Računovodstvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Računovodstvena poslovna knjiga iz perioda 1833—1849, Muzej Senftenberg

Računovodstvo je sistematsko prikupljanje, razvoj i analiza informacija o finansijskom stanju jedne organizacije. Te informacije je moguće koristiti i iskoristiti za različite svrhe. Poslodavcima preduzeća one omogućavaju planiranje i kontrolu finansijskih operacija i transakcija, analizu ekonomskog stanja organizacije ili preduzeća u cilju donošenja adekvatnih poslovnih odluka. Državnim organima te informacije pomažu prilikom određivanja visine poreza koju preduzeće treba da plati državi, itd.

Računovodstvo je proces komunikacije finansijskih informacije o poslovnim događajima koji koriste deoničari i menadžeri pri donošenju poslovnih odluka.[1] Komunikacija je generalno u vidu finansijskih izvještaja koji pokazuju stanje kapitala u pojmovima ekonomskih resursa koji su pod kontrolom menadžmenta; veština leži u činjenici da se biraju informacije koje su relevantne za korisnike i koje se mogu pouzdano novčano iskazati.[2]

Principi računovodstva koji se primjenjuju na poslovne događaje su zapravo tri povezane oblasti računovodstva u praksi, i to: računovodstvo, knjigovodstvo i revizija.[3] Po definiciji[4], računovodstvo predstavlja skup međusobno povezanih i sinhronizovanih - usklađenih naučnih metoda putem kojih se obezbeđuje evidentiranje određenih poslovnih događaja, analiza i kontrola tih događaja, planiranje ekonomskih događaja i njihovih budućih efekata, kao i informiranje upravljačkih i rukovodećih struktura o ekonomskim tokovima u domenu računovodstvenih informacija. Američki institut za certifikovane javne računovođe (AICPA) definiše računovodstvo kao „veštinu evidentiranja, klasifikovanja i sumiranja u značajnom obimu i u novčanom pogledu, transakcija i događaja koji su, ili barem delimično, finansijskog karaktera, te objašnjavanje tako dobijenih rezultata.”[5]

Smatra se da su neki oblici računovodstva stari i nekoliko hiljada godina; najraniji oblici računovodstvenog evidentiranja su pronađeni u drevnoj Mesopotamiji (Asiriji) a stari su preko 7.000 godina. Ljudi tog vremena su koristili primitivne metode računovodstva za beleženje rasta žitarica i stoke. Tokom vremena računovodstvo je osavremenjeno, unapređeno tokom godina kako su se proizvodnja i trgovina usavršavale.[6]

Rano računovodstvo je služilo najvećim delom kao podsetnik biznismenima i trgovcima, a njegovi korisnici su bili vlasnik ili sam računovođa. Ti oblici računovodstva nisu bili adekvatni za probleme koji su nastajali u poslovima kada su se pojavljivali višestruki investitori, tako da je postepeno nastalo dvojno knjigovodstvo, najpre u severnoj Italiji u 14. veku, gde su trgovci počeli da zahtevaju više finansijskog kapitala nego što je jedan investitor mogao sam da investira. Razvoj deoničkih društava je stvorio mnogo veći broj korisnika računovodstvenih izveštaja, pošto su se investitori koji nisu imali dovoljno znanja o pojedinim poslovnim operacijama, oslanjali na računovođe od kojih su dobijali potrebne informacije.[7] Ovaj razvoj je rezultirao podelom računovodstvenih sistema za unutrašnje (npr. računovodstvo za menadžment) i spoljašnje (npr. finansijsko računovodstvo) potrebe, te na kraju zbog usložnjavanja državnih regulacija i rastuće potrebe za nezavisnom proverom, razvila se i oblast revizije.[8]

Danas, računovodstvo se ponekad naziva i „jezikom biznisa” jer je ključni oslonac finansijskog izveštavanja i poslovnih informacija o poslovnim događajima za mnoge grupe korisnika. Računovodstvo koje se zasniva na izveštavanju za osobe koje su unutar poslovne organizacije (firme, kompanije) naziva se menadžersko računovodstvo, a koristi se za prikupljanje informacija za zaposlene, menadžere, vlasnike i revizore. Menadžersko računovodstvo se uglavnom bavi pružanjem osnove za donošenje menadžerskih ili operativnih odluka. Računovodstvo koje pruža informacije ljudima izvan poslovne organizacije (preduzeća) naziva se finansijsko računovodstvo i daje informacije za trenutne i potencijalne deoničare, kreditore poput banaka, dobavljača, finansijskih analitičara, ekonomista i državnih agencija. Pošto svaki od tih korisnika ima različite potrebe, prezentacija finansijskih izvještaja je veoma strukturirana i regulisana je mnogobrojnim pravilima i zakonima, za razliku od menadžerskog računovodstva. Organ koji na međunarodnom nivou reguliše finansijsko računovodstvo zovu se Opšteprihvaćeni računovodstveni principi ili GAAP. Ostala pravila uključuju Međunarodne standarde računovodstvenog izvještavanja ili IFRS[9], odnosno US GAAP.

Računovodstvo kroz istoriju[uredi | uredi izvor]

Počeci u Mesopotamiji i Bliskom istoku[uredi | uredi izvor]

Karta Bliskog istoka na kojoj je prikazan Fertile Crescent circa 3. milenijum p. n. e.

Računovodstvo je staro više hiljada godina; najraniji računovodstveni zapisi su pronađeni u Mesopotamiji, a smatra se da su stari više od 7000 godina.[10] Ljudi tog vremena su koristili primitivne metode kako bi vodili evidenciju o rastu useva i stada.

Glinene računovodstvene pločice, Susa, Uruk period, oko 3500. p. n. e., Ogranak za orijentalne antikvitete, Luvr, Pariz

Između 4. i 3. milenijuma p. n. e., u drevnom Iranu su, kao posledica novog socio-ekonomskog poretka, nastale velike razlike u podeli bogatstva usled čega su vlast preuzele vođe i sveštenici. Imali su ljude koji su bili zaduženi samo za finansije. Na nekoliko nalazišta na Bliskom istoku su, u sklopu građevina, nađena velika skladišta za žitarice, uz koje su takođe pronađene glinene pločice na kojima je vođena evidencija o količinama - knjigovodstveni podaci.[11] Početak vođenja knjigovodstva na glinenim pločicama se smatra jednim od najvećih dostignuća čovečanstva. [12]

Računovodstvo u doba rimskog carstva[uredi | uredi izvor]

Rimski car Oktavijan Avgust je napisao knjigu Dela božanskog Avgusta (lat. Res gestae divi Augusti) koja je bila značajna za rimski narod. U njoj su se nalazili svi troškovi koje je carstvo imalo po osnovu davanja građanima, davanja vojnim veteranima u vidu novca i zemljišta, dotacije trezoru, izgradnje hramova, davanja verskim ustanovama i troškovi organizovanja pozorišnih predstava i gladijatorskih utakmica. Te informacije nisu predstavljale pregled državnih prihoda i rashoda, nego je bio način da se pokaže careva darežljivost.

Poznati rimski istoričari Gaj Svetonije Trankvil i Kasije Dio su 23. p. n. e. u svojim delima zapisali da je Avgust naložio da se napravi pregled javnih prihoda, stanja novca u trezoru, provincijskih poreza i troškova javnih radova, zajedno sa podacima o licima i robovima koji su načinili detaljni izveštaj. I sam Tacit je govorio da je ove "izveštaje pisao Avgust lično“.[13]

Rimska ploča za pisanje iz rimske tvrđave cara Hadrijana 1. i 2. v.p. n. e. na kojoj se nalazi zahtjev za kupovinu 5000 mera žitarica za proizvodnju piva. Odeljak za praistoriju i Evropu, Britanski muzej.

Prosto knjigovodstvo se spominje i u Bibliji, u Novom zavetu, Knjiga Mateja, priča o talentima.[14]

Luka Pačoli i dvojno knjigovodstvo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Dvojno knjigovodstvo

Luka Pačoli je bio italijanski matematičar, i smatra se začetnikom dvojnog knjigovodstva.

Teorija[uredi | uredi izvor]

Osnovna računovodstvena jednačina glasi sredstva = obaveze + kapital. To je oblik bilansa stanja. Osnova za pravljenje bilansa stanja počinje sa računom prihoda i rashoda, u kojem je iskazana neto dobit ili neto gubitak jednačinom neto dobit (gubitak) = prihodi - rashodi. Na ovaj račun se naslanja izveštaj menadžmenta o raspodeli eventualne dobiti, u kojem se na prethodno zadržanu (akumuliranu) dobit dodaje neto dobit i oduzimaju dividende i eventualne kamate na kredite. Koeficijent kapitala se izračunava kao odnos trenutnih sredstava sa trenutnim obavezama. Jednako tako, meri se i odnos ukupnih obaveza sa ukupnim sredstvima.

ABC d.d. Primer bilansa stanja na dan 31.12.2010. godine
D P
Oprema 550,00 KM
Novac 800,00 KM
Materijal 1.600,00 KM
Potraživanja 3.000,00 KM
Sitni inventar 500,00 KM
Dobavljači 250,00 KM
Redovne dionice 600,00 KM
Krediti 600,00 KM
Kapital 5.000,00 KM
Ukupno 6.450,00 KM 6.450,00 KM

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Engleska reč accountant je izvedena iz francuske reči compter, što je opet izvedeno iz latinskog originala computare u značenju računati. Reč je ranije u engleskom jeziku bila pisana kao „Accomptant”, međutim vremenom je izgubila slovo p, te je promenjen izgovor i pisanje u današnji oblik.[15]

Računovodstvena pravila[uredi | uredi izvor]

U osnovi, računovodstvo predstavlja mehanizam koji se koristi za beleženje radnji i transakcija koje se javljaju u nekom biznisu. Postoji standardni set računovodstvenih pravila koja definišu osnovne smernice za računovodstvo (USA-GAAP).

  • 1. Prvo generalno pravilo glasi da se svaka transakcija zapisuje. Ako biznis ne zapisuje transakcije ili ih pogrešno zapisuje onda se to smatra prekršajem ili čak prevarom.
  • 2. Drugo generalno pravilo glasi da se transakcije beleže korištenjem takozvanog dvostrukog računovodstvenog unosa. To znači da bi transakcija bila kompletna moraju se napraviti dva unosa. Na primer, ako se poseduje 5 KM u gotovini i na benzinskoj pumpi se plati 5 KM za benzin u vrednosti 5 KM. Ova transakcija se beleži kao povećanje sredstva „benzin” za 5 KM i smanjenje sredstva „gotovina” za 5 KM. U ovom slučaju jedna transakcija je sadržavala dva unosa. To je jedna od najvažnijih stvari u elementarnom računovodstvu. Dvostruki unosi su povezani sa konceptom duguje-potražuje. Sam čin unosa transakcija se naziva unosom u dnevnik.
  • 3. Treće generalno pravilo glasi da se svaka zapisana transakcija unosi u Dnevnik glavne knjige.

Priroda konta[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kontni plan

“Konto” je pojedinačna lokacija (račun) za zapisivanje transakcija koje su iste vrste. Po svojoj prirodi, sva konta se dele na aktivna i pasivna.

Osnovni tipovi konta su:

  • Sredstva - to su stvari ili prava koja firma poseduje ili ima prava na njih.
    • Na primer: gotovina, nekretnine, oprema, kao i nematerijalne vrednosti poput patenata ili autorskih prava.
  • Obaveze - obaveze prema trećim licima koje je firma dužna da ispuni.
    • Na primer: plate za isplatu, porezi, posuđeni novac i sl.
  • Kapital - vlasnička vrednost firme.
    • Primeri su: dionička vrednost ili zadržani kapital.
  • Prihodi - mehanizmi gde zarada ulazi u firmu.
    • Primeri su: prodaja materijala, proizvoda robe ili usluge.
  • Troškovi - troškovi obavljanja poslovanja.
    • Primeri su: troškovi plata, najma, opreme kao i kamata na posuđeni novac.

Računovodstveni ciklus[uredi | uredi izvor]

Nastanak bilo kojeg poslovnog događaja prati i kreiranje poslovnih dokumenata koji mogu biti spoljašnji i unutrašnji. Ti dokumenti se nazivaju još i izvorni dokumenti. Neki od njih su:

  • Račun koji se dobije pri kupovini u prodavnici
  • Kamata koja se dobije na štednju – iskaz na bankovnom računu
  • Mesečni račun za struju koji dođe poštom

Ovi izvorni dokumenti se pre svega proveravaju, kontrolišu i evidentiraju. Nakon obrade, zapisuju se u hronološki dnevnik gde predstavljaju pojedinačne unose u dnevniku glavne knjige. Potom se pojedinačni unosi transferišu i raspoređuju po grupama konta – klasama iz kontnog plana. Svrha finansijskog knjigovodstva je da se grupišu zajedno sve transakcije koje su slične. Na primer, ako firma ima jedan bankovni račun onda se sve transakcije na tom računu beleže na jedan konto u finansijskom knjigovodstvu. Kada se jednom unesu svi unosi onda se finansijska konta sabiraju u okviru procesa koji se zove bilansiranje. Bilansiranje podrazumeva da suma svih dugovanja mora da bude jednaka sumi svih potraživanja. Nakon toga kreira se neizravnati probni bilans koji izlistava bilanse svih konta u finansijskom knjigovodstvu. Na ovoj tački događa se računovodstvo u vidu niza usklađivanja koje obavlja računovođa u skladu sa principima računovodstva. Ovaj proces se nastavlja dok se bilans u potpunosti ne uskladi.

Finansijski izveštaji izvode se iz ovog bilansa i oni, između ostalih, uključuju:

  1. Bilans stanja (engl. Balance sheet)
  2. Bilans uspeha (engl. Income statement)
  3. Izvještaj o gotovinskim tokovima (engl. Cash flow statement)
  4. Izvještaj o promenama na kapitalu (engl. Statment of retained earnings)

Konačno, na kraju poslovnog perioda, vrši se zatvaranje svih konta prihoda i rashoda.

Koncept odvojenih subjekata[uredi | uredi izvor]

Čak i kad poslovni subjekt ima jednog vlasnika, pravi se razliku između sredstava vlasnika i sredstava društva. Na primer: ako vlasnik daje vlastiti automobil za posao to se računa kao uneseni kapital, ako vlasnik ima platu to će biti uzeto u obzir kao izvlačenje kapitala iz društva.

Osnovni principi računovodstva[uredi | uredi izvor]

  • Princip istorijskog troška (''Historical Cost Principle): Sredstva i obaveze se trebaju zapisivati prema cenama prema kojima su realizovani odnosno nastali. Ovo je stoga da bi se osigurale pouzdane i stabilne cene; tržišne vrednosti mogu fluktuirati i biti različite prema različitim interpretacijama, pa se zbog toga uzima nabavna cena kao relevantna cena za knjiženje.
  • Princip usklađivanja (Matching Principle): Troškovi se trebaju usklađivati sa prihodima. Trošak se beleži prema vremenu u kojem je nastao, što znači prema vremenu kada je trošak napravljen u cilju stvaranja ili generisanja prihoda. Ovo znači da se može platiti za neki trošak mesecima pre nego što je on stvarno knjižen budući da se trošak usklađuje sa periodom u kojem je prihod nastao.
  • Princip prepoznavanja prihoda (Revenue Recognition Principle): Prihodi se ne trebaju knjižiti pre nego što je proces stvaranja dohotka gotovo kompletan i kad je veoma malo neizvesnosti u pogledu toga da li će se desiti uspešna naplata potraživanja. To znači da se prihod knjiži onda kada je ostvarena zarada, što znači onda kada je posao obavljen, bez obzira u kom periodu će se desiti naplata potraživanja.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Elliot, Barry & Elliot, Jamie (2004). Financial accounting and reporting. London: Prentice Hall. str. 3. ISBN 978-0-273-70364-8. , Books.Google.co.uk
  2. ^ Elliot, Barry & Elliot, Jamie (2004). Financial accounting and reporting. London: Prentice Hall. str. 3. ISBN 978-0-273-70364-8. 
  3. ^ Goodyear, Lloyd Earnest: Principles of Accountancy, Goodyear-Marshall Publishing Co., Cedar Rapids, Iowa, 1913, str.7 Archive.org
  4. ^ „Pojam i karakteristike računovodstva u savremenim uslovima, Ekonomski fakultet Mostar” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 06. 11. 2015. g. Pristupljeno 05. 06. 2019. 
  5. ^ Singh Wahla, Ramnik. AICPA committee on Terminology. Accounting Terminology Bulletin No. 1 Review and Résumé. 
  6. ^ Friedlob, G. Thomas & Plewa, Franklin James, Understanding balance sheets, John Wiley & Sons, NYC. 1996. ISBN 978-0-471-13075-8. str. 1.
  7. ^ Carruthers, Bruce G., & Espeland, Wendy Nelson, Accounting for Rationality: Double-Entry Bookkeeping and the Rhetoric of Economic Rationality, American Journal of Sociology, Vol. 97, No. 1, juli 1991, str.40-41,44 46,
  8. ^ Lauwers, Luc & Willekens, Marleen: "Five Hundred Years of Bookkeeping: A Portrait of Luca Pacioli" (Tijdschrift voor Economie en Management, Katholieke Universiteit Leuven, 1994, vol:XXXIX 3. izdanje, str.302), KUleuven.be
  9. ^ IFRS
  10. ^ Friedlob, G. Thomas & Plewa, Franklin James, Understanding balance sheets, John Wiley & Sons, NYC. 1996. ISBN 978-0-471-13075-8. str. 1.
  11. ^ (کشاورزی, کیخسرو (1980). تاریخ ایران از زمان باستان تا امروز (Translated from Russian by Grantovsky, E.A.) (na jeziku: Persian). str. 39—40. 
  12. ^ Oldroyd, David & Dobie, Alisdair: Themes in the history of bookkeeping, The Routledge Companion to Accounting History, London, July. 2008. ISBN 978-0-415-41094-6.., Chapter 5, pp. 96
  13. ^ Oldroyd, David: The role of accounting in public expenditure and monetary policy in the first century AD Roman Empire, Accounting Historians Journal, Volume 22, Number 2, Birmingham, Alabama, December (1995), pp. 123,
  14. ^ Matt. 25:19
  15. ^ Pixley, Francis William: Accountancy — constructive and recording accountancy (Sir Isaac Pitman & Sons, Ltd, London, 1900), str.4

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Singh Wahla, Ramnik. AICPA committee on Terminology. Accounting Terminology Bulletin No. 1 Review and Résumé. 
  • کشاورزی, کیخسرو (1980). تاریخ ایران از زمان باستان تا امروز (Translated from Russian by Grantovsky, E.A.) (na jeziku: Persian). str. 39—40. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Računovodstvo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рачуноводство&oldid=27554807”