Ralf Darendorf

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ralf Darendorf
Ralf Darendorf 1980.
Lični podaci
Datum rođenja(1929-05-01)1. maj 1929.
Mesto rođenjaHamburg, Nemačka
Datum smrti17. jun 2009.(2009-06-17) (80 god.)
Mesto smrtiKeln, Nemačka
ObrazovanjeUniverzitet u Hamburgu

Baron Ralf Gustav Darendorf (nem. Ralf Gustav Dahrendorf; Hamburg, 1. maj 1929 — Keln, 17. jun 2009) je bio nemački i britanski sociolog, filozof, politikolog i liberalni političar. Najpoznatiji je po svom doprinosu razvoju konfliktnih teorija društva. Njegova razmatranja suprotstavljena su nekada dominirajućem funkcionalizmu; nasuprot društvenoj stabilnosti i redu koji ističu funkcionalistički teoretičari, Darendorf se zanima za dinamiku i društvene promene. Jedan od glavnih predmeta njegovog proučavanja je autoritet.[1][2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Hamburgu. Ralf Darendorf je bio sin Line i Gustava Darendorfa, i brat Franka Darendorfa.[1] Darendorf je poznat po tome što je podržavao borbu protiv nacističke aktivnosti.[3] Kao dete, Ralf je bio član Dojčes Jungfolka, najmlađe grane Hitlerjugenda.[4] Kada je Ralf bio samo tinejdžer, on i njegov otac, član Socijal-demokratske partije pri Nemačkom parlamentu, su uhapšeni i poslati u koncentracione logore za svoje anti-nacističke aktivnosti tokom nacional-socijalističkog režima. Nakon toga se njegova porodica preselila u Berlin. 1944. godine, poslednje godine Drugog svetskog rata, Ralf je uhapšen zbog angažovanja u borbi protiv nacističke aktivnosti i poslat u koncentracioni logor u Poljskoj. Oslobođen je 1945. godine.[5][6]

Obrazovanje i karijera[uredi | uredi izvor]

Studirao je filozofiju, klasičnu filologiju i sociologiju na Univerzitetu u Hamburgu između 1947. i 1952. godine. Postao je doktor nauka u 1952. U ovoj ranoj fazi Darendorfove akademske karijere, on je se zainteresovao za Marksovu teoriju, pišući svoju doktorsku disertaciju na temu Marksove teorije pravde.[7] "Od kraja 1950-ih Darendorf se, poput Kozera, zalagao za pristupanje sociologiji pomoću teorije sukoba." [8] On je nastavio svoje akademsko istraživanje na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka i doktorirao sociologiju 1956. Bio je profesor sociologije u Hamburgu (1957—60), Tibingenu (1960—64) i Konstancu (1966—69).[1] Od 1957/1959, "Ralf Darendorf je govorio o sposobnosti da se organizuje po principu kvazi-grupa i interesnih grupa." Kvazi-grupe su definisane kao "oni kolektivi koji imaju identične interese, ali nemaju osećaj " pripadnosti ". Interesne grupe, s druge strane," imaju strukturu, oblik organizovanja, program ili cilj, i osoblje sastavljeno od članova. ""[9] Godine 1960. postao je gostujući profesor sociologije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.[10]

Od 1968. do 1969. godine, Darendorf je bio poslanik u Skupštini Baden-Virtemberga, a takođe 1968. je započeo svoju komunikaciju sa Univerzitetom Harvard.[10] Darendorf je odlučio da postane član Bundestaga 1969. u vreme kada je Vili Brant formirao svoju prvu SPD-FDP koalicionu vladu. Nakon pristupanja, imenovan je za sekretara ministarstva inostranih poslova. Pošto je postavljen kao treći na lestvici komande u Ministarstvu inostranih poslova, nije uživao u iskustvu.[10] Od 1969. do 1970. bio je član nemačkog parlamenta za Slobodnu demokratsku partiju (nemački liberali). Od 1969. do 1970. je bio i državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova. Godine 1970. postao je komesar u Evropskoj komisiji u Briselu. Bio je posvećen EU kao garant ljudskih prava i slobode.[10] Od 1974. do 1984. Darendorf je bio direktor Londonske škole ekonomije i političkih nauka, kada se vratio u Nemačku da postane profesor društvenih nauka na Univerzitetu Konstanc (1984—86).

Od 1967. do 1970. bio je predsednik Nemačkog društva sociologa, gde je dao ostavku kada je premestio svoju kancelariju u Brisel. Između 1976. i 1979. godine vodio je obrazovni pod-komitet Benson komisije.[11] Godine 1986, Ralf Darendorf postao je upravni Londonske škole ekonomije i političkih nauka. Od 1987. do 1997. godine bio je upravnik St. Antoni koledža na Univerzitetu u Oksfordu, nasledivši istoričara Ser Rejmonda Kara.[1] Godine 1982, Darendorf je imenovan za Viteza Komandanta Reda Britanske imperije. Godine 1988. je stekao britansko državljanstvo.[10]i postao poznat kao Ser Ralf Darendorf (s obzirom na to da samo britanski državljani imaju pravo da koriste tu titulu). Godine 1993. bio je imenovan za barona Darendorfa od Kler marketa grada Vestminstera. Kler market se nalazi u blizini Londonske škole ekonomije i političkih nauka. Darendorf izabrao ovo ime u čast škole i kao znak njegovog liberalnog humora. Sedeo je u Domu lordova kao član koji nije obavezan dužnostima prema nijednoj stranci i glasa nezavisno.

Darendorf je insistirao na tome da čak i najosnovnijim građanskim pravima, uključujući jednakost i slobodu izražavanja, treba dati ustavni legitimitet. Dana 11. jula 2007. godine dobio je nagradu Princeza od Asturije za polje društvenih nauka.[10] U januaru 2005. godine, imenovan je za profesora u Istraživačkom centru društvenih nauka u Berlinu.[12]

Darendorf je imao dvojno državljanstvo Velike Britanije i Nemačke. Posle penzionisanja, živeo je delimično u Nemačkoj i delimično u Velikoj Britaniji, sa kućama u Londonu i Bondorfu, gradu na jugozapadu Nemačke. Na pitanje koji grad smatra svojim domom, on je jednom rekao: "Ja sam iz Londona".[13] Takođe je jednom prilikom izjavio da je njegov život obeležio sukob između osećaja dužnosti prema zemlji njegovog rođenja, Nemačkoj, i privlačnosti Britanije.

Brakovi i deca[uredi | uredi izvor]

Darendorf se ženio tri puta. On je oženio svoju prvu suprugu, Veru, 1954. godine. Ona je takođe bila student Londonske škole ekonomije i političkih nauka. Zajedno su imali tri kćeri: Nikolu, Aleksandru i Dafne Darendorf. Nikola Darendorf je radila za UN i kao savetnik Vlade Velike Britanije za regionalne konflikte zapadne Afrike.

Od 1980. do 2004. godine, bio je u braku sa istoričarkom i prevodiocem Elen Dahrendorf (rođena Elen Džoan Krug), ćerkom profesora Džejmsa Kruga. Kada je postao plemić 1993. godine, njegova supruga je postala poznata kao Ledi Dahrendorf.

Prva dva braka Ralfa Drendorfa su završila razvodom. Godine 2004. oženio je Kristijanu Darendorf, doktorku iz Kelna.[14]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Darendorf je umro u Kelnu, u Nemačkoj, sa 80 godina, 17. juna 2009. godine, nakon što je oboleo od raka.[15]

Nadživele su ga njegova treća supruga, tri ćerke i jedno unuče.[5]

Darendorfova misao[uredi | uredi izvor]

Klasa i klasni sukob u industrijskom društvu[uredi | uredi izvor]

Godine 1959. Darendorf je objavio svoj najuticajniji rad o socijalnoj nejednakosti, pod nazivom „Klase i klasni sukob u industrijskom društvu“. Uprkos kasnijim revizijama i potvrdama njegovog rada, danas ova knjiga ostaje kao njegov prvi detaljan i najuticajniji prikaz problema socijalne nejednakosti u modernim, ili postkapitalističkim društvima.[16]

Analizirajući i procenjujući argumente funkcionalizma i marksizma, Darendorf je verovao da nijedna od te dve teorije samostalno ne može da se primeni na celo društvo. Marksizam nije uračunao očigledne dokaze socijalne integracije i kohezije. Funkcionalizam se, s druge strane, nije dovoljno fokusirao na društvene konflikte.[16][17] On je takođe tvrdio da Marks je definisao klasu u preuskom, istorijsko-specifičnom kontekstu. U Marksovo vreme bogatstvo je bilo odlučujući faktor u dostizanju moć. Bogati - a samim tim i moćni - su vladali, ne ostavljajući mesta siromašnima da steknu nikakvu vlast ili poboljšaju svoj položaj u društvu.

Oslanjajući se na aspekte i marksizma i funkcionalizma da formira svoje mišljenje, Darendorf je istakao promene koje su se dogodile u modernom društvu. Darendorf je verovao u dva pristupa društvu, utopijski i racionalistički. Utopijski predstavlja ravnotežu principa i čvrstine, a racionalistički razdor i neslaganja. Iako veruje da su obe socijalne perspektive, utopijski pristup je prisutniji u modernom društvu, ostavljajući Dahrendorf da stvori ravnotežu između dva pogleda.[18] Darendorf raspravlja o književnim utopijama da pokaže da je funkcionalistička ideja društvenog sistema sama po sebi utopistička, jer poseduje sve neophodne karakteristike.[8] Konkretno, sa demokratijom se pojavilo glasanje za političke partije, i povećana je društvena pokretljivost. On smatra da borba za vlast stvara konflikt.[19] Pored toga, on smatra da je tradicionalni marksizam ignoriše konsenzus i integraciju u savremenim društvenim strukturama.[16] Darendorfova teorija je definisala klase ne na bazi bogatstva poput Marksova, već po nivou autoriteta.[19] Darendorf kombinuje elemente obe ove perspektive da razvije svoju teoriju klasnog sukoba u postkapitalističkom društvu.

Darendorfova teorija klasnog sukoba[uredi | uredi izvor]

Kao sociolog, Darendorf je razvio, negovao i unapredio teoriju sukoba. Za ovu novu teoriju kažu da se desila kao reakcija na funkcionalizam i na mnogo načina mu predstavlja antitezu. Teorija sukoba pokušava da poveže funkcionalizam i marksizam. Prema Darendorfu, funkcionalizam je koristan pri pokušavanju da se razume konsenzus dok se teorija sukoba koristi da bi se razumeli konflikt i prinuda. Da bismo razumeli funkcionalizam, proučavamo tri rada: Dejvisov i Murov, Parsonsov i Mertonov.[20] Darendorf navodi da je kapitalizam pretrpeo velike promene otkad je Marks prvobitno razvio teoriju klasnog sukoba. Ovaj novi sistem kapitalizma, koji on identifikuje kao postkapitalizam, odlikuje raznovrsnost klasnih struktura i fluidan sistem odnosa moći. Dakle, to podrazumeva mnogo složeniji sistem nejednakosti nego što je Marks prvobitno opisao.[16] Darendorf tvrdi da je postkapitalističko društvo institucionalizovalo klasni sukob u državnim i ekonomskim sferama.[16] Na primer, klasni sukob je uveden preko sindikata, kolektivnog pregovaranja, sudskog sistema i zakonodavnih debata. U stvari, teški klasni razdor tipičan za Marksovo vreme više nije relevantan. Darendorfova teorija često se suprotstavljala funkcionalističkoj.

Teoretičari konflikta, i stoga Darendorf, često su zauzimali potpuno suprotan stav od funkcionalista. Dok funkcionalisti veruju da društvo osciluje vrlo malo, ako nije i potpuno statično, teoretičari konflikta su rekli da svako društvo u svakom trenutku podleže procesu promene.[20] On smatra da postoje " razdor i sukob u svakom trenutku u društvenom sistemu " i " mnogi društveni elementi kao doprinos raspadu i promeni ".[21] Oni veruju da red dolazi od prinude od onih na vrhu. Smatraju da je moć važan faktor u društvenom poretku. Darendorf veruje da su i teorija sukoba i teorija konsenzusa neophodne jer odražavaju dva dela društva.

Tokom razvoja njegove teorije sukoba, Darendorf je priznao da je teorija konsenzusa takođe neophodna da se u potpunosti prikazalo društvo. Teorija konsenzusa se fokusira na integraciju vrednosti u društvo, dok se teorija sukoba fokusira na sukob interesa i sile koja drži društvo na okupu uprkos ovim pritiscima. U prošlosti, funkcionalizam bio je glavna teorija u sociologiji dok se nije pojavila teorija sukoba kao njen glavni protivkandidat. Međutim, i funkcionalizam i teorija sukoba su dobili velike kritike. U stvari, Darendorf je tvrdio da mora da postoji konsenzus da bi postojao konflikt, da su njih dvojica bili preduslovi jedno za drugo.[22] Suprotno je takođe tačno, govorio je on - sukob može dovesti do kohezije i konsenzusa.[21] Međutim, Darendorf nije verovao da se dve teorije mogu kombinovati u jednu harmoničnu i sveobuhvatnu teoriju. Umesto toga, Darendorfova teza je bila da "diferencijalna distribucija vlasti uvek postaje odlučujući faktor sistematskih društvenih sukoba".[21]

Darendorf je verovao da Marksova teorija može da se unapredi tako da odražava moderno društvo. On odbacuje Marksov sistem dve klase kao previše pojednostavljen i previše fokusiran na vlasništvo nad imovinom.[21] Zbog jačanja akcionarskih društava, vlasništvo ne odražava kontrolu nad privrednom proizvodnjom u savremenom društvu.[16] Umesto da opisuje osnovne klasne razlike imovinom, Darendorf tvrdi da moramo "zameniti posedovanje, ili ne posedovanje, privatne imovine vršenjem, ili isključenjem iz, autoriteta kao kriterijumom formiranja klase".[17] Ključna komponenta u Darendorfovoj teoriji sukoba je ideja autoriteta. Iako u početku izgleda kao pojedinačni i psihološki problem, Darendorf tvrdi da se vlast odnosi na pozicije a ne na pojedince.[21] Na ovaj način, subordinacija i autoritet su proizvodi očekivanja definisanih u društvu, i ako se te uloge ne poštuju, sprovode se sankcije. Darendorf proširuje ovu ideju sa idejom da između autoriteta može doći do sukoba kada su na različitim pozicijama koje zahtevaju različite stvari. Prema Darendorfu, ove različito definisane oblasti društva u kojima uloge ljudi mogu biti različite se nazivaju imperativno koordinisana udruženja.[23] Grupe društava u različitim udruženjima su povezane njihovim zajedničkim interesima. Darendorf objašnjava da su skriveni interesi prirodni interesi koji nastaju nesvesno u sukobu nadređenih i podređenih. On definiše ispoljene interese kao skrivene interese kada su ostvareni. Dakle, Darendorf smatra da je razumevanje autoriteta ključ za razumevanje društvenih sukoba.

Darendorf je, kao i Merton, posmatrao skrivene i ispoljene interese i dalje ih klasifikovao kao nesvesne i svesne interese. Otkrio je da je veza između ova dva koncepta problematična za teoriju sukoba.[22] Darendorf je smatrao da je osnova klasnog sukoba bila podela na tri grupe društva: Kvazi grupe, interesne grupe i konfliktne grupe.[23] Dalje, društvo se može podeliti na "komandnu klasu" i "poslušnu klasu". Komandna klasa vlada, dok poslušna klasa ne samo da nema nikakav autoritet, već je i podređena vlasti drugih. Sa jasnim uzajamnim dejstvom između ta dva tipa klase, teorija klasnog sukoba pokušava da objasni to uzajamno dejstvo..[24] Kvazi grupe su "skupovi službenika na radnim mestima sa istim interesom".[23] Interesne grupe su izvedene iz kvazi grupa i one su organizovane članovima, organizacijama, kao i programom ili ciljem. Osnovna razlika između kvazi grupa i interesnih grupa je da su interesne grupe u stanju da se organizuju i da imaju osećaj "pripadnosti" ili identiteta.[25] Darendorf je priznao da i ostali uslovi, kao što su politika, adekvatno osoblje i regrutovanje, igraju ulogu zajedno sa grupama. On je takođe verovao da bi se, pod idealnim okolnostima, sukob mogao objasniti bez pozivanja na druge varijable.[22] Za razliku od Marksa, međutim, nije smatrao da bi nasumično zapošljavanje u kvazi grupi uzrokovalo stvaranje konfliktne grupe. Za razliku od ideje Luisa Kozera da sukob održava dosadašnje stanje, Darendorf je verovao da konflikt dovodi do promena (u društvenoj strukturi) i razvoja.[26] Njegova vera u društvo koje se menja odvaja Darendorfove ideje od Marksa, koji podržava koncept utopije.[1]

Marksov i Darendorfov pogled na klasnu formaciju[uredi | uredi izvor]

Marks je smatrao da je istorija definisana kao klasna borba. Marks je definisao klasu kao razliku između dominantne klase i onih koji dominiraju. On je verovao da u modernom društvu postoje tri vrste klasa: kapitalisti, radnici i buržoazija. Proletarijat i buržoazija su stubovi u formiranju klasa. Marks je verovao da bitka između različitih klasa formira koncept fenomena klase.

Marks je shvatio da postoje dve klase: vladari koji kontrolišu sredstva za proizvodnju i oni kojima se vlada, koji rade pomoću sredstava za proizvodnju. Svakom društvu su potrebni oboje. Sukobi između njih izazivaju uništenje postojećeg društvenog reda, tako da može biti zamenjen novim.

S druge strane, Darendorf smatra da je formiranje klasa bila organizacija zajedničkih interesa. To dalje znači da ljudi koji su na vlasti treba da kontrolišu potčinjene, što znači da bi sankcije mogle da stupi na snagu protiv ljudi koji ne slušaju naredbe autoriteta, što dovodi do kazne. Darendorf tvrdi da se društvo sastoji od više jedinica koje se zovu imperativno koordinisana udruženja. Video je društveni konflikt kao razliku između dominantnih i potčinjenih grupa u imperativno koordinisanim udruženjima.[27]

Marks je verovao da je klasna formacija bila zasnovana na vlasništvu privatne imovine. Nasuprot njemu, Darendorf je tvrdio da je klasna formacija uvek zasnovana na autoritetu. On je definisao autoritet kao aspekt društvenih organizacija i kao zajednički element društvenih struktura. Postoji još jedna razlika između Marksa i Darendorfa u vezi strukture društva. Darendorf je smatrao da društvo ima dva aspekta: konsenzus i sukob, statički i promenljivi, red i razdor, koheziju i ulogu moći, integraciju i sukob, i na kraju konsenzus i ograničenja. On ih je sve video podjednako kao dvostruke aspekte društva. U vezi s tim, Darendorf tvrdi da društvo ne može da opstane bez konsenzusa i sukoba. Tako je mislio jer bez sukoba ne može biti konsenzusa, mada i konsenzus dovodi do sukoba, sukob takođe dovodi do konsenzusa.[27]

Kritike[uredi | uredi izvor]

lj Dok je Darendorf nastojao da spoji ideje funkcionalizma i marksizma, teorija sukoba nije doprinela mnogo da poboljšanju teorije. Teorija sukoba ima mnogo istih problema kao i funkcionalizam. Teorija sukoba je takođe povezana sa funkcionalizmom preko svojih ideja o sistemima, pozicijama i ulogama. "Mi razmatramo kritike da je funkcionalizam neistorijski, da nije u stanju da se nosi sa konfliktom i promenom, vrlo konzervativan, preokupiran društvenim ograničenjima aktera, prihvatanjem elitnih legitimacija, teologijom, i tautologijom". Da bi se odgovorilo na brojne kritike funkcionalizma, počeo je da se razvija pravac poznat kao neofunkcionalizam. "Neofunkcionalizam je nastojao da podupre funkcionalizam pomoću sinteze je sa dugim nizom drugih teorijskih perspektiva." Sve u svemu teorija ima nekoliko sličnosti sa marksizmom. Darendorf je kritikovan zbog toga što je bio zadovoljan sa dve alternativne teorije reda i sukoba, umesto da pokuša da pronađe teoriju koja bi ih kombinovala.[28] Pored toga, teorija uzima samo makrosociološku perspektivu. Teorija se ne bavi mnogo društvenim životom.[26]

U sve više modernim, multikulturalnim društvima, osporeni koncept i konstrukcija identiteta je dobio sve veći značaj, i bio je tema mnogih rasprava. Kao posledica debata oko identiteta, neizbežna u globalizovanom, modernom, multikulturalnom svetu, pitanja državljanstva su stupila na scenu. Naime, razgovori su analizirali način na koji državljanstvo doprinosi formiranju i izgradnji identiteta. Darendorfova privrženost marksističkim teorijama naizgled ga je sprečila da učestvuju u ovim debatama. U Darendorfovoj teoriji nije bilo značajnih rasprava o kulturi, a samim tim ni o državljanstvu i identitetu.[29]

Odnos prema drugim klasičnim teoretičarima, kao i perspektivama[uredi | uredi izvor]

Za razliku od mnogih drugih radova objavljenih od strane društvenih teoretičara 1950., rad Darendorfa priznaje iste klasne interese koje brinu Marksa. Kao i Marks, Darendorf se složio da je sukob i dalje osnovni činilac društvenog života. Darendorf je verovao da klasni sukob može imati povoljne posledice za društvo, kao što su progresivne promene.[16] Darendorf je kritikovao i hteo da ospori "lažnu, utopijsku predstavu društvene harmonije, stabilnosti i konsenzusa funkcionalističke škole."[30] Međutim, Darendorf i dalje deli ključne ideje sa funkcionalistima, kao što je vera u efikasnost političkih i ekonomskih institucija. Poput Veber, Darendorf kritikuje Marksov stav da će radnička klasa na kraju postati homogena grupa nekvalifikovanih rukovalaca mašinama. Darendorf ističe da u postkapitalističkom društvu postoje razlike u pogledu prihoda, prestiža, veština i životnih šansi. Darendorfov pluralistički pogled na klase i strukture moći i uverenje da su hijerarhije vlasti neizbežne u modernim društvima takođe odražavaju Veberovske ideje.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Mann 2008, str. 42 harvnb greška: više ciljeva (3×): CITEREFMann2008 (help)
  2. ^ [1][mrtva veza]
  3. ^ Grimes, William. "Ralph Dahrendorf, Sociologist, Dies at 80 ", The New York Times, 22 June 2009. Pristupljeno 10 October 2009.
  4. ^ Stern, Fritz. "Five Germanys I have Known". pp. 225.
  5. ^ a b Grimes, William. "Ralph Dahrendorf, Sociologist, Dies at 80 ", The New York Times, 22 June 2009. Pristupljeno 22 June 2009.
  6. ^ „Lord Dahrendorf”. The Daily Telegraph. London. 2009. Pristupljeno 22. 5. 2010. 
  7. ^ Turner, Bryan (26. 4. 2010). „Ralf Dahrendorf on citizenship and life chances”. Citizenship Studies. 14 (2): 237. doi:10.1080/13621021003594973. 
  8. ^ a b Mann, Douglas (2008). Understanding Society: A Survey of Modern Social Theory. Oxford University Press. str. 42-43. ISBN 978-0-19-542184-2. 
  9. ^ Allan, Kenneth (2006). Contemporary Social and Sociological Theory: Visualizing Social Worlds. Pine Forge Press. str. 164. ISBN 978-1-4129-1362-1. 
  10. ^ a b v g d đ Pick, Hella. „Lord Dahrendorf”. The Guardian. Pristupljeno 16. 10. 2014. 
  11. ^ „Emerald: Article Requests: Indefinite articles”. Emerald Group Publishing. Arhivirano iz originala 24. 03. 2020. g. Pristupljeno 27. 5. 2009. 
  12. ^ „WZB website”. Arhivirano iz originala 1. 8. 2009. g. Pristupljeno 25. 12. 2015. 
  13. ^ German sociologist Ralf Dahrendorf dies | Germany | DW.COM | 18.06.2009
  14. ^ Pick, Hella. "Lord Dahrendorf, German sociologist and politician who became director of the LSE and a life peer ", The Guardian, 19 June 2009. Pristupljeno 10 October 2009.
  15. ^ „German sociologist Ralf Dahrendorf dead”. EarthTimes / DPA. Arhivirano iz originala 29. 08. 2012. g. Pristupljeno 18. 6. 2009. 
  16. ^ a b v g d đ e ž Grabb, Edward G. "Theories of Social Inequality." Ontario: Harcourt Brace & Company. 1997
  17. ^ a b Dahrendorf, Ralf."Class and Class Conflict in Industrial Society." Stanford CA: Stanford University. 1959
  18. ^ Rummer, R.J. „Understanding Conflict and War: Vol. 3: Conflict In Perspective”. Marxism and Class Conflict. Sage Publications, 1977. Pristupljeno 9. 10. 2014. 
  19. ^ a b Mann 2008, str. 43 harvnb greška: više ciljeva (3×): CITEREFMann2008 (help)
  20. ^ a b Ritzer 2008, str. 265.
  21. ^ a b v g d Ritzer 2008, str. 266
  22. ^ a b v Ritzer 2010
  23. ^ a b v Ritzer 2008, str. 268
  24. ^ Robinson, Robert V.; Kelley, Jonathan (1979). „Class as Conceived by Marx and Dahrendorf: Effects on Income Inequality and Politics in the United States and Great Britain”. American Sociological Review. 44 (1): 38—58. JSTOR 2094817. 
  25. ^ Allan 2006, str. 164. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFAllan2006 (help)
  26. ^ a b Ritzer 2008, str. 269
  27. ^ a b Güçlü, Idris. „Karl Marx and Ralf Dahrendorf: A Comparative Perspective on Class Formation and Conflict” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 8. 2017. g. Pristupljeno 3. 10. 2018. 
  28. ^ Ritzer 2010.
  29. ^ Turner, Bryan (26. 4. 2010). Citizenship Studies. 14 (2): 241. doi:10.1080/13621021003594973.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć);
  30. ^ Grabb, Edward G. "Theories of Social Inequality." Toronto: Holt, Rinehart, and Winston of Canada. 1984

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dela[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ралф_Дарендорф&oldid=27548086”