Ratko Marković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ratko Marković
Lični podaci
Datum rođenja(1944-12-08)8. decembar 1944.
Mesto rođenjaPožarevac, Kraljevina Jugoslavija (dejure)
Srbija pod nemačkom okupacijom (defakto)
Datum smrti25. april 2021.(2021-04-25) (76 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
DržavljanstvoSrbija
Religijapravoslavni hrišćanin
ObrazovanjePravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Zanimanjedoktor pravnih nauka
Porodica
RoditeljiČedomir Marković
Vera Marković (rođ. Stojiljković)
Politička karijera
Politička
stranka		Socijalistička partija Srbije (od 1990)
ranije:
Savez komunista Jugoslavije
(do 1990)
24. mart 1998. — 24. oktobar 2000.
15. mart 1994. — 24. mart 1998.
Sudija Ustavnog suda SFR Jugoslavije
1991. — 1992.

Ratko Marković (Požarevac, 8. decembar 1944 — Beograd, 25. april 2021) bio je srpski pravnik, univerzitetski profesor, sudija i političar. Marković je po obrazovanju bio doktor pravnik nauka. Radio je kao profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kojem poslu se i penzionisao. Obavljao je funkciju potpredsednika Vlade Republike Srbije.

Obrazovanje i akademska karijera[uredi | uredi izvor]

Osnovnu školu je pogađao u Kruševcu, a potom je završio i Gimnaziju u Kruševcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1967. godine sa prosečnom ocenom 10. Magistrirao je nakon odsluženja vojnog roka 1973. godine sa tezom "Pokretanje ustavnog spora o ustavnosti normativnih akata", a doktorirao je 1976. godine odbranivši tezu "Izvršna vlast".

Kao zet profesora Radomira Lukića, bivšeg dekana Pravnog fakulteta, nije mogao da se zaposli na fakultetu. Počeo je da radi na Institutu za uporedno pravo, potom je bio docent i vanredni profesor Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a 1980. godine odlazi na Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu i tamo biva izabran za redovnog profesora.[1]

Od 1985. godine je zaposlen kao redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na predmetu Upravno pravo. Između 1985. i 1992. godine je bio zamenik glavnog i odgovornog urednika časopisa za pravne i društvene nauke Anali Pravnog fakulteta u Beogradu. Bio je prodekan od 1987. do 1989. godine. Ustavno pravo je počeo da predaje i ispituje 1994. godine.

Predavao je na Policijskoj akademiji od njenog osnivanja 1993. godine.[1]

Član Komisije za ustavna pitanja Skupštine Socijalističke Republike Srbije je bio između 1985. i 1991. godine. Izabran je za sudiju Ustavnog suda Jugoslavije i to je bio od 1991. do 1992. godine. Učestvovao je u pisanju Ustava Srbije iz 1990. godine, Ustava Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. i Ustava Crne Gore iz 1992. godine.[2]

Septembra 2010. godine, Vlada Republike Srbije je imenovala Ratka Markovića za predsednika Upravnog odbora Instituta društvenih nauka. Međutim, pošto je potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio da je ta odluka bila motivisana političkim, a ne stručnim razlozima, Marković je odbio da preuzme funkciju.[3]

Bio je član Odeljenja društvenih nauka Naučnog društva Srbije.

Penzionisan je 30. septembra 2012. godine kao redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[4]

Preminuo je 25. aprila 2021. godine u Beogradu.

Politička delatnost[uredi | uredi izvor]

Kao kandidat Socijalističke partije Srbije na prvim višestranačkim izborima 1990. godine, nije uspeo da postane narodni poslanik.

U decembru 1992. godine, izabran je za saveznog poslanika u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije. Savezni poslanik je bio do 1996. godine.

U prvoj Vladi Mirka Marjanovića od 15. marta 1994. do 24. marta 1998. godine, bio je potpredsednik Vlade Republike Srbije. Potpredsednik Vlade je bio i u drugoj Vladi Mirka Marjanovića od 24. marta 1998. do 24. oktobra 2000. godine.

Zajedno sa Nikolom Šainovićem, bio je član pregovaračke delegacije Savezne Republike Jugoslavije na mirovnoj konferenciji o Kosovu i Metohiji koja je održana februara 1999. godine u Rambujeu.[5] Po neuspehu pregovora je izjavio:

Sad smo kao ranjena osoba koja pristaje na amputaciju ruke ili noge da bi spasila život, i stoga smo pristali na amputaciju Kosova da bismo spasili sopstvenu državu i narod.

Na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, Marković je bio svedok odbrane.[6]

Dela[uredi | uredi izvor]

Profesor Marković je objavio 326 naučnih i publicističkih radova[4]:

  • Pokretanje ustavnog spora o ustavnosti normativnih akata, Beograd, 1973, 188;
  • Samoupravno odlučivanje u društvenim delatnostima (teorijski i praktični problemi), Institut društvenih nauka, Beograd, 1978, 83 (sa dr Vojislavom Koštunicom);
  • Izvršna vlast, Beograd, 1980, 256;
  • Ustavno pravo, Beograd, 1982, 730 (udžbenik);
  • Upravno pravo, Beograd, 1986, 426 (sa prof. dr Pavlom Dimitrijevićem);
  • Socijalistički samoupravni sistem SFRJ, Beograd, 1978, 609 (sa prof. dr Ilijom Vukovićem);
  • Ustavno pravo i političke institucije, Beograd, 1995, 693 (osam izdanja);
  • Upravno pravo, Beograd, 1995. i 2002. (str. 625).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Grujić, Dragoslav (23. septembar 2010). „Lik i delo: Ratko Marković”. Vreme. 
  2. ^ „Ratko Marković - biografija”. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Arhivirano iz originala 02. 12. 2018. g.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  3. ^ „«Politika» saznaje: Ratko Marković podnosi ostavku”. Politika. 19. septembar 2010. 
  4. ^ a b „Prof. dr Ratko Marković - biografija”. Naučno društvo Srbije. 
  5. ^ „Ko su pregovarači?”. Vreme. 13. februar 1999. Arhivirano iz originala 16. 01. 2021. g.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  6. ^ „Transkript svedočenja Ratka Markovića u procesu protiv Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom” (PDF). 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ратко_Марковић&oldid=26611325”