Razgovor s korisnikom:Rjecina2

Pozdrav, Rjecina2. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Rjecina2. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Molimo vas da odvojite malo vremena i pročitate sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Molimo vas da se potpisujete na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad prozora za pravljenje izmena — to daje vaše ime, trenutno vreme i datum. Takođe, molimo vas da se ne potpisujete u člancima. Za slanje slika na Vikipediju, molimo vas da pročitate: Pravila o korišćenju slika Autorsko pravo Nalepnice za autorsko pravo nad slikama Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, molimo vas da pročitate važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti narečja u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom“ latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? — talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalan saradnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu ili nam pošaljite poruku na IRC каналу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! SmirnofLeary (разговор) 12:17, 25. новембар 2009. (CET)

Администраторска табла

Погледај ВП:АТ, ту можеш да поднесеш захтев за закључавања, брисања сраница, блокирања корисника и сл. SmirnofLeary (разговор) 12:23, 25. новембар 2009. (CET)

Промашај

Pa kad već nije aktivan, onda mu sigurno neće smetati to što više nije čekjuzer. ;) Inače, što se tiče prebacivanja tekstova, nisam sklon da radim takve stvari (generalno, nevezano za ove teme), ali ima korisnika ovde koji bi ih verovatno rado preneli. Pozdrav --филип ██ 19:00, 19. децембар 2009. (CET)

Da bih mogao da ocenim NPOV, morao bih da znam bar nešto o temi. Ali, kako to ovde nije slučaj, mogu samo da dam svoj sud o stilu. Dakle, stilski uglavnom deluje OK, ali bi moglo da se doradi/ispravi na par mesta. Inače, možeš da postavljaš članke na latinici ovde. --филип ██ 20:45, 19. децембар 2009. (CET)

Visevic

Ne znam ja za taj deo istorije, ja sam za tog coveka prvi put cuo kada sam dosao na vikipediju. Možeš slobodno da komentarišeš tekstove na stranama za razgovor. -- Bojan  Razgovor  04:33, 22. mart 2010. (CET)

A dobro, meni je bilo jasno da nije mogao da mnogo da osvoji na trlu Italije. Pojasnicu to. -- Bojan  Razgovor  21:32, 22. март 2010. (CET)

Краљевина Далмација

Тражио сам по интернету извор за прошли попис и мислим да сам га недје нашао, или нешто слично, а мислио сам вратити твој касније. Није коректно да се уклањају пописи из претходних година, али заборавио сам потпуно на чланак. Добро је што си вратио измјену, видјећу ја да нађем извор за онај попис, ако не нађем, или опет заборавим, нека остане овако. Пријатно. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:11, 1. јун 2010. (CEST) с. р.

NDH

Posle dva pročitana pasusa zaključujem da ne želim da gubim vreme na taj članak. Šta misliš da sam konkretno mogao da naučim iz ovog članka?--Antidiskriminator (разговор) 14:59, 13. јун 2010. (CEST)

Ja nisam tvrdio da je NDH bila država niti sam tvrdio da je "imala podršku većine hrvata" (ma šta to značilo) već mislim da tekst koji o vlasti u NDH govori da je bila represivna prema etničkim manjinama a o vlasti u Kraljevini Jugoslaviji da je bila "krvava represija" pokazuje da autor nije poštovao NTG. --Antidiskriminator (разговор) 15:38, 13. јун 2010. (CEST)

Ko je i na osnovu kakvog legitimiteta (na kojim je izborima i kada izabran) i na osnovu kog pravnog akta doneo odluku o ujedinjenju sa Kraljevinom Srbijom kada je u pitanju Hrvatska? Kakve veze ima (po meni nelegalna i nelegitimna) odluka o ujedinjenju sa Kraljevinom Srbijom sa mojim pitanjem da za tvrdnju da je većina Hrvata toplo pozdravila ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom navedeš izvor informacija.--Antidiskriminator (разговор) 16:35, 13. јун 2010. (CEST)

Mihaj Hrabri

Opušteno. ;-) Način kojim si mi odgovorio dovoljno me je ubedio da nisi od onih s kojima se teško sarađuje. Drago mi je zbog toga.--Nvlado (разговор) 07:36, 6. септембар 2010. (CEST)

Čuj, to nije lepo od njih što su učinili. Ja više volim kad neko napiše originalan članak s puno referenci i spoljnjih veza koje vode ka nekim kvalitetnim projektima (npr. Projekat Rastko i sl.). Dobro, i ja katkad kako-tako prevedem po koji članak s engleskog ili s bugarskog, ali svaki put u komentaru stavim da je adaptirano. Pogledaj o članak Vladimiru Vazovu, i uporedi ga s bugarskim, i videćeš dosta sličnosti. Ali, kad nađem o nečemu dosta informacija koje su releventne, bacim se na poslić te ulepšam članak. Tada mi je duša mirnija.--Nvlado (разговор) 07:36, 6. септембар 2010. (CEST)

He-he, hvala! ;-) Ma, to ti je čista adapcija, ili prevod s engleskog, i da priznam: nije jedan od mojih naprednijih članaka, jer reference su pod VELIKIM znakom pitanja (ko zna odakle im to?). Pogledaj mi neke skorašnje, i videćeš da koristim cite web i cite book opciju, koja se razlikuje od uobičajene. Npr. Ferdinand Koburški... Ako si zainteresovan, možemo sarađivati u kreiranju nekih članaka vezanih za istoriju južnih Slovena. Vidim, dosta članaka o hrvatskoj istoriji napisano je bez referenci, što mi se ne sviđa. Ima li u Hrvata neka knjiga što nalikuje na Ćorovićevu „Istoriju Srba“?--Nvlado (разговор) 07:36, 6. септембар 2010. (CEST)

Komneni

Koliko znam, na srpskom su Komnini. Bar smo mi tako učili u školi, ako se dobro sećam. S druge strane, reč je o adaptaciji grčkog Κομνηνός, tj. slova eta/ita. Kod zajedničkih imenica (i drugih opštih reči) koje dolaze od starogrčkih reči, to slovo se prenosilo kao "e", dok se u novogrčkom ono izgovara kao "i" pa se tako i prenosi. Npr. imamo televiziju, etiku i demografiju, ali imamo i imena poput Janis, Dimitrios, Dionisis, Eleni itd. E sad, ne postoji jasna granica kada je "nastao" moderan grčki. Često se uzima novi vek kao početak, ali mnoga obeležja novogrčkog postojala su još u 11. veku, kada datiraju i "naši" Komnini. Tako da ne čudi što se ime može interpretirati na dva načina. Čini mi se da je u srpskoj literaturi više zastupljen oblik Komnin, no moguće da grešim, jer nisam ekspert. --филип ██ 23:15, 17. септембар 2010. (CEST)

bot

http://pywikipediabot.sourceforge.net/ --Saša Stefanović ® 20:57, 3. oktobar 2010. (CEST)

Mislim da je to politicka zuta stampa. -- Bojan  Razgovor  17:18, 30. novembar 2010. (CET)

Ni ja. -- Bojan  Razgovor  05:35, 1. decembar 2010. (CET)

Hindi-urdu

Sređeno. --filip @ 22:51, 21. februar 2011. (CET)

Rat u Libiji

Hvala na obaveštenju. Nisam mnogo ulazio u suštinu jer je trebalo da neko napiše nešto o toj temi pa sam ja kratko preveo sa en.viki. --Aleks (razgovor) 21:07, 11. novembar 2011. (CET)

Đe s’ ba! :)

Pozdrav kolega! Ispašće da nadgledam tuđe stranice za razgovor, ali meni se i te kako tiče onaj razgovor u vezi sa Primorskom Hrvatskom. S obzirom da je to tebi (Vama, ili kako ti/Vam milo) više familijarna tema (da se tako izrazimo) voleo bih znati gde naći najbolju definiciju za Primorsku Hrvatsku? Postoji li neki priručnik koji se specijalno bavi problemom termina Primorska Hrvatska i da li je možda dostupan na netu? Srdačno, Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:42, 2. decembar 2011. (CET)

Hvala ba! :) Nije do zgoreg, snalazim se s latinskim i nije mi prvi put da prevodim s tog jezika.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 04:12, 2. decembar 2011. (CET)

Primorska Hrvatska

Ne mesam ja nista, jer ja to nisam ni napisala. Pogledaj istoriju izmena pre nego sto krenes da kritikujes. I jos nesto: zbog tog clanka mi se smucio zivot a posebno ljudi i njihovi kompleksi, tako da me bas briga sta ce s njim biti. Zato, ako imas neke primedbe na clanak, slobodno menjaj, raspravljaj na str. za razogovor i sve ono sto podrazumeva uredjivanje clanka na vikipediji. Samo te molim da mene izostavis iz cele te price jer necu s tim nista da imam. --Jagoda ispeci pa reci 12:25, 2. decembar 2011. (CET)

Hm, a sto ne bi ti, kao neko ih Hrvatske, mogao da pises o hrvatskoj istoriji? Svasta od tebe. Ako si istoricar, pa jos ih Hr. ko ce bolje znati istoriju Hrvatske do ti? Pomoc, i to strucna, svakako je dobro dosla. A eto i Epi ima veliki interes da se ti clanci dovedu u red, pa mozete lepo da saradjujete...--Jagoda ispeci pa reci 12:24, 4. decembar 2011. (CET)

http://filecrop.com}- je odličan server. Sve što nisam našao preko gugla našao sam preko fajl kropa. Odatle se može preuzeti nezaobilazna Istorija srpskog naroda u nekoliko tomova.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 11:28, 5. децембар 2011. (CET)

Ćorovića ni ne srećem ni u jednoj od ozbiljnijih publikacija. Gotovo da ga niko ne citira. Verovatno zbog toga što je pisao u skladu sa vremenom u kom je živeo. Da je poživeo duže i da je stanje u Jugoslaviji ostalo kakvo je bilo, možda bi ta njegova Istorija Srba bila popularno štivo i možda bi se prevodilo ne samo na jugoslovenske jezike nego i na strane. Pisana je da bude pristupačna široj javnosti, što joj oduzima naučnu vrednost. Međutim, danas gotovo da svaka kuća u Srbiji ima jedno izdanje Ćorovićeve istorije. Izdanja su svakojaka: od onih, što bi se reklo "studentski siromašnih", prepunim štamparskim greškama, do onih "luksuznih" sa zlatnim povezima i utisnutim dvoglavim orlom.

Mene zanima da li je ispravno navoditi od Horvata Josipa Kultura Hrvata kroz 1000 godina? Ako se ne varam on je bio novinar, ali se navodi i da je bio istoričar.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 03:11, 9. децембар 2011. (CET)

Citat

Hvala! Baš će lepo da čučne zajedno sa ostalima... :) --Јагода испеци па реци 14:18, 25. јун 2012. (CEST)

Slike

Pokušaću da nađem odgovor na vaše pitanje. -- Dcirovic (разговор) 21:21, 30. август 2012. (CEST)

Imam poteškoća sa nalaženjem slika is članka Манастир Баваниште na Internetu. Neke od njih su se pojavle na sajtu Vidovdan.org godinu dana nakon ojbavljivanja na sr Vikipediji. Da li možete da navedete adrese sajtova sa kojih su slike preuzete.

Spisak svih dozvola za objavljivanje na ovom projektu je ovde. -- Dcirovic (разговор) 23:12, 30. август 2012. (CEST)

Lapid

Napisaću klicu večeras ako budem imao vremena. Nisam siguran za transkripciju imena (da li je Jair ili Jir), pa ću morati pitati na trgu.--В и к и в и н д 17:44, 26. јануар 2013. (CET)

AP

Zbog autorskih prava, ako imamo slobodnu, ne salju fair use. -- Bojan  Razgovor  11:04, 25. jun 2013. (CEST)

Hvala. -- Bojan  Razgovor  11:02, 10. септембар 2013. (CEST)

Ostat ću dosledan da ne uređujem teme koje se bave nesretnom prošlošću na ovim prostorima tokom 90ih godina. Na taj tekst sam sasvim slučajno naleteo na.hr wiki i zaista sam se šokirao onim što sam tamo pročitao. Jedina stvar do koje mi je stalo u vezi sa takvim tekstovima je da se ne vređaju mrtvi nečijim političkim idejama, bez obzira na to ko je žrtva a ko krvnik. Drago mi je da na .sh w postoje i takvi korisnici koji vide bar malo dalje od vlastitog političkog dvorišta. Svako dobro --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:52, 2. октобар 2013. (CEST)

Napisi na stranici za razgovor clanka. -- Bojan  Razgovor  13:54, 5. oktobar 2013. (CEST)

Srwp

Zar radis i na sr wiki? Vrlo te je retko videti ovde. --Kolega2357 (razgovor) 00:03, 7. oktobar 2013. (CEST)

Tomislav

Da, hvala na poseti. Postavio sam tu činjenicu u vezi Držislava, a iz pera Tome Arhiđakona.--Zmaj Vretanijski (razgovor) 00:07, 7. oktobar 2013. (CEST)

Gledala sam

... to malo, no mislim da bi mi dva Rusa u istom danu, bilo previše, Jedan mi beše sasvim dovoljan. Ali i to malo što sam pogledala, eh ... khm ... keh, već kod samog uvoda, postade mi je jasno odakle je taj tekst prvobitno prepisan, da su izvori navedeni reda radi, kao i šta će biti poenta te biografije odnosno da ono što je babi milo, to joj se i snilo. I ti si onda kao pokušao da dodaš tekst na sh, ti dakle uređuješ članke na sh, ali koliko vidim dobro koristiš ćirilicu? Verovatno si pokušao da nađeš neki drugi pristup, ali nije ni to lako, jednom pošto se neko duboko zaneo sa prepisivanjem. Nisam baš upućena mnogo u tu temu, morala bih nešto još da pročitam, bolje rečeno, puno toga da pronađem na nekom drugom mestu, kako bih donela neki zaključak i stav o tome kako smatram bi zaparavo trebalo da izgleda neki dobar tekst na tu temu. I osim toga, duplo održavanje tekstova na obe Vikipedije je jako komplikovano i teško. Jednom kad se naprave članci, svaki krene svojim putem i to sad sve zavisi ko će i gde posle da umeša svoje prste.--Tajga (razgovor) 01:00, 7. oktobar 2013. (CEST)

Pa svaka čast, mislim za baratanja pismima i jezicima, mene recimo zanima isključivo maternji jezik, ove ostale slabo gledam. A što se tiče članaka o Rusima, bar ova dva konkretno, to je ovde kod nas najverovatnije došlo direktno spakirano sa en, ne bih da proveravam, da me ne zaboli glava. A šta će na en. reći o Rusima sahranjenim na Kremlju, to je sasvim jasno, treba naći još izvora i upotpuniti članak, sa još nekim podacima, proveriti sve redom i skinuti sve neumesne začine, a osim toga nema smisla da atentat bude duži od bilo čega drugog što je taj čovek u životu uradio. A šta je sa tekstom o Staljinu i što bi se svađao oko toga na sh, ako reče da se tamo slažete dobro?--Tajga (razgovor) 01:51, 7. oktobar 2013. (CEST)

Obično se to zove povod, a razlozi ne znam da li su ikome postali jasni. Ja baš nisam mnogo čitala o tome...Probaću da nađem sada pa kad se bude moglo, u svakom slučaju, izvora na ruskom ima baš dosta, jedino što treba znati kako i kad to sve pregledati.--Tajga (razgovor) 17:39, 7. oktobar 2013. (CEST)

U principu i svi drugi izvori verovatno potiču takođe od ruskih izvora, nema boljeg mesta da se sakupe biografski podaci i činjenice, ali naravno, druga je stvar način na koji će se oni tumačiti, i kakvi će se zaključci izvesti, jer za tako nešto izvori sami za sebe ipak nisu dovoljni. Inače, članak je dosta obiman, gledala sam malo šta si dodavao, da vidim razliku, pa sam shvatila da ti to još uvek sređuješ tamo, stoji šablon za uređivanje. Dodao si zaista zanimljive detalje. Malo mi se čini neobičan stil ima mnogo prezenta, što ponekad hoće da zbuni i čini mi se da još uvek ima izvesnih tehničkih grešaka, mislim da bi tekst trebalo bar još jednom pregledati ceo, to jesu sitnice, ali ponekad i one znače dosta. --Tajga (razgovor) 01:59, 9. oktobar 2013. (CEST)

Svi mi koji smo tu duže od tri dana, bar nekoliko puta do sada smo rekli da idemo odavde, ili su nas drugi oterali, situacija baš nije ni malo blistava. U mom slučaju konkretno, nisam htela da idem zbog ”vlasti”, već zbog nekih drugih stvari, ali nije bitno, bitno je to što ima situacija u kojima se ne razumemo baš ni malo i koliko god se neko trudio da mislim kako su mu namere dobre, uvek ima nakog drugog ko mislim upravo suptrotno i takođe ima dosta onih koji bi hteli nešto da urade, a u stvari samo se vrte u krug. Onda ima i onih koji isključivo gledaju svoja posla i ništa ih živo ne zanima, čak ni ono što sami rade. Moguće da sve zajedno nije ni vredno pomena. Kod mene stvari stoje malo drugačije, sve što radim, radim zbog sebe, ne zbog drugih, sebična sam eto. Naime, nateram se da čitam o stvarima, koje nikada u životu ne bih ni videla da nisam ovde pokušala da složim ponešto u prostoproširene rečenice ili da pogledam nečije tuđe. Sve što radimo to je deo našeg karaktera. Pa sad ne znam, meni ne izgleda logično da se neko trudi da uradi nešto i da to igleda dobro i onda samo tako da ode, ali pravo da ti kažem nisam svraćala na sh, nisam u toku sa tim što se tamo dešava, a očigledno se dešava, čim zbog toga želiš da zbrišeš, žao mi je što tako razmišljaš, tužno mi je, mada te ne poznajem..--Tajga (razgovor) 22:34, 9. oktobar 2013. (CEST)

Pa i da si 108 godina na vikipediji, zašto bi napustao? Izvinjavam se što se ovako mešam u nečiji razgovor, ali nije u redu tako raditi. Očigledno si iznerviran zbog blokade na hr.wiki. Ne postoji nijedan valjani razlog da zbog nekoga ili nečega odeš. To mi deluje kukavički i neodgovorno. Nemoj odustati. Svi mi imamo žute minute, što bi se reklo, ali to prođe. Veruj mi, sutra je novi dan, i nije tako sve crno kao što ti to izgleda danas...--Soundwaweserb (razgovor) 23:28, 9. oktobar 2013. (CEST)

Pa to je razlog manje da ideš bilo kuda. Slažem se da ne treba gledati nazad, ali ne zato da bi se pobeglo, već zato što znaš da iza tebe stoji tvoj doprinos.--Tajga (razgovor) 00:44, 10. oktobar 2013. (CEST)

Daj. -- Bojan  Razgovor  08:01, 16. januar 2014. (CET)

Odustajanje

Kako si Rječina? Brzo prođe cela godina, a kolo sreće se okreće. :)))) Nisam baš sasvim odustala, samo su mi se promenili prioriteti, tako da mi ovaj više nije glavni projekat. A ti? --Tajga (razgovor) 21:41, 19. oktobar 2014. (CEST)

E dobar si Rječina. Srećno pametovanje onda. Ne ume to baš svako dobro da radi.--Tajga (razgovor) 22:26, 19. oktobar 2014. (CEST)

Odlično zapažanje!

Tvoja sumnja je opravdana. Verodostojnost spisa „Letopis popa Dukljanina“ je zaista pod velikim znakom pitanja. Međutim, u „Istoriji srpskog naroda I“ piše na jednom mestu da ga ne treba odbaciti u celosti, nego pokušati pronaći crnce istine u njemu konsultovanjem drugih izvora.

Sudeći po onome što je napisano u Barskom letopisu, može se zaključiti da je Dalmacija sravnjena sa zemljom i obezljuđenja.

Inde ascendit iratus, coepit destruere, incendere ac depraedere totam Dalmatiam, Decatarum autem atque Lausium civitates incendit nec non et vicos et totam provinciam devastavit, ita ut terra videretur esse sine habitatore

Razgnevljen, pošao je odatle, počeo da ruši, pali, pljačka celu Dalmaciju. Gradove pak Dekatar i Lauzij je spalio. Razorio je takođe i sela i celu provinciju, tako da je izgledala kao da je bez stanovništva.

Imajući pak u vidu dalji razvoj Dubrovnika, zaista deluje nelogično da je Dubrovnik posle toliko kratkog vremena uspeo da dobije tako zavidno mesto u crkvenoj organizaciji. Očigledno je dakle da pisac ovde malo preteruje.

O godini spaljivanja Dubrovnika u jednom broju „Anala Historijskog odjela Centra za znanstveni rad Jugoslavenske akademije u Dubrovniku“ piše sledeće:

U povijesnoj znanosti nema jedinstvenog gledišta o tome kad je Samuilo spalio Dubrovnik i opljačkao njegovu okolicu. Neki kažu da se to dogodilo 998. kad je Samuilo pohitao u pomoć hrvatskoj vladarskoj braći Krešimiru i Gojslavu - inače nosiocima protubizantske stranke u Hrvatskoj - da zbace bizantskog privrženika Držislava s prijestolja,što im je i uspjelo. Drugi se opredjeljuju za godinu 977, ili ga neodređeno datiraju između godina 986 i 990. U novije vrijeme događaj se smješta u vrijeme pred 992. godinu.

Odakle mi volja? Valjda iz ubeđenja da je Podunavlje područje mog interesovanja. Interesujem se ne samo za Vojvodinu, nego i za širi prostor.

Uzgred, zahvaljujem na lepim rečima! :)--Nimčević razgovor  04:04, 20. oktobar 2014. (CEST)

Pravilo je da nema pravila. Npr, možda je za neke engleske vladare u prošlosti korišćeno Đorđe i Jelisaveta, ali danas samo Džordž i Elizabeta. -- Bojan  Razgovor  10:25, 30. novembar 2014. (CET)