Razgovor:Bosna i Hercegovina/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Srpska

Republika Srpska (RS) = Srpska

---

Nemože se tvrditi da je za vreme seobe Slovena, Bosnu naselila bilo koja specifična nacionalna grupa jer u to vreme nacionalni identiteti nisu posojali niti bili utvrđeni na način na koji se danas shvaćaju. Srbi su na primer, svoj nacionalni identitet utvrdili tek za vreme Svetog Save dok su Bošnjaci to uradili tek 1971 godine.

Citat Turski osvajači su nad nemuslimanskim življem primenjivali razna zlodela. Harač = porez. Kuluk = neplaćeni rad. Danak u krvi = odvođenje hrišćanske dece u janjičare – specijani turski vojni odred. Zulum = zlodela u celini.

Konflikt značenja, ako su harač, kuluk, danak u krbi i ostalo sve zlodela onda pravi opis toga je zulum, kako se na kraju te rečenice navodi.

Zadnji deo članka postaje preterano komplikovan.

---

Izbacivanje imena entiteta i distrikta u prvi plan

Svojevrsno decentralizovano uređenje države Bosne i Hercegovine, ne bi trebalo biti zanemareno, i s toga sam entitete i distrikt izbacio u prvi plan. Ukoliko je važna preglednost i laka čitljivost imena entiteta, čitalac ima mogućanost da klikne na ime eniteta (koji je povećan i lako uočljiv) i podrobnije se upozna sa podacima istog. Upravo zbog gore pomenute svojevrsnosti, podaci o entitetima ne bi trebali biti potencirani u članku o Bosni i Hercegovini, već u samim člancima o entitetima.

Na kraju bi vas zamolio da se prijavite, kako bi lakše mogao da vas prepoznam. Malo mi je čudno da se obraćam IP adresi.

Srdačan pozdrav, --Pokrajac 18:03, 18 Jan 2005 (CET)

---

Slažem se da svojevrsno decentralizovano uređenje države Bosne i Hercegovine, ne bi trebalo biti zanemareno. Ipak radi konsistentnosti sa ostalim člancima bih predložio da se detalji o entitetima premeste na njihove zasebne stranice kao u primerima stranica o državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori ili stranici o SAD-u gde su oblasti kao sto su pokrajine Vojvodina i Kosovo ili američke savezne države tek navedeni bez puno objašnjenja. Mislim da ovakvo rešenje spada pod koordinaciju sa engleskom verzijom ovog istog članka koji je na kraju krajeva članak o BiH a ne o entitetima. Ukoliko nema replike na ovaj predlog proslediću sa promenama.--Drina 19:17, 18 Jan 2005 (CET)

---

Ideja je sasvim realna. --Pokrajac 19:33, 18 Jan 2005 (CET)

Nezavisnost

Malo mi bode oči to što u uvodnom pasusu stoji da je datum nezavisnosti BH 5.4.1992. To je datum kada je Amerika priznala BH i datum kada je (između ostalog) zbog te odluke počeo građanski rat. Ako Srbi, kao jedan od 3 konstitutivna naroda tada nije priznavao, ni želio, nezavisnu državu BH, mislim da je pravi datum priznavanja nezavisnosti BH datum potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kada su i Srbi, faktički, priznali nezavisnost BH. Da rezimiram, država može da bude nezavisna tek kada njeni građani priznaju tu nezavisnost, a ne kada to uradi najveća svetska sila. Na stranici nisam ništa menjao dok se i ostali korisnici ne slože sa mojim predlogom.

5.4.1992. BiH je primljena u UN što se po BiH zakonima zvanično vodi kao dan nezavisnosti. Ne bih da ulazimo u polemiku oko toga šta je specifično uzrokovalo rat jer nije zvanično utvđeno. Polemike se vode od ubistva Srpsog svata u Sarajevu do ulaska Arkanovaca u Bijeljinu iako je nesumljivo da je i proglašenje nezavisnosti imalo ulogu. Mislim da bi trebali se držati oficijelnih informacija i pričekati dok se svi procesi reše prije nego se počnu donositi popularni zaključci. Po ustavu BH iz 92. nije bilo potrebno da svaki narod posebno prihvati nezavisnost da bi do njega došlo. Bilo je potrebno imato dvo trećinsku građansku većinu a što je i postignuto. Ravnopravnost naroda se pominjalo tek u preambuli ustava a ne i specifično u vezi sa nezavisnošću. Na kraju Dejton nije oficijelno naveo priznavanje BH ni od jedne strane. Priznanje BH nezavisnosti od strane Srbije je dobijeno tek kao politički adut koji se koristio u Dejtonskim pregovorima. Komentari?--Drina 20:35, 19 Jan 2005 (CET)

Naravno da ima komentara. Znam sve te argumente koje si naveo, a mislim da je bitno napomenuti da su to uvodna obrazloženja koja se navode u tužbi BH protiv Srbije radi "agresije". U svakom slučaju treba ostaviti istoriji da reši takve nedoumice, a mi bi verovatno u skladu sa načelima Vikipedije o neutralnoj tački gledišta, trebali napisati nešto u stilu : "Bošnjaci smatraju da je dan nezavisnosti taj i taj, radi toga i toga, Srbi smatraju to i to, a Hrvati tako i tako". I onda to još malo obrazložiti i objasniti. OK? Očekujem komentare.

---

Još uvek stoji činjenica da je dan nezavisnosti 5. april. To je dan koji je izabran i današnjim zakonom BH ozvaničen. Ako misliš da je to neispravno onda se te promene trebaju tražiti u BH institucijama a ne na Vikipediji. Možeš sasvim otoreno navesti šta ko misli kad je dan nezavisnotsi ali ne vidim veliku korist od toga. Meni lično se sviđa 29. februar pa nek se slavi svake četvrte. Problem je da će članak potstati baza nerelevantnih podataka skloni stalnom brisanju i prepravljanju. To je inače i najveći problem na Vikipediji. Za takve svrhe postoje forumi i ova sekcija Vikipedije. Samim tim što si to ovde napisao dovoljno je da se prikaže da postoje različiti stavovi oko te teme. Mislim da je možda važnije razjasniti legitimnost nezavisnosti. Ne može se tvrditi da Bošnjaci žele, Srbi ne žele a Hrvati nisu sigurni da li žele nezavisnost i kad da je obeležavaju. Ne postoji zakonski ni ustavni mehanizam koji može da podrži takav zaključak. Problem je u tome da nisu, niti mogu biti oficijelno utvđeni nacionanli stavovi posred BH nezavisnosti jer je nezavisnost bazirana na građanskom a ne na nacionalnom opredelenju. Drugim rečima građani BH su birali nezavinost po građankom pravu i interesu koje je bilo zaštićeno ustavom. Također ѕamolio bih te da potpisuješ svoje komentare jer nisam siguran da li odgovaram istoj osobi. Srdačan pozdrav --Drina 17:27, 21 Jan 2005 (CET)

Opet govoriš o "činjenicama" koje vrijede u muslimansko-hrvatskoj federaciji. Zaboravljaš da jedan od dva entiteta, Republika Srpska, ne prizna taj datum kao Dan nezavisnosti. Mogu se složiti sa tobom da ne treba mijenjati stranu več da se sve, za sada, može završiti na ovoj diskusiji. Borovlado 09:12, 24 Jan 2005 (CET)

Jezik

Treba izbaciti bošnjački jezik sa liste zvaničnih jezika.

Bošnjački jezik ne postoji, postoji samo bosanski jezik.

Kakve su ovo priče o Danu nezavisnosti BiH? U dijelovima Federacije BiH pod bošnjačkom kontrolom ne slavi se 5.4. već 1.1., što se ignoriše u RS i u hrvatskim dijelovima FBiH. Državni zakon o praznicima ne postoji i ništa od ovoga nije regulisano na nivou države, tako da NE POSTOJI Dan nezavisnosti BiH ili sličan praznik.

Kakve su ovo priče o Danu nezavisnosti BiH? U dijelovima Federacije BiH pod bošnjačkom kontrolom ne slavi se 5.4. već 1.1., što se ignoriše u RS i u hrvatskim dijelovima FBiH. Državni zakon o praznicima ne postoji i ništa od ovoga nije regulisano na nivou države, tako da NE POSTOJI Dan nezavisnosti BiH ili sličan praznik.

Zapamtiti viče...

SRAMOTA Ovo što radite je sramotno. Ne želite da piše da je stotine hiljada Srba poklano u BiH. Kakav je to način. Štitiš samo svoju verziju. Po tebi se kao nije ništa desilo. --Zapamtiti 15:58, 12. oktobar 2006. (CEST)

To je vraćeno samo zato što je bilo zajedno sa gomilom drugih neprihvatljivih izmena - to da su Srbi poklani u NDH je naravno moglo da ostane, pod uslovom da je relevantno za kontekst. "Referendum dva naroda" nije moglo da ostane - referendum je bio za sve građane, a Srbi su na njega izašli u veoma malom broju (jer su srpske stranke smatrale ...). Itd. --Dzordzm 16:14, 12. oktobar 2006. (CEST)

Ovo što radite je sramotno. Ne želite da piše da je stotine hiljada Srba poklano u BiH.Ponovo to brišete. Ovo je sraman način. --Zapamtiti 12:55, 14. oktobar 2006. (CEST)

Ono što ti radiš je sramota - ne želiš da napravipš enciklopedijski članak niti da se dogovaraš sa drugima, nego uporno teraš svoje. --Brane Jovanović <~> 12:56, 14. oktobar 2006. (CEST)

Ne možeš negirati genocid u drugom svetskom ratu. --Zapamtiti 12:58, 14. oktobar 2006. (CEST)

Ne možeš negirati da to nije predmet ovog članka. --Brane Jovanović <~> 12:58, 14. oktobar 2006. (CEST)

Činjenica je da je došlo do nekoliko značajnih momenata u poslednjih 150 godina koje su uticale na današnju demografsku sliku u celoj Bosni. Naglašavati samo drugi svetski rat je nedovoljno i netačno. Posle ustanka 1875. godine, posle sarajevskog atentata, a potom i tokom NDH je došlo do velikih poremećaja i promena u etničkom sastavu. Treba uložiti malo napora i naći podatke koji bi mogli ovo potkrepiti. Demografska kretanja u BiH, mogu biti odeljak u članku o BiH. --  JustUser   JustTalk 13:17, 14. oktobar 2006. (CEST)

Predmet je ovoga članka da izmenim rečenicu "Za vreme Drugog svetskog rata bila je u sastavu tzv. «Nezavisne Države Hrvatske» . u sledeće "Za vreme Drugog svetskog rata bila je u sastavu tzv. «Nezavisne Države Hrvatske» i tada su poklane stotine hiljada Srba." jer se radi o ključnom delu istorije BiH i to je na delu o istoriji BIH. JustUser, dobro je da prošitaš što sam napravio i što ti pričaš, jer ja menjam na istoriji, a ne na demografiji. --Zapamtiti 13:25, 14. oktobar 2006. (CEST)

Pa bogamu ljudi šta vam je više sa klanjima. Pa mi Srbi iz Bosne nismo samo ratovali u Istoriji. Ljudi, bavili smo se i bavimo se i Kulturom, Trgovinom, Privredom, Inženjerstvom i drugim stvarima koja nisu vezana za ratovanje. Zatim u Drugom svijetskom ratu su Srbi bili i u četnicima i u partizanima, (najviše je upravo pripadnika srpskog naroda bilo u partizanima u BiH) pa odatle i žalosna činjenica da smo se i između nas tukli. Pustite se igrarija sa brojkama tu se radi o ljudima i ne o statistikama! Isto tako je žalosna činjenica da smo bili žrtve mnogo puta, ali i da smo bili dželati u nekim slučejevima. Pa dajte molim vas pišite malo i o drugim stvarima po kojima smo poznati kao LjUDI i ne samo žrtve i dželati. Igrarijama sa brojkama, statistikama, demografijama, pokoljima..., pokazujete i nepoštovanje prema našim žrtvama, prema našem SRPSKOM NARODU, kako niste svijesni toga! --Славен Косановић {razgovor} 15:00, 14. oktobar 2006. (CEST)

Dobro više, pa zar stvarno zabranjujete da se kaže istina da je stotine hiljada Srba ubijeno u Bih tokom Drugog svetskog rata. " i tada su poklane stotine hiljada Srba.". Što tu može biti sporno. --Zapamtiti 17:17, 5. novembar 2006. (CET)

Ajmo ovako: pre nego što nastaviš da gnjaviš sve ovde, skrenuo bih ti pažnju na par stvari - ovo je Vikipedija, slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje, dokle god se pridržava osnovnih principa Vikipedija. Takođe, jasno je definisano šta ovaj projekat nije. A oni koji ne žele da ukapiraju gore navedene stvari mogu da odu na drugo mesto, pošto se nijedna od stvari koje sam naveo gore neće promeniti. A ako neko ne želi da doprinosi Vikipedija na civilizovan i kulturan način nego mu je jedini interes da ometa ostale, pa, postoje mere i za takve osobe. Toliko. --Brane Jovanović <~> 20:23, 5. novembar 2006. (CET)

Zlonamjerna predviđanja budućnosti BiH

Zaista bih htio da znam (kao državljanin i stanovnih Republike Srpske - samim tim i BiH) kakvu namjenu ima citat "Ipak, iako je zemlja na putu ka svom državnom ujedinjena, entiteti još uvek imaju brojna, individualna prava. Model Brčko distrikta i decentralizacija na lokalne organe vlasti put su budućnosti za Bosnu i Hercegovinu." ? Članak kao da je pisao Haris Silajdžić ili neko njemu sličan, ovo je zaista katastrofa. Pa molim vas lijepo, ako ja kao čovjek koji je čitavo vrijeme rata (a usput i rođen i odrastao) bio u Banjoj Luci (za one koje ne znaju, de facto glavni grad RS) tvrdim, a sa sigurnošću mogu da tvrdim da moje mišljenje dijeli gotovo cijeli srpski narod, da ukidanje entiteta znači i kraj BiH kakav je to put budućnosti? Članak je sramotan. Šteta za Vikipediju.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 81.93.95.65 (razgovor • doprinosi)

Kakvu nameru ima citat? Ko to zna? Moguće samo onaj koji je to dodao u članak. Takvim stvarima nije mesto u Vikipedijinim člancima, pošto predstavljaju „pogled u kristalnu kuglu“, odnosno predviđanje budućnosti i/ili analizu, čime se Vikipedija ne bavi. S druge strane, pažljivo pročitaj Vikipedija:Odricanje odgovornosti - Vikipediju može da uređuje bilo ko u bilo kom trenutku (sem nekih izuzetaka) i u svakom trenutku je moguće uneti tačnu i ispraviti pogrešnu informaciju, ali je isto tako moguće i uneti je u svakom trenutku. --Brane Jovanović, DGzS <~> 07:09, 26. decembar 2006. (CET)

Uređenje BiH

Htio bih skrenuti pažnju na nepreciznu kvalifikaciju Savjeta ministara BiH kao federalne vlade. Naime, u Ustavu BiH iz 1995. godine političko uređenje BiH se jednostavno ne spominje, tako da ne možemo govoriti o BiH kao federaciji ili konfederaciji. Možda bi se negdje trebalo spomenuti da ovakav način uređenja do donošenja dejtonskog ustava nije bio poznat u pravnoj nauci, mada možda najbliža definicija bi bila Unija dvaju entiteta (šta podrazumijeva pojam entitet u ovom kontekstu još je uvijek nejasno, veći nivo ovlašćenja od federalne jedinice, manji od konfederalne).

Još jedna zamjerka - ne može se govoriti o entitetima kao rezultatu etničkog ćišćenja, što je autor posebno naglasio u slučaju RS. Entiteti su više izraz želje za samoočuvanjem svakog od pojedinačnih naroda u BiH - u slučaju hrvatskog naroda to su kantoni ili župe unutar Federacije BiH. SrđanR 16:59, 26. decembar 2006. (CET)

Ne verujem da bi ovakve granice entiteta bile da nije bilo etničkog čišćenja. --Poki |razgovor| 17:28, 26. decembar 2006. (CET)

Dve različite stvari su granice (teritorija) entiteta i razlog nastajanja entiteta. SrđanR 17:36, 26. decembar 2006. (CET)

Turizam?

Izgleda da su svi toliko zauzeti političkim uređenjem Bosne i Hercegovine da su se neke stvari, kao npr. turizam zaboravile spomenuti. Smatram da ova država može puno ponuditi turistima, pa je i red da se malo više napiše o ovoj oblasti. Animatorka 03:45, 29. decembar 2006. (CET)

Pa, napiši šta smatraš potrebnim :) Ako ne umeš baš da se snalaziš na Vikipediji, dovoljno je da ovde ispišeš šta smatraš relevantnim za turizam u BiH. Naravno, neophodno je da dostaviš i reference uz tekst. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:28, 29. decembar 2006. (CET)

demografija

Nije tačan podatak da prema procenama CIA za 2000 godinu u BiH živi 52% bošnjaka već 48% važno je da se prepravi jer su po procenama Bošnjaci relativna većina a ne apsolutna. A broj Srba je smanjen sa 37.1% na 35.1% dok je broj Hrvata tačno prepisan 14.3% kao i ostali 0.6%. Pogledajte internet stranu CIA https://www.cia.gov/cia/publications/factbook/geos/bk.html Ili se pozovite na neki drugi izvor.Prethodni nepotpisani komentar je ostavio neprijavljeni korisnik pod IP brojem 213.244.195.31. --Dzordzm 22:20, 24. januar 2007. (CET)

Ispravljeno, hvala na konstruktivnoj primedbi --Dzordzm 22:20, 24. januar 2007. (CET)

Skraćeni naziv

Jedan od skrećanih naziva za Bosnu i Hercegovinu je i Bosna, pored toga što taj naziv označava jednu geografsku regiju. Dosta puta može da se čuje da neko "ide za Bosnu" ako npr. ide za Trebinje ili Tomislavgrad. U svetu reč Bosna označava Bosnu i Hercegovinu u gotovo 70% slučajeva kada se kolokvijalno govori o BiH. Skrećanice BiH i BH se ređe upotrebljavaju od skraćenice Bosna. --Poki |razgovor| 22:20, 22. jul 2007. (CEST)

Da razjasnimo,po ko zna koji put.Ovo je enciklopedija i ovde se bavimo stvarima koje su zvanične i pravilne.Prema tome Kosovo/Bosna/Kaspijsko more/Makedonija mogu biti ustaljeni narodni nazivi za Kosovo i Metohiju/Bosnu i Hercegovinu/Kaspijsko jezero/Republiku Makedoniju,ali i ne moraju,jer se na enciklopediji ne bavi stvarima i nazivima koji su ustaljeni u narodu,već onim što je pravilno.

Mislio sam da je to vrlo jasno,ali nije zgoreg to ponoviti,dakle ovde se prihvataju samo zvanične skraćenice i zvanični nazivi. Crni Bombarder!!! (†) 22:21, 22. jul 2007. (CEST)

Sad se malo praviš pametan. Nedavno je negde bilo reči o reči Vašington. Za prezime se kaže Vošington, a Vašington za grad, jer je tako ustaljeno u narodu. Bosna je ustaljen naziv za BiH u više naroda, pa je tako to ovde potrebno pomenuti. Zašto se u članku o Kosovu i Metohiji spominje da je skraćeni naziv Kosovo? --Poki |razgovor| 22:26, 22. jul 2007. (CEST)

Da se napravim još pametniji i Vićenca(o Al Paćino da ne govorim) je ustaljeno u narodu,pa čika Klajn smatra suprotno.Ne kažem da nije ustaljeno,ali nije pravilno/ispravno.Samo to i ništa više.(A to isto(opet) sklanjam iz uvoda članka o Kosovu i Metohiji.) Crni Bombarder!!! (†) 22:44, 22. jul 2007. (CEST)

Sklanjaj, zabole me lakat. Samo pazi da ti ne bude muka od silnog pametovanja. --Poki |razgovor| 22:46, 22. jul 2007. (CEST)

Ovaj korisnik voli da drugim korisnicima soli pamet.

Joj,ma neće valjda?!?Kuku,baš mi je bilo zlo pre neku noć,pola kade sam opeglao,pa neće valjda opet?Uf,k`vragu,teško je biti dežurna pametnica i soler pameti. Crni Bombarder!!! (†) 23:25, 22. jul 2007. (CEST)

Lažne ili netačne činjenice

Ovo je verovatno članak sa najviše netačnih informacija u srpskoj vikipediji. Evo da krenem ispočetka: - Bosna i Hercegovina se ne sastoji iz dva entiteta, nego je srednji nivo vlasti podeljen na dva entiteta, dok je najviši nivo vlasti država (Izvor: Dejtonski Ustav BiH). - Link agencije za statistiku BiH ne radi tako da se ne može proveriti istinitost informacija vezanih za broj stanovnika. - Oko toga da li je bio građanski rat ili agresija još uvek se vode polemike. Sigurno da je bilo dosta elemenata građanskog rata, ali i elemenata agresije na međunarodno priznatu državu, članicu UN. - Nije tačno da su Bosnu u VII veku naselili Srbi, iz jednostavnog razloga što tada nije bilo nacionalnih identiteta kao danas. - Bosna nije bila druga srpska država nego je bila samostalna država koja je imala svog kralja, svoju crkvu (Bosansku crkvu, ne pravoslavnu), svoj novac, svoj grb(bosanski ljiljan)... - nemam vremena a ni potrebe da dalje nabrajam jer morate da shvatite da je Bosna imala svoju istoriju i nije bila srpska država kao što je navedeno u ovom članku. Mislim da teorije kao što su da svi srbi i bošnjaci su ustvari hrvati,ili svi hrvati i bošnjaci da su srbi ili srbi i hrvati da su bošnjaci ili ne znam već koje kombinacije postoje, definitivno nebrojeno puta raskrinkane i opovrgnute tako da je o njima besmisleno i raspravljati. Mi bi trebali više razgovarati o svemu što se dogodilo na ovim prostorima,a ne pisati svoje vlastite različite (ne)istine inače će nam i deca poznavati samo krv i ubijanje. Izinjavam se što je tekst na latinici, nemam vremena prebacivati tastaturu na ćirilicu.

• Ustav BiH
• Član I
• 3. Sastav Bosna i Hercegovina se sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.

Dakle koliko poznaješ ustav svoje zemlje, toliko poznaješ i njenu istoriju. 217.23.205.12 (razgovor) 05:04, 8. septembar 2010. (CEST)

Odgovor na temu iznad u vezi činjenica

U Ustavu Bosne i Hercegovine se kaže da će se ona sastojati iz dva entiteta. Dalje se malo kasnije govori da entiteti imaju sve one nadležnosti koje nisu izričito prenesene na nivo vlasti BiH. Entiteti se ne spominju kao srednji nivo vlasti, to je odlika centralističke države. Znamo da je raspisivanje referenduma za nezavisnost Bosne i Hercegovine od Jugoslavije bio neustavan i nezakonit jer se Srpski narod kao konstitutivan nije složio sa tim. A svi znamo kako su zapadne sile potrčale da priznaju BiH. Srbi i Hrvati pri seobi Slovena su došli na ove prostore, a u spisima se spominje da su Srbi naseljavali Bosnu, a Hrvati u nekim delovima. Jasno se zna razlika da je Bosna u početku bila u sastavu jedne srpske države, a kasnije su nastale prava Srbija, Duklja, Raška, Bosna, Zahumlje, Travunija... Bosanski kraljevi, odnosno Kotromanići su bili srpski kraljevi što su isticali u poveljama, kao npr. u njihovom samom početku. Nije u Bosni bila jedina bosanska crkva. To je bila jeres koja je proterana iz Srbije zaslugom Stefana Nemanje. u primorskim krajevima bila je katolička crkva, a ovamo pravoslavna crkva. Grb dinastije Kotromanića je grb jedne srpske vladarske porodice, naslednika Nemanjića, i svaki Srbin se treba ponositi tim simbolom, a to je druga stvar što je tokom rata simbol zloupotrebljen. Današnji Bošnjaci su naravno islamizovani Srbi i to je poznata činjenica. Neki su menjali svoja prezimena na turski način, a neki su zadržavali srpska, kao npr. kod muslimana je prisutno prezime Branković, pitamo se odakle im to? Znamo svi odgovor.

Saobraćaj

Po ovoj mapi vide se dva glavna pravca: Tuzla—Doboj—Banjaluka—Novi Grad—Bihać—granica sa Hrvatskom i Šamac (granica sa Hrvatskom)—Doboj—Sarajevo—Mostar—granica sa Hrvatskom. Unski pravac je periferan ovde. Takođe se tu vide i priključci na Srbiju. -- Bojan  Razgovor  05:10, 3. jun 2009. (CEST)

Ko je vodio rat?

Po raspadu Jugoslavije u njoj je vođen rat između sva tri najbrojnija naroda

Mislim da nije ispravno reći da je rat vođen između naroda. U Bosni i Hercegovini je vođen građanski rat. U tom ratu su, pored vojske Republike Srpske, Hrvatskog Veća Odbrane i Vojske Federacije učestvovali i:

1) Vojska Republike Hrvatske

2) Vojska pod komandom Fikreta Abdića

3) NATO pakt

4) mnogobrojne paravojne formacije

U svim zaraćenim vojskama je bilo pripadnika svih naroda. Reći da je rat vodio narod ne odgovara istini.

Zbog toga predlažem da umesto gore navedene rečenice bude napisano:

Po raspadu SFR Jugoslavije u njoj je vođen građanski rat.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Antidiskriminator (razgovor • doprinosi)

Da, ali pripadnici drugog naroda u vojsci jedne zaraćene strane su u zanemarljivom broju borili, tako da nije neispravno reći da je rat bio uglavnom između tri zaraćena naroda, koji su povremeno sarađivali iz nužde. -- Bojan  Razgovor  10:53, 20. decembar 2009. (CET)

Tačno je da se građanski rat može voditi između pripadnika različitih društvenih grupa pa i naroda. Što se tiče rata u Bosni i Hercegovini tokom devedesetih, čak i da su svi pripadnici svih zaraćenih strana bili 100% pripadnici istog naroda (što je praktično nemoguće) ovaj rat bi opet bio na prvom mestu građanski, a tek onda rat imeđu pripadnika tri naroda. Zašto bežati od ovakvog određivanja ovog rata kada je to opšteprihvaćeno?

Dodatno: U tekstu nigde nije bilo napisano uglavnom između tri zaraćena naroda. Takva konstrukcija deluje rogobatno i neprecizno. Pored toga, borbe između jedinica pod komandom Fikreta Abdića (pozntijeg kao Babo) i jedinica pod komandom Sarajevske Vlade se ne uklapaju u ovu definiciju, jer obe zaraćene strane uglavnom čine pripadnici istog naroda.

Zbog svega gore navedenog i dalje mislim da je mnogo ispravnije reći da je u pitanju građanski rat nego rat između tri naroda i ostajem pri predlogu za izmenu teksta. --Antidiskriminator (razgovor) 18:41, 20. decembar 2009. (CET)

" Ustanak se brzo proširio, pa su se u njega uključilo nekoliko balkanskih država i velike sile, koje su primorale Otomansko carstvo da prepuste upravljanje Bosnom i Hercegovinom Austrougarskoj monarhiji na 30 godina prema odredbama Berlinskog kongresa iz 1878. godine."

Ako je Osmansko carstvo prepustilo upravljanje Bosnom i Hercegovinom Austrougarskoj monarhiji, podnaslov pod nazivom:

Austrougarska okupacija

možda nema nikakvog pokrića jer nije u pitanju bila okupacija već dobrovoljna predaja dela teritorije drugoj državi.--Antidiskriminator (razgovor) 10:53, 22. april 2010. (CEST)

Friziranje izmena

Neko je jutros sa IP adrese malko menj`o članak,pa ću pojasniti neke dodatne izmene na njih,za slučaj da nije skroz jasno.

• Ako se govori o sredini XIX veka,bolje je pričati o katolicima i pravoslavcima na tlu BiH,nego o Hrvatima i Srbima.Takođe je čitava formulacija,pomalo,nesrećno napravljena.
• Ukoliko je Sarajevski atentat bio povod koji je AU spremno čekala,onda to treba ostaviti u članku,samo uz jaku i ozbiljnu referencu za to,nikako bez nje.Također,treba imati u vidu da su se sve (velike) sile odavno pripremala za međusobno razračunavanje i da je pre Sarajevskog atentata,u nekoliko navrata malo nedostajalo da taj rat otpočne,tako da je pitanje da li je ova konstatacija uopšte potrebna na ovom mestu.Nažalos` ili na sreću,tikva je `tela da pukne baš na Balkanu,čime je otpočeo rat koji su svi,osim Srbije,jedva čekali.
• Dovoljno je reći domaćih izdajnika,bez detaljisanja ko su oni bili.
• Ukoliko je Ustav SR BiH propisivao dvotrećinsku većinu za takvu odluku,treba navesti izvor za to tj. koji to konkretan član Ustava navodi.
• Ko je odgovoran za Markale je stvar koju treba obraditi u tom članku,ovde je dovoljno reći da se tamo nešto zbilo,što je iskorišćeno kao povod vazdušne udare.

Crni Bombarder!!! (†) 05:36, 9. jun 2011. (CEST)

Ekavica

Ovaj članak je započet ekavicom, sad je skoro ceo u ijekavici. To nije po pravilima Vikipedije na srpskom, koliko je meni poznato. Treba sve prebaciti u ekavicu. --Jagoda ispeci pa reci 01:31, 17. jul 2011. (CEST)

To je nesredjena klica, a drugo ljudi tamo pricaju ijekavicom. -- Bojan  Razgovor  01:35, 17. jul 2011. (CEST)

I? Ja se nešto ne sećam da imamo neko pravilo da pišemo onim dijalektom koji se govori u državi koja je tema članka. --Jagoda ispeci pa reci 01:38, 17. jul 2011. (CEST)

Zar moramo da imamo? Moramo li sve izglasavati? Zar nema smisla sve sto se tice BiH i Crne Gore da bude na ikekavici? -- Bojan  Razgovor  01:43, 17. jul 2011. (CEST)

Da, moramo da imamo. I ne vidim zašto bi to imalo bilo kakvog smisla. Sam zato što se u tim državama gvori ijekavica? Ne znam, ali ja tu ne vidim logiku (plus ne postoji ni jedno pravilo, čak ni preporuka na našoj njiki u vezi sa tim, dok pravilo o održavanju dijalekta na kom je počet članak postoji i potpuno je jasno). Ja neću ništa menjati, jer nemam toliko vremena za gubljenje. Samo napominjem, članak bi trebalo da bude u ekavici, jer nije samo ta klica bila u ekavici, nego je ekavica bila prisutna i dve godine kasnije, pa i tri godine kasnije, pa i pet godina kasnije, a tad svakakoo nije bila nesređena klica. Dogovor je da se koristi narečje kojim je članak započet, i ako štitimo ijekavicu pri nepravilnim izmenama na ekavicu, mislim da je pošteno da se isto radi i sa ekavicom. --Jagoda ispeci pa reci 01:57, 17. jul 2011. (CEST)

Oslonimo se na birokratiju kad ne mozemo na zdrav razum. Naravno da ima smisla. Clanke o podrucjima kojima se govori ijekavica ce najverovatnije najbolje napisati i prosirivati ijekavci i njih ce najvise interesovati. Isto vazi i za ekavicu. Da neko zapocne clanak Vojvodina na ijekavici, taj clanak ce postati ekavski, ne zato sto neko ne voli ijekavicu, vec zato sto je ili ne zna ili ne zna za pravilo ili je ne smatra je logicnom za te prostore. A zaista imamo vaznije stvari od gledanja da li je neko ijekavski clanak o ekavskom podrucju prosirio ispravnom ijekavicom, da nije nesto sarao. Takodje, engleska viki ima pravilo clanci o Americi - American English, o Engleskoj - British English. -- Bojan  Razgovor  02:13, 17. jul 2011. (CEST)

Nećemo uvoditi nova pravila kad se kome kako navrne. Jasno stoji da ako je članak započet ijekavicom i nije više klica, nastavlja se i završava isto tako. Takođe to važi i za latinicu i ćirilicu. Ne budemo li se držali ovih pravila završićemo na srpskohrvatskoj Viki. Samo još da napomenem da sa ovim Bojanovim predlogom ja sam naprimer onemogućen da doprinosim o Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori delu Srbije (Zlatiborski deo), deo Vranja i nedaj bože šta još može proizići iz ovih mogućih zavrzlama.----László (talk) 03:22, 17. jul 2011. (CEST)

Nisi onemogucen. Samo bi sve sto napises trebalo da bude popravljeno na ijekavicu. -- Bojan  Razgovor  07:01, 17. jul 2011. (CEST)

Bojane, zaista mislim da ako misliš da je to logično, treba da napraviš predlog, i da se o tome diskutuje. Takvo pravilo ne postoji i ne može se primenjivati sam zato što je tebi logično. To je vrlo drastična promena u odnosu na postojeće pravilo, i mislim da bi o tome prvo trebala zajednica da se izjasni, pa tek onda da se primenjuje. Ako poštujemo pravilo "ko prvi devojci" kod ijekavice (ja sam sama ne znam koliko puta vratila izmene tog tipa na ijekavskim člancima), onda mislim da je pošteno da se na isti način štiti i ekavica. Ovaj članak je započet ekavicom, i pisan je skoro šest godina ekavicom, da bi se ne znam u kom trenutku odjednom odlučilo da se pređe na ijekavicu, a da se niko o tome nije obavestio. Mislim, ili ćemo da poštujemo pravla koja sami donesemo ili ako nećemo, onda šta će nam pravila? --Jagoda ispeci pa reci 12:04, 17. jul 2011. (CEST)

Sta ima da vas pokrecem glasanje da li je nesto blisko pameti ili ne. Ako nije da cujem argumente protiv, ne samo jer je tako negde zapisano i pritom je napravljen previd. -- Bojan  Razgovor  13:44, 17. јул 2011. (CEST)

Bokice, ajde duboko uzdahni, shvati da ovo ne ide ništa protiv tebe lično, sredi misli i napiši opet šta si hteo da kažeš, jer zaista ne razumem šta si hteo reći. Svi ovde radimo u interesu projekta, a ne jedni protiv drugih. --Јагода испеци па реци 14:05, 17. јул 2011. (CEST)

Iskreno, pravilo da se nesto ne prebacuje iz ijekavicu i ekavicu nikada nije izglasano, a zaboravljeno je. Naveo sam argumente zasto (ij)ekavici treba da odrazava geografiju. Nisam video nijedan razlog protiv, osim tako pise. -- Bojan  Razgovor  14:22, 17. јул 2011. (CEST)

Pa ako i nije izglasano, to je neko nepisano pravilo oko kog je verovatno pre više godina postignut koncenzus i uspešno se primenjuje godinama (nije ni prvo, ni poslednje, ni meni se npr. ne dopada pisanje SVIH mernih jedinica latinicom bez obzira na pism teksta, pa sam ipak prihvatila jer su drugi koji su mislili drugačije d mene, ipak bili u većini). Ne vidim zašto bismo ga sad menjali samo na osnovu mišljenja jednog korisnika, tj. tebe. Zato ti i kažem, predloži, da se zajednica izjasni, ne mora se glasati, ali ipak treba da vidiš šta drugi misle o toj ideji, a ne da je samoincijativno primenjuješ, bez obzira da li ona bila dobra ili ne. Ovde ipak radimo kao zajednica a ne kao slobodni strelci. --Јагода испеци па реци 14:40, 17. јул 2011. (CEST)

Niko ne kaze da nije dobra ili nema smisla -- Bojan  Razgovor  14:53, 17. jul 2011. (CEST)

Iskreno, ovaj predlog po meni samo može da donese još više rasprava, nedoumica i svađa. Drugo, ne znači nikako da neko ko je iz nekog kraja bolje poznaje geografiju iz tog kraja nego neki profesionalni geografičar iz bilo kog kraja (ovo je samo primer). Treće, ijekavicu velika većina njih (bar ovi saradnici koji su do sada doprinosili) koristi nepravilno i meša sa varijantom koja je bliska hrvatskom jeziku (koriste hrvatske izraze plus srpsku ijekavicu). Najviše greše kod korišćenja -j- i -lj- i ubacivanja slova -j- posle slova -i-, još ima brlja koliko hoćeš. Meni lično za moje eventualne doprinose ne smeta pošto ja obe varijante mogu koristiti, samo bih morao više da pazim. Najveći problem, po mojim shvatanjima, je da sa uvođenjem ovog predloga se takoreći zabranjuje pisanje nekog teksta u određenim slučajevima (ako ne znam ijekavski ili ekavski ne mogu doprinosit- ili automatski nepravilno doprinosim, u nekoj od varijanti) i što je najveća opasnost je da bi imali dva pisma i minimalno tri ravnopravne varijante srpskog jezika za geografiju (Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina) a ostalo... pa mi bi već zakomplikovali.----László (talk) 15:15, 17. jul 2011. (CEST)

Niko tebi ne zabranjuje da pises kako znas i umes. Ali konacan clanak da ostane u ijekavici. -- Bojan  Razgovor  15:21, 17. jul 2011. (CEST)

Mislim da ovu raspravu treba preneti na Trg, pa videti šta zajednica misli o Bokicinm predlogu. Što se članka tiče, dok se zajednica ne izjasni o Bokicinom predlogu, treba poštovati staru politiku, tj. vratiti ga na ekavicu. Prekopiraću ovu raspravu na trg, da vidmo šta zajednica kaže o ovome. --Jagoda ispeci pa reci 15:18, 17. jul 2011. (CEST)

Referenca br. 5

Radi se o mrtvom linku preko kojeg se nekad verovatno mogla preuzeti nekakva skripta. Valja poraditi na tome da se on zameni adekvatnom referencom.--Epaminonda (razgovor) 03:45, 17. jul 2011. (CEST)

Nezavisnost

Može li neko staviti u tabelu tamo gde piše NEZAVISNOST: 5. april 1992. da napiše NEZAVISNOST: od JUGOSLAVIJE 05. april 1992. Bio bih najlepše zahvalan. I sam sam to probao uraditi, ali mi nije uspelo. --Marrex (razgovor) 21:16, 12. jul 2012. (CEST)

Kuhinja

Molim vas da iz segmenta o kuhinji uklonite provokacije sa svinjetinom i alkoholom. ne, dobar dio muslimana ne jede svinjetinu, i da, alkohol se pije, ali to nema nikakve veze sa religijom. hvala unaprijed. a sto se ostalog tice, clanak je dobar, svidja mi se. 77.77.252.60 (razgovor) 02:06, 19. januar 2013. (CET)

Verovatno i sami znate da članke piše ko hoće, pa se svašta (ali bukvalno svašta) može provući. Obrisao bih i ja da sam video ranije, ali Vi ste problem sami već rešili. --Lakisan97 (razgovor) 03:45, 21. januar 2013. (CET)

Povrsina

Mogli bi se ljudi dogoviriti kolika je povrsina, 52,280 ili 51.209,2 km2 -- Bojan  Razgovor  07:31, 21. januar 2014. (CET)

Službeni jezik

Nije mi poznato da BiH ima bilo kakav zvanični akt kojim se propisuje službeni jezik na državnom nivou. Ako neko ima drugačije informacije, molim iste da mi ih ovde predoče! Unaprijed, hvala! --CarRadovan (razgovor) 02:48, 2. februar 2015. (CET)

Mislim da nema nijedan opšti pravni akt koji uopšteno reguliše tu materiju, ali skoro svakim pojedinačnim zakonom na nivou BiH se propisuje upotreba „tri jezika“, recimo to se odredi u Zakonu o Sudu BiH, Zakonu o Tužilaštvu BiH, Zakonu o krivičnom postupku i sl. --Željko Todorović (razgovor) 19:51, 5. februar 2015. (CET) s. r.

To onda znači da ti zakoni regulišu jezike u upotrebi (suda, tužilaštva...), ali ne i službeni jezik na nivou BiH. Osim toga, sve dok ne stoji odrednica za službeni jezik u Ustavu BiH - ona praktično nema zvanični jezik (kao npr. SAD).--CarRadovan (razgovor) 23:23, 5. februar 2015. (CET)

Saglasan sa Radovanovim pojašnjenjem! Mada se tu uvijek otvara pitanje s obzirom da zakoni na nivou BH moraju biti u saglasnosti sa Ustavom BH kako onda može biti u njima navedeno srpski, bosanski i hrvatski ako to Ustav BH ne propisije a nema ni specijalni zakon kojim bi se ta materija uredila na nivou BH. HM Petljanija je to. Ima li barem kakva odluka Ustavnog suda koja presuđuje o usklađenosti ovih zakonskih rješenja o jeziku sa Ustavom? --Zlatno krilo (razgovor) 02:18, 4. mart 2015. (CET)

Ne moraju biti u saglasnosti. Dovoljno je da dvojica Bošnjaka i tri stranca preglasaju dva Hrvata i dva Srbina (što često i rade) i izmisle neki pravni stav. Ustavni sud se ponaša normalno, pristojno i meritorno odlučuje o ustavnosti akata samo kada nemaju veze sa jačanjem ili slabljenjem centralnog nivoa vlasti. --Željko Todorović (razgovor) 03:03, 4. mart 2015. (CET) s. r.

Oblik države

Državno uređenje BiH je državno uređenje sui generis. Jedna od najvećih decentralizacija na svijetu bila je u svom "dejtonskom" izvornom obliku i jako blizu neke konstrukcije o konfederalnom uređenju tj. savezu država, danas stalnim prenosom nadležnosti je bliža federalnom ali ne bih rekao savezna odnosno federalna država. Po nadležnostima se razlikuje od tog oblika. U svakom slučaju je složena država, entitetski uređena a sve ostale formulacije su na tankom ledu po mom mišljenju. --Zlatno krilo (razgovor) 02:47, 4. mart 2015. (CET)

Dopune

Obsuseru, vvtn. si dopune bazirao na info sa en.viki, al kad si već skrenuo pažnju na ovaj članak...u ove dopune koje si dodao u kutijicu/nezavisnost...tu je potpuno izostavljena *Hercegovina*...dakle, pominjanje/stvaranje Hercegovine, pad Hercegovine, Hercegovački ustanak itd itd...taj deo mora da se doda..--ANTI_PRO92 (razgovor) 02:44, 9. januar 2016. (CET)

Hahahahahha, od muke se moram nasmijati. Teško da će se u ovom članku pomenuti i Bosna, a kamoli Hercegovina (osim u naslovu i u par navrata kada je to neophodno tj. kada CarRadovan odluči da je to neizbježan pomen). Šalim se. Kako vidiš u istoriji stranice, on opet radi isti vandalizam i vraća unose, a ti pokušaj uređivati i pazi da se ne opečeš jer nije uređivanje baš svih članaka baš sasvim slobodno! Uređujmo nešto ovakvo, aboridžinsko, bolje je jer se ovako izgleda samo troši vreme; sve će biti ovako dok takvi korisnici ne izumru i konačno prepuste uređivanje nekom normalnom i naučno osveštenom... — Obsuser✉ 19:56, 9. januar 2016. (CET)

Idemo redom sad :) --ANTI_PRO92 (razgovor) 00:51, 10. januar 2016. (CET)

Kutijica i uvod

Šta je sporno na Obsuserovoj izmeni ovde?...ja sam svoju primedbu gore izneo...dakle dodati i *detalje hercegovačke istorije*, ako se već dodaje to u šablon...premda po meni nepotrebno...jer ima nekakav esencijalistički prizvuk u odnosu na historiografiku, kroz razl. epohe...kao da su one direktno uticale na sadašnju BiH, a ne stvari kao polit. mitovi, ideologija...etc, etc...al ako en.wiki kaže onda...--ANTI_PRO92 (razgovor) 01:03, 10. januar 2016. (CET)

Mhm..o tipu vladavine, dal je baš federacija...ovo je dosta složeno pitanje...u naučnoj literaturi su termini *federacija*, *konfederacija*, *protektora* u fluktuaciji...u zavisnosti o kom aspektu problema se govori..--ANTI_PRO92 (razgovor) 01:06, 10. januar 2016. (CET)

Trenutna izmena * složena država, entitetski uređena* ne znači skoro ništa...ovo entitetski uređena ne govori ništa...u političkim naukama sve što ima neki vid organizacije i polit. subjekt je, je entitet...složena država je određenije, ali ne govori o ni jednom političko-teorijskom obliku o kome se ovde radi...složene su i federacija i konfederacija...--ANTI_PRO92 (razgovor) 01:11, 10. januar 2016. (CET)

---

OOhahha, pa čekajte ljudi malo, hoćemo li mi govoriti o tome je li federalna parlamentarna itd. ili napisati šta kaže The World Factbook, zvanični dokument iz BiH neki drugi izvor? Ne može ovo ovako, nagađanje... I da mi sad dođe CarRadovan i počne svoju šuplju filozofiju bez ijedne reference... — Obsuser✉ 01:15, 10. januar 2016. (CET)

KO IMA REFERENCU, VALIDNU, DA JE BIH REZERVAT PO UREĐENjU ILI KOMUNISTIČKA TOTALITARNA ZEMLjA NEKA TO SLOBODNO UPIŠE. REČ MI NIČIJA NE ZNAČI NIŠTA, VEĆ REFERENCA (ne referenca sa Blica.rs ili Avaza iz BiH) već iz knjige nekog profesora itd. — Obsuser✉ 01:18, 10. januar 2016. (CET)

Obratite pažnju da oblik vladavine (zavisan o načinu izbora šefa države) nije isti što i oblik državnog uređenja (odnos centralnih i necentralnih organa). --Željko Todorović (razgovor) 14:29, 10. januar 2016. (CET) s. r.

Upravu je Željko...ja sam prevideo..*Oblik vladavine* je republika ili monarhija...tj. republika u ovom slučaju...kad sam govrio gore o ustrojstvu imao sam dosta referenci/stručne literature, al neću u sad to da ulazim..stvar je rešena...to može da se ispiše sve lepo u posebnom odeljku članka *politikološko određenje* ili *ustrojstvo*..itd...al otom potom..dakle ovaj deo je rešen..--ANTI_PRO92 (razgovor) 18:49, 10. januar 2016. (CET)

Službeni jezik

Nemam nikakve primedbe ne Obsuserovu izmenu o *službenim jezicima*...premda zvanično nema službeni jezik, korisno je znati koje je *de facto* stanje...dakle neki se *jezik* mora govoriti (čak i da je država gluvonemih xD) (uz naravno napomene jezike *regionalnih preferencija*, dakle entiteta...--ANTI_PRO92 (razgovor) 18:55, 10. januar 2016. (CET)

Delovi kutijice

Što se tiče ostalih delova kutijice kod Obsusera, tu načelno nemam ništa protiv...osim da se odluči...ili da se uz ove *važne datume u istoriji* dodaju i oni (nazovi) *hercegovački* (gore sam napisao šta fali), ili da se uopšte to ne pomije (gore sam izeno argumente zašto) i da se samo ubace glavni momenti iz neposredne političke istorije koje su kumovali stvaranju sadašnje *Dejtonske BiH*...dakle raspon 30 god zadnjih...ostalo sve za BDP, i ostale delove kutijice *is just fine* ;) --ANTI_PRO92 (razgovor) 19:59, 10. januar 2016. (CET)

Naziv

Višečlani naziv „Bosna i Hercegovina“ potiče od naziva dvije istoimene geografske oblasti: Bosne i Hercegovine. Šta znači „dvije istoimene geografske oblasti“.--Drazetad (razgovor) 19:02, 10. januar 2016. (CET)

Znači da naziv države (svanični) *Bosna i Hercegovina* dolazi od dva (istoimena nazovu) geografska pojma *Bosna*; *Herecegovima*...veišečlan naziv upućuje i na jednakost dva naziva u imenu države...neretko se za vreme austrougarske okupacije govorilo u množini *Bosnien und Herzegowina sind*..a ne (ist) kako se danas govori jer se misli na državu u jednini...--ANTI_PRO92 (razgovor) 19:14, 10. januar 2016. (CET)

Nije mi jasno da su Bosna i Heregovina nazivi dvije istoimene geografke oblasti. Istoimeni bi bili da su Bosna i Bosna, ali kad smatraš da je to ispravno neka bude, a što meni mora sve biti jasno. Zašto ne ispustiš reč istoimene i ostaviš „naziva dvije oblasti“.--Drazetad (razgovor) 19:42, 10. januar 2016. (CET)

Misli se da naziv države *Bosna i Hercegovina* u sebi sadrži (potiče od) dve istoimene geog. oblasti Bosne; i Hercegovine...ovo istoimene znači da je naziv države istoimen sa nazivima 2 geografske regije Bosna (deo drž naziva) = Bosna (oblast); Herecegovina (deo drž naziva) = Hercegovina (regija)...u bukvalnom smislu, jedino što nije istoimeno je ovo i jer nema ekvivalent u geografskom smislu (bar tog naziva...u pravom smilsu ovo je I je Livno i Duvno)...to se misli kad se kaže *istoimeni* --ANTI_PRO92 (razgovor) 20:04, 10. januar 2016. (CET)

Koliko se sećam, ja nisam uopšte napisao ikada „Bosna i Hercegovina potiče od naziva dvije istoimene geografske oblasti: Bosne i Hercegovine.” Ovo preformulišite jednostavno u „Ime Bosna i Hercegovina potiče od naziva dviju geografskih oblasti (oblast Bosna i oblast Hercegovina), čija su imena istovijetno preuzeta tj. upotrebljena u imenu države i povezana veznikom i.”.

Međutim, nije ovo problem. Zašto ne vratite moju izmenu? Šta sam unio što ne treba? Pogledajte moje obrazloženje za nebuloze za koje me optužio CarRadovan i molim vas sve da ne uređujete sada članak nego da ga vratite na moju izmenu jer je tu ispravljeno sve na ijekavicu i dorađeno estetski i gramatički. U toj verziji ispravljajte ove političke stvari koje me baš i ne interesuju.

I da, kakav je to najbolji urednik 2015. godine koji poništi izmenu i ne sme da se uključi iti u jednu raspravu? Igramo se kao deca ko će koga položajem, a ne smemo stati jedni ispred drugih ni preko ekrana, slovima, i boriti se argumentima a ne pisanjem neosnovanih nebuloza i kritika na tuđi račun iz razloga koji uključuju mržnju, nacionalizam i da ne pominjem da ne bih bio blokiran šta sve ne još!? I pored toga on iskazuje svoju kulturu i srpsko dostojanstvo (izjašnjava se kao Srbin koliko znam) tako što ukloni moj komentar jer ga kao ne interesuje moje obrazloženje; njegovo vraćanje i kritike su znači neupitno ispravne i ne zahtevaju obrazloženje, a moje obrazloženje na koje trošim 15 minuta života nije vredno ničega, iako je uz sve to veštački izazvano i nepotrebno jer je moja izmena bila i više nego korektna!?

Ali bolje se praviti budala kao što svi rade i čuvati svoje d, nego se izboriti za nešto što će Vikipediju učiniti boljom...  — Obsuser✉ 22:19, 10. januar 2016. (CET)

Ma ovo za naziv je Dražeta onako primetio pa pita...izmena je više nego korektna...sad ću da je vratim, a onda ću uneti ove primedbe gore itd...--ANTI_PRO92 (razgovor) 23:30, 10. januar 2016. (CET)

Pa i neka je pitao, ne vidim ništa loše u tome da svi sve komentarišemo. Ali ne možemo se praviti budale i vraćati jer nam se može, a da i ne pročitamo unos. CarRadovan je mislio da sam ja ispravio na ekavicu, toliko o ažurnosti i tome da li je uopšte pročitao i vidio šta sam uradio. — Obsuser✉ 23:35, 10. januar 2016. (CET)

---

I ako se može prepraviti nešto na što je ukazao CarRadovan, a i što sam ja primetio i što jeste pogrešno (a treba rešiti sve netačno napisano, kako god):

1. stvoren zaseban Distrikt Brčko → stvoren Distrikt Brčko
2. potječe, protječe, vrijemena (vrijemena nisam napisao, a ako jesam to je greška, a ne vandalizam), utjecaj → potiče, protiče, vremena, uticaj
3. duž najvećih bosanskih rijeka → duž najvećih bosanskohercegovačkih rijeka
4. Bosanska kuhinja → Bosanskohercegovačka kuhinja
5. Tipični sastojci jela bosanske kuhinje → Tipični sastojci jela bosanskohercegovačke kuhinje
6. Bosanska hrana → Bosanskohercegovačka hrana
7. po mnogim bosansko-hercegovačkim gradovima → po mnogim bosanskohercegovačkim gradovima
8. tako da bosanskoj urbanoj arhitekturi daju → tako da bosanskohercegovačkoj urbanoj arhitekturi daju
9. Tako bosanske katoličke crkve u gotovo → Tako bosanskohercegovačke katoličke crkve u gotovo
10. Bosanske hrišćanske zajednice su takođe doživjele → Bosanskohercegovačke hrišćanske zajednice su takođe doživjele
11. se sastoji od dve geografske i istorijske cjeline: većeg → se sastoji od dvije geografske i istorijske cjeline: većeg
12. hrvatske kneževine su podijelile Bosnu u 9. i 10. vijek → hrvatske kneževine su podijelile Bosnu u 9. i 10. vijeku
13. Međunarodna zajednica je neočekivano brzo uspjela → međunarodna zajednica je neočekivano brzo uspjela
14. iz šoljica), uz sve manje prisutan rahatluk → iz šoljica), uz sve manje prisutan rahatluk (srp. „ratluk”)

Ovo nisu vandalizmi, kao što se vidi (a pogotovo sa moje strane jer je sve bilo u članku, osim nekih gramatičkih grešaka: potječe, vijek, Međunarodna, rahatluk, što nije vandalizam). — Obsuser✉ 02:12, 11. januar 2016. (CET)

Državno uređenje

Gde iskopaste podatak da je BiH po državnom uređenju republika? Sadašnja BiH je uređena po američkom modelu i zvanično je jednostavno država (baš kao i Država Izrael, Sjedinjene Američke Države). Prestanite sa proizvoljnim zaključcima inače ću zaista početi da sumnjam u validnost svih ovih izmena. BiH je federalna parlamentarna država --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:33, 11. januar 2016. (CET)

Nije riječ o obliku državnog uređenja nego o obliku vladavine. I SAD i Izrael su republike. --Željko Todorović (razgovor) 21:40, 11. januar 2016. (CET) s. r.

Pa da li BiH funkcioniše kao republika što se oblika vladavine tiče? I Federacija je oblik republičkog uređenja i mnogo preciznija definicija u ovom slučaju --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:44, 11. januar 2016. (CET)

Ne. I za mene kao laika je isto reći oblik vladavine, politike, uređenja jedne države. Međutim, pravo to jasno razlikuje. Postoje četiri osnovne klasifikacije države: po vladavini (monarhija, republika), po državnom uređenju (unitarna, složena), po političkom uređenju (autokratija, demokratija) i obliku vlasti (jedinstvo, podjela vlasti). Tako da je BiH po vladavini republika, po državnom uređenju složena, po političkom je demokratija i država sa podjelom vlasti. --Željko Todorović (razgovor) 21:52, 11. januar 2016. (CET) s. r.

Upravu je Željko (osim sa ovom ogradom da je demokratija..jer to nije definitivno (potpuno..iliti *jedina igra koja se igra* zbog Visokog predstavnika..koji ima velike moći, a nije biran u parlamentu niti je tamo odgovoran...al to nije predmet ovde)...

Nikola, ovde se radi o klasifikaciji, da li je neka država republika ili monarhija (oblik vladavine)...u Ustavu BiH, ne piše eksplicitno da je ona republika, ali je to očigledno jer se dobija negacijom monarhije :) (dakle nema monarha na čelu)...samo to je *oblik vladavine* (to je ta podela...da li je država federativna ili unitarna, ne potpada pod ovu kategoriju)..--ANTI_PRO92 (razgovor) 03:17, 12. januar 2016. (CET)

Nije bitno je li NikolaB, Željko, IvanVA ili Obsuser u pravu. PRESTANITE MOLIM VAS SA LIČNIM INTERPRETACIJAMA. Na veoma pouzdanom veb-sajtu www.cia.gov kog na engleskoj Vikipediji konstantno koriste za sve stoji federal democratic republic — федерална демократска република. Ту само недостаје парламентарна и у инфокутију бисмо требали да ставимо федерална парламентарна демократска република.

Ако ћемо већ разлагати и даље, у праву је Жељко.

1. Према првој подели — облик владавине — БиХ је република и то уставна, парламентарна па и председничка република.
2. Према другој подели — облик државног уређења — БиХ је федерација (сложена држава).
3. Према трећој подели — облик политичког уређења — БиХ је демократија и то представничка / посредна/индиректна демократија.
4. Према четвртој подели — облик државне власти — БиХ је подељена држава (у смислу власти).

Дакле, следи да је БиХ парламентарна уставна церемонијално-председничка, федерална, индиректна демократска и с подељеном влашћу република.

И шта је био проблем све време када је ово и писало првобитно у инфокутији (федерална парламентарна република је писало, а ја бих додао још и демократска и уставна како би сам дефиниција онога што би ту требало да се тражи — Облик државе — била поптуна)? Променио сам то и у шаблону... — Обсусер✉ 04:34, 12. јануар 2016. (CET)

Obsuseru...uopšte se ovde ne dovodi u pitanje te reference..nego u kutijici jasno piše Oblik vladavine...to je jednoznačna klasifikacija prema kojoj se države određuju da li su monarhije ili republike...SAMO TO!..da ti dam primer: Na kolikvijumu na mom faksu (Fakultet polit. nauka) kad je bio iz predmeta *Politički sistem Srbije*, postojalo je pitanje: Šta je SFRJ bila u odnosu na oblik vladavine?...Svako ko je napisao *federacija* ili *federalna republika* je odgovorio netačno i dobio + sprdnju od asistenta...oblik vladavine je samo *monarhija ili republika*...sve ostale klasifikacije su druge kategorije sa razl. nazivom (Željko je naveo)...Staviti da je *oblik vladavine* federalna parlamentarna republika, je NETAČNO, (naučna) neistina itd...u ove ostale aspekte neću sad u ovom odgovoru da ulazim...tj. određenje BiH po ostalim polovima političkog...i ne vidim zašto si menjao kutijicu i šta piše u njoj..nije ništa netačno pisalo...(ovo sad: *Oblik države* je diskutabilan pojam, vvtn. netačan..jer se ne koristi u relevantnoj naučnoj literaturu (proveriću kasnije u knjigama)...--ANTI_PRO92 (разговор) 13:18, 12. јануар 2016. (CET)

Босна и Херцеговина јесте формално демократска држава. Високи представник је раније наметао одређене акте по сили међународне заједнице, а не јер негдје пише да то смије радити. Нема он овлашћења да мијења уставе, законе итд. Иначе би то радио и дан данас, али међ. заједница је данас нешто друго. И остали странци у појединим институцијама су на „привременој“ основи, нису вјечно уграђени у уставни поредак. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:39, 12. јануар 2016. (CET) с. р.

Ovo je već diskusija koja nije vezana za kutijicu nego za deo *Politika* itd...odg. ti kasnije...ovo već zahteva ozbiljnu raspravu, jer jeste stvarno tema za raspravljanje i u stručnim krugovima se vode oko ovoga ozbiljne rasprave...moraćemo ovome da priđemo krajnje ozbiljno sa ozbiljnim refkama (ovo cia.org. itd. nije nikakva ozbiljna politikološa (ili svaka druga -ustavno pravna, političko-sociološka) analiza...--ANTI_PRO92 (разговор) 13:18, 12. јануар 2016. (CET)

Ти иване имаш једну интересанту особину (која је, узгред буди речено, јако цењена на факултетима) да извлачиш закључке по властитом нахођењу, а све праћено вокабуларом за чији садржај, у то сам убеђен, ни сам ниси сигуран шта значи. Ево ја бих јако волео да попричам са тим асистентом, а твоја подела према облику владавине на монархије и републике садржајна је колико и подела климе у климатологији на топлу и хладну (ако ме разумеш). Из званичног имена земље (или политичког ентитета) јасно је ком облику владавине припада, у преводу нема потребе да се понавља једна те иста ствар и у кутијици. Постоји више облика и монархија и републичког система владавине. А могли бисмо и да код климе БиХ напишемо да је зими хладно, а лети топло и дивотица. СФРЈ је била федерална република са јасно израженим аутократским моделом владавине (наравно у ери Јосипа Броза Тита). Да ли Босна и Херцеговина, Иран и Француска практикују идентичан облик владавине? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:07, 12. јануар 2016. (CET)

Ne vidim šta sam ja ovde izvlačio po sopstvenom nahođenju?...u geografske analogije ne želim da se upuštam jer mi nisu bliske (a i reč je prirodnim naukama tako da su ta poređenja (društvenih i prirodnih nauka) uvek klimava (iz same biti predmeta koji se izučava...a to je baš u ovom slučaju evidentno)...dakle tu klasifikaciju niti sam ja izumeo..to je standardna klasifikacija kad se počne sa opisivanjem neke države...dakle...(sad kao neki stručnjak) imam neku državu ispred sebe..i krećem da je opišem/tipologizujem...prvo što radim jeste gledam koji je oblik vladavine (to je ono što je najočitije)...dakle radi se o FORMI u koju je (politička) vlast upakovana...dakle potpuno si u pravu da sa aspekta vlasti Ujedinjeno Kraljevstvo (parlamentarna monarhija) i Saudijska Arabija (aposlutistička monarhija) sa aspekta vlasti su (a dalje i poslednično na vlast..odnosa moći) potuno dve različite države (jedna bi se okarakterisala kao (prvorazredna) liberalna demokratija, druga kao klasična diktatura, autoritarni režim (kako hoćeš))..ali ono što je njima dvema oboje ZAJEDNIČKO, jeste da im je šef države MONARH - Kralj, kraljica, princ, šejik, dakle obe su MONARHIJE...dakle oblik vladavine im je isti (po drugim polovima klasifikacije one se načisto razlikuju)...a poređenje sa prirodnim naukama je ovde baš pogrešno, jer je ova klasifikacija o *oblicima* vladavine proizašla iz ljudske istorije (ljudska istorija (i njena bit) nije predmet prirodnih nauka...metoda sa kojom nisu srodne..možda samo negde terminološki)...dakle u (ranija vremena, a u npr. S. Arabiji i sad) je monarh bio na čelu države jer je na to mesto bio izabran od Boga (bogom dan da vlast)..to je bila njegova legitimacija (legitimaciona podloga)...ona je povezana sa teorijom suvereniteta...ko je *SUVEREN* u jednoj državi...Monarh ili *narod*...kad su prve republike počinjale da se pojavljuju (goovorim o novijoj polit. istoriji, a naravno prvi primeri su u antičkoj -Rim npr.), izvor suvereniteta u njima je bio *narod* tj. oni koji su imali pravo glasa (biračko pravo...obično *beli muškarci* iz određenog socijalnog sloja/društvene klase)...i dan danas je u Velikoj Britaniji izvor suvereniteta kod Kraljice (u teoriji)...ona je SUVEREN...ali u dugom periodu ustavnih borbi za ograničavanje njegove/njene suverene vlasti, stvorena je parlamentarna monarhija (ona je podelila vlast sa parlamentom...imaš to i ceremonijalno kad se čita kraljičin govor u gornjem domu parlamenta, kad kraljičin izaslanik poziva donji dom da se prirduži, a oni mu ispred nosa zatvaraju vrata...nezavisnost parlamenta...skiptar u parlamentu koji se nosi je izvor suvereniteta, i pokazatelj sa kim je suverenitet podeljen (na 59:45)) (slično je bilo i u Kraljevini Srbiji - pogledaj periodizaciju novonekovne srpske države kod Slobodana Jovanovića...Karađorđeva ustanička Srbija, i Srbija po Ustavu iz 1888. su bile dve različite države po *obliku vlasti* - prva je bila aposulutna (koncentrisana) monarhija, druga ustavna, parlamnetarna monarhija...ali po obliku vladavine obe su bile Monarhije/ Kraljevina....o toj klasifikaciji ovde je reč...to da li je monarhija parlamentarna ili ne...da li u republici postoji *stvarni* suverenitet naroda (kao u teoriji)..to je pitanje *oblika vlasti*, klasifikacije vladavine (liberalne demokratije, kompetititvni (izborni) autoritarni režimi/ (to je npr. Miloševićeva Srbija), autoritarni režimi, totalitarne diktature (S. Koreja...totalitarizam je poseban, krajnji oblik autoritarnog režima...neki ga klasifikuju kao posebnu kategoriju)..a ne oblika vladavine...--ANTI_PRO92 (разговор) 16:19, 12. јануар 2016. (CET)

И долазимо до кључног питања. На основу чега ће просечан читалац да, након што види да су и Саудијска Арабија и Уједињено Краљевство монархије, закључи које су разлике у политичком систему између две земље. Зато се лепо у кутију напише Облик владавине: уставна монархија или апсолутистичка монархија, или у овом случају Облик владавине: федерација (односно федерална република). Али што да идемо једноставно кад може компликовано --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:04, 12. јануар 2016. (CET)

Pa prvo, iz kutije i ne može toliko da se iščita...za to ima dole članak, pa može da čita do mile volje...možemo mi sve to što si napisao da ubacimo u kutiju (to nije problem)...ali to nije *oblik vladavine*...to NIJE TA KATEGORIJA...oblik vladavine je (monarhija ili republika..samo to)...ako hoćemo da upišemo sve to u kutiju, moramo da ubacimo neki novi termin, kriterijum, na osnovu koga bismo to napisali...ili da ubacimo više kriterijuma: olbik valdavine, oblik vlasti, državno uređenje (ovo su 3 kategorije)...u celoj ovoj diskusiji se radi samo o tačnosti, ne o svrsishodnosti informacije u kutiji...moja primedba je išla na tačnost...to što to čitaocu nije preterano svrsishodno (sa tog aspekta koji ti navodiš) to je ok...samo onda moramo da nađemo drugi predložak da bi sve to naveli što govoriš a ne ovo do sad (jer onda to nije tačno, nije istinita info)...--ANTI_PRO92 (разговор) 18:21, 12. јануар 2016. (CET)

Најједноставије решење је ставити у инфокутију много ширу одредницу (облик државе) и проблем је аутоматски решен. И ако наведемо само република, у реду је. И ако наведемо само федерација, опет смо нешто рекли. Ако наведемо демократија, опет је у реду.

И на енглеској Вики ту стоји влада, а линк води на Политика БиХ; дакле — није реч о правном термину никако већ уопштено: који је систем / који су ситеми у држави заступљени. Што се више наведе (али, ово је ипак превише: парламентарна уставна церемонијално-председничка, федерална, индиректна демократска и с подељеном влашћу република), то боље.

Мислим да је сада ОК зато што није ово једини чланак где су уношени облици државног уређења, облици политичког уређења и облици државне власти у параметар који је погрешно назван — тип (облик) владавине, а лево од тога је писало облик владавине, што је ограничавало унос само на република, монархија и сл. — Обсусер✉ 19:05, 12. јануар 2016. (CET)

Посљедње измене

Taj popis je vrlo sumnjiv, mnogo tu ima nejasnoća, a potvrđeno je da 200.000 ljudi uopšte ne živi u BIH. A pogledajte broj ateista, to je statistiška greška, nemoguće da ih je toliko malo. Ali čak i po ovim rezultatima se vidi da nikakvih masovnih zločina nad Bošnjacima nije bilo, njih ima procentualno više nego na popisu 1991. A gde su Srbi u Sarajevu? Sa 100 hiljada spalo ih je na ispod 10 hiljada i ako to nije etničko čišćenje ja ne znam šta jeste. Glavni grad jedne zemlje je ubio i proterao autohtoni srpski narod koji je vekovima tu živeo, sramota.--Soundwaweserb (разговор) 15:59, 2. јул 2016. (CEST)

Неко други се брине о попису, не ја, и то ме не интересује (знају и птице на грани да је све како не треба). Интересује ме последњи реверт, 2+2 је и даље 4, на српској Вики мора да буде тако. — Обсусер✉ 16:05, 2. јул 2016. (CEST)

Tebe možda ne interesuje, međutim ima kog interesuje. Ali kako objasniti to „multietničko Sarajevo”? Svaki dan slušamo to, ali je izgleda velika iluzija.--Soundwaweserb (разговор) 16:09, 2. јул 2016. (CEST)

Зашто је враћена посљедња измена?

Ево шта сам урадио:

1. исправио ситне правописне грешке
2. што се тиче вјера не може никако „православна” и „атеисти” једно до другог јер су ово друго припадници а прво припадност
3. веома је битно иначе при пописима нагласити да је реч о изјашњавању (и то ако се не тргује бројевима; а пошто се сада нагађају је ли 2+2=3 или је 2+2=5 попис је чиста глупост) становништва по етничкој — у тим званично објављеним резултатима пише „етничкој/националној”, баш овако, обоје, тако да је опомена за вандализам на мојој СЗР (Корисник:CarRadovan) такође само осиљеност али нема везе — припадности и да то није стварна етничка структура јер се она може одредити једино тестирањем гена (хаплогрупа итд.). — Обсусер✉ 16:05, 2. јул 2016. (CEST)

'ало „правописац”:

• ни измена и вјера не иде у истој реченици по Правопису па ето код тебе се нађе...
• „православна” и „атеисти” су конструкције неписменог пописа на који си се позвао;
• „етничко” није исто што и „национално”, а та је измјена чист вандализам;
• а о генима и етничкој припадности си ме баш насмијао...
• све у свему, добро знаш да ово нису једине примједбе на које си упозорен у скорије вријеме. Надам се да ћеш се суздржати од сличних измјена. Радован ⁂ 16:06, 2. јул 2016. (CEST)

Šta je ustvari spor između vas ovde koji ste uređivalo ovo?? A kamoli da se blokira za ovakve benigne stvari...--ANTI_PRO92 (разговор) 19:09, 2. јул 2016. (CEST)

Obsuser je upravu za *etničko/nacionalno*...Referenca je tu posve jasna i ona je jedina relevantna. Ako naučno postoji rezlika između etničkog i nacionalnog, a postoji, neka se to onda navede u napomeni (tj. da se sporni Popis na ovu razliku nije obazirao, jer je *kod nas* (za razliku od Nemaca i Francuza čija je nacija formirana na lingvističkoj bazi) etničko *de facto* nacionalno (jer je nacija formirana na bazi etničkog identiteta: https://www.academia.edu/5557777/ETNOPOLITIKA_I_GRA%C4%90ANSTVO )..npr ova refka...i da se onda doda relevantna stručna referenca)...Nije ovaj projekat *zravorazumska* sprdačina pa da se na bazi toga donose odluke šta ide u članak a šta ne....samo reference važe, ništa drugo! --ANTI_PRO92 (razgovor) 19:20, 2. jul 2016. (CEST)

A u svetlu cele ove priče i *igranja enciklopedije*, Obsuser je nepravedno blokiran --ANTI_PRO92 (razgovor) 19:20, 2. jul 2016. (CEST)

Kada ćete shvatiti da zvanične statističke podatke mogu da objavljuju jedino zvanične institucije. A statistička komisija BiH to svakako jeste (kao i svaka druga). Da li se nekome sviđaju ili ne rezultati tih popisa stvar je ličnog viđenja stvari. Ja prvi ne mislim da je metodologija koja je korištena prilikom popisa bila ispravna (i sam sam radio na njemu i uverio se u to), isto tako misle i vlasti RS-a, međutim na Vikipediji se ne smeju kao zvanični koristiti podaci lokalnih stranaka koje veze s tim nemaju. Svakako treba napisati da jedan deo zemlje ne priznaje rezultate tog popisa i da je sama mrtodologija popisa bila loša. Poslednje izmene su bile validne. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:12, 2. jul 2016. (CEST)