Razgovor:Raspad Jugoslavije

    S Vikipedije, slobodne enciklopedije

    Deo o ratovima je previše iscepkan[uredi izvor]

    Kada se čita poglavlje o ratovima, ne postoji utisak da se ide hronološki. Naravno, Slovenija i Hrvatska su se prve otcepile i logično je da se u tom kontekstu posle priča o ratu u Sloveniji, ali onda se prelazi na rat u Hrvatskoj, i navodi da je on počeo još ranije. Možda bi trebalo reorganizovati poglavlja... --HEJTER (razgovor) 17:57, 26. novembar 2013. (CET)Reply[odgovori]

    Pa staviti u Balvan reovulicju, Plitvice, Borovo Selo kao uvod, pa preci na Sloveniju pa se vratiti na Hrvatsku? -- Bojan  Razgovor  06:50, 27. novembar 2013. (CET)Reply[odgovori]

    Mijenjanje naziva članka[uredi izvor]

    Mislim da bi se članak trebao zvati Raspad Jugoslavije, jer se u članku navodi da su ratovi trajali od 1991. do 2001, a SFRJ prestala da postoji 1992. godine, dok su se ratovi vodili do 1995. Rat na Kosmetu je dio raspada neke druge Jugoslavije (tačnije SR Jugoslavijae), dok sukobi u Makedoniji nemaju nikakve veze sa državama koje su u svom nazivu imale Jugoslaviju. --Ranko Nikolić (razgovor) 00:01, 11. maj 2015. (CEST)Reply[odgovori]


    Nepouzdani izvori[uredi izvor]

    Stavio sam [nepouzdan izvor?][mrtva veza] na dve odrednice, jer ne dokazuju rečenice koje se iznose. Za upletenost stranih sila treba pronaći direktne izvore. Prvi link ne valja - vodi ka zatvorenoj stranici koja traži univerzitetsku lozinku - a drugi, od Woodward-a ne govori o tome direktno:

    "In addition to lowering its effectiveness, the predominance of national interests and the traditional alignments within the EC also reinforced the role in the Yugoslav conflict of perceptions that the older geopolitical divide was reoccuring. The loud support for Slovenia and Croatia from Austria, Hungary, Denmark, Germany, the vatican, and eventually Italy, on the one hand, and the great reticence about about an interpretation of self-determination that would dissolve an existing state on the part of France, Britain, Spain, and Greece, on the other, had the appearance of geopolitical alignments affecting the Balkans at several points in the preceding century."

    Kontekst ovog teksta mnogo blaže govori o uticaju vatikana i ostalih u konfliktu 90-ih, govori se da su glasno podržavali otcepljenje Hrvatske i Slovenije kao što je to bilo i u ranijoj istoriji (verovatno se misli na 2. sv. rat). Autor u istom pasusu čak tvrdi da je to srpsko političko ubeđenje (a ne autorovo) "da je rat 90-ih bio posledica nemačkog revanšizma". Zatim nastavlja da govori da je bošnjačka strana aktivno tražila pomoć i podršku islamskih zemalja, što znači da takva sama po sebi pre otcepljenja BiH nije postojala. Ako postoji informacija da jeste, to bi takođe dobro bilo evidentirati aktivnom referencom.

    Znači, za dve pomenute rečenice treba pronaći adekvatan izvor koji otvorenije govori o upletenosti stranih sila - ko u kakvoj meri je uticao, i koliko od toga je jasno evidentirano. Jer nije ni objektivno ni logično tvrditi, samo zato što dobro zvuči, da je svako kriv za raspad Jugoslavije samo ne oni koji su rat fizički vodili - Jugosloveni. Da su nas samo "naterali" da ratujemo, jer je na Balkanu pre 1990. bio savršeni red i sloga. Vikipedija nije mesto uličnih argumenata poput "To su sve namestili stranci i CIA, oni su nas posvađali." Jer kakvo je to onda bilo "bratsvo i jedinstvo" kad su nas tako lako i brzo zavadili i posvađali, odmah čim je Tito umro? Kako nisu u tome uspeli dok je on bio živ? Ovo je prevaziđena argumentacija. Vikipedija bi trebala da malo ozbiljnije piše o raspadu Jugoslavije od pisanja tabloida i sagledavanja nekih naših "istoričara" (svaka čast izuzecima) -— Alan Ford logo.png [Korisnik:Jozefsu]–Razbibriga 21:14, 3. oktobar 2016. (CEST)Reply[odgovori]

    Što se tiče toga da li se radi o razbijanju postoji veći broj referenci samo u google ukucati "razbijanje Jugoslavije" i nema problema. Što se članka tiče tu ima više problema. Prvo naglašavaju se neke stvari poput Miloševića što navodi da je on doveo do raspada SFRJ... Navodi se šta je rekla Mira Marković?! Ispade da je ona pričala a svi ostali ćutali. Glavni problem je što na ovu temu postoje velika razmimoilaženja od autora do autora i ne postoji jedinstveni stav. Jasnija slika o ovoj temi će doći sa vremenom tako da ne treba žuriti sa uređivanjem. Ako hoćemo bolji članak onda bi bilo dobro da ne srljamo. Aleks (razgovor) 01:24, 4. oktobar 2016. (CEST)Reply[odgovori]

    "Ovo je prevaziđena argumentacija. Vikipedija bi trebala da malo ozbiljnije piše o raspadu Jugoslavije od pisanja tabloida i sagledavanja nekih naših "istoričara" (svaka čast izuzecima)" - molim te da ovde ne ocenjujemo šta je prevaziđeno a šta nije, ko je istoričar a ko "istoričar". I da umanjujemo nečiji značaj ako je naš ili nije naš. Svako ima pravo na svoje mišljenje a treba da se vidi da li je objavljivao recenzirane radove ili nije ili da li su knjige sa recenzijama i slično... Aleks (razgovor) 01:35, 4. oktobar 2016. (CEST)Reply[odgovori]

    Nisu stranci izazvali rat, vec su samo uticali na njegov tok i ishod. Tako je bilo od sveta i veka. Pogledati Ukrajinu i Siriju danas.-- Bojan  Razgovor  05:03, 4. oktobar 2016. (CEST)Reply[odgovori]

    I molio bih samo da se ne koriste budalastine tipa Pecata, Presa i Kurira, vec knjige istoricara -- Bojan  Razgovor  05:09, 4. oktobar 2016. (CEST)Reply[odgovori]

    Slažem se da jasnija slika dolazi (samo) vremenom, tako je bilo i sa drugim ratovima, npr. Koreja, Vijetnam, Afganistan, pa i sad, u Siriji. Slažem se da nema žurbe. No na članku se nije radilo efektivno godinu dana, pa su se nagomilale nepostojeće poveznice što ne valja, jer ljudi svakodnevno posećuju Vikipediju, da ne kažem citiraju kao pouzdan izvor...
    Naravno da se moraju koristiti recenzirani, naučni radovi (ako se interpretacija novije istorije može tako tretirati). Na žalost malo ih je objektivnih, koji nisu puni pisanja mržnje, slepog nacinalizma i ideje odmazde. Na žalost! Ako je Gugl pun, šta nas sprečava da pokvarene odrednice – svih 6 koje je otkrio Autobot – zamenimo funkcionalnima? Zato sam i ja obeležio navedene izvornike kao nepouzdane. Ako pronađem neki dobar izvornik, sigurno da ću ga zakačiti, ali dosta je to posla ako se hoće redovno odraditi-— Alan Ford logo.png [Korisnik:Jozefsu]–Razbibriga 17:44, 4. oktobar 2016. (CEST)Reply[odgovori]

    Činjenice[uredi izvor]

    @Draganamsterdam: Kada dodaješ sadržaj u člancima, pokušaj da izbegneš tumačenja referenci, već se direktno pozovi na iste, bez dodatnih opisa. Ako postoje nelogičnosti i kontradiktornosti, sve to može da ide pod napomenu, opet bez subjektivnih opisa, a uz taksativno navođenje činjenica. --Lotom (razgovor) 12:05, 6. januar 2020. (CET)Reply[odgovori]

    Rat u SFRJ, vreme trajanja[uredi izvor]

    Rat u SFRJ kojim se ta SFRJ raspala, počeo je u Hrvatskoj 31. 03. 1991., a završio se 14. 12. 1995. godine, Dejtonskim sporazumom. Rat se završio uspostavljanjem mira, obustavom ratnog sukoba i uspostavljanjem granica država, potpisivanjem primirja.

    Markon Padrino (razgovor) 15:48, 20. februar 2022. (CET)Reply[odgovori]