Ред и закон

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Red i zakon
Logo Red i zakon
Orig. nazivLaw & Order
Žanrdrama
akcija
FormatTelevizijska serija
AutorDik Volf
UlogeDžordž Zundza
Kris Not
Den Florek
Majkl Morijarti
Ričard Bruks
Stiven Hil
Pol Sorvino
Kerolin Mekormik
Džeri Orbak
Š. Epata Merkerson
Džil Henesi
Sem Vaterston
Bendžamin Bret
Keri Louel
Endži Harmon
Džesi L. Martin
Dajen Vist
Elizabet Rom
Fred Dalton Tompson
Denis Ferina
Eni Peris
Majkl Imperioli
Milena Gović
Alana de la Garza
Džeremi Sisto
Linus Rouč
Entoni Anderson
Džefri Donovan
Kamrin Menhajm
Hju Densi
Odelja Halevi
Mekad Bruks
Rid Skot
Toni Goldvin
Muzička temaLaw & Order Theme
Zemlja SAD
Jezikengleski
Broj sezona23
Broj epizoda498 (spisak epizoda)
Vreme trajanja41–45 minuta
ProdukcijaDik Vulf
Emitovanje
Prvo
prikazano na		NBC
Premijerno
prikazivanje		30. septembar 1990.
Srodno
prikazivanje		Red i zakon (franšiza)
Emitovanje u Srbiji
EmiterRTS 1
BK TV
Prvo
prikazano na		RTS 1
Profil na IMDb-ju

Red i zakon (engl. Law & Order) je američka policijsko-proceduralna pravna drama koju je stvorio Dik Volf čime je pokrenuta franšiza Red i zakon. Emitujući se celo vreme na kanalu NBC, Red i zakon je premijerno počeo 13. septembra 1990. godine, a završio se posle dvadesete i poslednje sezone 24. maja 2010. godine.

Smeštena sa snimanjem i radnjom u Njujork, serija prati dva pristupa: prvi deo je istraga zločina (obično ubistva) i privođenje počinioca od strane detektiva njujorške policije, a drugi tuženje optuženih od strane okružnog tužilaštva Menhetna. Radnja je često temeljena na pravim slučajevima i nekim novoizašlim novinskim naslovima iako je motiv za zločina i počinioca mogao da bude i drugačiji.

Serija je imala veliki broj članova glavne postave tokom godina. Među najduže ostalim članovima glavne postave bili su Stiven Hil kao okružni tužilac Adam Šif (sezone 1−10), Džeri Orbak kao detektiv Leni Brisko (sezone 3−14), Š. Epata Merkerson kao poručnica Anita van Bjuren (sezone 4−20), Sem Voterston kao izvršni pomoćnik okružnog tužioca (kasnije v.d. okružnog tužioca pa okružni tužilac) Džek Mekoj (sezone 5−23) i Džesi L. Martin kao detektiv Ed Grin (sezone 10−18).

Sa dvadeset sezona, Red i zakon je druga po redu dugogodišnje-emitovana američka serija udarnog termina posle svog ogranka Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve (1999−do danas). Uspeh serije doveo je do stvaranja dodatnih serija čime je Red i zakon postao franšiza sa takođe jednim filmoom, nekoliko igrica i međunarodnih prilagođavanja serije. Serija je dobila i birana za nagrade nekoliko puta tokom godina, a dobila je i nekoliko Emi nagrada.

Dana 14. maja 2010. godine, NBC je objavio da je ukinuo Red i zakon i da će emitovati poslednju epizodi 24. maja 2010. godine.[1][2][3]

Odmah posle ukidanja serije, Volf je pokušao da pronađe novi dom za seriju.[4] Ti pokušaji su propali pa je u julu 2010. godine Volf objavio da je serije sada "otišla u povest".[5]

Dana 28. oktobra 2020. godine, najavljeno je da će TV specijal pod nazivom Pejli centar prikazuje Red i zakon: Pre nego što su postali zvezde početi 12. novembra 2020. godine.[6]

Dana 28. septembra 2021. godine, NBC ja obnovio seriju za 21. sezonu.[7]

Opis[uredi | uredi izvor]

Red i zakon je američka kriminalistička serija koja se bavi otkrivanjem počinilaca zločina i njihovim suđenjima nakon toga. Serija je emitovana od 30. septembra 1990. do 24. maja 2010. godine. Serija sadrži 456. epizode i jedan film.

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Povest i razvoj[uredi | uredi izvor]

1988. godine, Dik Volf razvio je scenario za novu televizijsku seriju koja bi prikazala mestimično optimističnu sliku američkog pravosudnog sastava. U početku se igrao zamišlju da je nazove Noć i dan, a onda mu je pao na pamet naslov Red i zakon. Prvi deo svake epizode pratio bi dva detektiva (starijeg i mlađeg) i njihovog nadređenog tokom istrage nasilnog zločina.

Drugi deo epizode pratio bi Okružno tužilaštvo i sudove dok dva tužioca uz savet okružnog tužioca pokušavaju da osude optuženog. Pomoću ovoga, Red i zakon bi mogao da istraži neke veće dnevne teme usredsređujući se na priče koje su utemeljene na pravim slučajevima koji su dospeli u novine.[8]

Volf je izložio zamisao tadašnjem predsedniku Univerzal televizije Keriju Meklagedžu koji je ukazao na sličnost sa serijom iz 1963. godine pod nazivom Hapšenje i suđenje koja je trajala jedno sezonu. Njih dvojica su pogledali probnu epizodu te serije u kojoj policajac (Ben Gazara) hapsi čoveka zbog pljačke u toku prve polovine epizode, a onda zastupnik kog je tumačio Čak Konors oslobađa čoveka jer je pogrešno uhapšen tokom druge polovine i takve su bile epizode svake nedelje.

Volf je odlučio da, iako bi i njegovi detektivi s' vremena na vreme zakazali, želi svež pristup žanru kojim bi prelazio sa policijske istrage na suđenje uz veći stepen realizma. Sem toga, tužioci bi bili junaci što bi bilo suprotno uobičajenoj formuli pravnih drama.[9]

U početku je Foks poručio 13 epizoda na tu temu bez probne epizode. Tadašnji rukovodilac televizije Beri Diler je povukao odluku. Iako mu se svidela zamisao, on nije verovao da je to "Foksova serija". Volf se onda obratio CBS-u koji je naručio probnu epizodu „Svima omiljeni političar” koju je Volf napisao o podmićenim političarima koji sarađuju sa mafijom. Televiziji se svidela probna epizoda, ali je nije emitovala jer nije bilo velikih zvezda.

U leto 1989. godine, glavni i odgovorni urednici NBC-a Brendan Tartikov i Voren Litlfild su pogledali epizodu i svidela im se, ali su brinuli da zbog žestine serija ne bi mogla da ide svake nedelje.[9] Međutim tokom 1990. godine, glavni i odgovorni urednici NBC-a stekli su dovoljno samouverenosti u to da bi novo nastala serija mogla da privuče široku publiku pa su naručili punu sezonu za seriju.[10]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Serija je snimana u mestima Njujorka i poznata je po čestom korišćenju takošnjih objekata.[11][12] Studiji su bili u lukama Čelsija. U prvim epizodama, prizori u sudnicama snimani su u staroj njujorškoj sudnici pre nego što je studio za sudnicu izgrađen.[13] U kasnijim sezonama, gradonačelnici Njujorka Rudi Đulijani i Majkl Blumberg, zastupnik Vilijam Kanstler i kongresmen Bronksa Hoze Serano su se pojavili tumačeći sebe.

Mesne ličnosti su se takođe na kratko pojavljivale kao izmišljeni likovi, među kojima su bili i Dona Hanover i Fran Lebovic kao sudije. Dana 14. septembra 2004. godine, ulici u Njujorku koja je vodila do Luke 62 u lukama Čelsija (gde je serija uglavnom snimana) promenjen je naziv u "Ulica Reda i zakona" u čast serije.[14]

Muzika i zvučni efekti[uredi | uredi izvor]

Muziku za Red i zakon radio je kompozitor veteran Majk Post i namerno je pravljena da se i u najmanjem mogućem korišćenju uklopi u skraćeni način serije.[15] Post je napisao muziku za špicu koristeći sintisajzer, gitaru i klarinet.[16] Sem toga, menjanje prizora pratio je zvuk koji je razradio Post. On je zvuk nazvao "Klang",[16] kritičar Nedeljne zabave Ken Taker govorio je o zvuku kao "preteći čang čang"[16], glumac Den Florek (u reklami) ga je nazvao "donk donk",[17] a Ričard Belzer "Zvuk blagajne Dika Volfa".[18]

Taj zvuk premešta gledaoca sa prizora na prizor, prelazeći sa vremena na vreme važnošću i neposrednošću sudijskog čekića − čime je i Post mahao dok je stvarao. Iako pdseća na lupanje zatvorskih vrata, to je u stvari mešavina "6-7" zvukova, među kojima je bio i zvuk 500 Japanaca dok hodaju drvenim podom.[16] Zvuk je postao toliko poznat kao i Red i zakon da se koristio i u drugim serijama u franšizi.[19]

Dok se serija emitovala u Velikoj Britaniji na Kanalu 5, od 7. do 16. sezone[20] serija Red i zakon koristila je muziku Roba Dugana za uvodnu špicu, a od 17. do 20. sezone je ponovo korišćena izvorna američka muzika.

Uvodne reči[uredi | uredi izvor]

U pravosudnom sastavu, građane zastupaju dve odvojene, ali podjednako važne skupine. Policija koja istražuje zločine i okružno tužilaštvo koje tuži počinioce. Ovo su njihove priče.

Šablon:Nb10—Uvodni tekst čita Stiven Zirnkilton.[21][22]

Svaka epizoda serije počinjala je tekstom koji je čitao Stiven Zirnkilton. Izuzetak je bila epizoda „Bujice pohlepe (2. deo)”.

Uloge i likovi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak likova serije Red i zakon

Za probnu epizodi 1988. godine, Džordž Zundza i Kris Not dobili su uloge izvornih detektiva, narednika Maksa Grivija i detektiva Majka Logana.[23] Producenti su osetili da bi Zundza bio savršeni stariji policajac jer je bio neko za koga su producenti osećali da bi mogli sa njim da se voze maricom.[24] Not i Majkl Medsen su bili kandidati za ulogu Logana. Medsen je u početku smatran za savršen izbor za ulogu, ali se posle konačnog čitanja osetilo da je njegov način glume bio ponovan pa je Not dobio ulogu.[25] Kako bi se zaokružila policijska postava, Den Florek je dobio ulogu kapetana Donalda Krejgena.[23]

Na tužilačkoj strani, Majkl Morijarti bio je prvi izbor Dika Volfa da igra izvršnog pomoćnika okružnog tužioca Bendžamina "Bena" Stouna. Televizija je ipak više volela da to bude Džejms Noton, ali je na kraju Volfov izbog prevagnuo, a Morijarti dobio ulogu.[23] Ričard Bruks i Erik La Sejl su razmatrani za ulogu Pola Robineta. Televiziji se svideo La Sejl, ali je opet izbor producenata prevagnuo, a Bruks dobio ulogu.[26] Kao njihov šef, Roj Tajns je dobio ulogu okružnog tužioca Alfreda Ventvorta.[23]

Gotovo dve godine je prošlo od probne epizode do početka snimanja serije. Producenti su zadržali mogućnosti za Zundzu, Nota, Morijartija i Bruksa. Svakom je plaćeno još godinu dana i vraćen je. I Florek se vratio. Tajns, je međutim, igrao u seriji Mračne senke pa je odbio da se vrati. Umesto njega, producenti su doveli Stivena Hila da igra okružnog tužioca Adama Šifa,[26] lika šturo utemeljenog na pravom okružnom tužiocu Robertu Morgentu. Hil je doneo iskustvo i prestiž seriji pa su mu kao takvom producenti dali mogućnost da usmerava lik u pravcu u kom je on mislio da treba da ide.[27]

Zundza se razočarao kada je shvatio da će se serija podjednako baviti svim glavnim likovima, a ne samo njegovom. Iako su glumci voleli njegovu glumu, njima je bilo jako neprijatno oko Zundze koji se mnogo sekirao zbog stalnog putovanja u Njujork iz svog doma u Los Anđelesu. Džundža je dao otkaz posle godinu dana u seriji, a narednik Grivi je otpisan tako što je ubijen na dužnosti.[28]

Njega je zamenio Pol Sorvino kao narednik Fil Sereta za kog se smatralo da ima još težu narav nego Džundžin Grivi i Majk Logan. Sereta je u početku bio oduševljen ulogom, ali je napustio seriju polovinom treće sezone žaleći se na težak raspored snimanja serije i jer je imao potrebu da proširi svoje vidike i želju da očuva glasovne sposobnoosti za operu. Narednik Sereta je otpisan tako što je ranjen na dužnosti posle čega se prebacio na kancelarijski posao u drugoj ispostavi.[29]

Kako bi zamenili Sorvina u seriji, Volf je odabrao Džerija Orbaka (koji se ranije pojavio u ulozi zastupnika Frenka Lermana tokom 2. sezone u epizodi "Vođe ljubavi") za ulogu detektiva Leonarda V. "Lenija" Briska.[30] Orbakovo tumačenje detektiva Briska svetskog nivoa koji je voleo da mudruje je utemeljen na sličnom liku policajca koji je igrao 1981. godine u filmu Kraljević grada za kog je Volf lično tražio da ga ponovi u seriji.[31]

Tokom 2. sezone, Kerolin Mekormik dobila je epizodnu ulogu dr. Elizabet Olivet, policijske psihologinje koja je dovođena na slučaj kada je to zatrebalo. NBC je terao producente da dodaju ženske likove u mušku glavnu postavu.[32] Ona je dodata u uvodnu špicu pod natpisom "takođe u glavnim ulogama" tokom 3. i 4. sezone,[33] ali uprkos naporima producenata da je uključe u što je više epizoda moguće, ali pokazalo se teško ubaciti je u oblik koji se oslanjan na policiju i tužilaštvo[32] pa je zato uklonjena iz špice na početku 5. sezone.[33]

Mekormikova je ostala u seriji na epizodnoj osnovi, ali je verovala da joj je lik postao manje temeljan i složen, a uloga svedena uglavnom na "neiskusnu psihologiju". Ona je napustila seriju posle 7. sezone kako bi igrala u seriji Umolomac.[34] Posle ukidanja Umolomca, ona se vratila početkom 13. sezone i pojavljivala povremeno do 20. sezone.[35]

Krajem 3. sezone, urednici NBC-a su i dalje osećali da nema dovoljno ženskih likova. Po naređenju tadašnjeg predsedavajućeg Vorena Litlfilda, novi ženski likovi morali su biti dodati ili će seriji pretiti ukidanje premeštanjem na termin emitovanja petkom. Volf je shvatio da, pošto ima šest glavnih uloga u seriji, neko mora da ide. On je odabrao da otpusti Floreka i Bruksa iz glavne postave, a kasnije je rekao da su mu to bila dva najteža telefonska poziva koja je ikad obavio. Iako je produkcija rekla da su otkazi, pogotovo Bruksov koji se nije najbolje slagao sa Morijartijem, bili iz drugih razloga, Volf je potvrdio da su otkazi došlo po Litlfildovoj naredbi.[36]

Kako bi se zamenio Florek, Š. Epata Merkerson dobila je ulogu novog vođe ispostave poručnice Anite van Bjuren (Merkersonova je ranije igrala majku jedne žrtve pucnjave u epizodi „Pečurke” u 1. sezoni).[37] Kako bi se zamenio Bruks, Džil Henesi dobila je ulogu pomoćnice okružnog tužioca Kler Kinkejd. Iako u početku nije dato objašnjenje za odlaske Floreka i Bruksa, njih dvojica su se kasnije vraćali kako bi gostovali kada je kapetan Krejgen premešten u Biro za unutrašnju kontrolu, a POT Robinet postao zastupnik. Florek se takođe vraćao i da režira nekoliko epizoda, a njegov lik je na kraju postao glavni lik u seriji Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve.[38]

U međuvremenu, Morijartijevo ponašanje i na snimanju i van njega postalo je problematično za Volfa. Posle javne izjave u kojoj je Morijarti nazvao državnu tužiteljku Dženet Reno "Nacističkim psihopatom" jer se ona trudila da cenzuriše televizijsko nasilje, on se verbalno sukobio sa njom na jednoj večeri u Vašingtonu. Volf je zamolio Morijartija da stiša malo svoje opaske, a on mu je odgovorio tako što je dao otkaz u seriji sledeće nedelje. Ovo je možda izazvalo njegovo opijanje jer je priznao (u svom članku na Vikipediji) da je bio "težak alkoholičar" dok nije otišao na lečenje u februaru 2004. godine. Poslednja priča o Benu Stounu bila je da je dao otkaz pošto su ženu koju je ubedio da svedoči protiv jednog ruskog mafijaša ubili njegovi ljudi. Kako bi se zamenio Morijarti, Sem Voterston bio je prvi Volfov izbor za ulogu izvršnog pomoćnika okružnog tužioca Džona Dž. "Džeka" Mekoja. Voterstonov lik bio je drugačiji od Morijartijevog jer je Džek Mekoj stvoren kao osećajnije uravnoteženiji i zgodniji.[39]

Volf je otpustio Nota kada mu je ugovor istekao na kraju 5. sezone jer je osetio da su Leni Brisko i Majk Logan postali preslični pa je scenaristima bilo preteško da im pišu dijaloge. Sem toga, Not je bio razočaran serijom posle otkaza Floreku i Bruksu i ostao je ogorčen prema Volfu za koga je osećao da nije prijatelj glumcima. Poslednje o detektivu Loganu bilo je to da je prebačen na Državno ostrvo u Jedinicu za domaće nasilje kao kaznu jer je udario narodnog poslanika koji je naredio ubistvo svog saradnika pedera i uspeo da se izvuče iz optužbi. U televizijskom filmu Izgnan: Red i zakon film, u kom je Not igrao, vrteo se oko Loganovih pokušaja da se vrati u odeljenje. Nota je zamenio Bendžamin Bret kao detektiv Rejnaldo "Rej" Kertis koji je dobio ulogu u pokušaju da se pronađe zgodniji glumac od Nota za glavnu postavu.[40]

Henesijeva je odlučila da ne produžava ugovor na kraju 6. sezone kako bi se posvetila i drugim poslovima, a Kler Kinkejd otpisana je time što je poginula u saobraćajnoj nesreći zbog vozača koji je vozio pod dejstvom alkohola.[41] Nju je zamenila Keri Louel kao pomoćnica okružnog tužioca Džejmi Ros. Louelova je ostala u seriji do kraja 8. sezone, a onda je otišla da bi provela više vremena sa ćerkom. Džejmi Ros je otpisana tako što je napustila tužilaštvo iz sličnih razloga.[42] Louelovu (koja se kasnije vratila u par navrata) je zamenila Endži Harmon kao pomoćnica okružnog tužioca Ebigejl "Ebi" Karmajkl koja je stvorena kao glasovitija i govorljivija nego svoji prethodnici. Harmonova se prijavila na audiciju za ulogu zajedno sa još 85 glumica među kojima je bila Vanesa Vilijams, a dobila je ulogu kada je Volf čuo njen teksaški naglasak.[43]

Od 8. sezone (1997),[44] Dž. K. Simons dobio je epizodnu ulogu dr. Emila Skode, psihijatra koji sarađuje sa policijom. On se pojavio u 41 epizodi do 2004. godine. Posle se pojavio u još 3. epizoda u poslednjoj sezoni.

Bret je napustio seriju na kraju 9. sezone, rekavši da je to prijateljski rastanak i da bi voleo da se vrati i gostuje u nekoj epizodi što se na kraju i desilo u epizodi „Saveznjak” 20. sezone. Detektiv Kertis je otpisan tako što je napustio policiju kako bi brinuo o svojoj supruzi koja je patila od multiple skleroze u polednjim danima.[45] Njega je zamenio Džesi L. Martin kao detektiv Ed Grin koji je stvoren kao malo nemirniji nego Notov Logan i Bretov Kertis.[46] (Brisko je opisan kao izlečeni alkoholičar kao što je i Krejgen bio, a Grin kao izlečeni prisilni kockar). 2000. godine, Stiven Hil je najavio da će napustiti seriju posle 10. sezone. Hil, koji je bio poslednji član izvorne glavne postave, rekao je da je njegov odlazak uzajamno dogovoren sa producentima. Njega je zamenila Dajen Vist kao v.d. okružnog tužioca Nora Luin, a Adam Šif je otpisan tako što je bez prikazivanja otišao kako bi pomagao jevrejska dobrotvorna udruženja i Udruženja za ljudska prava u Evropi.[47]

Naredne godine, Harmonova je napustila seriju posle 3 godine (Ebi Karmajkl je otpisana tako što je pozvana u Državno tužilaštvo), a zamenila ju je Elizabet Rom kao pomoćnica okružnog tužioca Serena Saderlin.[48] Godinu dana posle toga, Vistova je napustila seriju, a zamenio ju je senator u penziji Fred Dalton Tompson kao okružni tužilac Artur Brenč koji je napravljen da kod njega sve bude po propisu nego kod njegovih prethodnika u okružnom tužilaštvu i bio je neposredno reagovanje na napade 11. septembra 2001. godine.[49] U seriji nije pomenuto šta je bilo sa Norom Luin, mada su producenti rekli da je njen lik bio samo v.d. okružnog tužioca.

Posle 12 godina u seriji Red i zakon, Orbak je najavio u martu 2004. godine da napušta seriju i prelazi u ogranak Red i zakon: Suđenje pred porotom. Leni Brisko je otpisan tako što je otišao u penziju i kasnije prihvatio mesto istražitelja u okružnom tužilaštvu. Njega je u 27. ispostavi zamenio detektiv Džo Fontana kog je tumačio Denis Ferina.[50] Tada Orbak još nije iznosio razlog svog odlaska,[50] ali je na kraju otkriveno da se borio sa karcinomom prostate (više od 10 godina) i da mu je uloga u Suđenju pred porotom napravljena tako da bude manje zahtevna nego što mu je uloga u izvornoj seriji bila. Međutim, Orbak je umro od karcinoma 28. decembra 2004. godine pa se pojavio samo u prve dve epizode Suđenja pred porotom. Njegov lik je posle otpisan tako što je takođe umro bez prikazivanja, iako to nije otkriveno u izvornoj seriji sve do epizode „Spaliti legitimaciju” u 18. sezoni.[51]

Polovinom 15. sezone, Romova je napustila seriju. Njen poslednji prizor u seriji, u epizodi „Nije to ljubav”, pokrenuo je kontraverzu među obožavaocima jer je POT Saderlinova pitala Artura Brenča da li će dobiti otkaz zato što je lezbejka, a tu činjenicu scenaristi do tada uopšte nisu iznosili.[52] Volf je rekao da je odlazak Romove bio neočekivan, a ona je napustila seriju u januaru 2005. godine. Nekoliko sezona se ona često protivila stavovima Mekoja i Brenča pa je on mislio da će biti bolja kao zastupnica nego tužiteljka. Nju je zamenila Eni Peris kao pomoćnica okružnog tužioca Aleksandra Bordžija.

Pred kraj sezone, Martin je ranije završio sa snimanjem kako bi snimao film Kirija. Ed Grin je privremeno otpisan tako što je ranjen na dužnosti, a tokom oporavka ga je menjao detektiv Nik Falko kog je tumačio Majkl Imperioli koji se ranije pojavio kao osumnjičeni za ubistvo u epizodi „Pokajanje” u 6. sezoni.[53] Perisova je napustila seriju posle 16. sezone (POT Bordžija je otpisana tako što je ubijena), a Ferina je ubrzo posle toga najavio da i on napušta Red i zakon kako bi se posvetio drugim poslovima. Detektiv fontana je otpisan tako što je otišao u penziju bez prikazivanja.[54]

U tom trenutku, urednici NBC-a su verovali da serija zalazi u godine jer je gledanost počela da opada posle Orbakovog odlaska.[55] Ferinu obožavaoci nikad nisu zavoleli kad je zamenio Orbaka i osetilo se da glavna postava ne može da se uklopi kao nekad.[52] Kako bi živnuo seriju, Volf je zamenio Perisovu Alanom de la Garzom u ulozi pomoćnice okružnog tužioca Konzuele "Koni" Rubiroze, a Martinov Grin je unapređen u starijeg detektiva i dobio novu ortakinju detektivku Ninu Kesidi, koju je tumačila Milena Gović sa kojom je Volf sarađivao na kratkoj seriji Presuda, koja je bila prva detektivka u seriji.[55]

Međutim, ispalo je da su Govićevu obožavaoci još manje zavoleli nego njenog prethodnika pa je ona napustila seriju posle jedne sezone uz objašnjenje da je posao detektivke Kesidi u ispostavi bio privremen i da je premeštena. Nju je zamenio Džeremi Sisto, koji je pre toga igrao zastupnika u epizodi „Porodični čas” u 17. sezoni, kao detektiv Sajrus Lupo.[56] Otprilike u isto vreme, Tompson je najavio da naupšta seriju kako bi se posvetio republičkom predsedničkom odabiru te 2008. godine. U seriji nije dato objašnjenje za neprikazani odlazak Artura Brenča. Voterstonov lik je unapređen u v.d. okružnog tužioca (a kasnije i u okružnog tužioca u 20. sezoni), a na njegovo prethodno mesto izvršnog pomoćnika okružnog tužioca došao je Majkl Kater kog je tumačio Linus Rouč.[57][58]

Martin je kasnije najavio da će napustiti seriju drugi i poslednji put krajem 18. sezone kako bi se bavio i drugim radovima, a detektiv Grin je otpisan tako što je dao otkaz zbog sagorelosti. Njega je zamenio Entoni Anderson kao detektiv Kevin Bernard.[52] 2010. godine, Merkersonova je najavila da će napustiti seriju posle 20. sezone dok bi poručnici van Bjuren data duga priča o borbi sa rakom grlića materice.[59] Međutim, ukidanje serije je malo izmenilo tu priču.

Kako je 28. septembra 2021. godine serija obnovljena za 21. sezonu, dana 1. novembra iste godine objavljeno je da je Džefri Donovan ušao u glavnu postavu za 21. sezonu.[60] Dana 23. novembra 2021. godine objavljeno je da se Hju Densi pridružio glavnoj postavi za 21. sezonu.[61] Dana 10. decembra 2021. otkriveno je da je Kamrin Menhajm dobila ulogu poručnice Kejt Dikson, naslednice Merkersoninog lika poručnice Anite van Bjuren. Menhajmova je glumila sporedne likove u prethodnim sezonama serije.[62] Dana 15. decembra 2021. objavljeno je da će se Odelja Halevi pridružiti glavnoj postavi kao pomoćnica okružnog tužioca Samanta Marun. 21. sezona serije „Red i zakon“ je debitovala 24. februara 2022. godine, a Džefri Donovan je debitovao kao Bernardov ortak Frenk Kosgrov.[63]

Dana 10. maja 2022. NBC je obnovio seriju za 22. sezonu.[64] Kasnije istog meseca, objavljeno je da se Anderson neće vratiti u novu sezonu.[65] Voterston je 7. juna potpisao novi ugovor o povratku u 22. sezonu čime je postao najdugovečniji član glumačke postave u seriji.[66] Nedelju dana kasnije je objavljeno da se Mekad Bruks pridružio glavnoj postavi zamenivši Andersona.[67] Dana 15. novembra 2023. objavljeno je da se Donovan neće vraćati u 23. sezoni.[68] Nedelju dana kasnije, Rid Skot se pridružio glumačkoj ekipi za 23. sezonu kao detektiv Vinsent Rajli, zamenivši Donovana.[69] Dana 2. februara 2024. objavljeno je da će Voterston napustiti seriju, a glumačkoj postavi se pridružio Toni Goldvin.[70]

Format[uredi | uredi izvor]

Epizode serije Red i zakon su po običaju podeljene na dva dela, ugrubo po sredini epizode. Prvi deo prati policiju i istražiteljski deo, a drugi pravni i sudski tok. Serija malo zalazi u priče lične živote glavnih likova i usredsređuje se umesto toga najviše na njihov rad na slučajevima predstavljenim u epizodama.

Policijski deo[uredi | uredi izvor]

Tokom većine emitovanja serije Red i zakon, hladno otvaranje ili uvod u epizodu počinjao je otkrivanjem zločina, obično ubistva. Prizor obično počinje prikazivanjem svakodnevnice u Njujorku. Ponekad bi građani otkrili zločina, a ponekad bi se desio na javnom mestu pa bi oni bili svedoci ili žrtve zločina. Izuzetak su ranije sezone, uglavnom prva i druga, u kojim bi zločin otkrio par policajaca u uniformama u patroli pre nego što je hladno otvaranje zamenjeno brzim prikazom žrtvinih poslednjih trenutaka života, slično uvodu u seriji Red i zakon: Zločinačke namere.

Policiju u seriji predstavlja Odeljenje za ubistva 27. policijske ispostave Njujorka. U seriji nije neobično da detektivi takođe istražuju i druge slučajeve, a ne samo ubistva i pokušaje ubistava pa su se tako istraživale otmice i silovanja (ovo drugo povremeno do devete sezone pre početka serije Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve). Međutim, u pravom svetu takve slučajeve istražuju druga odeljenja i jedinice.

Gledaocima se prikazuju dva detektiva Odeljenja za ubistva, stariji (občino sa dugogodišnjim stažom) i mlađi (obično mlad, ali sposoban) detektiv koji izveštavaju neposredno svog nadređenog u ispostavi (bilo da je poručnik ili kapetan). Kad stignu na mesto zločina, oni prvo razgovaraju sa službenikom ili kriminalistčikim tehničarem Jedinice za mesto zločina (JMZ-om) koji je prvi došao koji ih obaveštava o svemu što je do tada saznao. Tek tokom preliminarnog uviđaja mesta zločina, detektivi primećuju tragove i razmišljaju o objašnjenjima posle koje ide dosetka-dve, a onda uvodna špica.

Detektivi su često imali malo ili nimalo tragova − ponekad nisu znali ni ime žrtve − pa su prvo morali doći do nekoliko slepih ulica dok nisu pronašli najverovatnijeg osumnjičenog ili osumnjičene. Istragu su započinjali na mesto zločina razgovorom sa bilo kojim svedokom dok su im tehničari JMZ-a pomagali obradom mesta zločina i pravljenjem prikladnog predavanja dokaza Sudskoj medicini, Kriminalistčikoj laboratoriji i Dokaznom skladištu SUP-a. JMZ ima dosta alatki na raspolaganju za obradu mesta zločina među kojima su i materijali za uzimanje otisaka prstiju, stopala i tragova guma, praćenje putanje metaka ispaljenih kroz prozor i hemikalije potrebne za posmatranje krvi pod posebnim svetlom koji su inače nevidljivi golom oku. Jedinica je takođe obučena da obradi mesto zločina u opasnom okruženju, na primer tokom nuklearnog, biološkog ili hemijskog napada.

Specijalista sudske medicine (SSM) se takođe prikazuje kako odnosi telo sa mesta zločina i kasnije obavlja obdukciju žrtve ili žrtava i donosi još tragova o žrtvinom uzroku i vremenu smrti (ponekad se dolazi do imena žrtve preko zubnog kartona ili otisaka prstiju) što detektivi čitaju iz SSM-ovog obdukcijskog nalaza i razgovorom sa SSM-om koji je obavio obdukciju.

Kada detektivi saznaju ime žrtve, oni obaveštavaju rodbinu ili voljene o smrti i pokušavaju da dobiju još podataka o žrtvinom životu ili mogućem osumnjičenom. Detektivi nastavljaju svoju istragu razgovorom sa svedocima ili mogućim osumnjičenim kako bi otkrili gde je žrtve poslednji put bila i kakvo joj je stanje uma bilo (razgovorom sa žrtvinom porodicom, prijateljima ili saradnicima). Ponekad na nekoga posumnjaju da je izvršio zločin pa probijanjem pokrića otkrivaju gde je poslednji put bio i trenutno stanje uma trenutnog osumnjičenog razgovorom sa ljudima iz njegovog života sve dok ga potpuno ne isključe ili potvrde sa sigurnošću kao osumnjičenog.

U kasnijim sezonama, video-nadzor, GPS i praćenje mobilnih je korišćeno za pronalaženje osumnjičenog ili osumnjičenih i žrtvinih kretanja od strane policije. Detektivi ponekad čak i traže od žrtve ili svedoka da pogledaju slike zločinaca ili da dođu na prepoznavanje kako bi pokušali da prepoznaju osumnjičenog ili osumnjičene. Ako se posumnja na povezanost sa bagrom ili drogom, detektivi razgovaraju sa drugim policijskim jedinicama ili odredima koji s usavršeni za te zločine. Ponekad se obraćaju i doušnicima kako bi videli da li su oni čuli nešto po ulicama o zločinu.

Detektivi takođe posećuju kriminalističku laboratoriju kako bi podneli ili videli dokaze (na primer, otiske prstiju, DNK, balistiku itd), takođe proveravaju i lične podatke kao što su finansijsko stanje i krivična prošlost žrtve i glavnog osumnjičenog. U nekim delovima, psiholozi i/ili psihijatri su pozvani kako bi dali uvid u ponašanje ili modus operandi osumnjičenog. Detektivi sve vreme izveštavaju svog nadređenog, obaveštavaju ga i bivaju savetovani kako najbolje ići dalje.

Kad su detektivi sigurni da imaju pravog oumnjičenog ili osumnjičene, oni slučaj podnose svom nadređenom koji odlučuje da li ima dovoljno za nalog za pretres i/ili hapšenje (mada se ponekad nadređeni savetuje sa okružnim tužilaštvom da vidi da li je slučaj dovoljno jak) i da li je pojačanje (policajci u uniformi ili naoružana udarna ekipa) potrebno. Detektivi tada hapse osumnjičenog ili osumnjičene i očitavaju im Mirandina prava, iako ponekad moraju da jure optuženog ulicama Njujorka.

Prizor može da se prebaci na sobu za saslušanje u kojoj detektivi saslušavaju osumnjičenog ili osumnjičene dok ili ne priznaju, ne zatraže zastupnika, ne pojavi se zastupnik i kaže osumnjičenom da više ne govori ili pomoćnik okružnog tužioca iz okružnog tužilaštva ne odluči da ima dovoljno za optužnicu.

Tužilački deo[uredi | uredi izvor]

Slučaj onda preuzima par tužioca koji predstavljaju Okružno tužilaštvo Njujorka, izvršni pomoćnik okružnog tužioca (IPOT) i pomoćnik okružnog tužioca (POT). Za razliku od mnogih drugih pravnih drama (na primer Branioci, Metlok, Peri Mejson, LA Zakon), sudski postupci su prikazani sa tužilačke strane gledišta pri čemu glavni likovi pokušavaju da dokažu krivicu optuženog, a ne nevinost. Dva tužioca se takođe savetuju tokom suđenja sa svojim šefom, okružnim tužiocem, u vezi slučaja jer okružni tužilac koji je zvanično izabran ponekad unosi političko razmatranje kako bi doneo odluke u vezi tuženja raznim navodnih optuženih.

POT se obično pojavljuje u delu kad se na sudu čita optužnica u kom se optuženi izjašnjavaju (obično da nisu krivi) i uslovi jemstva određuju. Međutim, ponekad se pojave i ranije tokom epizode u policijskom delu kako bi obezbedili nagodbu za podatak ili kako bi odlučili da li detektivi imaju dovoljno za naloga za pretres i/ili hapšenje.

Posle čitanja optužnice optuženima, IPOT i POT se sastaju sa optuženim i njegovim zastupnikom kako bi porazgovarali o nagodbi. Tužioci iznose dokaze protiv osumnjičenog, a zastupnik ukazuje na rupe u slučaju tužilaštva i druga objašnjenja za zločin ili govori o svojoj strategiji na sudu. Sastanak se obično završavao odbacivanjem nagodbe i odlukom optuženog i zastupnika da se ide na suđenje, mada se ti sastanci mogu desiti i ponovo kasnije tokom epizode ako se novi podaci otkriju.

Tužilaštvo se onda sprema za suđenje na Vrhovnom sudu Njujorka. U to mogu biti uključeni provera zakona, pripreme svedoka i razvrstavanje važnih dokaza. Kako bi ojačali slučaj, ekipa može da sprovede svoju istragu, ponekad uz pomoć policije, iako bi u pravom životi to radila Istražna jedinica Okružnog tužilaštva.

Neke epizode imaju zakonske delove bez svedočenja i svedoka, pa i saslušanja, gde se često raspravlja o prihvatljivosti dokaza, odabiru porote i raspodele, obično kao ishod nagodbe. U mnogim epizodama bilo je izuzeća dokaza, a većina se završavala tako što su dokazi ili izjave bile izuzete, često zbog tehnikalija. To obično počinje uručivanjem zahteva ekipi tužilaštva posle čega ide rasprava pa navođenje nekog sličnog ranijeg slučaja kao primer sudiji na sudu i završava se reagovanjem zastupnika na dobitak ili gubitak. Ponekad se o zahtevu raspravlja na Žalbenom sudu Njujorka kako bi se dobila zaključna presuda.

Tokom suđenja, oba tužioca (obično IPOT) i zastupnik iznose slučaj pred porotom. Obojica ispituju i unakrsno ispituju svedoke o argumentima u svom slučaju ili usađuju seme sumnje u protivnički slučaj. Ponekad ljude koje je policija saslušala u prvom delu epizode (svedoke, ranije osumnjičene i članove porodice i optuženog ili optuženih i žrtve ili žrtava) vraćaju da svedoče za onoga koji ih je pozivom pozvao. Takođe, stručno mišljenje daju specijalista sudske medicine, tehničari kriminalističke laboratorije (oko otisaka prstiju, DNK analize i balističke analize) i psiholozi ili psihijatri (ako se optuženi brani neuračunljivošću). I jedni i drugi protive se ako ovo drugo krene protivno onom što zakon nalaže (navođenje/pritiskanje svedoka, prihvatanje činjenica, a ne dokaza) posle čega sudija ili usvoji (prihvata) ili odbija prigovor. Sudija ponekad i traži da mu tužilac i zastupnik priđu ili dođu u njegove odaje na dalju raspravu bez porote.

Mnoge epizode koriste neobičan scenario odbrane kao što su umanjena odgovornost (genetika/televizija/Bog/zlo me je nateralo i odbrana trovanjem) i privremena neuračunljivost (beli, crni ili sportski bes). Neke epizode bave se skrupuloznim ili etičkim raspravama o pravu na smrt (eutanazija), pravu na život (pobačaj), smrtnoj kazni i pravu na držanje i nošenje oružja (kontrola oružja).

Krajem suđenja, porota se povlači da donese presudu (što se ne prikazuje) i ako se suđenje nastavi, da pročita presudu (da li je optuženi kriv ili nije kriv) sudu. Kod obe presude prikazuje se reagovanje obe strane pri čemu kod presude da je optuženi kriv, optuženom dežurni stavlja lisice i odvodi ga da čeka izricanje kazne sem ako nije proglašen neuračunljivim što obično znači slanje u bezbednu ustanovu. Ako je optužen proglašen da nije kriv, on biva pušten i zahvaljuje zastupniku i pridružuje se porodici. Publici je takođe prikazan pogled tužilaca na porodicu žrtve kako bi se videlo njihovo pozitivni ili negativno reagovanje na presudu.

Prizor onda prikazuje odlazak tužilaca sa posla ili suda kući dok razgovaraju o istinskoj krivici optuženog, scenariju koji je odbrana koristila ili skrupuloznoj ili etičkoj stvari koja je bila u središtu epizode. Nekad poslednjih par minuta može biti u tužilaštvu ili kaznioni gde tužilac iznosi poslednju ponudu optuženom ili zastupnik sam traži od tužilaštva. U takvom slučaju, optuženi ponekad biva prikazan kako priznaje zločin sudiji. U nekoliko epizoda, konačna presuda ili ishod ponuđene nagodbe ponekad ne biva prikazan publici.

Istrgnuto s' naslova[uredi | uredi izvor]

Često radnja nekog dela epizode liči na prepoznatljivi deo nekog stvarnog slučaja.[71] U ranijim sezonama, pojedinosti tih slučaja blisko su pratili prave priče kao što je to bio slučaj u epizodi „Bluz sa mladićem iz metroa” prve sezone u kojoj je žena upucala dva pljačkaša koji su pokušali da je opljačkaju kao što se slično desilo u slučaju Bernarda Geca. Još jedna epizoda iz iste sezone „Van polusvetlosti” usredsredio se na slučaj silovanja crnkinje koji je ličio na slučaj Tavane Broli. Ovaj način "istrgnuto s' naslova" vidi se u uvodnoj špici koja se sastoji od slika iz novina i slika u visokoj rezoluciji. Još jedna epizoda prve sezone, „Otrovni bršljan”, je rađena po motivima slučaja Edmunda Perija kada je policajac crnca vukovca koji je činio krivično delo pred njim dok se vraćao u grad pošto je nedavno završio srednju školu Liga bršljana. Kasnije sezone koristile su prave slučajeve kao podstrek, ali su se činjenice znatno razlikovale. TO se često radilo zbog jačine dotičnog slučaja, obično dodavanjem ubistva. Kao ishod toga, radnja bi se znatno razlikovala od pravog događaja koji su bili podstrek za epizodu.[71] Reklame za epizode koje su nastale po pravim slučajevima redovno su koristile frazu "istrgnuto s' naslova", iako je natpis na početku i kraju epizode govorio da su priča i likovi izmišljeni. Takav oblik istraživao je različite ishode i pobude koje bi slični događaji imali pod drugim okolnostima.

Neke žrtve pravih krivičnih dela osećale su se iskorišćeno,[71] a jedan zastupnik, Ravi Batra, otišao je toliko daleko da je tužio seriju 2004. godine zbog blaćenja.[72]

Epizode[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak epizoda serije Red i zakon

Serija Red i zakon počela je 13. septembra 1990. godine na kanalu NBC, a snimljeno je 456 epizoda.

Sezona Epizoda Premijerno emitovanje
Početak emitovanja Završetak emitovanja
1 22 13. septembar 1990. 9. jun 1991.
2 22 17. septembar 1991. 12. maj 1992.
3 22 23. septembar 1992. 19. maj 1993.
4 22 15. septembar 1993. 25. maj 1994.
5 23 21. septembar 1994. 24. maj 1995.
6 23 20. septembar 1995. 22. maj 1996.
7 23 20. septembar 1996. 22. maj 1997.
8 24 24. septembar 1997. 20. maj 1998.
9 24 23. septembar 1998. 26. maj 1999.
10 24 22. septembar 1999. 24. maj 2000.
11 24 18. oktobar 2000. 23. maj 2001.
12 24 26. septembar 2001. 22. maj 2002.
13 24 2. oktobar 2002. 21. maj 2003.
14 24 24. septembar 2003. 19. maj 2005.
15 24 22. septembar 2004. 18. maj 2005.
16 22 21. septembar 2005. 17. maj 2006.
17 22 22. septembar 2006. 18. maj 2007.
18 18 2. januar 2008. 21. maj 2008.
19 22 5. novembar 2008. 3. jun 2009.
20 23 25. septembar 2009. 24. maj 2010.
21 10 24. februar 2022. 19. maj 2022.
22 22 22. septembar 2022. 18. maj 2023.
23 septembar 2023. maj 2024.
Film Premijerno emitovanje
Početak emitovanja Završetak emitovanja
Izgnan 18. novembar 1998.

Prikaz emitovanja[uredi | uredi izvor]

Serija je počela 13. septembra 1990. godine, a završila se 24. maja 2010. godine sa 456 snimljenih epizoda. Serija se emitovala 20 sezona na kanalu NBC i bila je njihova najduže emitovana kriminalistička drama i jednaka sa dramom udarnog termina Dim iz pištolja.

Tabela gledanosti
Sezona Epizode Vreme emitovanja Emitovanje Televizijska gledanost
Početak sezone Kraj sezone TV Sezona Gledaoci
(u milionima) 		Mesto
1 22 Utorkom u 22:00 13. septembar 1990. 9. jun 1991. 1990–91 12.10[73] 46[73]
2 22 17. septembar 1991. 12. maj 1992. 1991–92 12.30[74] 46[74]
3 22 Sredom u 22:00 23. septembar 1992. 19. maj 1993. 1992–93 10.20[75] 56[75]
4 22 15. septembar 1993. 25. maj 1994. 1993–94 11.90[76] 38[76]
5 23 21. septembar 1994. 24. maj 1995. 1994–95 11.60[77] 27[77]
6 23 20. septembar 1995. 22. maj 1996. 1995–96 10.90[78] 24[78]
7 23 18. septembar 1996. 21. maj 1997. 1996–97 10.50[79] 27[79]
8 24 24. septembar 1997. 20. maj 1998. 1997–98 14.10[80] 24[80]
9 24 23. septembar 1998. 26. maj 1999. 1998–99 13.80[81] 20[81]
10 24 22. septembar 1999. 24. maj 2000. 1999–00 16.30[82] 13[82]
11 24 18. oktobar 2000. 23. maj 2001. 2000–01 17.70[83] 11[83]
12 24 26. septembar 2001. 22. maj 2002. 2001–02 18.70[84] 7[84]
13 24 2. oktobar 2002. 21. maj 2003. 2002–03 17.30[85] 10[85]
14 24 24. septembar 2003. 19. maj 2004. 2003–04 15.90[86] 14[86]
15 24 22. septembar 2004. 18. maj 2005. 2004–05 13.00[87] 25[87]
16 22 21. septembar 2005. 17. maj 2006. 2005–06 11.20[88] 35[88]
17 22 Petkom u 22:00 22. septembar 2006. 18. maj 2007. 2006–07 9.40[89] 54[89]
18 18 Sredom u 22:00 2. januar 2008. 21. maj 2008. 2007–08 9.70[90] 38[90]
19 22 5. novembar 2008. 3. jun 2009. 2008–09 8.20[91] 62[91]
20 23 Petkom u 20:00 (1−12)
Ponedeljkom u 22:00 (13−23) 		25. septembar 2009. 24. maj 2010. 2009–10 7.20[92] 60[92]
21 10 Četvrtkom u 20:00[note 2] 24. februar 2022. 19. maj 2022. 2021–22 5.92[93] 39[93]
22 22. septembar 2022. maj 2023. 2022–23

Repriziranje i gledanje[uredi | uredi izvor]

Reprize serije Red i zakon počele su na kablovskoj televiziji A&E tokom sezone 1995−96. Prikazivanje na A&E donelo je novu, mnogo veću publiku nego tadašnjim nedeljnim epizodama na NBC-u. A&E nije emitovao epizode posle 2002. godine jer je cena po novom ugovoru bila četvorostruko veća nego po starom.[94] Od 2019. godine, serija se prikazuje na kanalima Ion, Sandens TV, TNT, We TV, VGN Amerika i Bauns TV.

Od sredine 2020. godine, odabrane sezone serije Red i zakon dostupne su za gledanje na Pikoku zajedno sa serijama Čikaški vatrogasci, Čikaški SUP, Čikaško zdravstvo, Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve i Red i zakon: Zločinačke namere. Međutim, za razliku od nekih serija na Pikoku, među kojima su i odabrane sezone serije Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve, koje su besplatne, pristup seriji Red i zakon zahteva pretplatu.[95]

Ukidanje i pokušaj oživljavanja[uredi | uredi izvor]

Dana 14. maja 2010. godine, NBC je zvanično ukinuo Red i zakon[96] i odlučio da mesto njega pokrene seriju Red i zakon: Los Anđeles i produži Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve za dvanaestu sezonu.[1] Tvorac Dik Volf nastavio je da pritiska producenta serije NBC Univerzal da napravi ugovor sa TNT-om koji je držao prava za repriziranje serije kako bi serija dobila dvadesetprvu sezonu ako bi se odgovarajuća dozvola mogla naći. Pregovori dve televizije počeli su unapred.[97] Međutim, iz TNT-a su rekli u izjavi da ih ne zanima produžavanje serije u novu sezonu.[98]

Pošto su pregovori sa TNT-om propali, kablovski kanal AMC razmišljao je da oživi Red i zakon,[99] međutim, pokušaji su propali, a tvorac Dik Volf je rekao da se serija sad "preselila u udžbenike za povest".[5][100]

U februaru 2015. godine, NBC je razmišljao da vrati seriju na 10 epizoda.[101][102]

Ogranci, veze i obrade[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Red i zakon (franšiza)

Dugovečnost i uspeh serije Red i zakon izrodili su šest američkih televizijskih serija (Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve, Red i zakon: Zločinačke namere, Red i zakon: Suđenje pred porotom, Red i zakon: Los Anđeles, Red i zakon: Istiniti zločin i Red i zakon: Organizovani kriminal) kao i film Izgnan: Film Red i zakon gde se kod svih koristi ime Red i zakon. Iako se u početku javio strah da bi neuspeh tih serija mogao naškoditi izvornoj seriji, osetilo se da je imenu potrebna marka zbog želje za reklamom u vidu novih tvorevina.[103] Kako bi se razlikovala od ostalih serija u franšizi, Red i zakon su producenti i kritičari često pominjali kao "Maticu".[104]

Serija (i njeni ogranci) deli prostor sa serijom Ubistvo: Život na ulici i takođe su imale nekoliko unakrsnih epizoda.

Izvorna serija je takođe obrađena za britansku televiziju pod nazivom Red i zakon: VB, a mesto radnje premešteno je u London. Na sličan način je Red i zakon: Zločinačke namere obrađen za francusku i rusku televiziju pod nazivima Red i zakon: Pariz i Red i zakon: Prestupnički umovi, a Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve, takođe za Rusiju, pod nazivom Red i zakon: Odeljenje operativnih istraga.

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Serija Red i zakon odabirana je za brojne nagrade u televizijskoj industriji tokom svog emitovanja. Između ostalih nagrada su nagrada Emi za najbolju dramsku seriju 1997. godine, glumačku nagradu za izvenrednog glumca u dramskoj seriji koju su osvojili Sem Voterston 1999. godine i Džeri Orbak (posthumno) 2005. godine i brojne Edgareve nagrade za najbolju epizodu televizijske serije.

2002. godine, Red i zakon našao se na 24. mestu spiska 50. Najvećih serija svih vremena "TV vodiča".[105] Serija se takođe našla na 27. mestu spiska "Novih TV klasika" Nedeljne zabave.[106]

2013. godine, TV vodič stavio je Red i zakon na 14. mesto spiska "60 Najvećih serija svih vremena".[107]

Kućna izdanja[uredi | uredi izvor]

Komplet pod nazivom Produkcijska zbirka Red i zakon izdata je na kasetama 2000. godine.[108] Na kompletu od 3 kasete bilo je 6 epizoda serije.

Studio "Univerzal" izdao je četrnaest sezona na DVD-u u 1. oblasti kao i celu seriju. Komplet "Red i zakon: Cela serija" sadrži svih 20 sezona. Svaka sezona je zasebno pakovana (na trakasti način) sa potpuno novim omotom (među kojima su i novi omoti za već izdate sezone). Komplet takođe sadrži knjigu od 50 strana pod nazivom "Vodič kroz epizode". U kompletu su imena epizoda i radnje, posebni dodaci, činjenice o stvaranju serije, beleške i preko 80 slika u boji. U 2. oblasti, "Univerzal plejbek" izdao je prvih sedam sezona na DVD-u u Velikoj Britaniji. U 4. oblasti, Universal Pictures izdoa je svih 20 sezona na DVD-u u Australiji i na Novom Zelandu.

Napomena[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lik Maksa Grivija se pojavio na početku 1. epizode 2. sezone, ali ga je tumačio nepotpisani dubler.
  2. ^ Prva epizoda dvadesetdruge sezone je premijerno prikazana van svog termina u četvrtak u 22:00.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Stelter, Brian; Carter, Bill (14. 5. 2010). „One 'Law & Order' Gets a Death Sentence, as Another Joins the Force”. The New York Times. Arhivirano iz originala 16. 5. 2010. g. Pristupljeno 16. 5. 2010. 
  2. ^ Stelter, Brian; Carter, Bill (14. 5. 2010). „NBC Cancels 'Law & Order'”. The New York Times. Arhivirano iz originala 16. 5. 2010. g. Pristupljeno 16. 5. 2010. 
  3. ^ „NBC announces pickups for new drama 'LOLA' ('Law & Order: Los Angeles') and returning 'Law & Order: Special Victims Unit' and 'Law & Order' ends its historic run on NBC May 24” (Saopštenje). NBC Universal. 14. 5. 2010. Arhivirano iz originala 17. 7. 2010. g. Pristupljeno 16. 5. 2010. 
  4. ^ Carter, Bill (17. 5. 2010). „'Law & Order' Creator Still Looking to Bring Original Back”. Media Decoder (blog). The New York Times. Arhivirano iz originala 20. 5. 2010. g. Pristupljeno 18. 5. 2010. 
  5. ^ a b „Law & Order is dead, says Wolf”. The Spy Report. 31. 7. 2010. Arhivirano iz originala 3. 8. 2010. g. Pristupljeno 31. 7. 2010. 
  6. ^ „"The Paley Center Presents Law & Order: Before They Were Stars" Looks Back at Franchise's Legacy of Actors”. The Futon Critic. 28. 10. 2020. 
  7. ^ https://tvline.com/2021/09/28/law-order-season-21-reboot-nbc-renewal-cast-premiere-date/
  8. ^ Courrier and Green (1999), p. 17
  9. ^ a b Courrier and Green (1999), pp. 17–18
  10. ^ Courrier and Green (1999), pp. 21–22
  11. ^ Carlson, Erin (31. 10. 2008). „Can "Law & Order" outlive "Gunsmoke"?”. San Jose Mercury News. Associated Press. Arhivirano iz originala 23. 9. 2012. g. Pristupljeno 6. 11. 2008. 
  12. ^ „Law and Order: Cast and details”. TV Guide. Arhivirano iz originala 18. 4. 2012. g. Pristupljeno 6. 11. 2008. 
  13. ^ "Set Tour with Jerry Orbach"
  14. ^ „Commissioner Oliver Presents "Law & Order Way"”. NYC.gov. Arhivirano iz originala 24. 10. 2004. g. Pristupljeno 14. 9. 2004. 
  15. ^ Courrier and Green (1999), p. 69
  16. ^ a b v g Schwarzbaum, Lisa (26. 2. 1993). „‘Law & Order’'s tune”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 26. 5. 2010. g. Pristupljeno 24. 10. 2020. 
  17. ^ Ryan, Maureen (7. 1. 2008). „Thunk-thunk! 'Law & Order' is back in a big way”. Chicago Tribune. Arhivirano iz originala 13. 10. 2012. g. Pristupljeno 13. 5. 2012. „It's not "Thunk Thunk." It's "Doink Doink". Ask Dann Florek. He named it on the TNT promos. — comment by 'dr J', January 08, 2008” 
  18. ^ Simon, Scott (6. 12. 2008). „Richard Belzer: 'I Am Not A Cop'”. Weekend Edition Saturday. Washington, D.C.: NPR. Arhivirano iz originala 11. 12. 2008. g. Pristupljeno 24. 10. 2020. 
  19. ^ Green and Dawn (2009), p. 60
  20. ^ Law & Order Season 13 opening (Five) na sajtu YouTube (February 16, 2007). Retrieved on September 12, 2012.
  21. ^ "Ask the Editors"; TV Guide; April 19, 2010; Page 6.
  22. ^ Writer: Dick Wolf. Director: John Patterson (1990-10-30). „Everybody's Favorite Bagman”. Law & Order. Sezona 1. Epizoda 6. NBC. 
  23. ^ a b v g Courrier and Green (1999), p. 25
  24. ^ Courrier and Green (1999), pp. 110–111
  25. ^ Courrier and Green (1999), pp. 25–26
  26. ^ a b Courrier and Green (1999), pp 26
  27. ^ Courrier and Green (1999), pp. 131–132
  28. ^ Courrier and Green (1999), p. 111
  29. ^ Courrier and Green (1999), pp. 123–125
  30. ^ Courrier and Green (1999), pp. 120–122
  31. ^ John Anthony Gilvey (1. 5. 2011). Jerry Orbach, Prince of the City: His Way from The Fantasticks to Law & Order. Hal Leonard Corporation. ISBN 978-1-4234-8845-3. 
  32. ^ a b Courrier and Green (1999), pp. 144–145
  33. ^ a b Writers: Michael S. Chernuchin & René Balcer. Director: Ed Sherin (30. 9. 1992). „Conspiracy”. Law & Order. Sezona 3. Epizoda 2. NBC. 
  34. ^ Courrier and Green (1999), pp. 144–146
  35. ^ Writers: Aaron Zelman & Marc Guggenheim. Director: Constantine Makris (2002-10-02). „American Jihad”. Law & Order. Sezona 13. Epizoda 1. NBC. 
  36. ^ Courrier and Green (1999), pp. 33–34
  37. ^ Courrier and Green (1999), pp. 115–117
  38. ^ Courrier and Green (1999), pp. 128–131
  39. ^ Courrier and Green (1999), pp. 35–37
  40. ^ Courrier and Green (1999), pp. 34–35
  41. ^ Courrier and Green (1999), p. 130
  42. ^ Courrier and Green (1999), pp. 134–135
  43. ^ Courrier and Green (1999), pp. 333–335
  44. ^ Truitt, B., J.K. Simmons makes Oscar push with jazzy role, USA Today, Oct. 8, 2014
  45. ^ Huff, Richard (30. 4. 1999). „Bratt Leaving 'Law & Order'; 'Ally' Doc Joining Force”. Daily News. New York. Arhivirano iz originala 01. 06. 2022. g. Pristupljeno 20. 12. 2009. 
  46. ^ Courrier and Green (1999), pp. 331–332
  47. ^ „Steven Hill: Hollywood's Most Talented Curmudgeon”. Apocrypha. jesen 2000. Arhivirano iz originala 19. 3. 2015. g. Pristupljeno 23. 3. 2015. 
  48. ^ Shister, Gail (23. 4. 2001). „'Law & Order' gets its first blonde as Rohm joins the cast.”. Knight Ridder/Tribune News Service. Pristupljeno 20. 12. 2009. 
  49. ^ „Sen. Fred Thompson to join the case of 'Law & Order'”. USA Today. 29. 8. 2002. Pristupljeno 20. 12. 2009. 
  50. ^ a b Starr, Michael (18. 5. 2004). „Jerry Orbach Signs Off After 12 Years on 'Law & Order'”. Fox News. Arhivirano iz originala 3. 12. 2011. g. Pristupljeno 20. 12. 2009. 
  51. ^ Brantley, Ben; Severo, Richard (29. 12. 2004). „Jerry Orbach, Star of 'Law & Order,' Dies at 69”. The New York Times. Arhivirano iz originala 4. 2. 2013. g. Pristupljeno 20. 12. 2009. 
  52. ^ a b v Roush, Matt (24. 4. 2008). „'Law & Order' recap: Ed Green turns in his badge”. TV Guide. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 23. 3. 2015. 
  53. ^ Levin, Gary (6. 12. 2004). „'Law & Order' stays orderly”. USA Today. Pristupljeno 20. 12. 2009. 
  54. ^ Marinovich, Milosh (31. 5. 2006). „'Law & Order' Cast Shakeup”. CBS News. Arhivirano iz originala 11. 11. 2010. g. Pristupljeno 20. 12. 2009. 
  55. ^ a b Steinberg, Jacques (16. 7. 2006). „'Law & Order' Meets the Law of Supply and Demand”. The New York Times. Arhivirano iz originala 4. 2. 2013. g. Pristupljeno 20. 12. 2009. 
  56. ^ Fretts, Bruce (2. 1. 2008). „Cheers: Sisto Lays Down the Law”. TV Guide. Arhivirano iz originala 2. 3. 2009. g. Pristupljeno 20. 12. 2009. 
  57. ^ Cooper, Gael Fashingbauer (18. 7. 2007). „'Law & Order' Shows Get New Blood”. msnbc.com. Arhivirano iz originala 25. 12. 2009. g. Pristupljeno 20. 12. 2009. 
  58. ^ Tucker, Ken (19. 12. 2008). „TV: Sam Waterston's bark keeps giving Law & Order its bite”. Entertainment Weekly. 
  59. ^ Itzkoff, Dave (2. 4. 2010). „S. Epatha Merkerson to Leave 'Law & Order'”. The New York Times. Arhivirano iz originala 9. 4. 2010. g. Pristupljeno 3. 4. 2010. 
  60. ^ Andreeva, Nellie (1. 11. 2021). „Jeffrey Donovan To Star In 'Law & Order' Revival On NBC”. Deadline Hollywood. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  61. ^ https://deadline.com/2021/11/hugh-dancy-law-order-revival-anthony-anderson-reprise-role-kevin-bernard-1234879638/
  62. ^ Andreeva, Nellie (10. 12. 2021). „Camryn Manheim Joins 'Law & Order' Revival On NBC”. Deadline Hollywood. Pristupljeno 10. 12. 2021. 
  63. ^ Hatchett, Keisha. „Law & Order Recap: Season 21 Premiere Features a Surprising Return — Grade It”. TV Line. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  64. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Hailu.
  65. ^ Katz, Brandon (27. 5. 2022). „Anthony Anderson Won’t Return for ‘Law & Order’ Season 22”. The Wrap. Pristupljeno 23. 6. 2022. 
  66. ^ Andreeva, Nellie (7. 6. 2022). „‘Law & Order’: Sam Waterston Returning For Season 22 Of NBC Series”. Deadline. Pristupljeno 23. 6. 2022. 
  67. ^ Holmes, Martin (14. 6. 2022). „‘Law & Order’: Mehcad Brooks Joins Season 22 as Detective”. Deadline. Pristupljeno 23. 6. 2022. 
  68. ^ Bell, BreAnna (15. 11. 2023). „Law & Order Star Jeffrey Donovan Not Returning For Season 23”. Variety. Pristupljeno 22. 11. 2023. 
  69. ^ Andreeva, Nellie (22. 11. 2023). „Reid Scott Joins Law & Order As New Series Regular In Season 23”. Deadline Hollywood. Pristupljeno 22. 11. 2023. 
  70. ^ Cordero, Rosy (2. 2. 2024). „Sam Waterston Exiting 'Law & Order' As Tony Goldwyn Joins Cast”. Deadline Hollywood. Pristupljeno 2. 2. 2024. 
  71. ^ a b v Conroy, Tom (23. 10. 2009). „'Law & Order' Fictionalizes the Taconic Parkway Tragedy – Is It Too Soon?”. AOL Television. Arhivirano iz originala 28. 11. 2012. g. Pristupljeno 23. 10. 2009. 
  72. ^ Farhi, Paul (8. 3. 2009). „Ripped From the Headlines – and From the Heart”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 12. 11. 2012. g. Pristupljeno 23. 10. 2009. 
  73. ^ a b „Nielsen ratings”. The Tampa Tribune. 17. 4. 1991. str. 4. 
  74. ^ a b Gable, Donna (15. 4. 1992). „CBS' historic jump”. USA Today. str. 3D. 
  75. ^ a b „By the numbers: Year-end ratings”. USA TODAY. 21. 4. 1993. str. 3D. 
  76. ^ a b Moore, Frazier (8. 7. 1994). „Newsmagazines crowd into top of ratings”. Sun Sentinel. str. 4E. Arhivirano iz originala 4. 6. 2011. g. Pristupljeno 22. 3. 2010. 
  77. ^ a b „TV Ratings: 1994–1995”. ClassicTVHits.com. Arhivirano iz originala 26. 10. 2009. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  78. ^ a b „TV Ratings: 1995–1996”. ClassicTVHits.com. Arhivirano iz originala 9. 11. 2009. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  79. ^ a b „TV Ratings: 1996–1997”. ClassicTVHits.com. Arhivirano iz originala 6. 1. 2010. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  80. ^ a b „What ranked and what tanked”. Entertainment Weekly Published in issue No. 434 May 29, 1998. 29. 5. 1998. Arhivirano iz originala 13. 10. 2019. g. Pristupljeno 21. 11. 2019. 
  81. ^ a b „TV Winners & Losers: Numbers Racket A Final Tally Of The Season's Show (from Nielsen Media Research)”. GeoCities. 4. 6. 1999. Arhivirano iz originala 29. 10. 2009. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  82. ^ a b „Top TV Shows For 1999–2000 Season”. Variety. Arhivirano iz originala 20. 1. 2012. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  83. ^ a b „The Bitter End”. Entertainment Weekly Published in issue No. 598 Jun 1, 2001. 1. 6. 2001. Arhivirano iz originala 13. 10. 2019. g. Pristupljeno 21. 11. 2019. 
  84. ^ a b „How did your favorite show rate?”. USA Today. 28. 5. 2002. Arhivirano iz originala 22. 2. 2017. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  85. ^ a b „Rank And File”. Entertainment Weekly Published in issue No. 713 Jun 6, 2003. 6. 6. 2003. Arhivirano iz originala 14. 8. 2019. g. Pristupljeno 21. 11. 2019. 
  86. ^ a b „I. T. R. S. Ranking Report: 01 Thru 210”. ABC Medianet. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  87. ^ a b „Primetime series”. The Hollywood Reporter. 27. 5. 2005. Arhivirano iz originala 8. 3. 2010. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  88. ^ a b „Series”. The Hollywood Reporter. 26. 5. 2006. Arhivirano iz originala 11. 1. 2010. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  89. ^ a b „2006–07 primetime wrap”. The Hollywood Reporter. 25. 5. 2007. Pristupljeno 12. 2. 2010. [mrtva veza]
  90. ^ a b „Season Program Rankings from 09/24/07 through 05/25/08”. ABC Medianet. 28. 5. 2008. Arhivirano iz originala 29. 6. 2012. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  91. ^ a b „Season Program Rankings from 09/22/08 through 05/17/09”. ABC Medianet. 19. 5. 2009. Arhivirano iz originala 31. 1. 2010. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  92. ^ a b „Full Series Rankings For The 2009–10 Broadcast Season”. Deadline. 27. 5. 2010. Arhivirano iz originala 31. 1. 2012. g. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  93. ^ a b https://www.hollywoodreporter.com/tv/tv-news/2021-22-tv-ratings-every-network-series-ranked-1235161738/
  94. ^ Block, Alex Ben (28. 3. 2014). „A+E at 30: How a Tiny Network Became a $26 Billion Success Story”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 6. 2020. 
  95. ^ Goldberg, Lesley (16. 1. 2020). „Dick Wolf Sets Rich Six-Show Streaming Deal at Peacock”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 17. 1. 2020. g. Pristupljeno 16. 1. 2020. 
  96. ^ Schneider, Michael (14. 5. 2010). „'s official: Original 'Law and Order' to end – Entertainment News, TV News, Media”. Variety. Pristupljeno 15. 5. 2010. [mrtva veza]
  97. ^ Finke, Nikki (17. 5. 2010). „TOLDJA! 'Law & Order' Heading To TNT? Or Will Dick Wolf Howl At NBCU's Hardball?”. Deadline. Arhivirano iz originala 21. 5. 2010. g. Pristupljeno 23. 5. 2010. 
  98. ^ Braxton, Greg (25. 5. 2010). „TNT arrests 'Law & Order' rumors”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 27. 5. 2010. g. Pristupljeno 28. 5. 2010. 
  99. ^ „AMC Investigates Reviving Law & Order”. New York. 6. 7. 2010. Arhivirano iz originala 10. 7. 2010. g. Pristupljeno 23. 2. 2011. 
  100. ^ Levin, Gary (30. 7. 2010). „'Law & Order' is L.A.-bound”. USA Today. Arhivirano iz originala 12. 11. 2010. g. Pristupljeno 31. 7. 2010. 
  101. ^ Andreeva, Nellie (6. 2. 2015). „NBC Eyes 'Law & Order' Limited Series”. Deadline. Arhivirano iz originala 7. 2. 2015. g. Pristupljeno 6. 2. 2015. 
  102. ^ Gelman, Vlada (2015-02-06). „'Law & Order' Limited Series at NBC — Chris Noth & Sam Waterston Approached”. TVLine. Arhivirano iz originala 24. 2. 2015. g. Pristupljeno 2016-09-14. 
  103. ^ Green and Dawn (2009), pp. 10–11
  104. ^ Green and Dawn (2009), p. 2
  105. ^ TV Guide Names Top 50 Shows Arhivirano septembar 4, 2012 na sajtu Wayback Machine. Cbsnews.com. Retrieved on May 7, 2012.
  106. ^ „The New Classics: TV”. Entertainment Weekly. 18. 6. 2007. Arhivirano iz originala 15. 1. 2018. g. Pristupljeno 6. 2. 2012. 
  107. ^ Fretts, Bruce; Roush, Matt. „The Greatest Shows on Earth”. TV Guide Magazine. 61 (3194–3195): 16—19. 
  108. ^ Archived copy. ISBN 0783234856. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ред_и_закон&oldid=27694545”