Razgovor:Bosna i Hercegovina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije


Pretjerivanje[uredi izvor]

Bez namjere da ulazim u bespotrebne rasprave sa raznoraznim trolerima - upozoravam da je šablon o državi BiH bespotrebno preopširan, prenatrpan, a jednim dijelom netačan, pa čak za stanovnike Srpske uvredljiv. Neophodna, što skorija, revizija istog! Radovan 22:55, 25. avgust 2016. (CEST)

Ja sam i onda kad se dodavalo bio protiv ovog dela *istorija*, jer je to selektivno pakovanje (bio sam iznosio primedbe da su momenti iz događanja u Hercegovini npr. načisto izbačeni); tako da mislim da to treba da se izbaci. Osim toga sve mi izgleda gotovo OK. Raspavu oko bolika države više stvarno ne mogu da ponavljam...viđeno gore...--ANTI_PRO92 (razgovor) 23:26, 25. avgust 2016. (CEST)
„oko bolika države”? Radovan 23:48, 25. avgust 2016. (CEST)

Ako razgovaramo o infokutiji (ako ne, koji šablon?), popunjeni su osnovni parametri, tako da naslov ovog odeljka na SZR „Pretjerivanje” a ni opisi bespotrebno preopširan, prenatrpan nisu uopšte jasni i moraju da se pojasne.

Takođe nije jasno ni jednim dijelom netačan, pa čak za stanovnike Srpske uvredljiv, pa treba jasno reći koji sadržaj i parametar nisu OK, šta i zašto nije tačno i kako je uvredljivo za stanovnike RS.

Jedini moj predlog bi bio da se izbace dodatne napomene u dnu infokutije, i to napomena br. 2 i 6, eventualno da se premeste da budu pri dnu članka u odeljku napomene.

Takođe, ono što još mogu iskopati iz nejasne primedbe je da je možda predsedavajući trenutnog Predsedništva bio neažuriran odnosno da je stajao neko kome je istekao mandat (mada sumnjam, imam članak na engl. Viki u spisku nadgledanja i kad su tamo promenili i ja sam ovde), a i to se može popraviti npr. brišući iz napomene trenutni itd. tako da su sve trojica u podacima iste oznake i da nema potrebe za ažuriranjem.

Što se tiče istorije, može se samo dodati nekoliko stavki, pa sve do De administranda imperija jer nije OK da se istorija Hrvatske, Srbije, Italije ili Turske piše od petog ili desetog veka a sve ove zemlje su menjale istorijske granice, ustave i vođe baš kao i BiH za koju je kao najstariji događaj trenutno u članku navedena 1908. godina — i to „Aneksija Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj”, čime je rečeno da je anektovana Bosna i Hercegovina što znači da je postojala i pre 1908.

„Hercegovački elementi” koje je pominjao Ivan VA, daju se uklopiti. Ja ću pokušati da nađem nešto gde je navedena istorija na ovaj način, u ovom stilu i smislu, ali da bude zvanično i/ili veoma pouzdano tako da se ne osporava (ako uspem da pronađem nešto takvo).  Obsuser 00:57, 31. avgust 2016. (CEST)

Obsuser, nije stvar samo u promjeni granica. Godine 1908. je nešto što se zove Bosna i Hercegovina po prvi put dobilo (makar samo formalno) neku vrstu autonomije. Prije toga je Bosna i Hercegovina bila samo naziv za teritoriju koju je Austrougarska okupirala 1878, a prije te godine nije ni postojalo nešto što se zove Bosna i Hercegovina, to su bila dva različita pojma.--Slobodni umjetnik (razgovor) 09:02, 31. avgust 2016. (CEST)

Himna[uredi izvor]

Wtf, zašto himna traje samo 9 sekundi?? I na en.wikiju je tako (u tamošnjem članku o himni)...--ANTI_PRO92 (razgovor) 21:28, 29. avgust 2016. (CEST)

Poslao sam pravu verziju, verovatno sam uzeo tu pogrešnu dok je bila na Ostavi.  Obsuser 00:57, 31. avgust 2016. (CEST)

Bosna i Hercegovina kolokvijalno Bosna[uredi izvor]

Nema tog kolokvijalnog naziva koji Hercegovinu može zvati Bosna. Obrišite to. Možete je vi međusobno zvati kako hoćete, ali ne pisati u enciklopedijskom tekstu. Zašto zabadate trn u zdravu petu. --Drazetad (razgovor) 19:46, 27. avgust 2017. (CEST)

Reagovao je već onaj ko standardno reaguje na slične stvari.
Čitava BiH jeste kolokvijalno Bosna (samo kako za koga; za mnoge u Banjaluci ili Mostaru itd. jeste, a za mnoge i nije), kao što je i SAD kolokvijalno Amerika (čemu se možda protive neki Kanađani, Meksikanci [koji imaju svoje sjedinjene države] itd.) ili kao što je čak UK ponekad kolokvijalno Engleska (takođe, Englezi i Japan i Koreje i Laos i Burmu i Mongoliju i dr. zemlje oko i posle Kine sve zovu kolokvijalno Kina — jer mnogi i ne znaju gde se sve nalaze niti ih interesuje).
To što neko vidi nas i vas (ja vidim samo ljude i neljude / logično i nelogično) ili umišlja/glumi zabadanje trnova u pete je lični problem tog nekog (kao i njegovi nacionalni, materijalni i drugi interesi, što ne sme da protura preko nečega što je javno vlasništvo / javna, slobodna, CC/GFDL evidencija svega — kao što je to Vikipedija).
Na engleskoj, nemačkoj i dr. Vikipedijama stoji ovaj naziv Bosna za BiH, na italijanskoj čak podebljan... Treba ga i tamo ukloniti ako je zaista nevažeći (Vikipedija je jedna, prenosi iste istinite informacije, samo na različitim jezicima a ne i za zasebno za različite narode/države itd.), a zna se da nije; dovoljno je proći kroz gradove i pitati ljude odakle su, retko ko će reći da je Bosanac i Hercegovac — reći će samo Bosanac ako govori prema zemlji a ne nečemu drugom (ovo potvrđuju i veoma banalni dokazi: skečevi, pesme ili serije u kojima pojedinci kažu da su iz Bosne [kao jedna reč] / Bosanci).
Pogledati i en:Pars pro toto za još primera (npr. Trinidad za Trinidad i Tobago) ili en:wikt:Bosnia#Proper noun za moguća značenja odnosno en:wikt:Bosnia and Herzegovina#Alternative forms za moguće sinonimne oblike (Hercegovine nema jer značenjski nije u istom rangu). I niko nije ni bio napisao da se Hercegovina naziva Bosnom, što ti napisa gore, nego da se zemlja BiH kao takva ponekad naziva samo Bosnom u celini — uključujući dakle sve istorijske i neistorijske regije koje su danas na njenoj teritoriji.   Obsuser 20:53, 27. avgust 2017. (CEST)
Nigde te nisam prozvao da mi ovako odgovaraš i kao obično držiš predavanje. Tekst je napisan 2003 i toga da je Bosna i Heregovina kolokvijalno Bosna nije bilo u njemu punih 14 godina, dok nije došao neki anonimac i to stavio a ti ga podržao. Obrisao sam, on ponovo vratio, pa sam zato napisao ovu rečenicu gore koja te toliko uzbudila i stavljaš mi u usta ono što nikad nisam rekao. Smešno je što pričaš „retko ko će reći da je Bosanac i Hercegovac — reći će samo Bosanac” Normalno da niko neće reči Bosanac i Hercegovac to možeš samo ti smisliti, ali će reči Bosanac ili Hercegovac. Verovatoni si primetio da u nazivu države stoji jedno „i” što znači da je tu dvoje, koji ni kolkvijalno ne mogu biti jedno, pa to ne treba pisati u encikopedijskom tekstu. Dobro si mi otvorio vidike sa tekstovima sa viki. Neće mi oni reči ko sam ja, a nećeš ni ti da „(Hercegovine nema jer značenjski nije u istom rangu)” po tome sam ja kao Hercegovac nižeg ranga od tebe. Da li treba da ti kolokvijalno govorim Vi. Samo recio od sutra počinjem da se englezi ne naljute. Bojim se za francusku i ruku viki jer to nisu napisale. Da se vratim na tekst. Ako ti se ne sviđa ti ponovo vrati. Ja sam moje mišljenje izneo gore i više se neću mešati. --Drazetad (razgovor)
Ko je rekao da si ikoga prozvao? Zašto kažeš da je komentar u diskusiji predavanje?
Nema veze što nešto nije bilo koliko godina ako treba da bude (možda je i bilo na drugim Vikipedijama ili ovde pa neko uklonio, to treba proveriti). Nije me uzbudilo, uključio sam se u raspravu i to je to. Nije da „to ja samo mogu smisliti” nego je to zvanični naziv za stanovnika BiH. Već sam rekao da za nekoga nije a za nekoga jeste kolokvijalno onaj naziv, što ne znači da ovi za koje nije kao što si ti mogu da podrazumevaju da za nikoga ili nikako nije. Mogu se kolokvijalno označavati kao jedno, a ne mogu i biti jedno. Niko nije to rekao da je neko nižeg ranga od nekoga nego da se značenjski ne može označiti čitava BiH Hercegovinom a može Bosnom (kao što se ni Trinidad i Tobago ne može nazvati Tobagom a može Trinidadom; v. ponovo pars pro toto članak za još šire vidike; a još jedan veoma banalac primer/dokaz postojanja i češće upotrebe termina Bosanac u odnosu na Hercegovac su i prezimena [npr. Dragan Stojković nije ni „Dragan Stojković Hercegovac” ni „Dragan Stojković Bosanac i Hercegovac” nego Dragan Stojković Bosanac]).
Ne pada mi na pamet da ponovo vraćam (jer će onaj ko je reagovao ponovo da reaguje, uz još drugih implikacija + jer u pitanju je još jedna balk [i srp. skr. i engl. im. značenje] rasprava a takve treba zaobilaziti što je više moguće).   Obsuser 11:49, 28. avgust 2017. (CEST)
Stvarno misliš da bi neko u Neumu za sebe rekao da je Bosanac? Sumnjam. Što se tiče primera drugih vikipedija, tu se ne slažem da stvari treba da budu ujednačene, jer naprosto u različitim jezičkim kontekstima se stvari različito pojavljuju, a to se svakako odražava i na vikipediju. Dakle, ako se u anglosaksonskom govornom području BiH kolokvijalno zove Bosna, to ne znači i da to važi za nekog čoveka u Tomislavgradu npr. Dakle, ako je taj naziv u tamošnjoj javnosti ustaljen i prihvačen onda ok. Za ovdašnje javnosti to ne bih rekao. Štaviše cela ta priča je prilično politički motivisana i mnogo drugih stvari vezano za b-h politiku od Dejtona se na to kalemi, tako da bi se ja umesto kolokvijalnosti zadržao ovde na referencama. Ako se raspravlja šta treba stajati u uvodu, to je slobodno na urednicima. Ako je reč o sadržaju dole, samo se kroz reference o ovoj temi može diskutovati, a pročitao sam dosta naučnih radova koji govore o političkoj dimenziji cele ove priče. To su te pete i trnje koje pominješ. --ANTI_PRO (razgovor) 22:16, 27. avgust 2017. (CEST)
Zašto da ne? Čak bi bilo korisno da neka TV stanica ili neko napravi anketu po različitim gradovima i da vidimo stanje na terenu.
Ne, na različitim jezičkim verzijama značenje i date informacije kao takve treba da su iste — samo prevedene. Ne znam šta su „jezički konteksti”, znam samo da postoje različita značenja reči i teksta u nekom jeziku. Molim te odgovori mi na ovo: Kako objašnjavaš ovu izmenu (zašto sam ja vratio na ono prema Vladi Srbije, odnosno da li je Vikipedija na srpskom pod njenom jurisdikcijom)? Ovo potpitanje: nije, kao što nije ni Vikimedija Srbije, a državne Vikimedije su samo formalno da bi se organizovali geografski vikipedijanci odatle i nemaju ili ne bi smelo da imaju veća prava ni ikakvu moć u odnosu na u Vikimediju. Pitanje je, dakle, zašto se Vikipedija na srpskom mora voditi onima koji ne priznaju Kosovo (to što je najviše govornika ovog jezika Srba i što ih je najviše u Srbiji, koji oboje ne priznaju sigurno nije razlog jer kod Vikipedije mora da se govori o srpskom, engleskom itd. jeziku kao sredstvu komunikacije za prenošenje istinitih informacija a ne kao jeziku Srba, Engleza itd. čiji stavovi treba da se odražavaju na Vikipediju kako ti reče; ima i Engleza govornika srpskog koji ovde nešto čitaju, ili Srba govornika engleskog koji nešto čitaju na engl. Viki — obojima trebaju iste informacije nezavisno od toga gde žive ni šta su etnički nego samo na kojem jeziku to hoće da pročitaju).
Znaš i ti ja i svi da nije samo u anglosaksonskom BiH kolokvijalno Bosna (zašto je onda na italijanskoj Viki takođe i to podebljano, ili na nemačkoj). Ja sam to i rekao: sigurno da to ne važi za nekog čoveka (ili većinu ljudi) u nekom mestu, ali sveukupno važi barem za dovoljno stanovnika cele zemlje. Pre se treba govoriti o „ljudima na ulici” nego o „javnostima” jer „javnosti” su mediji pod uticajem politike koji se „raspoređuju” kako im njihovi nadređeni narede a radi materijalnih i drugih koristi a „obični ljudi” koji nisu u politici to nisu (oni se prirodno raspoređuju odnosno ne raspoređuju nikako).
Ja neću ni vraćati jer i nije toliko bitno, ali svakako da treba raspravljati. A jesi li pročitao ijedan naučni rad koji govori o nepolitičkoj dimenziji odnosno lingvističkom/jezičkom značenju reči Bosna ili Bosanac i na šta se sve odnosi (ili kako se sve kraće ili duže naziva BiH)? Ovo bi moglo pomoći ako postoje takvi radovi, tada bismo imali i referencu za unos ili dokaz da ne treba unositi.   Obsuser 11:49, 28. avgust 2017. (CEST)
Izvrćeš ono što sam rekao vezano za vikipedije i daješ neanalogan primer. Dakle, ako je neki termin za neku verziju na npr. nemačkom govornom području ustaljen, onda je legitimno i da stoji na de.wiki, ali ne i na sr.wiki ako nije ustaljen u srpskom jeziku. Daću istorijski primer: pre vek i malo više u engleskoj i nemačkoj javnosti ustaljeni naziv za (kraljevinu) Srbiju je bio *Servia*. Tako se taj naziv nalazi u enciklopedijama kao Britanika ili Majerov leksikon iz 18XX godine. U srpskom jeziku taj naziv se nikad nije koristio za Srbiju. Ali tamo jeste. Zato bi u srpskom koristiti taj termin tad bilo nenaučno, dok u engleskom ne. To se promenilo zahvaljujući propagandi srpske ambasade u Londonu na prelazu vekova, da bi danas npr taj termin u engleskom kada bi se Srbija nazivala Servio-m, a ne Serbio-m, bio apsolutno pogrešan. Ta jezičko-kontekstualna razlika između srpskog i engleskog dana postoji vezano za naziv BiH/Bosna.
Takođe ovde praviš nekaku razliku između medija i običnih ljudi. Nema tu nikakve razlike. Nazivi i identiteti uvek imaju političke konotacije i taj odnos je uvek dvosmeran i stalno cirkuliše. Tako da tvoj apel da se ne koriste mediji i naučni članci kao izvori za nešto inherentno političko kao naziv za stanovnike jedne države nikako ne stoji. Kao što vidiš na primeru 18-o vekovne Srbije, gde je stvar okončana, pojava naziva Serbia u engleskom kontekstu je direktan proizvod političke propagande srpske spoljne politike. A ne *objektivnih lingvističkih i geografskih izvora*. Dakle i jedni i drugi su posve legitimni.
A primer koji daješ vezano za Prištinu je zato neanalogan jer je to nakaradan članak na ovoj vikipediji. Dakle, članak je očigledan NPOV i samo prikazuje jednu stranu slike, daje netačne informacije, ne obazire se na faktičko stanje Kosova itd. itd. Dakle, to je NPOV članak i nema veze sa ovom diskusijom ovde.
I da ti odgovorim na onaj komentar dole, da ne stavljam na dva mesta: Ovo i jeste enciklopedijska rasprava, barem što se tiče mojih komentara koji su neutralno logičko rezonovanje. Ne ovo nije enciklopedijska rasprava jer se do sada nijedan komentator nije služio izvorima da potkrepi svoje tvrdnje. Zato sakm pomenuo časopis Status sebi kao reper. Ne postoji u enciklopediji nešto kao *neutralno logičko rezonovanje*. To možda kad se mi raspravljamo na admin tabli ima, pa se vidi ko je u pravu a ko ne za neki spor. Nauka ne poznaje *zdrav razum*, nego samo rezultate kojima se došlo naučnom metodologijom. A enciklopedija samo preslikava te rezultate ovde u članke. I to je sve. Dakle, nema ovde mog i tvog mišljenja, nego samo reference. Zato u buduće, ako sugovornici žele da bilo šta od ovoga što se ovde piše uđe u članak,. neka iznesu reference, pa o tome može da se diskutuje. Ako imaš ove reference geografske i lingvisitičke, iznesi ih ovde pa da vidimo. U suprotnom samo se ovde vrtimo u krug i jurimo vlastiti rep i stvar ne vodi nigde. Dakle samo REFERENCE. --ANTI_PRO (razgovor) 12:26, 28. avgust 2017. (CEST)
Ne izvrćem uopšte, ti malo izvrćeš odnosno daješ neanalogan i potpuno nevalidan primer. Istina je da je taj primer koji ti navodiš neanalogan za Srbiju, ali tek da sam ja rekao da treba staviti u članak reč Bosnija ili Bosnia prema tom engleskom kolokvijalnom terminu (ili Bosnijen/Bosnien prema nemačkom itd.) onda bih bio neanalogan i pogrešio bih. Ovde je u pitanju prevedeni i na Balkanu odomaćeni — bosansko-srpski naziv, Bosna.
Kako pobogu nema razlike!? Pa neće neki novinar (da ne kažem novinarčić, ne treba ih vređati skupno) iz Avaza nikad napisati članak u kojem će smatrati Kosovo delom Srbije — kao što neće ni neki sa recimo Blica to uraditi vice-versa. Oni se usmeravaju prema ličnim političkim i drugim interesima, a obični (politički neaktivan, barem ne direktno) čovek slobodno kaže da ga to ništa ne interesuje i da je on to i to (npr. iz Bosne, Bosanac; kao u slučaju kad je neki hteo da se izjasni po nacionalnosti [pošto se kod nas ovaj termin upotrebljava s pogrešnim značenjem, etnički] ovako a nije mu omogućeno, ispratili su to baš ovi mediji kojima je to zanimljivo — može se potražiti na internetu, ima sigurno). Drugo: Uopšte nisam dao apel da se ne koriste mediji a pogotovo ne da se ne koriste naučni članci kao izvori; rekao sam nešto samo za medije (tačnije „javnost”), a naučni naravno treba da se koriste (pitao sam te imaš li jedan naučni o terminu Bosna). Ovde nije u pitanju ništa političko, baš suprotno: narodni naziv BiH prema politički neodređenoj teritoriji, Bosni kao oblasti čije su granice politički i bilo kako nedefinisane (samo se otprilike zna, po koordinatama ne).
Primer Kosova sam dao samo da ukažem na tu predrasudu i pogrešno stanovište da Vikipedija na recimo ukrajinskom po nekom redu mora da ogleda stavove Ukrajinaca i ukrajinske vlade ili da bude namenjena isključivo Ukrajincima; nije, ne mora i ne treba (ne sme), nego treba da prikaže sve stavove i strane — i to baš uz veliku pažnju da ne bude pristrasna prema Ukrajincima koji je uređuju kao najmnogobrojniji govornici tog jezika (važi za sve ostale jezike i narode). Zašto ga se onda ne ispravi ako je nakaradan i očigledan NPOV?
Za ovo poslednje si totalno u krivu: Razgovor (diskusija) ne mora da bude potkrepljen(a) izvorima/referencama, kao ni sve tvrdnje u razgovoru; moraju samo da budu istiniti, logični i argumentovani kao takvi (ne nužno argumentovani referencama). Čak ni svaka tvrdnja u članku ne mora da bude potkrepljena izvorom ako je opštepoznata, nije sporna itd. Zato ovo jeste enciklopedijska rasprava, a već smo rekli da nam trebaju i neke reference da zaključimo treba li stajati ovaj naziv u članku ili ne (neenciklopedijski bi bilo ratovati izmenama bez dokaza, a na osnovu ličnog mišljenja, ili se vređati). Nebitno je da li raspravljamo na admin tabli ili na SZR članaka, bitno je da se raspravlja o nečemu smislenom (jer ako ne podrazumevamo da raspravljamo o nečemu smislenom i korišćenjem logike, onda ja mogu da dam neki nevalidan/pristrasan/nepouzdan izvor i kažem da je validan — da bi se ustanovilo da je nevalidan, moraju urednici to reći koristeći mozak, a ne drugu referencu koja opovrgava onu), bez vređanja i sl. — dužina komentara na što se neki pozivaju je nebitno itd. Reći Nauka ne poznaje *zdrav razum* je u najmanju ruku suludo; oni naučnici koji objavljuju te publikacije koje mi citiramo takođe koriste zdrav razum pri sporovođenju te metodologije (pa ponekad i oni pogreše), baš kao i mi pri diskusiji — nije njihov zdrav razum „ozvaničen” ni u kojem smislu; mi samo ne smemo ovde da vršimo originalno istraživanje po SZR, direktno ga primenjujući u članak, a ako izdamo knjigu dozvoljeno ju je citirati u članku ako je relevantna čak i ako je u pitanju isti urednik koji je napisao hoće je citirati, kao što je i dozvoljeno raspravljati o članku na ovaj način koji ti, ja i ostali koriste (eh ono što je BokicaK s nekim aj-pijem radio na SZR članka o Jasenovcu jeste originalno odnosno lično istraživanje urednika, jer su računali oni sami broj žrtava matematički — što je zabranjeno i ne sme da se radi).   Obsuser 16:21, 28. avgust 2017. (CEST)

Kolokvijalni naziv za kvazidržavu Bosnu i Hercegovinu u domaćoj javnosti nikako nije BOSNA već ZAJEDNIČKI NIVO. Niko se neće izjašnjavati istovremeno kao „Bosanac i Hercegovac” već jedno od toga. Zanimljivo je da za Srbe izraz Hercegovac predstavlja i dalje ponos, a izraz Bosanac je gadljiv i arhaičan, otprilike kao Jugosloven. Danas se može govoriti samo o vještačkoj sklepanoj dejtonskoj BiH, a nikako šta je ona bila kao socijalistička republika. Ono što danas važi kod Bošnjaka ne važi u Republici Srpskoj. I stoga ne treba čitaoce obmanjivati i pretvarati se da su u BiH izrazi „Bosna” i „Bosanac” prihvatljivi, kada nisu. --Željko Todorović (razgovor) 23:42, 27. avgust 2017. (CEST) s. r.

To je tvoj stav, koji je uzgred neistinit. Nije ni kvazi, niti postoji uopšte to što si izmislio „zajednički nivo” (a i da postoji nerelevantno je jer nije geografska ili sl. odrednica kao što je Bosna), niti je tačno da se niko neće izjašnjavati istovremeno kao „Bosanac i Hercegovac” (ovo je zvanični puni naziv za stanovnika zemlje, prema njenom imenu, o čemu je suvišno raspravljati) — sigurno stanovniku BiH u pasošu ne piše ili ne bi pisalo ako ima zvanični demonim (ne znam da li ima) ili Bosanac ili Hercegovac na osnovu ličnog izjašnjavanja ili regije gde stanuje nego „Bosanac i Hercegovac” po imenu zemlje koja izdaje pasoš.
To što su (nekim!) Srbima možda gadljivi izrazi Bosanac ili Jugosloven jeste zanimljivo [čak i na naučnoj, psihološkoj bazi, jer je logički teško objašnjivo da neko mrzi neki termin ili sve ono što označava tj. u ovom slučaju sve ljude koje označava a koje taj subjekat ne bi moglo da mrzi jer ih nikad nije ni upoznao / nije međudelovao s njima da bi pokrenuli ikakvu reakciju u njegovim moždanim ćelijama pa da bi mu se gadili ili da bi ih mrzeo itd.] ali je irelevantno. Ostalo što si napisao je takođe irelevantno i/ili laž (naravno da ne važi u [celoj] RS jer ima druge interese, ali važi u drugim delovima što se ne treba zanemariti; zato nije obmanjivanje, prihvatljivi su u jednom ili većem delu a ne u celoj BiH).   Obsuser 11:49, 28. avgust 2017. (CEST)

Ajmo malo enciklopedijske rasprave, a ne političkih stejtmenta. Samo reference važe, lični politički stavovi mačku o rep. Trenutno jurim broj mostarskog časopisa Status gde je pre par godina ovo pitanje polemički dosta diskutovano, iz reprezentativne sugovornike (dakle i hrvatske i bošnjačke intelektualce primera radi). Al nikako da ga nađem, odavno sam to čitao. Svejedno. Idemo samo sa referencama, ostalo je za forume na njuz portalima. Valjda smo iznad toga. --ANTI_PRO (razgovor) 23:59, 27. avgust 2017. (CEST)

Ovo i jeste enciklopedijska rasprava, barem što se tiče mojih komentara koji su neutralno logičko rezonovanje (koje naravno ne mora da bude i nije uvek tačno, jer dođe i do pogrešnog zaključivanja iz mnoštva uzroka; ali smisao rasprave i jeste kombinovanje više rezonovanja da se dođe do najtačnijeg mogućeg zaključka eliminisanjem neistina od. da se dođe do konsenzusa koji može biti i manje tačan od nekog pojedinog mišljenja ako većina sagovornika govori laži). Bolje je i da se raspravlja i da svi iznesu rezonovanja nego da se vrati izmena ili nešto jer je jedan korisnik ili neko s većom moći to uradio tako iz ličnih poriva, a onda da sve ostane na tome u tišini i neobjašnjeno.  Obsuser 11:49, 28. avgust 2017. (CEST)

Primeri:

U člancima:

što ne bi imao naziv „Bosna“ u članku Bosna i Hercegovina, čak i na vikip. na eng. jeziku stoji naziv samo „Bosna“ u članku za BiH .... čak i u članku Kosovo i Metohija stoji naziv „Kosovo“ pored naziva „Kosmet“ --SrpskiAnonimac (razgovor) 15:24, 28. avgust 2017. (CEST)

Nećeš reći da je kompanija bosanska već bosanskohercegovačka (ili češće iz BiH). Izraz „bosanskohercegovački” koristimo u svim kategorijama i člancima, tako da zaista ne vidim zašto se na ovakvoj opštepoznatoj stvari nastoje izvrnuti činjenice. --Željko Todorović (razgovor) 15:42, 28. avgust 2017. (CEST) s. r.
a za tenisera Endi Marija, reči ćeš da je „velikobritanski“ teniser, u članku stoji „britanski“? --SrpskiAnonimac (razgovor) 16:04, 28. avgust 2017. (CEST)
Po tebi bi u članku Rat na Kosovu i Metohiji trebalo da stoji „kosovskometohijski sukob“, a u članku stoji „kosovski sukob“--SrpskiAnonimac (razgovor) 16:09, 28. avgust 2017. (CEST)
@SrpskiAnonimac: Svi primeri koje si naveo osim UAE, SAD i Kosova su poprilično nevalidni/neanalogni. Objašnjenje za jedan (britanski za Velika Britanija): zato što velika nema geografsko ni sl. značenje (kao što nema ni npr. republika, ujedinjeni itd., pa se ne tvore pridevi sa republičko-, ujedinjeno- itd.) + nema veznika. Ovde su relevantni primeri kao što je Trinidad i Tobago (samo Trinidad), Antigva i Barbuda (samo Antigva)...
I da napomenem:
  • razlika između Amerika za SAD ili čak Evropa za EU jest što se ide izvana (naziv veće regije na kojoj se nalaze i drugi subjekti koristi se za manji subjekat, nauštrb ovih ostalih),
  • dok je Engleska za UK ili Kosovo za KiM analogno slučaju sa Bosna za BiH jer ide se iznutra (naziv manje regije koja se nalazi u sklopu većeg subjekta za taj veći subjekat, nauštrbih ostalih subjekata koji su deo većeg odnosno celine na koju je čitavu preslikan naziv manje zemlje odnosno regije / [bivše] zemlje — čemu je logično da se ovi drugi subjekti protive jer njihov interes je da se naziva po nekoj njihovoj teritoriji i sl.);
  • treći slučaj bi bio npr. Burkina za Burkina Faso (jedan objekat, ali skraćen naziv uzimajući prvi deo; zato sam ispravio tvoje „ponekad skraćeno” [koje je primenljivo za Burkina] u „kolokvijalno samo” [koje je primenljivo za Bosna]), dok bi sa Kits i Nevis za Sent Kits i Nevis bio uzet drugi deo a pošto sent nije geografski (od značaja) pridev je kitskoneviski.
I, naravno, da napomenem, ne znamo sa sigurnošću da li su pars pro toto Burkina, Antigva itd. stvarno korišćeni (niti nas interesuje za ovaj članak), ali za Bosna znamo da jeste.   Obsuser 16:38, 28. avgust 2017. (CEST)

en:Pars pro toto#Geography --SrpskiAnonimac (razgovor) 20:34, 28. avgust 2017. (CEST) Čak i na vikip. na bošnjačkom (tj. bosanskom) jeziku stoji naziv „Bosna“ u članku za BiH...ako stoji na njihovoj vikip. što ne bi i na vikip. na srp. jeziku?--SrpskiAnonimac (razgovor) 20:58, 28. avgust 2017. (CEST)

Zato što je naša vikipedija mnogo bolja i služi kao onlajn enciklopedija, a ne kao politički projekat kamufliran među ostale vikipedije. --Željko Todorović (razgovor) 18:19, 30. avgust 2017. (CEST) s. r.

A zašto se onda kaže:

  • za Srbe u BiH samo bosansiki Srbi, a ne bosansko-hecegovački Srbi
  • za Srbe na KiMkosovski Srbi, a ne kosovsko-metohijski Srbi
  • za Srbe u SADamerički Srbi

?

i nikad mi nije bilo jasno zašto se bošnjački jezik zove bosanski, a ne bosansko-hercegovački, zašto se ne bune Bošnjaci u Hercegovini ili Hercegovci što se zove samo bosanski....možda se ne bune zato što oni BiH zovu samo Bosna, kao što piše na vikip. na bošnj. jez. --SrpskiAnonimac (razgovor) 12:07, 7. septembar 2017. (CEST)

Ne kaže se. Izraz „Bosanac” (za svakog ko je iz BiH) tako je demode, nismo toliko zatucani da ga njegujemo na ovakvom modernom, onlajn projektu. To je nestalo sa izbijanjem rata u BiH i potpisivanjem Dejtona. Mir je potpisan i potvrdio je tri naroda u BiH, odnosno sahranio je demode izraz. Ista stvar je i za „Bosnu”. Nema više SR BiH i Bosanaca iz Bosne (jer je nekome mrsko ili ne zna da ima i Hercegovina). Danas postoje dva entiteta i njihove zajedničke institucije u Sarajevu. Sav taj kompleks vlasti prema spolja nastupa pod imenom „Bosna i Hercegovina”. A iz iznutra to nije više unitarna republika gdje svi pričaju da su iz Bosne i da su Bosanci. Sada je 21. vijek, apsolutno više ne postoji nikakva vezanost za pojam „Bosna” ili „Bosanac”, u svijesti ljudi je da žive u jednom od dva entiteta, a ne u Bosni (i Hercegovini). --Željko Todorović (razgovor) 18:11, 8. septembar 2017. (CEST) s. r.
A zašto se bošnjački jezik zove bosanski na bošnjačkom, a ne bosansko-hercegovački?--SrpskiAnonimac (razgovor) 17:55, 9. septembar 2017. (CEST)
Bošnjaci su svoj jezik nazvali vodeći se politikom, a ne nekom logikom. Taj „jezik” je plod politike, a nikave nauke i razuma. Otkud ja znam što su ga tako nazvali?! Vjerovatno što je Hercegovina istorijski vezana za Srbe i Hrvate, a ne za Bošnjake. Nije ni bitno. Važno je da dejtonska BiH nije nekadašnja jugoslovenska unitarna SR BiH, da je rat razorio Bosnu i Bosance, ti izrazi se više ne koriste olako. To je demode, ne može ih ni naš projekat olako koristiti jer bi to bilo čisto političarenje i provokacija, svrstavanje uz političku opciju. --Željko Todorović (razgovor) 01:14, 10. septembar 2017. (CEST) s. r.
@SrpskiAnonimac: Za jezik zato što ide prema narodu odnosno na srpskom se svaki jezik može nazivati u prevodu kako to srpski govornici žele; a za narode, već je rečeno (jer se ne može izvesti pridev, barem u druga dva slučaja — za prvi ne znam; ne ide s crticom ni jednom).
@Željko Todorović: Jeste za nekoga, za nekoga nije; zavisi od pojedinca do pojedinca, a generalno se ipak koristi.   Obsuser 20:51, 9. septembar 2017. (CEST)

Šablon za predsjedavajuće Predsjedništva[uredi izvor]

Ubaciti ko je registrovan šablon {{Članovi Predsjedništva Bosne i Hercegovine}}. --5.43.78.148 (razgovor) 12:22, 10. decembar 2019. (CET)