Razgovor s korisnikom:Zdelic/Arhiva 1

Pozdrav, Zdelic/Arhiva 1. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Zdelic/Arhiva 1. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --Miloš Rančić (razgovor) 07:26, 7 jun 2005 (CEST)

---

Zdravo! Molim te, pogledaj moj komentar ovde -- Obradović Goran (razgovor) 13:29, 30 jun 2005 (CEST)

Ok, idemo na Trg, pa da vidimo šta ostali misle.. ja nisam stručan po gramatičkim pitanjima (očigledno ne koliko ti), ali ima par njih koji mogu pomoći -- Obradović Goran (razgovor) 3 jul 2005 17:06 (CEST)

Posećenost

Što se tiče posećenosti, možeš da pogledaš stranicu statistika (imaš i veliku statistiku). To ti može dati neke agregatne pokazatelje. E sada, kad vidiš te podatke, iz njih se da zaključiti da ima jako malo poseta, ali statistika može da vara (ne kažem da smo ekstra posećeni). Dosta posla su radili botovi, i bilo je mnogo izmena u kategorizaciji članaka, pa je broj izmena po članku nerealno naduvan (i broj poseta po izmeni nerealno smanjen). E sada, posećenost srpske Vikipedije je manja od posećenosti nekih drugih (čak manjih) Vikipedija, iz prostog razloga što Srbi mahom na Guglu traže latinicom (ne znam da li je Gugl u zadnje vreme uveo neku metodu za sređivanje toga). To će biti sređeno u dogledno vreme, jer se piše softverska podrška za srpsku Vikipediju na latinici (ekavica i ijekavica) i ćiriličnoj ijekavici. Ideja je da kad softver bude usavršen svako može da izabere od četiri standarda srpskog jezika i da čita ili vrši izmene na bilo kom standardu (svaka izmena na latiničnoj ijeavici na primer bi bila automatski vidljiva i na ćiriličnoj ekavici i ostala dva standarda). -- Obradović Goran (razgovor) 3 jul 2005 17:15 (CEST)

---

Uf, sve sam ja lepo prebacio na Trg, ali sad ni ja ne mogu da nađem, a umesto toga sam našao poruku Miloša Rančića da je opet bio neki bag na Trgu (nešta sve mislim da je naš razgovor bio kolateralna šteta)... evo upravo sam pitao Miloša šta je bre to zabrljano, i on mi je lepo objasnio da je sve tu, samo malo premešteno. Znači idi na Vikipedija:Trg/Razno, i pod drugim odeljkom Skraćenice bi trebalo da se nalazi sve vezano za to. Ako sam nešta propustio, viči

---

Zdeliću, video sam da ste preveli tekst Gi de Mopasan. Ako imate vremena i volje pogledajte tekst Aristotel koji je već duže vreme nepreveden.

--Ford Prefekt 15:11, 10 jul 2005 (CEST) hvala vam što ste se tako brzo odazvali i kvalitetno preveli tekst --Ford Prefekt 19:03, 11 jul 2005 (CEST)

---

nisam prevodio tekstove, ali naravno, poželjno je da se tekstovi sređuju. samo napred. što se tiče preuzimanja tekstova sa engleske vikipedije mislim da je dovoljno samo da kopirate tekstove. odete na edit this page i kopirate copy i paste u vord dokument i sve vreme je vaše.

--Ford Prefekt 11:22, 12 jul 2005 (CEST)

za godine pre nove ere pišite ovako 123. p.n.e.

--Ford Prefekt 11:39, 12 jul 2005 (CEST)

sve vaše primedbe su na mestu. obećavam da ću vam se javljati za prevode. što se tiče p.n.e. ili pre.n.e. kako vam drago. možda je bolje ovo drugo. sve samo ne pne. a toga pne. ima na tone zato što su tako postavili da se automatski popunjava strana sa godinama. videćete, ako kliknete na godinu otvara se strana u koju može da se upiše događaj iz tog dana. vaš rad je više nego potreban.

--Ford Prefekt 09:17, 13 jul 2005 (CEST)

Prevod

ako imate vremena pogledajte za prevod Solomon

--Ford Prefekt 10:24, 13 jul 2005 (CEST)

Delija, Zdeliću, zahvaljujem vam se na odličnom prevodu teksta o Solomonu. Ja sam vas zamolio da prevedete taj tekst kako bi se koliko toliko zaokružila priča o mudrosnoj hebrejskoj književnoisti koja je integralni deo hebrejske i hrišćenske Biblije. Potpisujem se kao Ford Prefekt da bi se izbegla zabuna i zamena sa Saletom iz Subotice.

u članku o Bibliji imate link ka Vukovom i Daničićevom prevodu Biblije. Možda je ipak bolje da ostane Solomon.

--Ford Prefekt 17:38, 28 jul 2005 (CEST)

James Bond

Zdravo, Zdelicu. Pogledao sam tvoj članak o tajnom agentu 007 "Džejms Bondu" i dopada mi se. Međutim video sam na početku da si napisao da je on izmišljena ličnost koju je Jan Fleming uobličio. Ovom prilikom ti kažem da nije baš tako. Ustvari, Jan Fleming je inspirisao svog junaka na osnovu jednog britanskog oficira OSS-a koji je zapravo bio "Džejms Bond". Ko je ta ličnost? Za vreme Drugog svetskog rata, kao obaveštajni oficir službe OSS na Balkanu je poslat kapetan Vilijam Miler iz Liverpula. On je prvo vreme boravio kao gospodin Jovanović u Beogradu gde je prikupljao podatke za službu OSS, zatim je poslat u šumu kao kapetan Džon Roberts u četnički štab na Kosmaju, a onda i kao pukovnik Jung u partizanski štab i na kraju rata pravo u Rusiju kao major Dinjikin u Ruski štab. Ova višestruka ličnost se vratila u Englesku početkom 50-ih i kao penzionisani pukovnik engleske vojske našao se oči u oči sa Janom Flemingom u Americi gde je pričao svoje dogodovštine kad je bio tajni agent službe OSS-a. Jan Fleming ga je nazvao (slučajno) Džejms Bond, po nekoj tajnoj šifri koja je postojala u službi OSS-a. I tako je pukovnik Vilijam Miler postao Džejms Bond.

Nadam se da ti se sviđao ovaj mali istorijat o tajnom agentu 007. Pozdravlja te --A.Dinčić 13:32, 13 septembar 2005 (CEST)

Ja sam gledao razne emisije o njemu, gde se kaže da je on Srbin (zaboravih ime), u službi njenog visočanstva. Imao je ženu i sina, i živeo u francuskoj ulici u Beogradu. Niko nije znao da je bio tajni agent, dok nije napisao knjigu koju je dao da se posthumno objavi. Navodno je on inspirisao Fleminga. Ne znam koliko je to tačno, mada sam čuo iz više različitih izvora - treba pomenuti čisto kao teoriju. -- Obradović Goran (razgovor) 13:47, 13 septembar 2005 (CEST)

Da, sad se setih, Dušan Popov.

Inače, kao što možeš videti, Dungo, Saša Stefanović i ja smo uzeli da sredimo tehničke detalje oko članka - pošto se koordinišemo preko IRC-a. Nisam primetio da si mi tražio da aploudujem slike (juče to jest) - nikakvu poruku nisam dobio. Bilo kako bilo, dogovorili smo se da Dungo to obavi, i kao što vidiš, slike se ubacuju as we speak! -- Obradović Goran (razgovor) 14:34, 13 septembar 2005 (CEST)

---

Pa nisu svi naslovi prevedeni jer nisam mogao da se setim kako tačno idu srpski prevodi. Prati ovaj link, i možeš da ih prevedeš ti ako znaš. Inače, vidim da si počeo članak Live and Let Die - ukoliko i ovaj film ima prevod na sprski (njegov naslov to jest), onda ga premesti pod odgovarajući srpski naslov. -- Obradović Goran (razgovor) 15:23, 13 septembar 2005 (CEST)

---

Prevedene članke (kao i sve ostale) ne potpisuješ... naravno, možeš na svojoj korisničkoj strani da napraviš spisak članaka koje si preveo ili napisao. -- Obradović Goran (razgovor) 13:14, 20 septembar 2005 (CEST)

---

OVO JE VRLO BITNO!!! Ne prevodi interviki poveznice. To ti je ono na dnu strane kad piše [[en:James Bond]] [[de:James Bond]] [[fr:James Bond]]... To ostavi kako je i bilo (treba samo da dodaš link ka engleskom, i na engleskoj link ka srpsoj, ali otom potom). -- Obradović Goran (razgovor) 13:26, 20 septembar 2005 (CEST)

Gari Sinis

Hmm, ok. Ja sam uveren da je Sinis, bar sam tako čuo da ga izgovaraju; pretpostavljam da pismo neće škoditi. Takođe pozdrav. --Brane Jovanović <~> 18:35, 20. jun 2006. (CEST)

Ok. Pretpostavljam da je to valjano merilo, budući da nije reč engleskog porekla. Prepuštam onda tebi da promeniš ime u Siniz, ali možda ne bi bilo loše da navedeš ono obrazloženje i na strani za razgovor članka, čisto ako naleti još neko ko je uveren u drugu verziju. Pozdrav i srećan rad. --Brane Jovanović <~> 20:07, 20. jun 2006. (CEST)

Petar Piter

Eh i ja sam u dilemi. Naime, od svih ljudi koje znam i od svih koji znaju ko je Bogdanovič, svi ga zovu Petar. E sad, od Kanađana, svi ga zovu Piter (naravno). Znači, svi naši govore Petar, svi stranci Piter. Eto, to mi je nešto ostalo u glavi dok sam pisao članak. S obzirom da je ovo srpska Vikipedija, možda da pišemo onako kako naši govore, mada ne znam kako ga nazivate tamo u Srbiji. Ne znam, prepuštam odluku tebi :-) -- Boris  Malagurski  ^bre! 20:57, 20. jun 2006. (CEST)

Živim u Vankuveru, na krajnjem zapadu Kanade, zapadnije od ovog se ne može biti. Ovde se uglavnom govori engleski, mada je kineski, iako nezvaničan, dominantan jezik. Govorim engleski kao maternji, još od 3. godine, tako da slobodno šalji listu. Jesam pun elana, ali ne osećam potrebu ni za kakvim dokazivanjem, bar ne na ovoj Vikipediji, jer mislim da sam mojim člancima sasvim pokazao šta znam i umem. Nije mi smor pomoći, posebno ako je to za Vikipediju. Pozdrav, -- Boris  Malagurski  ^bre! 23:28, 20. jun 2006. (CEST)

prevod

Pazi kada prevodiš. Srpski jezik ne poznaje apostrofe i akcente. Tako D'anton postaje Danton--David 14:07, 22. jun 2006. (CEST)

dobro. ali D'AnunciJo. nema i-o i-e (ViJetnam itd). Pozdrav,--David 14:49, 22. jun 2006. (CEST)

nisam mislio na njega! za ovo zadnje "tendenciozno potpitanje" sam siguran. Ajd'ne budi umišljen i poslušaj druge oko sebe.--David 15:27, 22. jun 2006. (CEST)

Francuska sela

Potpuno si u pravu samo me muči što kada se to na francuskom izgovori to j se nikako ne čuje. Cela stvar mi izgleda sve besmislenije. Ali pretpostavljam da je bitnije da bude pravopisno korektno... Hvala! --Kale 20:08, 28. jun 2006. (CEST)

• Vidim da si promenio ime Colleville-Montgomery iz Kolevij Montgomeri u Kolevil Mongomeri. Mislim da imamo jedno suštinsko i jedno kreativno neslaganje. Colleville je prilično sigurno Kolevij. Smernice koje su date su prilično grube. Ville se čita vij i znači mesto. Možda bi trebao da promenim malo te smernice mada mi se to čini isuviše pretenciozno, francuski učim 6 (odnosno, kad prebrojim 10) godina ali to za taj jezik i nije puno. Uglavnom, za ovo sam siguran a bitno je jer ih ima gomila sa tim vij. Ovo Mon(t)gomeri nije francusko, a predpostavljam da si “t” izbacio u duhu srpskog. Međutim, imali smo onog američkog ambasadora i njega su svi zvali Montgomeri. Ja neću da pravim nikakve promene, ti reši. Jedno mesto više manje :-) Izvini ako sam malo dosadan sa ovim... --Kale 23:20, 28. jun 2006. (CEST)

Hvala na svim uputstvima, siguran sam da su ti oduzela mnogo vremena, to mi nije bila namera. Vidim da sam u tom slučaju napravio dosta grešaka, ali to se da ispraviti, baviću se time. Žalosno je što sam se uopšte upustio u to bez Pravopisa kojim ću se “naoružati” ovih dana. Mislim da je bitno da iznađemo tok bilingvalnog stručnjaka. Ovo vil/vij me dosta muči, pogotovu ako nije naglašeno kao izuzetak. Ne znam je li poželjno zaplitati se u etimologiju reči prilikom transkripcije... U svakom slučaju, još jednom hvala, i možda bi bilo dobro da se ova uputstva stave na ovu stranicu jer kako sada stvari stoje gotovo niko ih se nije pridržavao. Takođe, dugoročno gledano, ukoliko je to moguće, bilo bi lepo da imamo Pravopis u elektronskoj formi na Vikipediji. Opet, lingvisti jesu lingvisti ali mi se bavimo živim jezicima. Kad bi neko, daleko bilo :) tražio naziv nekog sela sumnjam da bi mu palo na pamet da francusko du/sur napiše kao di/sir. Ako ćemo zaista da usvojimo to čini mi se da ništa ne ostaje od originalne reči čime u najmanju ruku sakatimo francuski. Najbolje bi bilo da svi apstiniraju od trankribovanja francuskih sela dok zajednica ne postigne koncenzus. Ako se to ikada desi, a ako ne izgleda da će to biti transribovanje po principu svako po svom ukusu. Nesreća je što ni srpski (možda grešim) nije u potpunosti standardizovan Pozdrav! --Kale 10:39, 29. jun 2006. (CEST)

• Opet ja :-) Mislim da bi bilo zgodnije, štednje vremena radi, da se promene naziva departmana prepuste botu. Samo predlog... Pozdrav! --Kale 21:11, 29. jun 2006. (CEST)

Rolling Stones

Ma, OK je. Bojan 00:26, 29. jun 2006. (CEST)

re: Anđelija

Hehe... Voleo bih ja da je sve što je moguće bliže pravoj transkripciji, ali nerealno je npr. imati članke Uošingtn i Pari, jer su se neke forme odomaćile. Za Anđ/dželinu zaista jeste diskutabilno šta uzeti, ali dobro - to nije toliko bitno.

Što se tiče Golije - pokušao sam, zaista sam pokušao, ali neke granice zaista postoje. Pozdrav --Filip ツ 02:29, 29. jun 2006. (CEST)

Transkripcija

Koliko sam ja shvatio na nama je da damo nekome od ovih stručnih prevode/transkripte svih departmana a onda oni uprogramiraju tog bota, kao neku podrutinu, i onda on prepravlja, npr. sveda gde je pisalo Oise on prepravlja u Oaz isl.

I ja mislim da za ovo ne treba više od mesec dana ali da bi ga valjalo završiti jer će inače sve biti u nestandardizovanim komadićima.

Hvala na svoj pomoći, tu i tamo i dalje pravim neke sistemske greške, svakako nenamerno trudim se da to ispravim.

Pitanje: ja mislim da se dva s između vokala trankribuju kao s, npr. Suisse. Ili ne?

--Kale 22:09, 29. jun 2006. (CEST)

E da, i što se tiče Kot d'Or, da tako ostane ili da bude Zlatna obala. Mislim kad već Kot d'Azur zovemo Azurnom... --Kale 22:50, 29. jun 2006. (CEST)

Do sad nikad čuo za dotičnu obalu. Ništa onda, Kot d'.... ostaje.

--Kale 12:25, 30. jun 2006. (CEST)

Ma ne, ne, nikako dosadan. To glupo “u” u “i” nikako da usvojim! A za ovo duplo s, mislim da nisam pravio gluposti, ali mi se možda nešto potkralo. Za ovaj Baleks/Bale je zaista nezgodno, i sam sam se dvoumio ali mi se učinilo nekako “francuskije” Bale pa sam se možda i neopravdano rešio za tu varijantu.

Mislim da bi bilo glupo da zbog ovog Armora izgubimo i Zlatnu i Azurnu :-) Pogledaj članak na engleskoj viki, deo Istorija. Ukoliko je ta etimologija tačna onda bi bilo nekako najpravilnije Morske Obale (??!). Ali nisam siguran koliko je to legitimno ni da li se upuštati u to. Pogledaj pa javi.

--Kale 14:53, 30. jun 2006. (CEST)

I da, sad sam video, zašto Balbin u Balben, zar se to ne radi samo kada je u zatvorenom slogu. Ili ima još neko pravilo? (Ili sam ja nešto pobrkao :-)) zanemari, greška teška

Slažem se, Primorje lepo zvuči, korektno je a i geografski prikladno. --Kale 22:59, 30. jun 2006. (CEST)

Kako da se vladam prema -ieux nastavku. -ije??? --Kale 23:49, 30. jun 2006. (CEST)

Opet ja

Ja već mislio da su svi napustili brojna francuska sela. Ja sam se malo odmarao od njih, radim na nekim člancima vezanim za London, ali ću najverovatnije sutra da se vratim transkribovanju. Ne znam da li je moguće prebrojati koliko je članaka transkribovano, tek onako, podatka radi... :) Pozdrav! --Kale 21:03, 4. jul 2006. (CEST)

Hab[sz]burg

Pa vidiš, moj bot je prvo pretvarao sve Habsburge u Habzburge, jer smo Đorđe i ja bili ubeđeni da je reč o standardnom jednačenju po zvučnosti. Međutim, skoro je Miloš (ako se ne varam) rekao na Trgu da je ovo jedan od primera odstupanja, odnosno da je pravilno ostaviti kol`ko-tol`ko u originalu, tj. da je Habsburg pravilno. Onda sam ja pokrenuo bota da sve Habzburge menja natrag u Habsburge. Sad mi ti kažeš da je ipak preporučljivije Habzburg. Ne znam više ni sam. Najbolje je da priupitaš Miloša. Ja samo izvršavam :) --Filip ツ 11:48, 5. jul 2006. (CEST)

Transkripciona pravila

delija. pozdrav. definitivno su nam potrebna transkripciona pravila na jednom mestu na vikipediji. posebno za engleski jezik. da se olakša svim korisnicima rad i da vikipedija bude zaista referentna po pitanju transkripcije. samo jednu stvar ne smemo izgubiti iz vida. transkripciona pravila se ne mogu primenjivati retroaktivno na oblike imena koja su odavno ušla u naš jezik i u kulturu, pa će Isak Njutn (engl. ser Isaak Newton) ostati Isak a ne Ajzak, i Šekspir a ne Šejkspir, i Bekon, a ne Bejkon. Ali strana imena i izrazi, posebno iz engleskog i dalje nezadrživo ulaze u jezik, pa se preko vikipedije, ako na jednom mestu postoje pravila, stvari mogu preduprediti. --Ford Prefekt 18:19, 5. jul 2006. (CEST)

Da pokušam ovde: Aman, Delija, ne može da se Aurelle-Verlac transkribuje sa Orel (Verlak)! Verlac nije departman pa da stoji u zagradi, već deo imena sela! Budući da nisi odgovorio na moj dokaz da se sa imenima francuskih sela jako greši, koji sam danas dao na http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0 moram da zahtevam od tebe da zaustaviš dalji rad na transkripciji do daljeg, odnosno do raščišćavanja teških grešaka koje se tu prave. Boško 22:55, 6. jul 2006. (CEST)

Dragi druže Delija, ne radi se ovde o tome ko je kriv, a ko nije. Ne pada mi na pamet da to istražujem, niti sam tebe optužio za greške i tražio tvoje razapinjanje. Ne, već sam samo rekao da u trankripciji imena francuskih sela na srpsku ćirilicu ima nedozvoljeno puno grešaka i da treba stati i videti da li i kako dalje. Jer, nema nikakvog smisla raditi nešto gde će jedna trećina imena/odrednica biti pogrešna. Evo još jednog primera: ti stalno prevodiš francusko ET sa I, mada i neko ko je pre četrdeset godina učio francuski kao ja, još uvek zna da se ET izgovara kao E. Znaš, i onaj ko je pre tebe tranksribovao imena tih prokletih francuskih sela - Banović - takođe je brljao i vadio se da su to sitne greške koje nalaze zakerala. Nemoj mi zameriti, ali ja mislim ovo:

• pitanje je da li nam trebaju francuska sela,
• čak i ako trebaju, morali bi da sačekamo dok ne nađemo nekoga ko dobro zna francuski, pa da on odradi posao; ovako, sa nekim lošim softverima, stvar ne ide dobro. Pozdrav, Boško 23:47, 6. jul 2006. (CEST)

Mogu samo da nagađam kako rešiti problem osakaćenih naziva: čini mi se da bi opet neki bot morao da uporedi imena sela na našoj Viki sa imenima sela na francuskoj Viki, pa da doda La, Le, Les... tamo gde treba, Boško 15:37, 7. jul 2006. (CEST)

A da se nekako izlistaju "osakaćeni" nazivi pa da se po njima potraže originalni nazivi na francuskoj Viki pa da se onda svi sporni nazivi PONOVO transkribuju? BUde li bot to radio, biće svašta. Naime, bojim se da će bot to "les" i "des" transkribovati kao možda l'i d', a ne le i de (kako je pravilno), a u nekim slučajevima oni mogu postati i "lez" i "dez" (ukoliko sledeća reč u nazivu počinje vokalom). Da li glupson zna te finese i nijanse?

Pozdrav.

--delija 15:49, 7. jul 2006. (CEST)

Ali, kako da izlistamo kada ne znamo koja su? Baš zato - da bi napravili listu - neki bot treba da uporedi srpsku i francusku Vikipediju. A i sam kapiram da će biti puno šanse za brljanje bota. Možda bi doprinos ovoj našoj diskusiji mogao da da neko ko pravi botove, pa se razume u njihov rad i (ne)mogućnosti. Pozdrav, Boško 15:57, 7. jul 2006. (CEST)

Predajem se.

--delija 16:00, 7. jul 2006. (CEST)

Chelsea

Za Čelzi sam se rešio jer sam u Londonu čuo Britance da reč izgovaraju i pritom to s/z ipak više vuče na z. A mislim da mora z zbog jednačenja po zvučnosti, a možda grešim. Ja bih radije da to ostane Čelzi ali ću prihvatiti tvoje izmene, ako smatraš da su nužne. --Kale 02:18, 7. jul 2006. (CEST)

Uzgred, ako to prihvatim, moraću da i Greenwich transkribujem kao Grenič, jer ga tako izgovaraju, a svi ga znaju kao Grinič. Baš sam u problemu :)) --Kale 02:24, 7. jul 2006. (CEST)

Čestitam na kandidaturi! Šta da radim sa Harrow, jel može Hero(u). Pomagaj! --Kale 02:41, 7. jul 2006. (CEST)

Batali Čelzi/Čelsi, našao sam izgovor gde zaista zvuči kao s. Ostaviću preusmerenje sa z. --Kale 02:58, 7. jul 2006. (CEST)

Stavio sam na Trg, ne mogu da se odlučim... --Kale 03:03, 7. jul 2006. (CEST)

Administratura

Predložio sam te na strani Vikipedija:Zahtevi za administriranje za administratora. Ako se ne slažeš sa kandidaturom, možeš je povući. --Miloš Rančić (razgovor) 02:26, 7. jul 2006. (CEST)

Slikari

Ostalo mi ih je sa slovu F troje, ako hoćeš ti da pogledaš. (Videla sam da si i ti juče radio na istom). Za Balsama sam ispravila jer mi se čini da je tako u italijanskom. Pozdrav. --Erin 16:49, 7. jul 2006. (CEST)

Videla poruku. OK. --Erin 16:51, 7. jul 2006. (CEST)

Definitivno sve različito čitamo. ;-) --Erin 17:17, 7. jul 2006. (CEST)

Odgovor

• Napisao sam odgovor na strani Vikipedija:Zahtevi za administriranje --Miloš Rančić (razgovor) 17:13, 7. jul 2006. (CEST)

Korisnička stranica

Pošto uskoro (nadam se) postaješ administrator bilo bi dobro da središ svoju korisničku stranicu, i stranicu za razgovor. Ova preusmerenja će verovatno da pogube nove korisnike koji bi te možda nešto hteli pitati, i ako ikako uspeju da te pitaju, tebi to odmah neće izbaciti da imaš novih poruka i nećeš im "brzo" moći odgovoriti. Dakle, korisisti korisničku i stranicu za razgovor pod imenom kako si prijavljen, izmene i spomenice koje si ranije napravio pod drugim korisničkim imenima se PRENOSE, i moguće ih je veoma jednostavno prebrojati. Toliko od mene, srećno sa kandidaturom :) --SašaStefanović • 17:20, 7. jul 2006. (CEST)

Urađeno !! --SašaStefanović • 17:33, 7. jul 2006. (CEST)

Srpska enciklopedija

Radi se o državnoj enciklopediji, koju vode SANU i Matica srpska. Sigurno neće biti tehničkih gluposti koje pominješ, mada... Vidi zakon: [1] Pozdrav, Boško 18:06, 7. jul 2006. (CEST)

Prokleto transkribovanje po n-ti put

Ima da se prebacim na nemačku viki, iako ne govorim ni 20 reči, oni bar ništa ne transkribuju :)) Molim te, baci pogled na Šablon:London sa nazivima svih opština, pa stavi u razgovor bilo kakve predloge ili sam napravi izmene, da ne moram posle, kad već napravim članak da vršim izmene. Pošizeću više sa glupavom transkripcijom :)) --Kale 22:31, 7. jul 2006. (CEST)

Delija, sve se slažem, samo ovo Njuam i Luišam, mislim da je bolje Njuem i Luišem, a tako stoji i u dragom nam Pravopisu :)) - ...bla,bla... odstupanja u korist e (Birmingem, Notingem...) A? --Kale 23:21, 7. jul 2006. (CEST)

OK, i nije toliko bitno, može i ovako. --Kale 23:41, 7. jul 2006. (CEST)

Slikari

Da li si siguran da je na spisku ispravno Frančesko Hajez. Znam da se piše sa H, ali je Italijan, a oni (kao ni Francuzi i Španci) ne čitaju slovo H. Zato sam napisala Ajez. A što se M.F. Huseina tiče, bila sam našla članak na engleskom gde stoji bez tačaka (a s tačkicama samo kao alternativa) i različito se speluje od Husein, pa sam ga pisala Husain.

Ostalo si verovatno u pravu.

Pozdrav. --Erin 09:56, 11. jul 2006. (CEST)

X

Pratila sam kurs italijanskog i prva lekcija je bila abeceda. H se ne izgovara. Budući da si na odmoru i da ti nedostaju mudre knjige proveri ovde.

A što se Hus(a)eina tiče verovatno si u pravu.

Pozdrav. --Erin 09:53, 12. jul 2006. (CEST)

Naslovi poruka

Dakle, jedna molba - kada pišeš nekome poruku, ako ne ideš preko „+“ na strani za razgovor, treba da stoji po dva znaka = sa svake strane, ne ni tri ni jedan, pošto onda postaju podnaslovi tj. softver počne da brljavi. Dakle, „==Naslov poruke==“. Hvala i izvini na gunđanju (izgubim se kad naletim na podnaslove na razgovoru ;-)). --Brane Jovanović <~> 13:16, 16. jul 2006. (CEST)

---

Nisam znala za onaj sajt. Super. Hvala. --Erin 18:17, 16. jul 2006. (CEST)

Pravopis

Zdeliću, počeo sam sa sređivanjem članka sa pravopisnim pravilima Osnove srpskog pravopisa. Molim vas, pogledajte ova pravila da ispravimo i dopunimo tamo gde treba. --Ford Prefekt 16:26, 17. jul 2006. (CEST)

Članci o Francuskim mjestima

O tome sam dosta ranije pisao, kada sam počinjao transkribovanje, prije par mjeseci. Dakle, ti problem posmatraš iz potpuno drugog ugla. Sad ću da ti pojasnim.

Sad potpuno zaboravi transkribovanje, opusti se i pročitaj ovo.

Svi ovi članci imaju samo jedan zadatak, povećanje naše statistike. U redu, misija je obavljena, statistika nam se duplo uvećala.

Zašto se išlo na povećavanje statistike?

Zato što "Veliki brat" i ostala manja braća prate rad na svim vikipedijama. Međutim sada se stvorio novi problem, a to je tipka Slučajna stranica, na koju Veliki brat i ostala manja braća, kada su u prolazu, često vole da klikaju. I vidi čuda, skoro svaki drugi slučajni članak je naslovljen francuskim jezikom. To je veoma povrijedilo Velikog brata, a mala braća su rekla:" Pih, pa i mi možemo na ovaj način da postanemo veliki".

Tako da u našoj želji da postanemo što veći, u očima Velikog brata smo ispali kao grupica sitnih prevaranata, koji na jadan način pokušavaju da od vode naprave benzin.

Dakle posao je odrađen polovično, prvi korak je napravljen, tike tike tačke, nema više vračke. Sada je samo trebalo naći budale, kao što smo mi, koji će sve te članke zamaskirati od očiju Velikog brata, a to je veliki posao.

Proces maskiranja:

Prvo i osnovno je ćirilični naslov članka (tačan ili netačan, svejedno, Veliki brat ne zna srpski)

drugo, prva riječ članka treba da bude ćirilični naziv mjesta, kao i naslov tabele

treće, ukloniti šablone po završenoj transkribaciji

Dakle ovaj proces u suštini nebi bio toliko težak, kada bi onaj koji je ovo sve i pokrenuo, htio da odvoji malo vremena, pa nauči svoga bota kako se čita francuski. No, šta je, tu je, kako od Velikog brata saznajemo, na sastancima je dogovoreno da se transkribovanje koje sprovodimo dopusti i ne ometa. U fazonu, dobro je dok postoje takve budale, koje rade taj posao.

Ono šta je veoma važno kod transkribovanja je sljedeće:

ORGINALNI FRANCUSKI NAZIVI. Dakle preusmjerenje sa orginala na ćirilično naslovljen članak.

Dakle, niko, ali baš niko, nikada, ali baš nikada, neće tražiti neko francusko mjesto unoseći ćirilicu u pretragu.

Eh, tek sad u drugi plan dolazi u pitanje tačnost transkribovanja. Dali je nešto dobro transkribovano ili nije, to nema tolike veze. Svakako srpskim pismom ne možeš tačno pisati francuske glasove, jer da možeš, onda bi i francuzi koristili našu ćirilicu, a ne one svoje kvake i zajebancije. Ja koristim program koji čita francuski, a to šta on izgovori, pokušavam napisati ćirilicom kako najbolje znam. Imao sam u maju ove godine cimera Francuza, pa sam i njega ponekad pitao kako se šta izgovara, ali sam ubrzo skontao da moj program ništa lošije ne govori francuski od njega :)

Sve to u suštini nije bitno. Pouka koju mi moramo izvući iz čitave ove sage jeste da što je prije moguće završimo posao sa ovim francuskim člancima koji nikome ništa ne znače (osim brojaču stranica) i koje niko nikada neće čitati. Zapamti to, niko i nikad. --Бановић ♪ ^pjevaj♫♪ 16:18, 20. jul 2006. (CEST)

Osvrnuću se još jednom na tvoje pismo, jer vidim da u ovom slučaju transkripciju ponovo stavljaš u prvi plan, a ona tu nikako ne može biti.

Francuska mjesta je generisao bot, razmišljalo se, dali da ih brišemo ili da ih zamaskiramo. Odlučeno je da fr. mjesta ostanu jer bi se brisanjem vikipedija smanjila. Međutim nikom nije bilo ni na kraj pameti da poduzme nešto oko transkripcije, iako bi to trebao da bude jedan od naših prioriteta. Pa i ta transkripciona pravila, Sunce mu poljubim, nisu viša matematika da se ne mogu naučiti.

Trebamo biti realni kod ovog problema, ako nastavimo sa laganim (profesionalnim) prevođenjem, trebaće nam oko tri godine. Ako nastavim raditi tempom kojim sam počeo, mogao bih sam da prevedem za 5-6 mjeseci. Računam da sam do sad odradio oko 2000, što je otprilike šestina svih fr. mjesta.

O apsolutnoj tačnosti transkripcije ne možemo govoriti, jer takva tačnost ne postoji. Zbog toga stalno potenciram na tome, da se ni po koju cijenu ne diraju preusmjerenja sa orginalnih francuskih naziva, kao i orginalan naziv u samom članku.

Ako želimo bilo šta da napravimo, trebali bi prestati jedni drugima da nabijamo greške u lice, i da što prije zamaskiramo ovu sramotu naše vikipedije, inače će neko stvarno pomisliti da su "ludi Srbi" napisali 35000 članaka. --Бановић ♪ ^pjevaj♫♪ 13:50, 22. jul 2006. (CEST)

Onda dobro, ja se neću petljati u tvoj rad, jer, koliko sam razumeo, tačnost i kvalitet transkripcije nije na prvom mestu, već kvantitet. Odnosno, da se možemo okolo hvaliti (kome?) da imamo 35 000 ili više članaka. Predlažem da taj bot programiramo (ili šta već) da generiše sva sela i gradove u svetu, pa da počnemo da ih prevodimo na brzinu i kako ko zna i ume, da svi saradnici napuste pisanje "ozbiljnih" članaka i posvete se transkripciji tih naziva (naročito sa svahilija, urdua ili mnogobrojnih afričkih jezika), pa da na kraju sledeće godine s ponosom istaknemo da Vikipedija ludih Srba ima tri miliona i sto pedeset hiljada članaka. I da oni na engleskoj Vikici puknu od muke. Ako si uočio ironiju u gornjim redovima dobro si primetio, ali, naravno, ona nije upućena tebi (jer si ti, kao uostalom i ja, samo "vojnik"), već odgovornima koji na ovakav način prave od Vikipedije sprdnju i daju povoda "dobronamernima" da se zavitlavaju sa "ludim Srbima".

Pozdrav.

--delija 14:18, 22. jul 2006. (CEST)

de gustibus

non est disputandum, pa tako nema smisla ni raspravljati o licnim osobinama. Mislim da cinjenica da si nasao za shodno da mi u preko jednog pasusa odgovoris na moj kratak glas protiv potvrdjuje moju tezu o teatralnosti. Ja nisam ulozio veto i da sam bio na Filipovom mestu posle onakvog rezultata glasanja bih ti dao prava bez daljeg. Istina je da ponekad nastupam autoritarno i da mi ljudi koji mi na to skrecu paznju cine najbolju uslugu. Medjutim, Vikipedija je jedan sistem sa zaista minimalnim pravilima - gotovo anarhija. Nasa pravila su takva da bi svako dete moglo da ih usvoji. Kada ih ljudi bezocno krse bez ikakvog obzira - kada se ponasaju kao da je ovo njihovo privatno dvoriste, kradu sleva i zdesna materijale - ne mora svako da se razume u autorska prava ali svako mora da zna da "ko krade taj ide u zatvor" -, pisu pristrasne clanke, zagadjuju strane za razgovor dokazujuci da nije bilo Srebrenice ili da su Makedonci dosli iz Persije i slicno - vrlo je lako planuti. Ali mislim da korisnici koji odbijam takvim nastupom dugorocno nisu od koristi. Mozda je i ovo jako autoritarno, ali mislim da samo zapisuje jednostavnu istinu. --Dzordzm 17:24, 20. jul 2006. (CEST)

Vren

He, he, super! A ako nekome baš toliko smeta nek ga prepravi :)) Pozdravi, odoh sutra malo da se odmaram, nadam se da neću mnogo propustiti :)) --Kale 17:52, 23. jul 2006. (CEST)

Fudbal

Ne, nisu samo moje izmene :) Znam da sam načinio par previda poput Paola Rosija i Edgara Davidsa. Za starije igrače nisam siguran kako se izgovaraju (tj. kako je odomaćeno), ali nikad na TVu nisam čuo Maniče već samo maniš. Takođe ne znam da li ide Gžegoš Lato umesto Gregor, tj kako su kod nas odomaćena poljska imena. Sve najbolje.BokicaK 18:02, 23. jul 2006. (CEST)

Srpska prezimena

Zapravo, članak u stvari nije moj, ja sam ga samo slučajno vidio, pa sam počeo da ubacujem neka prezimena kojih nije imalo (uglavnom se radi o zlatiborskim porodicama). I na Zlatiboru postoji porodica Delić, tako da bih i to prezime sigurno dodao da sam stigao, ali ja sam krenuo od kraja, od Š, ali sam negdje već kod U morao da prekinem... :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:50, 24. jul 2006. (CEST)

---

Ako pogledaš tekst na stranici korisnika Inoslava, videćeš da si pogodio, mislim da je to baš on. pozdrav 213.202.112.120

Laojla

Hehe, izvini, nije mi bila namera da te isprepadam, nego čisto da naglasim ovima koji prate istoriju brisanja i skorašnje izmene jedno od viki pravila :). --SašaStefanović • 18:00, 30. jul 2006. (CEST)

Transkripcije španskih prezimena i imena

Što se tiče slikara es:Francisco de Goya, pravilno je Francisko/Fransisko de Goja, pošto je to de dio mnogih prezimena u Španiji. Isto kao što je Leonardo da Vinči i ne Leonardo Vinči u Italiji, itd... E sad, kod transkripcije imena, hmmm, na španskom se približno izgovara Fransisko, pa ako idemo po toj logici onda uvijek mora da bude Fransisko, pa tako i Fransisko Franko i ne Francisko Franko kako je već transkribovano. Ja, prije nego što sam došao u Španiju sam uvijek govorio Barcelona, i prošlo je neko vrijeme dok se nisam navikao da kažem Barselona, kako je približan izvorni izgovor imena tog grada na španskom jeziku. --Славен Косановић {razgovor} 23:09, 31. jul 2006. (CEST)

Isti je slučaj sa prezimenom Gonzales. Tek ovdje u Španiji sam počeo da govorim Gonsales. Eva Gonzales/Gonsales je francuska slikarka, čiji je otac španskog porijekla (primio francusko državljanstvo), dakle Gonzales/Gonsales i ne radi se o dva različita prezimena. --Славен Косановић {razgovor} 23:09, 31. jul 2006. (CEST)

Da skratim, kako kod da odlučimo, odnosno kako kod da je pravilno po našem pravopisu, Gonzales/Gonsales, nikako Gonzalez, Francisko/Fransisko, tako mora da bude onda za sve slučajeve u kojima se spominje ovo ime i ovo prezime, pošto je to tipično špansko prezime. --Славен Косановић {razgovor} 23:09, 31. jul 2006. (CEST)

Zašto kažem približan izgovor? Zato što se glas "z" na španskom ne izgovara tačno kao naše "s". Ne znam sada tačno kako bi ti ilustrovao na nekom primjeru, pošto mi trenutno ne pada na pamet nijedan, ali uglavnom prilikom izgovora tog glasa jezik se ispruži i približi uz gornje nepce i onda pokušaš da izgovoriš naš glas "s". Otprilike tako... :) --Славен Косановић {razgovor} 23:09, 31. jul 2006. (CEST)

Uobičajeno i pravilno

Ja sam siguran da u enciklopediji treba da preovladava pravilno i ne uobičajeno. Tako u bilo kojoj enciklopediji na španskom jeziku, ćeš naći samo pravilno napisane izraze, imena i pojmove. Kako se priča na "ulici", to je stvar "ulice" ili "žargona" i ne bilo koje enciklopedije ili riječnika. Ne važi, ja mislim, trebalo bi, itd... U Španiji imaš stotine žargona i narječja, ali je Španska Akademija, ta koja propisuje pravila gramatike i pravopisa za enciklopedije, riječnike, literaturu, itd..., i nije ih briga šta je uobičajeno, naravno ako neko želi da bude pismen... Ako u našim knjigama i literaturi, piše Fransisko Goja, onda je to mjerilo, pošto pretpostavljam da knjige i literaturu pregledaju "lingvisti", "filolozi", prije nego stignu u knjižare... U suprotnom, radi se o Fransisku de Goji. Imamo i slučaj sa španskim/katalonskim slikarem, vajarem i keramičarem, Joan Miró, koji je kod nas postao poznat kao Huan Miro, pošto je njegovo ime pošpančeno sa Đoan u Huan (epoha kad je katalonski bio zabranjen jezik, ne tako davno do 1975. godine), ali prezime nije (Miró je isključivo katalonsko prezime i ne postoji španska verzija tog prezimena), tako da smo ime transkribovali sa španskog a prezime sa katalonskog..., :) te je kod nas još uvijek Huan, dok su mnogi u svijetu počeli odavno da izgovaraju njegovo ime kao Đoan... --Славен Косановић {razgovor} 02:21, 1. avgust 2006. (CEST)

Riječ je o istom prezimenu, pošto je González, katalonska verzija prezimena Gonzáles, odnosno na katalonskom jeziku se piše González..., ukratko, ne radi se o dva različita prezimena. Inače izvorno ime mu je Đoan kao i Đoanu Mirou, ali je ostao poznat kao Hulio... Gledao sam njegove skulpture na retrospektivnoj izložbi u Valensiji, prije par godina... Julio González je španski/katalonski slikar i vajar, a Jorge Gonzáles Camarena, meksički slikar - socijalni realista... Eva Gonzáles je francuska umjetnica, otac joj je bio porijeklom Španac, a majka Belgijanka, itd... --Славен Косановић {razgovor} 02:21, 1. avgust 2006. (CEST)

Transkripcija

Delijo, svaka čast na poznavanju detalja srpske transkripcije.

Ako potražiš na guglu „Ostrvo Usedom“ (mada ovo nije nikakav dokaz o pravilnoj upotrebi) dobićeš rezultate sa Srbija tursa i Ilustrovane politike. Za Uzedom, jedan rezultat iz 'Vremena'.

A propo toga, od 100 novinara koji jednom budu pomenuli ovaj termin, verovatno će 95% napisati uSedom, naročito ako ne poznaju nemački jezik.

Malo je neobično da tako raznoliki jezici kao ruski, engleski, francuski svi ne menjaju s u z, a da se to radi u srpskom. Verovatno si čuo i za princip da je minimalna intervencija najbolja intervencija (zato ide duga-dugi, a ne duga-duzi). Izgledalo bi čak da Srbi i Poljaci koriste neki svoj specifičan koren za ovaj toponim (u poljskom slučaju je to tačno), za razliku od sviju ostalih.

Eto mojih skromnih argumenata, koji se kao talasi razbijaju o hridi lingvističke norme kojoj si ti privržen.

Živ bio, veliki porast'o. Srdačan pozdrav. --Jakša 09:19, 1. avgust 2006. (CEST)

Ne mogu da osporim većinu tvojih argumenata, osim da primetim 'nepismeni' novinari u krajnjoj liniji kreiraju jezičke običaje, a lingvisti na posletku aminuju ono što uđe u upotrebu.

Usput, čestitam na 187 evra, koje je zaradio svaki stanovnik Srbije prodajom Mobija. --Jakša 10:44, 1. avgust 2006. (CEST)

Nema problema, samo udri po onome što misliš da ne valja. Očigledno imaš konzistentne informacije o transkripciji. Za Šena-Šejna sam se baš mučio da nađem pravi izgovor. Mesto je trivijalno, ali je i ime vrste vina. Englezi kažu ovo: Chenas (Shay-na) A commune in Beaujolais

Pozdrav Banjoj Luci, --Jakša 16:50, 1. avgust 2006. (CEST)

Pitanje

Da li ti smetaju izmene korisnika sa inicijalima RD od 1. avgusta na spisku slikara? --Jakša 08:30, 2. avgust 2006. (CEST)

Evo ti stare verzije na: Stari spisak slikara

To ti je kao novi, "paralelni" članak. Možeš da kopiraš delove sa njega u "original", ali ne bi bilo fer da njime totalno prebrišeš sve u članku Spisak slikara (jer je bilo korisnih izmena posle intervencija RD). Ili dodaj sve na kraj članka, pa onda neka se polako eliminišu duplikati (ovo mi deluje mukotrpno). Pretpostavljam da znaš kopi-pejst mehanizam iz "uredi" jednog članka u drugi.

Možda si primetio da je spisak već ogroman. Da li su potrebni komentari o poreklu i aktivnostima (slikar, fotograf, grafičar...) u samom spisku? --Jakša 09:36, 2. avgust 2006. (CEST)

Spisak slikara

Jakša, imaš pravo što se tiče komentara o poreklu i aktivnostima (slikar, fotograf, grafičar itd.) mislim da to nije potrebno upisivati, dovoljno je ime prezime i godina, sve ostalo može da se vidi u biografiji tog umetnika (ako postoji). --Rade Dimitrijevic 18:27, 2. avgust 2006. (CEST)

stari spisak

gotovo --filip ツ 13:23, 2. avgust 2006. (CEST)

Spisak slikara

Delija, pošto na engleskoj viki stavljaju "s." ja sam mislio da je bolje da na srpskoj stavimo "oko" (pošto prevodimo to sve na srpski) ili samo "o." kako ti kažeš meni je sve jedno, jednostavno trebali bi da se dogovorimo pa da to već jednom sredimo. I one zapete na kraju prezimena mislim da netrebaju, ne znam šta ti misliš ili ostali? Po mom mišljenju lepše izgleda bez zapete, mislio sam ovako: Mikelanđelo Buonaroti (1475-1576]), italijan pa tako dalje, i bez zvezdica ispred (*). Opet po dogovoru. Zato sam i napisao da sam nešto pokušao i zamolio sve ostale ko ima želju da se udruži pa da sredimo taj "spisak slikara" po azbučnom redu naravno, jer stvarno ima mnogo posla. Što se tiče tvoga rada od 1. avgusta, moguće je da sam u međuvremenu napravio izmene, ali ne namerno već zato što sam taj stari spisak kopirao u svoj kompjuter, pre nego što si ti napravio te izmene, i onda sam taj moj prerađeni spisak ponovo vratio tako da te tvoje izmene nisu obuhvaćene, zato ti se izvinjavam, a i nisam imao nameru da obezvredim tvoj rad i trud. Drugo, takođe mislim da ne treba da se upisuju imena slikara za koje se neznaju tačni podaci kao godina rođenja i poreklo, mislim na državu. A taj nered treba da se još sredi i zato su ispali ti nesporazumi, e sada je pitanje, da li je tako dobro što sam započeo ili nije, ako nije onda da ne radimo dalje nego da vratimo u prvobitno stanje.

Pozdrav --Rade Dimitrijevic 17:40, 2. avgust 2006. (CEST)

O našem prijatelju Rohiru

Priznajem, nism dosledan (potpuno). Ali upravo smo time potvrdili ono što sam pominjao, a i ti kad kažeš da "balansiraš". Transkripcija je pitanje mere, ukusa, tradicije (i aktuelnih preporučenih pravila). S obzirom da je Rohir malo poznat, smatrao sam da je originalni(ji) oblik OK.

Interesantno je da jevrejska prezimena sa završetkom -štajn, u američkom engleskom postaju -stin. Evo, još malo da zabiberim.

Pozdrav --Jakša 20:25, 2. avgust 2006. (CEST)

Predlog

Delija, šta kažeš o ovom novom predlogu (spisak slikara) da li je dobar?

--Rade Dimitrijevic 12:36, 3. avgust 2006. (CEST)

Spisak slikara

To možemo sve kasnije da uradimo, bitno je da se sva imena uvedu po azbučnom redu pa tek onda mogu da se prave transkripcije. Ovo je samo jedan predlog za dalji rad, mislim da je mnogo je lakše slovo po slovo raditi nego čitav onaj stari spisak gde se lako može izgubiti pregled (kao npr. kod mene). Pozdrav --Rade Dimitrijevic 15:08, 3. avgust 2006. (CEST)

Zombki

Ja sam tako i trenskribovao u početku, ali onda su mi rekli da ne treba tako nego da ą i ę transkribujem sa a i e. A u početku sam transkribovao sa om i em (on, en). Hvala na savetu, ali ovim sam saznao da trebam da prepravim na stotine članaka što će mi oduzeti gomilu vremena. Ako imaš još nekih pravila vezanih za poljski molim te da mi kažeš pošto dosta radim na tim člancima. Npr da li ó transkribujemo kao u ili o, ś kao si ili s. Hvala ... --Jovanvb 15:53, 3. avgust 2006. (CEST)

Nisam ni mislio da su tvoja pravila. Znam da ti uvek koristiš pravopis. Nije problem samo u imenima članaka o gradovima (rekama, selima, planinama...) već i u njihovom sadržaju. Ja sam mnoge geografske lokacije transkribovao i unutar članaka, a da nisam pravio posebne članke o njima.

A za Zombki mislim da ne treba menjati jer u originalu zvuči tako (poljaci nemaju glasovnu promenu po kojoj b prelazi u p, tako da kažu npr serbska ... a ne serpska). U svakom slučaju napraviću i preusmerenje --Jovanvb 08:27, 4. avgust 2006. (CEST)

P.S. Spisak gradova se nalazi na Spisak gradova u Poljskoj, ali je bolje da se koristi Kategorija:Gradovi u Poljskoj --Jovanvb 09:06, 4. avgust 2006. (CEST)

Ma znam, nisam ni hteo da se pravdam, ali sad je učinjeno treba da probamo da ispravimo. Bilo bi dobro da prvo pročitam ta pravila da ne zabrljam još nešto. Takođe ako imaš skener bolje je da odskeniraš tj. bolje je da prekucaš, ali ovako je i mnogo lakše i mnogo brže za tebe. A sliku da pošalješ na moju elektronsku poštu (jovanvb@gmail.com). --Jovanvb 11:04, 4. avgust 2006. (CEST)

Ok nemoj da se ljutiš. Nikad nisam rekao da sam stručnjak za transkripciju pošto znam poljski. Da sam na početku mog rada na viki imao nekoga kao ti da me posavetuje bio bih veoma srećan, ali sada je već napravljena greška i moramo se truditi da je ispravimo. Kad odskeniraš/prekucaš taj deo onda ću krenuti da ispravljam. Moje poznavanje pravopisa i gramatike je veoma slabo i krivo mi je zbog toga, trudim se da ga popravim. Vikipediji je potrebno više ljudi kao ti koji su dobro lingvistički potkovani, ali nažalost ih nemamo. Znači ja ću tvoje savete prihvatiti kao što vidiš ništa nisam menjao od tvojih ispravki. --Jovanvb 12:19, 4. avgust 2006. (CEST)

P.S. Da li si video Razgovor:Alvernija, ako jesi zamolio bih te da prokomentarišeš pošto ovo stvarno ne zvučiu baš pravilno. Predpostavljam da u tom pravopisu piše da se ni sa poljskog transkribuje kao nj --Jovanvb 12:21, 4. avgust 2006. (CEST)

Pretpostavljam da te je moj smrtno ozbiljni ton prošlog javljanja naterao na pomisao da se ja nešto ljutim. Samo opušteno. Nemam se ja što ljutiti. Radi se o prijateljskoj razmeni mišljenja i pokušaju da se zajedničkim naporima nađe rešenje. Nekad popusti jedna strana, nekad druga, nekad se nađe kompromis i tako Vikipedija napreduje.

I napomena: kod transkripcije ne treba govoriti o "pravljenju grešaka" i "brljanju". Ti niti si brljao niti si pravio greške. Tu se naprosto radi o različitim pristupima jednom te istom problemu. Pa imaš "izgovorni" pristup (već sam ti pisao o tome), pa pristup "adaptirane transkripcije" (dakle, po Pravopisu), pa neku sredinu (u ovom slučaju, najgore rešenje) . . . Na tvoj pristup nemam nikakvog prigovora, jer se, prirodno zasniva na tvom dobrom poznavanju poljskog, ali sam već objašnjavao da je to u suprotnosti (ali ne i netačno) sa usvojenim pravopisnim pravilima (koja ti nisi, iz ovog ili onog razloga, poznavao tako dobro kao recimo ja (da budem malo neskroman).

Dakle, samo opušteno i bez grča. Sve će to doći na svoje mesto.

Komentar za Alverniju/Alvernju sam zapravo dao u prošlom odgovoru. MOžda da, kao kompromis, samo napravimo preusmerenje (sa Alvernije na Alvernju ili obratno, svejedno).

Pozdrav. I samo napred. Da parafraziram Broja Jedan: Dragi Jovane, ja sam suviše star za te stvari, ali . . . ".

--delija 13:18, 4. avgust 2006. (CEST)

Ok primljeno k' znanju. A alvernja/alvernija preusmerenje već postoji, ono nastaje samim premeštanjem članka. --Jovanvb 13:30, 4. avgust 2006. (CEST)

spisak slikara

Delijo, ja nemogu više, za danas je dosta ako možeš nastavi dalje. Bojim se da ne napravim ponovo greške. Pozdrav i puno sreće u daljem radu (ako si još tu) --Rade Dimitrijevic 16:39, 3. avgust 2006. (CEST)

Slike

Kad prepravljaš gramatičke ili neke druge greške, slike ostavi u originalu, jer se slika tako zove, tako da ne vredi da je menjaš. Znači slika može 100 % da bude gramatički netačna ali treba da ostane pod tim imenom jer u suprotnom na stranici dobiješ pokvareni link. A ime slike i nije tako bitno jer se vidi samo opis --Jovanvb 09:16, 4. avgust 2006. (CEST)

Svađe i konflikti..

Hvala za statistiku, i ja sam primetio da mnogo trošimo vreme, ali se na kraju ipak ispostavilo da je rezultat povoljan, te sada svi možemo da nastavimo sa konstruktivnim radom. Nakon povoljnog ishoda rasprave, mislim da će ti biti drago da čuješ da sam napisao 10 novih članaka, a napravio izmene u još više njih. Situacija jeste bila kritična, ali mislim da će se sad konačno sve vratiti u normalu. Hvala ti još jednom za izražavanje zabrinutosti, ali budi siguran da ćemo se sada svi više koncentrisati na članke, nego na teranje inata. Sve najbolje, prijatelju, :)

-- Boris  Malagurski   ^bre! 08:58, 5. avgust 2006. (CEST)

Hmm

Hvala, ali ipak moram da priznam da sam pogriješio što sam dozvolio da budem isprovociran i da svima vama koji ste stvarno ovdje radi projekta slobodne enciklopedije, pokažem na neki način negativnu stranu, koja nikada ne bi trebala da dođe do izražaja kod nijednog saradnika projekta. Tebi se posebno izvinjavam zbog toga, jer sam siguran da bi ti danas i juče uradio puno toga za projekat da nije bilo ovog sramnog cirkusa u kojem smo učestvovali više nas. Pozdrav sa Sredozemne obale, konkretnije Barselone. --Славен Косановић {razgovor} 19:27, 5. avgust 2006. (CEST)

Svakako...

biće mi drago da se sretnemo i popijemo koju :) kada budeš dolazio u Barselonu. Možeš mi se javiti na mejl preko Vikipedije. Ovaj meni lijevo gdje piše ”Pošalji e-poštu ovom korisniku”. Svako dobro. --Славен Косановић {razgovor} 12:29, 6. avgust 2006. (CEST)

Inoslav Bešker

Nekim slučajem sam baš taj Inoslav Bešker. Nisam više dopisnik Vjesnika, nego Jutarnjeg lista (od aprila 2000), i to je sva razlika. Javni sam lik, pa ne verujem da bi bilo umesno da se krijem iza pseudonima. Odgovaram svojim potpisom za ono o čemu pišem.

--Inoslav Bešker 18:50, 7. avgust 2006. (CEST)

Francuske reči

Hvala :) --Göran Smith 11:36, 8. avgust 2006. (CEST)

Votka

U redu, slažem se da sam pretjerao u vraćanju nekih stvari; u principu meni se zaista svidjelo kako si sredio taj dokument. Za nekoliko stvari mislim da su i dalje diskutabilne, međutim. Prvo, što se tiče imena "Sankt Peterburg", naravno da je "Sent" uzeto iz engleskog i trebalo je da se promijeni. Peterburg je takođe ispravno, a ne Petersburg (premda meni, bem li ga, i dalje tako bolje zvuči), ali takođe je ispravno i Petrograd što se meni najviše sviđa i mislim da se kod nas u književnom jeziku tako i koristi.Darko Maksimović 17:13, 8. avgust 2006. (CEST)

Što se tiče riječi "postotak" i "opseg", koji god autori da govore to što navodiš - sigurno griješe. Prvo, ukoliko se upotreba neke riječi smanji na izvijesnom prostoru (Srbije, vjerovatno) to ne znači da je to izašlo iz srpskog govornog jezika. "Opseg" se koristi u Bosni i Hercegovini uveliko, među srpskim stanovništvom (a i ostalim, ali nećemo u politiku, da li oni govore srpski ili ne), i siguran sam da se nalazi u nekom riječniku srpskog jezika. Što se tiče naučnog aspekta, ako bismo išli "Govorimo engleski" (što bi bilo apsurdno jer oni neće ići sebi na uštrb) izbacili bi sve riječi francuskog porijekla (za koje neki tvrde da ih ima čak 60% u engleskom), latinskog, njemačkog, i svih mogućih ostalih jezika. Zar ima veze što je riječ stranog porijekla, i ako jeste? Dalje, primjećujem izvijesnu politiku "tako govore Hrvati, zato mi nećemo.". Po meni tu nema logike. To što i Hrvati (makar i pretežno) koriste neku srpsku riječ, ne znači da mi treba da je izbacujemo iz svog riječnika. "Postotak" je daleko "srpskija" riječ od riječi "procenat", što je jasno svakome već na prvi pogled (latinski "centum", srpski "sto"). "Raspon" bi se moglo iskoristiti na umjesto "opseg", ali ne i "obim" (koji predstavlja osobinu nekog objekta, dok "opseg" odnosno "raspon" označavaju potskup nekog prostora). Ja iskreno ne vjerujem da je riječ nesrpskog porijekla, možda na taj način vrjeđajući dotičnog autora, ali danas svako može da napiše knjigu i u njoj se bavi pretpostavkama. Tako, na primjer, ja to svoje mišljenje baziram na dvije stvari:

1. "Opseg" ima osnovicu u riječi "opsegnuti". opsegnuti ima osnovicu u "segnuti", na koju je dodat prefiks "ob". Ovo je sasvim uobičajeno u srpskom jeziku. Naime "ob" se koristi kod npr. riječi "obići", "obilaziti" itd., dok se riječ "segnuti" takođe koristi u riječima poput "dosegnuti", "posegnuti" idr.

2. "Opseg" je jako uklopljeno u srpski jezik, tako da ne vjerujem da je stranog porijekla. Na primjer, "opsežan" (nalaz).Darko Maksimović 17:13, 8. avgust 2006. (CEST)

Što se tiče medicinskih svojstava, to može biti nejasno. Ja sam tu mislio nešto poput "svojstva koja su bitna u medicini". Dakle, ubacuju se razni aditivi da bi se uvećala svojstva bitna u medicini, tj. da bi time piće imalo veću ljekovitu moć. Mislio sam da je to jasno, ali ako će drugačije zvučati jasnije, tim bolje. Ja sam samo želio reći da mi ne zvuči dobro "radi ... razloga". To mi je nekako zvučalo poput "dodavati dodatke" ili nešto slično.Darko Maksimović 17:13, 8. avgust 2006. (CEST)

Naravno, ja se slažem da se ne može bazirati tvrdnja o ispravnosti neke riječi na osnovu toga što se "u nečijem kraju" tako priča. Međutim, ti porediš neispravnu upotrebu neke riječi ("pomaketi" (slučajno se i u Semberiji tako govori, gdje moji žive)) i postojanje posebne, nezavisne riječi (npr. opseg).

Nisi mi odgovorio na moje prvo obrazloženje postojanja riječi opseg. Opsegnuti ili "obuhvatiti" je prirodna srpska riječ i opseg je neka vrsta glagolske imenice iz nje nastale. Dao sam ti i primjere srodnih riječi (dosegnuti, posegnuti, opsegnuti). To nikako ne može biti riječ češkog porijekla nego se jasno vidi da je originalna srpska riječ, te sam zato i tvrdio da dotični autori nisu u pravu. Takođe se ne slažem da se treba slijepo povoditi izjavama bilo kojeg autora bilo koje knjige, makar oni bili i profesori na univerzitetima; to iz prostog razloga što njihove izjava danas znaju biti politički motivisane, a dijelom i zbog toga što čak i oni, naravno, znaju ne biti u pravu. Uostalom, da budem iskren, što više spominjem i raspravljam upotrebu dotične riječi, sve mi to više djeluje apsurdno i nepotrebno, jer je to riječ koju ćeš sresti na milion mjesta u srpskom jeziku. Makar ona bila i stranog porijekla (u šta ja, kako rekoh, ne vjerujem), to su i veliki postotak riječi srpskog jezika turskog porijekla, danas dobar postotak engleskog i latinskog porijekla, pa bogami dobar postotak njemačkog i tako dalje. "Pričajmo srpski" izbacivanjem tuđica je besmislica većeg obima koju sam sreo u zadnje vrijeme (bez uvrede za spomenutog autora) Darko Maksimović 23:51, 8. avgust 2006. (CEST)

Šabloni

Samo dodaješ/brišeš tekst {{ИМЕ_ШАБЛОНА}} (dakle, sa sve {{ i }}), to je sve od kursa ;-). Pozdrav i sretan rad. --Brane Jovanović <~> 08:29, 9. avgust 2006. (CEST)

A da se svučem do gola?

Jadan ti sam i čemeran: moram dokazivati da sam ja - baš ja. Saradnik sam i na italijanskoj Vikipediji, gde pišem italijanski. Treba li da ceptim da će neko da me optuži (obvine, prokaže) kao "tolomaša", dalmatinskog separatistu, šta mu ga ja znam? Nekako mi dođe logično da na sajtu gde se piše engleski - i ja pišem engleski, onoliko korektno koliko umem. Ne vidim razloga da po istoj logici na sajtu gde se piše srpski - i ja ne pišem standardnim srpskim jezikom, onoliko korektno koliko umem.

Ako sam nekada za "Komunist" (izdavačko preduzeće) bio sposoban da lektorišem tekstove na sve četiri tadašnje varijante - zašto sada ne bih mogao na njima i da pišem, samo zato što ih ne zovemo više varijantama, nego standardima ili standardnim jezicima? Uostalom, i tada sam radije koristio termin "beogradski standard" ili "zagrebački standard" nego "istočna", odnosno "zapadna varijanta".

Osim svega, ipak sam doktorirao komparativnu slavistiku, ipak sam na nekim univerzitetima predavao južnoslovenske književnosti... Ta valjda je logično da se dobro služim jezikom čiju literaturu predajem.

Svrha je i novinara i nastavnika da informiše. Da prenosi znanje, a poglavito u njegovu rudimentarnom obliku: da objavljuje podatke.

I sam se služim Vikipedijom, pa mi se čini sasvim prirodnim da u njoj ispravim netačne podatke ili da dodam neke kojima sam se već bavio.

Pazim da ne diram u tuđa ubeđenja, nego da se bavim samo činjenicama (onoliko koliko znam i umem).

Šta je tu čudno, pobogu?

Nisam marva da me zatvaraju u obor, makar na njemu bila i nacionalna zastava. Ako Vam je do dodatne provere, telefonirajte mi na +39.335.395537.

Šta još treba - da se skinem do gola?

Dobro da nisam Hristos - možda biste mi i prst gurali... :)))

Ajd'u zdravlju.

--Inoslav Bešker 23:53, 9. avgust 2006. (CEST)

---

Izvinjavam se. Stvarno nisam imao loše namere. Meni je izuzetno drago da je jedan novinar (kojeg, usput rečeno, izuzetno cenim, pošto sam ranije sa zadovoljstvom čitao njegove tekstove) kalibra Inoslava Beškera saradnik na Vikipediji. Još jednom se izvinjavam u svoje ime, a i u ime ostalih saradnika na srpskoj Vikipediji koji, moguće, smatraju da su moja (sad se ispostavlja) neumesna i indiskretna pitanja nanela štetu i ugledu srpske Vikipedije i vašem ličnom ugledu.

Pozdrav i svako dobro.

--delija 00:25, 10. avgust 2006. (CEST)

Petrograd

Petrograd je naziv korišten u Rusiji samo 1914-1924. Zbog izbijanja prvoga svetskog rata Rusija je odbacila prethodni nemački oblik (u isto vreme je u Engleskoj porodica Battenberg prevela svoje prezime u: Mountbatten, a striktna vladarska loza uzela je prezime po dvorcu: Windsor, samo da se distanciraju od Nemaca). Od 1924 bio je Leningrad (č. Ljenjnigrád - nikada mi neće biti jasno zašto je u srski transkribovano kao: Lenjingrad), a onda je vraćeno ime koje je dao Petar Veliki. Mislim da je korektno grad zvati kako ga zovu u njegovoj zemlji. Kolokvijalno, dakle, može i: Piter.

--Inoslav Bešker 00:05, 10. avgust 2006. (CEST)

Nemojmo da mistifikujemo:)))) Niko nije ni na kakav način doveo u pitanje ugled ni Vikipedije ni nekoga od njenih saradnika. Nadam se da ja nisam nikoga uvredio mojim smislom za humor. Osim svega, ja sam tu novajlija (iako sam matori novinar, 39 godina argatovanja). Ajde da ne gubimo vreme i koncentraciju na trice, nego da pišemo svako svoje, i neka je sa srećom! A najlepše zahvaljujem na lepim rečima.

--Inoslav Bešker 00:38, 10. avgust 2006. (CEST)

Lalić

Za što bio je potrebno brisati članak Lalić? Hvala, Petar 193.87.112.157 13:22, 12. avgust 2006. (CEST)

Hvala ti za odgovor. Ja živam u Slovačke i ne pričam dobro na srpskom. Zato ne bio je članak dobro napisan. Opšina Lalić ima partnerstvo s opšinou Mošovce, kde ja živam i zato sam hočeo, da bi ekzistirovao i ovoй članak. Mogao bi si, molim, skorigirovati ovu rečenicu i možno dodati drugu :-) Hvala lepa ti, Petar 193.87.112.157 14:08, 12. avgust 2006. (CEST)

Dodao sam nove informacije u članak i izmenjao gramatiku. Je OK sad? Nemogu naći nikake sliki sela ili veće informaci :-( Hvala, Petar 193.87.112.157 19:08, 12. avgust 2006. (CEST)

Opet ja

Pozdrav Delija. Ako ti nije teško bilo bi zgodno da pogledaš malo tranksripcije naziva avio kompanija u članku Aerodrom Hitrou, ja sam radio po sluhu, živ sam se smorio, čisto da te upozorim, treba strpljenja :)) I vidi da arhiviraš ovu stranu za razgovor, golema je. --Kale 15:53, 13. avgust 2006. (CEST)

Merci beaucoup! --Kale 16:27, 13. avgust 2006. (CEST)

Pa ja sam se nekako nadao da ti to znaš pa da ćeš me podučiti da mogu i ja da uradim isto kad dođe vreme. Valjda treba samo da napraviš stranicu tipa Korisnik:Zdelic/Arhiva1, prekopiraš kod sadašnje strane za razgovor na tu novu, obrišeš staru i na tom mestu staviš (ili kreativno ili koristeći postojeći šablon) link na arhiviranu stranu. Ja nisam još probao ali mislim da ide tako. A uvek su tu i ovi iskusniji... :)) --Kale 16:39, 13. avgust 2006. (CEST)

Arhiva

Ako hoćeš da arhiviraš stranicu za razgovor mogu ja to da ti učinim --Jovanvb 17:39, 13. avgust 2006. (CEST)

Ok, onda samo mala pomoć. Na vrhu stranice za razgovor dodaj {{Архива2}}. Tamo ćeš dobiti brojeve. Iskopiraš deo razgovora koji ti ne treba i arhiviraš u broj jedan. Sledeći put u 2 ... --Jovanvb 18:22, 13. avgust 2006. (CEST)

Ako si još uvek raspoložen nabasao sam na ovo uputstvo. Hope it helps :)) Poz --Kale 01:37, 25. avgust 2006. (CEST)

Mada je ovo Jovanovo, up to dejt, i jednostavnije. Uzgred, ovo su sve moje suptilne molbe da arhiviraš stranu, pliz, bite, s'il t ple isl. isl. :))) --Kale 01:40, 25. avgust 2006. (CEST)

Paradajz

Što se mene tiče, paradajz je oduvek bio povrće. A lubenica voće. Nek priča ko šta hoće, nek menja ko kako hoće, ali ja sam učen ovako i to je to. Botaniku sa strane... --filip ツ 20:56, 14. avgust 2006. (CEST)

Niue

en:Niue, sr:Niue... Čini mi se da transkripcija na srpski nije dobra. Aj baci pogled u svoje knjige. --Miloš Rančić (razgovor) 03:48, 17. avgust 2006. (CEST)

Nijue !!!! Apsurd. Baci sve knjige u vatru, a pepeo oduvaj. Odakle pretpostavka da je ime originalno englesko. Skoro sigurno je polinežansko. --Jakša 05:15, 18. avgust 2006. (CEST)

Konkretan predlog je Niue (vidi sve druge jezike). Kad sam pomenuo bacanje knjiga u vatru, mislio sam upravo na taj pravopis koji nalaže ubacivanje fantomskog j.

Bu(j)enos A(j)ires, pretpostavljam. Urea (đubrivo) je onda ureja. Probaj da primeniš na Kilauea, Hawaii

--Jakša 09:35, 18. avgust 2006. (CEST)

---

Jakša, previđaš jednu stvar: To, kako ti kažeš "fantomsko j" po Pravopisu se ubaciju samo između dvoslova "ia", "ie" i "iu"! Znači, treba biti "ija" (Maria - Marija), "ije" (Charlier - Šarlije) i "iju" (Milius-Milijus, Niue - Nijue)! Ne znam kojim se ti knjigama koristiš, ali ako u njima stoje tvoji gornji primeri, onda one zaslužuju ritualno spaljivanje! Ti primeri su potpun promašaj! Koliko mogu razumeti, ti ovaj naš aktuelni Pravopis srpskog jezika nemaš. Ne bi bilo loše da ga nabaviš.

Pozdrav.

--delija 09:46, 18. avgust 2006. (CEST)

ius (pravo, latinski), čita se jus, pa se tako prenosi i u pravničke fraze. Po tom pravopisu bi trabalo biti ijus. --Jakša 10:28, 18. avgust 2006. (CEST)

Glasanje

Možda bi hteo da glasaš ovde. --Boris

Hej, ipak preteruješ sa svojim "eureka" momentima, koji su posledica tih pravopisnih priručnika.

Bermingem NE POSTOJI, NIKAD NIJE POSTOJAO I NIKAD NEĆE POSTOJATI u srpskom jeziku.

Ako već menjaš Dizeldorf u Diseldorf, što onda ne odeš pa ne preimenuješ članak o gradu u Dizeldorf ili ne napraviš preusmerenje. Ovako, to nema smisla. Ni ja ne mislim da je z, ali ako postoji takav članak, onda sam se orijentisao prema tome.

Evo ti članka ako hoćeš da uradiš nešto korisno: Departmani Francuske. --Jakša 08:11, 19. avgust 2006. (CEST)

ajmo po tačkama (velika slova su zabranjena) 1 velika slova su korišćena zbog naglašavanja, a ne vikanja

2 bez komentara

3 "TI kažeš za Birmingem /Bermingem i to bez ikakvih dokaza. Ja imam dokaze." izvinjavam se, ali zdrav razum (potvrđen sa hiljadama rezultata na guglu), činjenica da nigde i nikad nisam čuo za bermingem su dokaz da to u srpskom ne može proći. to je kao da „dokazima“ pokušavaš da dokažeš da je prag u stvari praha, a rim roma. da je u pitanju neko dosad nepominjano mesto, pa u redu, ali ovaj grad je suviše poznat (u srbiji ionako svi znaju za birmingem iz kladionica). mislim i da je marsej za marselj vrlo sumnjivo i prenategnuto, ali sam ipak napisao marsej (zamisli: marsejeza).

4 slažem se

5 francuski departmani nisu fino sređeni. ako odeš niže, videćeš da ima neprevedenih imena. isto tako postoje prilične nedoslednosti: maritim je prevođeno kao primorski, a buš d ron ostavljeno tako.

6 mislim da si dobar što se tiče doprinosa, ali bi odavno trebalo rešiti akutne probleme tipa (5), a to niko ne radi. ako smatraš da si kvalifikovan za transliteraciju stranih imena, daj napravi klice ili neku listu, pa da to bude reper. ono što mi se ne sviđa je da neko piše članke, a neko samo tamo gleda da uskoči i promeni ključne reči. zbog toga samo pišem članke o onim odrednicama za koje ne bi trebalo da bude dileme.

7 veoma mi sumnjivo zvuči naznaka „ugledni naučnici“. neka bude tako. u nemačkoj su ugledni naučnici skoro predložili promenu pravopisa. niko to tamo ne primenjuje. čak ih ismevaju. lingvistika je veoma klizav teren.

sa najlepšim željama,

--Jakša 09:22, 19. avgust 2006. (CEST)

Buš di Ron, lako, Ušće Rone (ako ćemo da prevodimo).

Evo, napravio sam ti poslasticu: Spisak gradova u Austriji. Menjaj do mile volje (samo nemoj Beč u Vin). Da imamo takve članke za sve zemlje bilo bi manje nesporazuma.

Sasvim je u redu ako menjaš imena manje poznatih mesta, ali me uznemiri kad vidim promenu imena nekog poznatog i hiljadu puta pomenutog mesta. Progutao sam i Ščećin i Dizeldorf i Marsej. Videh i Bidgošč negde.

Problem je, recimo, što je Dizeldorf deo mnogih članaka i šablona i to nije lako menjati na Diseldorf, a može i da se ostavi kao mešavina sa preusmerenjem što mislim da nije najbolje rešenje. Zato je uvek bolje unapred utvrditi "etalon", a ne posle ispravljati. --Jakša 10:42, 19. avgust 2006. (CEST)

Original ima. Poslednja kolona. Još bolja poslastica za tebe: Spisak gradova u Francuskoj

Teškoća je u tome što sam zamenio kolonu region sa imenom u originalu, pa to treba prenositi. Ako imaš departman, imaš i region.

Baš sam sado-mazohista

--Jakša 11:43, 19. avgust 2006. (CEST)

Parafraziraću Kazablanku: Ovo je početak jednog velikog prijateljstva...

Elem, napravio sam i Francuski spisak, pa kad transkribuješ, ako te mrzi da kopiraš kolonu 1 u kolonu 3, ti dopiši u koloni 1 šta misliš da treba, a ja ću sređivati tabelu kad budem imao vremena.

Tačno si primetio stvari u austrijskom spisku. Ostavljam tebi na volju kako ćeš da prelomiš.

Srećno i pozdrav, --Jakša 12:06, 19. avgust 2006. (CEST)

Prebacio sam imena gradova u Francuskoj iz prve u treću kolonu do kraja. Ti si bio preveo do 100. Neke sam i preveo, gde sam čuo za srpsku varijantu. Na stranici Razgovor sam dao komentar za par tvojih prevoda. Možeš da ih prihvatiš ili ne.

Pozdrav, --Jakša 04:49, 20. avgust 2006. (CEST)

Ti voliš izazove? Spisak gradova u SAD Svaka čast za Francusku. Pozdrav, --Jakša 08:39, 22. avgust 2006. (CEST)

Transkripcija

Ono sam napisao kao korisnik, a ne "birokrata" i izrazio svoje mišljenje i moje viđenje stvari. Ko utvrđuje šta je ustaljeno? Narod i puno godina postojanja određenog oblika. Pravopips nije iznad ostalih, ali ni ostali nisu iznad njega. Svi su u istoj ravni i ne mogu se geografija i istorija povlačiti pred pravopisom (ni obratno). A, pošto diskutujemo o istorijskim i geografskim temama, onda je logično da je ono što su oni propisali, ma koliko netačno bilo, zapravo ono pravo. I nije moj stav da se dotični grad zove Denkerk, već gomile ljudi. OK je da se zna kako se to zaista čita, ali ne možeš tek tako da preimenuješ grad "zato što je po pravilima transkripcije". Pravopis i pravila su odlični sve dok ne dođe tradicija. A kad dolazi tradicija, odnosno koja je granica između tradicije i novog izraza možemo da utvrdimo posebno... --filip ツ 14:42, 20. avgust 2006. (CEST)

Ovo sam mogao da konstatujem još davno: prosto možemo da se složimo i da se ne složimo po nekim pitanjima. U ovom slučaju se nas dvojica ne slažemo i hajdemo da se zadržimo na tome. Očigledno je da ja ne želim da prihvatim tvoje argumente (iz svojih razloga), a s druge strane, jasno je da si ti uporan sa apsolutnom transkripcijom i to podržavam, cenim, nikako ne nipodaštavam, ali samo hoću da kažem jedno: ništa nije apsolutno - ne oslanjaj se samo uvek na knjige. U redu je ceniti ljude koji su napisali n knjiga, koristiti njihove materijale kao literaturu i slično, ali slepo pratiti to (kao i bilo šta drugo) je, mo mom "mladalačkom" mišljenju, loše. Svakako da ne postoje "standardi" niti je iko od nas merodavan da kaže kad neka geografska lokacija ili šta već može nositi tradicionalno, a kad transkripciono ime. Suština onog što hoću da kažem je: ako skoro svi ljudi znaju za Monpelje i Denkerk, pa zašto ih, majkumu, zbunjivati sa "tačnim" (u lingvističkom smislu) nazivima? Naravno, to ne znači da se u članku ne sme naglasiti kakva je prava transkripcija i sl. Nemoj da misliš da imam nešto protiv tebe i ljudi koji se bave transkripcijom, jer zaista nemam. Imam problem sa tvrdoglavošću i neobaziranju na ostale faktore (dakle, nelingvističke). A što se tiče "hiljaditog puta", priznajem da sam bio malo ishitren i izvinjavam se. --filip ツ 20:36, 20. avgust 2006. (CEST)

Od Verlora

Hvala na pohvali, ali tvoju sugestiju o Augzburškom miru sam vidio sa zakšnjenjem od 7 dana. Dakle nisam baš ažuran. A što se tiče problema, imam ih hiljadu sa ovim kraljevima. I ne samo sa kraljevima. Mislim da ću morati gledati kako sam stavio francuska naselja po različitim člancima o istoriji francuske. Uvjeren sam da imam jako mnogo grešaka. Inače jakša me je osim tebe učio, npr o holanskom viljemu kad sam bio pogrešio. Tvoji savjeti su uvijek dobrodošli.--Verlor 22:35, 20. avgust 2006. (CEST)

Francuski gradovi

Ti si sigurno bolji autoritet za transkripciju francuskog nego ja. Evo nekih gradova koji mi se čine sumnjivim (navedeno je šta bih ja pomislio): 302 Epernej, 322 Dol, 332 Desin (po analogiji sa Rasin), 427 Kahor

Ovo sve nije toliko bitno. Sad postoji reper, a vremenom će ovaj ili onaj argumentovati ako misli-zna da nešto nije u redu. --Jakša 04:59, 23. avgust 2006. (CEST)