Remon de Laroš
Remon de Laroš | |
|---|---|
 | |
| Puno ime | Remon de Laroš |
| Datum rođenja | 22. avgust 1882. |
| Mesto rođenja | Pariz Francuska |
| Datum smrti | 18. jul 1919. (36 god.) |
| Mesto smrti | Krotoa Francuska |
| Supružnik | Jacques Vial |
Remon de Laroš (franc. Raymonde de Laroche; Pariz, Francuska 22. avgust 1882 — Aerodrom u Krotou, Francuska 18. jul 1919) bila je francuski pilot i prva žena na svetu koja je dobila pilotsku dozvolu. Najpre je pilotirala balonom, da bi 8. marta 1910. godine, u 24. godini, dobila dozvolu broj 36 Međunarodne vazduhoplovne federacije (Fédération Aéronautique Internationale, FAI). Učestvovala je na aeromitinzima u Heliopolisu, Budimpešti, Ruanu i Sankt Peterburgu.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rane godine[uredi | uredi izvor]
Remon de Laroš rođena je 22. avgusta 1882. godine u Parizu kao Eliza Remon Deroš u siromašnoj porodici. Kao dete, dosta se interesovala za sport i jahanje. U odraslom dobu interesovanja su joj pokrivala tenis, veslanje, klizanje, biciklizam, motocikle ali i automobile. Kao devojka, bavila se glumom, kada je i usvojila scensko ime Remon de Laroš. Inspirisana letom Vilbura Rajta iz 1908. godine, kao i poznanstvom sa mnogim pilotima, između ostalih i sa Leonom Delagranžom koji je bio otac njenog sina, Remon de Laroš je odlučila da i sama nauči da leti.[2]
Pilotska dostignuća[uredi | uredi izvor]
.jpg)
U oktobru 1909. godine, Remon de Laroš uputila je molbu svom prijatelju, pilotu i graditelju aviona, Šarlu Voazenu, da je nauči da leti. Ova molba dovela je de Laroš, 22. oktobra 1909. godine, u bazu operacija braće Voazen u Šalonu, 140 km istočno od Pariza. Pošto je Voazenova letelica bila jednosed, morala je da upravlja letelicom samostalno dok je on bio na zemlji i davao joj instrukcije. Pošto je savladala kretanje letelice po zemlji, uspela je i da poleti i da zadrži letelicu u vazduhu u dužini od 270 m. Narednog dana, napravila je dva kruga letelicom i u vazduhu prešla razdaljinu od 6 km.[3]
Ovaj let se uzima kao prvi let izveden od strane žene pilota u letelici sa sopstvenim pogonom težom od vazduha, mada postoje neki dokazi da su druge dve žene, P. Van Potelsberg i Tereza Peltije izvele samostalne letove sa Anri Farmanom i Leonom Delagranžom godinu dana ranije. Tereza Peltije, koja je ostala zapamćena kao prva žena putnik u avionu, tokom 1908. godine izvela je samostalni let u dužini od 200 m.[4]
8. marta 1910. godine, u 24. godini, dobila je dozvolu broj 36 Međunarodne vazduhoplovne federacije (Fédération Aéronautique Internationale, FAI) i postala prva žena sa pilotskom dozvolom na svetu.
De Laroš se 8. jula 1910. godine takmičila za „Žensku nagradu“ na mitingu u Remsu u Voazenovom dvokrilcu i tom prilikom je doživela tešku nesreću. Umalo je poginula u nesreći, a nakon oporavka od dve godine se vratila pilotiranju. Ubrzo je postavila nove rekorde među ženama pilotima, uključujući daljinu (323 km) i visinu (4.500 m) koju je letelica postigla tokom leta.[1]
Sa prijateljem, Šarlom Voazenom, 26. septembra 1912. doživela je tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je Voazen izgubio život.[5]
Osvojila je i Coupe Femina 1913, u kojem je, 25. novembra prešla razdaljinu od 323 km u neprekidnom letu dužem od 4 sata.
Tokom Prvog svetskog rata, s obzirom na to da se letenje smatralo previše opasnim za žene, služila je u vojsci kao vojni vozač, prevozeći oficire iz pozadinskih linija do linije vatre.[6]
U junu 1919. godine postavila je novi visinski rekord među ženama pilotima od 4.785 m.[7]
Smrt[uredi | uredi izvor]
De Laroš je, kao talentovani inženjer, 18. jula 1919. godine, na aerodromu u Krotou kopilotirala novom letelicom u nadi da će postati prva žena test pilot. Međutim, letelica se tokom spuštanja srušila i pilot i de Laroš su poginuli.
Statua Remon de Laroš nalazi se na Le Burže aerodromu u Francuskoj.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Remon de Laroš 1909. godine -
Remon de Laroš 1915. godine -
Remon de Laroš na mitingu u Remsu
_circa_1915.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Ralph S. Cooper, D.V.M. „Veb sajt Early Aviators - Biografija Remon de Laroš”. Earlyaviators.com. Arhivirano iz originala 27. 08. 2018. g. Pristupljeno 10. 3. 2015.
- ^ Eileen F. Lebow (7. 4. 2003). Before Amelia: Women Pilots in the Early Days of Aviation. Brassey's. ISBN 978-1-57488-532-3. Pristupljeno 24. 2. 2015.
- ^ „Časopis Flight, strana 695, 30. oktobar 1909”. Flightglobal.com. 30. 10. 1909. Pristupljeno 10. 3. 2015.
- ^ „Thérèse Peltier[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 08. 04. 2017. g. Pristupljeno 24. 02. 2015. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ Ralph S. Cooper, D.V.M. „Veb sajt Early Aviators - Biografija Šarla Voazena”. Earlyaviators.com. Arhivirano iz originala 23. 09. 2015. g. Pristupljeno 10. 3. 2015.
- ^ „Univerzitet u Hjustonu, „Engines of our Ingenuity, No. 1813: Raymonde de Laroche“, članak Džona Linharda, pristupljeno 24. 2. 2015”. Uh.edu. 22. 10. 1909. Pristupljeno 10. 3. 2015.
- ^ „Veb sajt Smitsonijana”. Airandspace.si.edu. 8. 3. 1910. Arhivirano iz originala 04. 03. 2015. g. Pristupljeno 10. 3. 2015.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Stranica na veb sajtu Smitsonijana posvećena Remon de Laroš Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2015)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
