Rat kralja Džordža

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rat kralja Džordža
Deo Rat za austrijsko nasleđe
Vue du debarquement anglais pour l attaque de Louisbourg 1745.jpg
Vreme:1744–1748
Mesto:Severna Amerika

Rat kralja Džordža je naziv za vojne operacije koje su vođene u Severnoj Americi između 1740. i 1748. godine. Ovaj rat predstavlja deo Rata za austrijsko nasleđe u Evropi. Treći je od četiri Francuska i indijanska rata.

Rat za Dženkinsovo uvo je zvanično otpočeo kada je španski komandant odsekao uho engleskom kapetanu Robertu Dženkinsu i rekao mu da ga odnese svom kralju. Rat je izbio 1739. godine između Španaca i Britanaca i glavni sukobi vođeni su u Karibima i Džordžiji a u Rat kralja Džordža eskalirao je kada u rat, na stranu Španaca, ulaze Francuzi. Tokom rata britanske kolonijalne snage su zauzele francusko utvrđenje Luizburg na ostrvu Kejp Breton u Novoj Škotskoj ali je ono vraćeno Francuskoj po odredbama Sporazuma iz Ahena.

Rat kralja Džordža nije rešio sporna pitanja između Velike Britanije i Francuske. U daljem toku sukoba Austrija je svoju podršku pružala Francuskoj a ne Velikoj Britaniji dok je Britanija nastavila borbe sa novim savaznicima Pruskom i Ruskom Imperijom. Ovaj sukob prerastao je u Sedmogodišnji rat u Evropi (Francuski i indijanski rat u Severnoj Americi), četvrti u nizu Francuskih i indijanskih ratova.