Računar

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Računar ili kompjuter je elektronski uređaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo određenoj proceduri. U engleskom jeziku reč computer se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmetičke proračune, sa ili bez mehaničkih pomagala, ali je kasnije korišćena za same računske mašine. Isto važi i za srpsku reč računar.

Isprva, obrada informacija na računarima je bila ograničena isključivo na aritmetičke probleme, ali savremeni računari se koriste za mnoge zadatke nevezane za matematiku. Ova definicija obuhvata mehaničke uređaje kao što je šiber, razne mehaničke računaljke od abakusa nadalje, kao i sve savremene elektronske računare.

Prvi elektronski računar je napravljen između 1940. i 1945. u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama. Izvorno su bili veličine velike sobe, konzumiranje što više snage kao nekoliko stotina modernih ličnih računara (PC). Korišćeni su bili za vojne namene.

Analogni i digitalni računar[uredi]

Postoji podela na analogne i digitalne računare sa obzirom na to da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veličinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni računar uglavnom potisnut iz upotrebe, izumro pa se danas pojam računar uglavnom odnosi na digitalni računar.

Istorija[uredi]

Savremeni digitalni elektronski računari su se pojavili pedesetih godina dvadesetog veka, a radili su tako što su se podaci pripremali na bušenim karticama i onda preko posebnih optičkih čitača unosili u računar gde se dalje vršila obrada podataka. Rezultat se prikazivao na monitoru ili pomoću štampača štampao na papiru.

Veliki centralni računari (mejnfrejmovi)[uredi]

Mejnfrejm računar IBM 704 iz pedesetih godina 20. veka

Gotovo istovremeno su uvedeni udaljeni (tzv. „glupi“) terminali koji su imali monitor i tastaturu za unos podataka u jednom kućištu ali se obrada podataka i dalje obavljala u glavnom (i jedinom) računaru (engl. Mainframe).

Kasnije su se pojavili i „inteligentni“ terminali koji su deo operacija mogli da obavljaju sami. Vikipedija, danas, je u elektronskom smislu organizovana na sličan način - glavni računar je u SAD a inteligenti terminali (PC računari) kod korisnika. Internet ima ulogu „mreže“.

Kućni računari i kalkulatori[uredi]

Sedamdesetih su se pojavili džepni računari, kod nas popularni pod nazivom digitroni.

Zahvaljujući pronalasku integralnih kola a među njima posebno mikroprocesora i memorijskih integralnih kola kasnih šezdesetih godina, pojavili su se u sedamdesetim kućni računari tipa Apple, Sinclair (ZX Spectrum, ...), Galaksija, Commodore (VIC, 64 ...) itd.. Glavna namena su im bili skromni tekst procesori, nešto malo unakrsnih tabela i, najvažnije, igre. Ipak ne treba zaboraviti da se računar, ako govorimo o profesionalnoj primeni, u 80% situacija koristi kao tekst procesor. U današnja vremena se koriste i manji računari, laptopi, oni imaju tanku tastaturu i ekran koji su međusobno povezani. Koriste se za nošenje.

Lični računari[uredi]

Početkom osamdesetih su se pojavili i prvi lični računari. Posle veoma kratkog vremena na tržištu su ostale dve jake firme IBM (aj-bi-em) i Apple (Epl - jabuka). I dok je IBM uzeo tržište poslovnih ljudi sa svojim ličnim računarom IBM PC, Apple je svoj računar Apple Lisa namenio naučnicima i umetnicima grafičarima. Zahvaljujući tzv „otvorenoj arhitekturi“ - javno objavljena električna šema računara i slobodni slotovi na matičnoj ploči, omogućeno je drugim firmama da razviju oko 4000 različitih štampanih ploča koje su postavljanjem u IBM PC računarima omogućili da isti obavlja veoma mnogo dodatnih različitih funkcija (upravljanje robotima, mernim instrumentima, medicinskim uređajima, tehnološkim procesima u fabrikama, mlekarama, pivarama, klanicama i sl.)

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Računar