo treba ukroćavati i utomljavati dugim trudom." A Jefrem Sirin uči: „uči se raditi, da se ne bi učio prositi!" I svi drugi Sveti Oci, bez izuzetka, govore o neophodnosti truda za spasenje duše čovekove. A primer neprestanog i napregnutog truda, duhovnog i telesnog, daju nam i apostoli i svi svetitelji. Da lenjivac lenjošću ne produžuje život na zemlji nego ga skraćuje, jasno je dokazano dugovečnošću mnogih svetitelja, najvećih trudbenika među trudbenicima u svetu.“

Stara Grčka i Rim[uredi]

Robovlasnička društva Grčke i Rima uglavnom se uzimaju kao primer civilizacija u kojima je rad bio prezren i smatran nedostojnim slobodnog čoveka. Pažljivija analiza pokazuje da takva tvrdnja pruža suviše uprošćenu sliku antičke stvarnosti:

  • Hesiod: „Nije rad sramota, već lenjost.“
  • Hesiod: „Ako želiš bogatstvo, poslušaj me i radi, nalažući posao na posao.“
  • Sokrat: „Nijedan rad nije sramota.“
  • Perikle: „Nije sramota priznati da si siromašan, sramota je ne boriti se protiv siromaštva radom.“
  • Sofokle: „Uspeh zavisi od truda.“
  • Euripid: „Veliki trud, veliki napredak.“
  • Horacije: „Smrtnicima život ne pruža ništa bez velikog i upornog rada.“

Islam[uredi]

Vuk Karadžić u svom Rečniku, pod odrednicom „dembel“ pruža zanimljivo svedočanstvo o poštovanju lenjosti u Otomanskoj Turskoj. Današnja Turska ume da pokaže sasvim drugačiji odnos prema radu, poštujući pritom islam:

  • Muhamed: „Radi za ovaj svet kao da ćeš večno živeti, i radi za onaj kao da ćeš sutra umreti.“

Daleki istok[uredi]

Kulture koje su izvan judeo-hrišćanske civilizacije takođe mogu da poseduju vrlo razvijenu radnu etiku, poput Japana, a u poslednje vreme i ostalih azijskih tigrova. Zanimljivo je da su neke od njih zbog svoje kontemplativnosti i zajedništva (nasuprot kompetitivnosti i individualizmu) dugo bile smatrane naročito nepodesnim za razvoj dobre radne etike. Veliki ekonomski uspesi opovrgli su ovo mišljenje i otkrili svoje korene upravo u radnoj etici svojstvenoj ovim kultutrama.

  • Buda: „Lenjivac ide kratkim putem u smrt a vredan ide putem života.“
  • Konfučije: „Kada radiš za druge, radi tako posvećeno kao da radiš za sebe.“

Radna etika u Srbiji[uredi]

U vreme tranzicije, nakon krize devedesetih i decenija komunizma, teško je dati pouzdane podatke o vrednosnom sistemu srpskog društva. Mnogi primeri međutim govore u prilog činjenici da je radna etika činila sastavni deo srpskog identiteta u proteklim vekovima:

  • Sv. Sava, Žitije sv. Simeona Nemanje: „Božjom pomoću i svojim trudom to sve steče.“
  • Batalaka, A. L., Život i priključenija Karađorđa: „Odveć štedljiv u vremenu, a od prirode djejateljan budući, nije nikad sedio bezposlen.“
  • Njegoš, Gorski Vijenac: „Pregaocu Bog daje mahove.“
  • Srpska poslovica: Nema leba bez motike.
  • Srpska poslovica: Ko radi ne boji se gladi.
  • Srpska poslovica: Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra!

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

  • radnaetika.org - Trojezični sajt (srpski, francuski i engleski) posvećen projektu „Radna etika u Srbiji“ Centra za savremenu edukaciju
  • The Work Ethic Site - Sajt profesora Rodžera Hila (engleski)
  • Georgia Work Ethics Program Program radne etike razvijen u američkoj državi Džordžija (engleski)