Razgovor:Briselski sporazum (2013)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Delovi srpskog zakonodavstva[uredi izvor]

Budući da mi korisnik/korisnica Vikivind uporno briše prepričane delove KZa Republike Srbije u vezi krivičnih dela iz članova za koje postoji osnovana sumnja da su ostvarena(čl 307.) ili su u pokušaju(čl 306.), zamolio bih administratore da spreče ovo destruktivno ponašanje i poricanje mog truda, rada i samopregora. Posebno je značajno istaći da se nigde ne iznosi mišljenje o tome da li je delo ostvareno, već se samo prepričavaju članovi zakonika i ostavlja korisnicima vikipedije da sami procene. Mihailo79 (razgovor) 09:52, 5. septembar 2013. (CEST)[]

Vikipedija nije sudnica, a ovaj članak nije suđenje Vladi Srbije zbog potpisanog sporazuma. Ovaj članak treba da se bavi samim sporazumom i okolnostima koje su dovele do potpisivanja, te o eventualnim posledicama, kada ih bude (jer "Vikipedija nije kristalna kugla" pa se ne bavimo spekulacijama). U ovom trenutku, ti se previše trudiš da dokažeš da su potpisnici u ime Republike Srbije počinili krivično delo, što u ovom trenutku takođe spada u spekulacije - bez obzira na tvrdnje zvaničnika SPC-a i nekih javnih ličnosti, to će biti krivično delo tek nakon što nadležne institucije pokrenu, završe i osude nekoga za krivično delo; do tada je to ekvivalentno „gledanju u pasulj“, čime se, kako rekoh gore, Vikipedija ne bavi. Takođe, uz dužno poštovanje "truda, rada i samopregora", ništa od toga ti ne daje prednost nad drugim korisnicima. Članci nisu "tvoji" ni u kom smislu, članci su deo Vikipedije. Pogledaj uslove korišćenja, ili komentar ispod kutijice za uređivanje teksta. --Brane Jovanović (razgovor) 11:43, 5. septembar 2013. (CEST)[]
Već sam napomenuo u prethodnom postu, smatram da je vaše brisanje upravo pristrasnost i PoV pušing kako se već kaže(prikrivanje relevantnih informacija, po Vašoj proceni politički nekorektnih), jer navođenje delova ustava koji definiše Republiku Srbiju kao državu sa dve autonomne pokrajine od kojih se jedna zove Kosovo i Metohija i delove Krivičnog Zakonika Republike Srbije koji i te kako imaju ili mogu imati veze sa pomenutim sporazumom nije nikakvo suđenje već iznošenje činjenica. Ja ni u jednom trenutku nisam izneo svoj stav o postojanju krivičnog dela, iako se radi o računici 1+1=2, već samo delove zakona, što spada u enciklopedijski tekst, kategorija pravna nauka. Hvala Mihailo79 (razgovor) 12:32, 5. septembar 2013. (CEST)[]
Ne postoji nikakva veza između Krivičnog zakonika i Briselskog sporazuma. U Krivičnom zakoniku se ne spominje Briselski sporazam, a ni u Briselskom sporazumu se ne spominje Krivični zakonik. Ukoliko relevantan sekundarni izvor napravi vezu, onda možemo citirati taj izvor i pripisati njemu tu tvrdnju. Recimo, ako je neki akademik izjavio da je Vlada Srbije potpisivanjem Briselskog sporazuma počinila krivično djelo, onda možemo napisati „X je izjavio da je Vlada Srbije počinila krivično djelo“ i slično.--V i k i R 13:01, 5. septembar 2013. (CEST)[]
Već imamo citat akademika Koste Čavoškog, koji objašnjava da je sporazum protivustavan i navodi zbog čega, a čim je nešto protivustavno i protivzakonito, ima svoju sankciju u krivičnom zakoniku, samo je napravljena veza, budući da se i navodi deo posebno čl.307. gde se kaže ko na protivustavan način pokuša.... tu je čista situacija, jer za sada, do odluke Ustavnog suda o ustavnosti, govorimo samo o pokušaju. Naravno, često smo imali prilike u medijima da čujemo pozivanje Ustavnog suda da ne donosi nikakvu odluku dok im oni ne kažu ili ne donesu retroaktivno neki zakon, što je takođe kršenje ustava, deo o objektivnosti suda i vladavini prava u opšte. Kako hoćete, ali ja smatram da je ukratko prepričavanje tih delova ustava i zakona korektno i edukativno, a već sam skrenuo pažnju na značaj slobodnog medija u ovom trenutku, kada je sloboda ostalih medija u Srbiji najblaže rečeno veoma diskutabilna. Ovo se sve radi preventivno, jer idemo ka tački kada se više legalnim i Ustavnim sredstvima neće moći boriti protiv neustavnog poretka. Samo želim da pokušate da shvatite značaj toga i uz to da zadržimo objektivnost, koja iznošenjem delova zakonodavstva bez iznošenja sopstvenog suda i mišljenja, svakako nije ugrožena. Pozdrav Mihailo79 (razgovor) 13:28, 5. septembar 2013. (CEST)[]
Ne može u tekstu u poglavlju Reakciju u Srbiji stajati podnaslov Srpska akademija nauka i umetnosti i izneti lične stavove dvojice članova, jer to nije stav Akademije nego pojedinaca.--Drazetad (razgovor) 13:41, 5. septembar 2013. (CEST)[]
Ja sam i stavio reakcije članova SANU prvo, pa je to posle neko promenio. Vratiću sada tako. Mihailo79 (razgovor) 13:55, 5. septembar 2013. (CEST)[]

Krivična dela, neutralan i objektivan način ukazivanja[uredi izvor]

Slažem se da je u vezi s ovom temom potrebno ukazati na postojanje opisa krivičnih dela iz Krivičnog zakona čl. 306 i 307. Ipak, zbog postojanja oprečnih mišljenja, ozbiljnosti teme i nepostojanja među-dokumenata tj. javnih isprava, smatram da je to potrebno uraditi u neutralnom tonu u smislu da "u delu javnosti postoje osnovi sumnje da su ponašanjem"... "ostvareni elementi krivičnih dela propisanih u čl. 306" ... a potrebno je i citirati navedene članove, radi objektivnosti i neutralnosti. Čl. 307. KZ bavi se protivustavnim otcepljivanjem dela teritorije. Izvršilac ovih dela može biti bilo ko, čak šta više to može biti i strani državljanin, tako da to ne bi trebalo nikome imputirati, ali je ukazivanje neophodno da bi se mogla shvatiti ozbiljnost situacije u Srbiji i uopšte imao uvid u potpuni tok društvenih događaja.

Ako tužilac pokrene istragu protiv Dačića kao potpisnika (čini mi se da je on to potpisivao) onda ćemo možda i mijenjati sadržaj. A što se tiče samog Briselskog sporazuma, mislim da je Ustavni sud njega definisao kao čisto politički akt. Dakle, želje i frustracije vladajuće većine napisane na papiru (u ovom slučaju usaglašene i sa nekim drugim stranama). Sve u svemu, samo opšti pravni akt koji bude poništen kao neustavan jer nastoji otcijepiti teritoriju relevantan je. Onda postoje mehanizmi ne samo da se inokosne institucije optužuju, već i kolektivne. --Željko Todorović (razgovor) 21:56, 6. januar 2015. (CET) s. r.[]