Rekalcitrantno seme
Rekalcitrantno seme (neortodoksno seme) je seme koje ne može da se isuši ispod relativno visokog nivoa vlage (25 do 45%) pa stoga ne može da se skladišti na temperaturama ispod zamrzavanja jer nepovratno gubi klijavost[1]. Ortodoksno seme, sa druge strane, je ono koje podnosi isušivanje ispod 10%, a da pri tom ne gubi klijavost. Termin je nastao od latinske reči recalcitro - neposlušan, nepokoran. Za razliku od drugih vrsta u uslovima koji generalno odgovaraju očuvanju klijavosti (niska temperatura i vlažnost, kao i ograničen priliv kiseonika) rekalcitrantno seme gubi životnu sposobnost[2].
Vrste sa rekalcitrantnim semenom[uredi | uredi izvor]
Uopšteno govoreći, kod tropskih biljaka većina vrsta klimaksa je sa rekalcitrantnim semenom, dok pionirske vrste imaju ortodoksno seme[3]. Rekalcitrantno seme javlja se i kod biljaka umerenog pojasa. Po pravilu to je mikrobiotičko, krupno seme sa velikim procentom vlage kakvo je, na primer, kod hrastova, pitomog i divljeg kestena, srebrnolisnog javora, lovora, oraha. Acer pseudoplatanus gubi klijavost ako se isuši ispod 35%, Aesculus hippocastanum, Quercus cerris, Q. ilex, Q. palustris, Q. rubra ispod 45%, a Castanea sativa, Quercus petraea, Q. robur ispod 50%. Što se tiče temperature ona mora da je viša od 0oC[4].
Među tropskim biljkama sa rekalcitrantnim semenom su avokado, mango, mangostan, liči, kokos, kakao, čaj, heveja i druge. Seme ovih vrsta gubi klijavost već na temperaturama ispod 10oC i/ili pri sušenju pa ne može da se čuva na duži period kao ortodoksno seme, jer gube svoju životnu sposobnost.
Mehanizmi oštećenja[uredi | uredi izvor]
Dva glavna mehanizma oštećenja rekalcitrantnog semena su efekat desikacije unutarćelijskih struktura i efekat metaboličkih promena stvaranjem toksičnih materija kao što su slobodni radikali[3]. Primer prvog tipa oštećenja može se naći kod semena nekih rekalcitrantnih netropskih vrsta, posebno kod žira hrastova. Ovo seme pokazuje propadanje lipida i proteina ćelijske membrane već posle 3-4 dana sušenja [5]. Drugo seme, kao ono kod pitomog kestena pokazuje oksidativna oštećenja nastala od nekontrolisanog metabolizma koji se javlja tokom procesa sušenja [6].
Način čuvanja[uredi | uredi izvor]
Rekalcitrantno seme vrsta sa našeg područja čuva se u vlažnom supstratu (pesak, treset, perlit) na pozitivnim temperaturama bliskim nuli (0-5oC). Manje količine čuvaju se u plastičnim kesama u frižideru. Alternativa je jesenja setva, sa rizikom da seme izmrzne ili da ga pojedu glodari[4].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Woody Plant Seed Manual - USDA FS Agriculture Handbook 727
- ^ Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.
- ^ a b [1] Vozzo J. A., editor (2002): Tropical tree seed manual. Washington, DC: USDA Forest Service; Agriculture Handbook 721.
- ^ a b Stilinović, S. (1985): Semenarstvo šumskog i ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd
- ^ [2] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. jul 2017) Connor, K. F. (2004): Update on oak seed quality research: Hardwood recalcitrant seeds. Proc. RMRS (USDA, Rocky Mountain Research Station): 111–116.
- ^ Leprince, O., Buitink, J., and Hoekstra, F. (1999): Axes and cotyledons of recalcitrant seeds of Castanea sativa Mill. exhibit contrasting responses of respiration to drying in relation to desiccation sensitivity. J. Exp. Bot. (Oxford University Press) 50 (338): 1515–1524.