Revolucija jasmina

Protesti u Tunisu
Deo Arapskog proleća
Grad Tunis 14. januara 2011.
Vreme 18. decembar 2010 — 23. oktobar 2011. Mesto Tunis Uzrok Siromaštvo, visoke cene hrane, nezaposlenost, korupcija. Ishod Pad ben Alijevog režima. Održani opšti izbori.
Žrtve i gubici
Neutvrđeni	Neutvrđeni

Pobuna u Tunisu je ime revolucije u Tunisu koja je započela krajem 2010, a nastavljena u 2011. godine, takođe poznata kao revolucija jasmina.

Protesti počeli 18. decembra 2010, dan nakon što se trgovac Muhamed Buazizi spalio u svom autu. Nakon toga su usledile žalbe i inicijalni zahtevi socijalne prirode: suspenzija policijskog nasilja, smanjenje nezaposlenosti mladih, smanje cene hrane, povećanje minimalne zarade, borba protiv korupcije i poboljšanje uslova života. Usledili su protesti koji brzo iz socijalnog karaktera prerastaju u politički, kojim se traži uklanjanje autokratskog režima predsednika, uvođenje demokratije i slobode izražavanja.

Protesti su najjači talas socijalnih i političkih nemira u Tunisu u poslednje tri decenije. Oni dovode do bekstva predsednika Zine el Abidin Ben Ali, koji se posle 23 godine povukao sa vlasti, napustivši Tunis 14. januara 2011.

Posle bekstva ben Alija, formirana je privremena vlada, uključujući i članove vladajuće stranke KDO u nekim ministarstvima i članove opozicije u drugima. Vlada je trebalo da obavlja tehničke poslove do novih izbora, 60 dana posle reformi starog režima. Međutim, pet opozicionih ministara napustili su vladu gotovo odmah i 21. januara 2011 su nastavili sa uličnim protestima u Tunisu i drugim gradovima i tražili nove da bude raspuštena vlada u kojoj će biti ministri iz stranke ben Alija. U ustanku je izgubilo život 220 žrtava, a 94 je ranjeno. 6. februara, KDO je raspuštena.

Protesti u Tunisu su poznati pod nazivom kao Tuniska revolucija dostojanstva. U zapadnim medijima se ovi događaji obično nazivaju Jasmin revolucija.

Uzroci

Predsednik Tunisa Ben Ali upravljao je Tunisom od 1987. Njegova vlada, kritikovana je od strane medija i nevladinih organizacija, ali je podržan od strane Sjedinjenih Država i Francuske zbog progona islamista i ekonomske politike, koja je krišom posmatrana kao sjajan model koji se može primeniti u Severnoj Africi i njegova lojalnost američkim saveznicima. Kao rezultat toga, ben Alijevo izlaganje zloupotrebama je dovelo do masovnih protesta širom zemlje, pada vlade i bekstva ben Alija. Prema izvorima Al Džazire, širom Tunisa su primljene poruke podrške Buazizi Tviter, koje su upućene aktivistima u ovom delu sveta, sa mnogim.

Al Džazira je iskoristila ustanak, opisujući nemire kao kombinaciju siromaštva, nezaposlenosti i političke represije. Tri karakteristike većine arapskih društava je velika korupcija, duga i autokratska vladavina arapskih lidera i veća sloboda govora.

Sidi Buzid i Mohamed Buazizi

Dana 17. decembra 2010, trgovac Muhamed Buazizi izvršio je samospaljivanje na trgu Sidi Buzid ispred skupštine grada iz protesta zbog korupcije i samovolje policije. Ovo dovodi do ozbiljnih posledica i maltretiranja civila od strane policije u narednih nekoliko dana, a talas fotografija policajaca kako razbijaju prodavnice su preplavile Fejsbuk i Jutjub. Buazizi je odmah prebačen u bolnicu u blizini Tunisa, gde je i umro 4. januara 2011.

Prvi protesti

Prema izvorima Al Džazire i drugih medija, policije rasteruje stotine mladih demonstranata, koristeći suzavac 18. decembra 2010. Demonstranti su se okupili ispred regionalne vlade u znak protesta protiv odnosa vlasti prema Muhamedu Buaziziju, koji se spalio spontano iskazujući protest zato što mu je policija zaplenila voće i povrće, koje je pokušao da proda na ulicama. Izveštavanje o događajima u Tunisu su bili ograničeni, pa je 19. decembra grad bio pun policajaca.

Dana 22. decembra, Lahsiin Naži u znak protesta odgovara glad i nezaposlenost, samoubistvo strujom. Remzi al Abbudi takođe je izvršio samoubistvo zbog finansijskih teškoća, povećanog poslovnih vladinog duga Program za mikro-kredite. 24. decembra, Muhamed Ammari smrtno je pogođen u grudi od strane policije u okršajima. Drugi demonstranti su takođe povređeni, uključujući Čauki Belhosin El Nadri postigao, kog su ubili policiji u samoodbrani 30. decembra. Tada je uveden policijski čas u gradu.

Kasnije se nasilje pojačalo, pa su protiv vlasti ustali i stanovnici Sida. Protest je 27. decembra dostigao oko 10.000 građana koji su uključeni. Miting, nazvan od strane aktivista nezavisnih sindikata, bio je zaustavljen od strane snaga bezbednosti. Protesti su se proširili na Sus, Sfaks i Meknasi. Sledećeg dana Tuniska federacija sindikata organizuje još jedan miting u Gafsi, koji je takođe blokiran od strane snaga bezbednosti. U to vreme, oko 300 pravnika započelom je štrajk u blizini vladine palate u Tunisu. Protesti su nastavljeni 29. decembra

Dana 30. decembra, policija je prekinula protest u Monastiru, koristeći silu da ograniči širenje više demonstracija u gradove Sbika i Čeba. Proteste nastavljaju 31. decembra, advokati i drugi članovi Nacionalne Advokatske komore Tunisa. Moktar Trifani, predsednik Lige za ljudska prava Tunisa, rekao je da su advokati u Tunisu divljački pretučen. Postoji takođe informacija o čoveku koji je pokušao da izvrši samoubistvo u El Hami.

3. januara 2011, protest u Tali protiv nezaposlenosti i visokih cena je postao nasilan. Demonstracije od 250 ljudi, mahom studenata, u znak podrške demonstrantima u Sidi Buzid, policija je odgovorila suzavcem. Kao odgovor, demonstranti su zapalili gume i napali kancelarije Ustavnog demokratskog jedinstva.

Tuniske vlasti vlasti suvele cenzuru interneta preuzimajući kontrolu nad korisničkim lozinkama i proverama onlajn kritike. Mnogi vladini i privatni sajtovi su blokirani.

Hapšenja

Izveštaji koji su izlaganii kod više korisnika, među kojima je i reper Hamada ben Aoun, uhapšeni su, ali neki od repera i ostali su kasnije pušteni. Udruženje nezavisnih lokalnih medija Reporteri bez granica je izvestio da će hapšenje od najmanje šest članova i blog Aktivisti privući njihovu pažnju da možda postoji drugi.

Hamama Hamami, lider Komunističke partije zabranjene u Tunisu, radnički aktivista i istaknuti kritičar ben Alija, uhapšen je 12. januara, ali je pušten dva dana kasnije.

Odgovor Vlade

Dana 28. decembra na nacionalnoj televiziji je emitovano obraćanje predsednika Zina el Abidina ben Alija, kritikujući ljude zbog protesta, pozivajući demonstrante, ekstremiste i plaćenike i upozorio na kaznu. On je takođe optužio određene strane medije da emituju lažne optužbe bez dokaza, na osnovu dezinformacija medija. Njegova primedbe su bile ignorisane i protesti su nastavljeni.

Dana 29. decembra, Ben Ali uklanja ministra komunikacija Osamu Romdanija i najavio promene u ministarskim mestima u oblasti trgovine i zanata, verskih poslova, komunikacija i omladine. Sledećeg dana je objavljeno da su smenili guvernera Sidi Buzida, Ženduba i Zaguana.

U januaru 2011, Ben Ali je rekao da će stvoriti 300.000 novih radnih mesta, mada nije jasno šta to znači. Za proteste je rekao da rad maskiranih huligana koji su napali vladine zgrade tokom noći, pa čak i civile u njihovim domovima, teroristički akt koji se ne može prevazići. Ahmed Nadžib Čebi, lider Progresivno Demokratske stranke, rekao je da, uprkos zvaničnim izjavama policije, demonstracije su bile nenasilne.

Dana 10. januara, vlada je izvestila da trajno zatvora sve škole i univerziteti u pokušaju da ublaži nemire.

Dan pre pada Vlade, Ben Ali je najavio da neće promeniti važeći Ustav i rekao da će se zbog njegovih godina povući sa vlasti 2014.

Bekstvo Ben Alija

Dana 14. januara, Ben Ali je raspustio vladu i proglasio vanredno stanje. Zvaničan razlog je zaštita Tunišana i njihove imovine. Zabranjeno je prikupljanje više od troje ljudi na jednom mestu, rizikujući da budu uhapšeni ili snimak ako pokušaju da pobegnu. On je takođe rekao da želi izbore za šest meseci i da prestanu demonstracije, čiji je cilj da ga primoravaju da se povuče. Frans24 je izvestio da je vojska preuzela kontrolu nad aerodromom i bliskim vazdušnim prostorom zemlje.

Tog dana je ben Ali leteo na Maltu iz zemlje pod zaštitom Libije i stigao u Džedu, u Saudijskoj Arabiji, nakon što je Francuska odbila da prihvati avione. Premijer Mohamed Ganuši odmah je preuzeo predsedavanje. Saudijska Arabija pod nazivom izuzetne okolnosti široko je osudila odluku da daju azil ben Aliju, navodeći da su to učinili u podršci za bezbednost i stabilnost u zemlji i da Saudijska odluka nije naklonjena ben Aliju koji vodi duge borbe sa islamistima u Tunisu. Saudijska Arabija zahteva da ben Ali ostane van politike, kao uslov. U jutro 15. januara, Tunisa državna televizija izvestila da Ben Ali je i zvanično napustio svoju poziciju i ima vlast Ganuši je preuzeo mesto portparola vlade umesto Fuada Mebaze. Šef Ustavnog suda Tunisa, Fetije Abdenader, izvestio je da je ben Ali napustio za dobro Tunisa, ali da Ganuši nema prava da rukovodi parlamentom u periodu od 60 dana, dok se ne organizuju novi izbori za parlament. Vebaza kaže da je u interesu države da se formira jedinstvena vlada.

Komisija za fundamentalne reforme ustava i postojećih zakona u organizaciji Bena Ijada Ačura, saslušala je i predloge opozicije da se odlože izbori za šest ili sedam meseci i da trebaju biti predmet međunarodnog nadzora.

Vidi još

• Arapsko proleće
• Protesti u Egiptu (2011)
• Rat u Libiji (2011)
• Pobuna u Jemenu (2011)
• Pobuna u Siriji (2011)