Ратови звезда: Епизода IV — Нова нада

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ratovi zvezda — epizoda IV: Nova nada
Poster za američko tržište
Izvorni naslovStar Wars
Žanrnaučnafantastika
RežijaDžordž Lukas
ScenarioDžordž Lukas
Glavne ulogeMark Hamil
Harison Ford
Keri Fišer
Piter Kušing
Alek Ginis
MuzikaDžon Vilijams
Producentska
kuća		20th Century Fox
StudioLucasfilm
Godina1977.
Trajanje121 minuta[1]
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet11 miliona dolara[2]
Zarada775,8 miliona dolara svet[2]
Prethodni
Sledeći
Veb-sajtwww.starwars.com/films/star-wars-episode-iv-a-new-hope
IMDb veza

Ratovi zvezda — epizoda IV: Nova nada (engl. Star Wars: Episode IV – A New Hope), originalno nazvan Ratovi zvezda (engl. Star Wars) je naučnofantastični film iz 1977. godine, scenariste i reditelja Džordža Lukasa. Prvi je film iz sage Ratova zvezda, ali je četvrti po hronološkom redu. Glavne uloge tumače Mark Hamil, Harison Ford, Keri Fišer, Piter Kušing, Alek Ginis, Dejvid Prauz, Džejms Erl Džouns, Entoni Danijels, Keni Bejker i Piter Mejhju.

Lukas je dobio ideju o naučnofantastičnom filmu po uzoru na stripove Fleš Gordon u vreme izlaska njegovog prvog filma THX 1138 (1971), a počeo je da radi na ovom ostvarenju nakon realizacije filma Američki grafiti (1973). Film se fokusira na putovanje Luka Skajvokera, koji zajedno sa džedaj učiteljem Obi-Van Kenobijem, krijumčarom Han Solom i njegovim ko-pilotom vukijem Čubakom, pokušava da oslobodi princezu Leju iz kandži tiranske Galaktičke Imperije. Istovremeno, oni moraju da dostave planove za Zvezdu smrti, Imperijalnu svemirsku stanicu sposobnu za uništavanje planeta, koje prenose droidi R2-D2 i C-3PO, Pobunjeničkom savezu, ali se suočavaju sa mračnim gospodarom Sita, Dart Vejderom.

Nakon turbulentne produkcije, film je realizovan 25. maja 1977. u ograničenom broju bioskopa u Sjedinjenim Državama, ali ubrzo je postao blokbasterski hit, što dovodi do njegove šire realizacije. Postigao je uspeh kod kritičara, a naročito su pohvaljeni revolucionarni vizuelni efekti. Zaradio je preko 775 miliona dolara, nadmašivši film Ajkula (1975) kao najuspešniji film po zaradi svih vremena, a ovu titulu je držao dok ga nije prestigao film E. T. vanzemaljac (1982). Bio je nominovan za deset Oskara (uključujući onaj za najbolji film), a osvojio je sedam. Godine 1989, našao se među prvih 25 filmova koje je američka Kongresna biblioteka odabrala za čuvanje u Nacionalnom registru filmova, kao „kulturno, istorijski i estetski značajan”. U to vreme, bio je najskoriji film u registru i jedini izabrani film iz 1970-ih. Godine 2004, filmski saundtrek je dodat u američki Nacionalni registar snimaka, a godinu dana kasnije Američki filmski institut ga je svrstao na prvo mesto liste najbolje filmske muzike ikada. Danas, film se smatra jednim od najboljih i najvažnijih filmova u istoriji kinematografije.

Film je više puta reizdavan uz Lukasovu podršku − najznačajnije je bilo bioskopsko „Specijalno izdanje” za 20. godišnjicu filma − koje uključuje mnoge promene, uključujući modifikovane računarski generisane efekte, izmenjen dijalog, prepravke u mnogim scenama, remiksovan zvuk i dve dodate scene. Film je postao pop-kulturni fenomen i pokrenuo je čitavu lepezu povezanih proizvoda, uključujući romane, stripove, video igre, atrakcije u zabavnim parkovima, igračke, igre, odeću i mnoge druge. Uspeh filma doveo je do dva kritički i komercijalno uspešna nastavka, Imperija uzvraća udarac (1980) i Povratak džedaja (1983), a kasnije i do trilogije prednastavaka, trilogije nastavaka, antologijskih filmova i raznih spin-of televizijskih serija.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Galaksija se nalazi usred građanskog rata. Špijuni su za Pobunjenički savez ukrali planove za najmoćnije oružje Galaktičke Imperije, Zvezdu smrti, ogromnu svemirsku stanicu koja može da uništi čitavu planetu. Vođa pobunjenika princeza Leja ima planove za Zvezdu smrti, ali njen brod su zarobile imperijalne snage pod komandom zlog Dart Vejdera. Pre nego što su je uhvatili, Leja je sakrila planove u memoriji droida, R2-D2, zajedno sa a hologramskim snimkom. R2-D2 je sleteo na peščanu planetu Tatuin sa droidom C-3PO.

Droide su potom uhvatili trgovci Džave, koji su ih prodali farmerima Ovenu i Beri Lars i njihovom nećaku Luku Skajvokeru. Dok je čistio Artua, Luk je slučajno video deo Lejine poruke, u kojoj ona traži pomoć Obi-Van Kenobija. Sledećeg jutra, Luk saznaje da je Artu otišao da traži Obi-Vana, i u potrazi za njim sreće Bena Kenobija, starca koji živi u brdima, koji mu govori da je zapravo on Obi-Van. Govori Luku da je bio jedan od džedajskih vitezova, bivših čuvara Galaktičke Republike koji su vladali natprirodnom moći zvanom Sila, koje je uništila Imperija. Suprotno priči njegovog strica, Luk saznaje da se njegov otac borio zajedno sa Obi-Vanom kao džedaj. Obi-Van govori Luku da je Vejder bio njegov bivši učenik koji je prešao na tamnu stranu Sile i ubio Lukovog oca. Obi-Van tada daje Luku oružje njegovog oca – svetlosnu sablju.

Obi-Van vidi Lejinu poruku, u kojoj ga ona moli da odnese planove Zvezde smrti na planetu Olderan, njenom ocu da ih analizira. Obi-Van poziva Luka da krene sa njim na Olderan i ovlada moćima Sile. Luk odbija, ali se predomišlja kada otkrije da su Imperijalni stormtruperi tražeći Tripija i Artua uništili njegovu kuću i ubili njegovog strica i strinu. Obi-Van i Luk unajmljuju krijumčara Han Soloa i njegovog kopilota, vukija Čubaku, da ih odvezu na Olderan na Hanovom brodu, Milenijumskom sokolu.

Pre nego što je Soko stigne do Olderana, zapovednik Zvezde smrti, Vrhovni mof Tarkin, ispituje Leju o lokaciji tajne baze pobunjenika, uz pretnju uništenjem njene matične planete. Kada ona odgovori da je baza na Dantuinu, Tarkin naređuje da Olderan bude uništen kao demonstracija sile. Sokola tada hvata imperijalna vojska na Zvezdi smrti privlačeći ga vučnim zrakom u hangara. Dok je Obi-Van otišao da isključi vučni zrak, Luk otkriva da se Leja nalazi na stanici, i kreće sa Hanom i Čubakom, da je oslobodi. Nakon što su je spasili, grupa se vraća do Sokola. Obi-Van gasi vučni zrak, ali na putu nazad do Sokola, sreće Dart Vejdera i otpočinju dvoboj svetlosnim sabljama. Kada se uverio da ostatak grupe može da pobegne, Obi-Van dozvoljava Vejderu da ga ubije, govoreći da će postati "moćniji nego što može da zamisli. Soko beži sa Zvezde smrti noseći princezu, Hana, Luka, Čubaku i droide, međutim oni ne znaju da je za njega zakačena sprava za praćenje. Imperija ih na taj način prati do skrivene, prave baze pobunjenika na Javinu.

Pobunjenici analiziraju planove Zvezde smrti i saznaju da je slaba tačka izduv vezan na glavni reaktor koji može biti pogođen jedino lakim jurišnim lovcima. Luk se pridružuje pobunjeničkoj eskadrili, dok Han uzima novac za njihov prevoz i namerava da ode, uprkos Lukovom zahtevu da ostane i pomogne. U bici pobunjenici gube veliki deo eskadrile, ostavljajući Luka i još nekoliko pilota. Vejder vodi eskadrilu Imperijalnih brodova pripremajući se da dokrajči Lukovog lovca, ali Han se vraća i gađa imperijalne lovce, pritom izbacivši Vejderov brod daleko od bitke. Luk čuje glas Obi-Vanovog duha i, koristeći Silu, uspešno gađa metu i uništava Zvezdu smrti svega nekoliko trenutaka pre nego što je ona uspela da uništi pobunjeničku bazu. Na Javinu, Leja nagrađuje Luka i Hana sa medaljama za pokazano junaštvo.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak likova iz Ratova zvezda
Sleva nadesno: Luk Skajvoker, princeza Leja i Han Solo
Glumac Uloga
Mark Hamil Luk Skajvoker
Keri Fišer princeza Leja Organa
Harison Ford Han Solo
Alek Ginis Obi-Van Kenobi
Piter Kušing Grand Mof Tarkin
Entoni Danijels C-3PO
Keni Bejker R2-D2
Piter Mejhju Čubaka
Dejvid Prauz
Džejms Erl Džouns (glas)		 Dart Vejder

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „STAR WARS”. British Board of Film Classification. 30. 6. 1977. Pristupljeno 25. 5. 2013. 
  2. ^ a b „Star Wars”. Box Office Mojo. Pristupljeno 2. 3. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ратови_звезда:_Епизода_IV_—_Нова_нада&oldid=26688476”