Repozitorijum

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Repozitorijum (kontrola verzija).

Repozitorijum je organizovana zbirka različitih dokumenata (knjiga, članaka, slika i dr.) u digitalnom obliku. Taj materijal je ili originalno nastao u digitalnom obliku ili je naknadno digitalizovan. Mnogi repozitorijumi nastaju procesom samoarhiviranja koji podrazumeva da autori sami unose svoje radove (objekte) u sistem i opisuju ih standardizovanim metapodacima.[1] Repozitorijumi imaju svoje početke 90-ih godina, u oblasti fizike i matematike, gde su akademici iskoristili mrežu da podele svoja istraživanja sa drugim kolegama. Ovaj proces je bio dragocen jer je ubrzao naučni ciklus objavljivanja i pregleda rezultata.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Reč repozitorijum potiče od lat. reči repositorium koja označava ormar, spremište ili magacin. Ovaj termin se nalazi u Kembridžovom rečniku i označava mesto gde se stvari mogu pronaći i skladištiti.[2]

Opšte karakteristike[uredi | uredi izvor]

Podaci sačuvani u repozitorijumu mogu se distribuirati putem  interneta ili putem fizičkog medija, kao što je kompakt disk. Oni mogu biti javno dostupni ili zaštićeni i tada im je potrebna  prethodna autentifikacija. Najpoznatiji repozitorijumi su akademske i institucionalne prirode. Repozitorijumi obično imaju sisteme podrške i preventivno i korektivno održavanje, što znači da se informacije mogu vratiti u slučaju da mašina postane neupotrebljiva. Ovo je poznato kao digitalno čuvanje[3]  i ono zahteva iscrpan rad na kontrolisanju kvaliteta i integriteta da bi ispravno radilo.[4]

Deponovanje ne treba mešati sa objavljivanjem. Repozitorijum je način da se javno prikaže rad istraživača i omogući  njihovo dalje širenje: autori stavljaju na raspolaganje u otvorenom pristupu verziju članaka koje su objavili u časopisima u zatvorenom ili otvorenom pristupu. To znači da sistemi repozitorijuma imaju tendenciju da se integrišu sa drugim veb sistemima i aplikacijama.[5][6]Repozitorijumi takođe igraju važnu ulogu u univerzitetskoj obuci.[7]

Neke institucije promovišu korišćenje svojih repozitorijuma kao dodatnu uslugu istraživaču. Druge institucije obavezuju autore ili istraživače da deponuju svoje publikacije (ili određene vrste, kao što su doktorske teze) u institucionalnom repozitorijumu, radi vidljivosti, uticaja i očuvanja.[8]U nekim zemljama, na primer u Argentini je donet zakon o otvorenom pristupu koji promoviše implementaciju i upotrebu repozitorijuma institucija podržanih javnim fondovima,[9] dok druge zemlje rade na odobravanju sličnih zakona, na primer Meksiko.[10]

Podela repozitorijuma prema vrsti materijala:[uredi | uredi izvor]

  • Tematske
  • Institucionalne

Tematski repozitorijumi sadrže radove iz određene oblasti.[1]

Institucionalni repozitorijumi  sadrže radove koji su nastali kao rezultat rada neke ustanove (npr. univerziteta) ili radove koji su značajni za njen rad.[1]

Softver[uredi | uredi izvor]

Izbor softvera je ključno pitanje za implementaciju repozitorijuma digitalnih objekata. Postoje različiti modeli : besplatan ili komercijalni, vlasnički ili softver otvorenog koda, model servisnog softvera. U svakom slučaju, oni moraju ispunjavati sledeće uslove:

  • Podrška za različite formate datoteka, prilagodljivost, proširivost i održavanje sistema.
  • Prihvatanje standarda metapodataka, deskriptivnih, konzervatorskih, administrativnih.
  • Trajna lokacija dokumenata, ugrađivanjem trajnih identifikatora digitalnih objekat kao što su DOI, Handle.
  • Aplikacije za pretraživanje i vizualizaciju metapodataka.
  • Potpuni tekstualni interfejs za pretragu.
  • Autentifikacija i autorizacija korisnika.
  • Prilagođavanje softvera (API).

Neki od najpoznatijih softvera za institucionalne repozitorijume su:

  • Bepress10[11] (komercijalni softver, plaćanje licence i pretplata).
  • CONTENTdm11[12](komercijalni softver, razvijen od strane OCLC).
  • DSpace (besplatan softver otvorenog koda koji su razvili MIT i HP Labs).
  • Eprints12[13] (besplatan, otvorenog koda, razvijen od strane Sauthempton univerziteta).
  • Greenstone (besplatan i višejezični softver otvorenog koda, licenciran pod GNU General Public Licence).
  • Open Repository13[14] (komercijalni softver, usluga osnivanja i održavanja koju je razvio BioMed Central).

Pravni okvir[uredi | uredi izvor]

Radovi uključeni u repozitorijum moraju biti u skladu sa važećim zakonima o pravima koja autori imaju na svoj rad. Razmatraju se dve vrste prava: moralno i rodno. Moralna prava su stalna, neotuđiva, ne produžujuća i ne propisuju. Imovinska ili autorska prava su ekonomska, prenosiva i vremenski ograničena. Ekonomska prava, generalno, su eksploatacija. Ovo pravo se obično prenosi na treća lica potpisivanjem ugovora. Potpun ili delimičan prenos ovog prava može biti  u vidu: reprodukcije, distribucije, javne komunikacije i transformacije. Akademske institucije moraju da artikulišu zakonske uslove repozitorijuma koji razmatraju prava eksploatacije, deponovanja i pristupa sadržaju. Na ove aspekte može uticati dodeljivanje prava na eksploataciju koje su istraživači prihvatili u uredničkim ugovorima.

Mnogi autori daju sva prava izdavačima koji objavljuju njihove radove. To znači da oni gube  eksploatacionu imovinu do zaključenja potpisanog ugovora (postoje i izuzeci kada ih autori mogu koristiti u didaktičke svrhe ili za ličnu upotrebu). Posledice ovog isključivog ustupanja su višestruke i značajno utiču na objavljivanje, distribuciju i upotrebu dela. Postoje alternativne ugovorne opcije za ekskluzivnu cesiju, kao što je parcijalna cesija (u kojoj su za autora ustanovljena prava i druga - kao što je publikacija ili distribucija - za izdavača) ili ne-cesija (u kojoj autor zadržava autorsko pravo, ali izdaje dozvolu izdavaču, po licenci, za objavljivanje dela).

Među različitim alternativama o celoukupnom i ekskluzivnom ustupanju prava na eksploataciju dela su:

  • Objavljivanje u časopisima otvorenog pristupa (iscrpna lista je u DOAJ).
  • Objavljivanje u časopisima sa pretplatom koji omogućavaju samo arhiviranje u otvorenim repozitorijumima.
  • Objavljivanje u časopisima sa pretplatom koji ne zahtevaju ekskluzivnu cesiju.
  • Izmena izdavačke licence.
  • Odlučite se za alternativnu licencu (na primer, Krijejtiv komons, Open Data Commons).

Pregledi repozitorijuma u otvorenom pristupu[uredi | uredi izvor]

Registar repozitorijuma u otvorenom pristupu - ROAR[uredi | uredi izvor]

Omogućava pretraživanje više od 3000 repozitorijuma svugde u svetu. Repozitorijume je moguće pretraživati po više kriterijuma, kao što su zemlja porekla, vrsta, intenzitet aktivnosti.[15]

Direktorijum repozitorijuma u otvorenom pristupu - DOAR[uredi | uredi izvor]

Direktorijum omogućava pretraživanje više od 2200 svetskih zbirki, po više kriterijuma (oblasti, zemlji, jeziku).[16]

BASE[uredi | uredi izvor]

Portal resursa u otvorenom pristupu koji održava Univerzitetska biblioteka u Bilefeldu.[17]

Tematski repozitorijumi u otvorenom pristupu[uredi | uredi izvor]

ArXiv[uredi | uredi izvor]

ArXiv je najstariji repozitorijum (nastao 1991) u kojem autori pohranjuju svoje radove iz oblasti fizike, matematike, računarstva, kvantitativne biologije i statistike. Repozitorijum održava i finansira Univerzitet Kornel u američkoj državi Njujork.[18]

PubMed[uredi | uredi izvor]

PubMed omogućava pretraživanje više od 20 miliona radova iz biomedicinskih nauka, uključujući MEDLINE i knjige dostupne onlajn. Dostupni podaci o radovima mogu sadržavati i link do punog teksta u okviru sadržaja samog PubMeda ili na sajtovima izdavača.[19]

RePEc[uredi | uredi izvor]

RePEc (Research Papers in Economics) repozitorijum je nastao zajedničkim radom volontera iz 75 zemalja sa namerom da poveća diseminaciju informacija iz oblasti ekonomije. Reč je o bazi podataka koja sadrži članke, knjige, poglavlja, radne materijale i dr.[20]

Institucionalni, univerzitetski repozitorijumi u Srbiji[uredi | uredi izvor]

  • Digitalni repozitorijum Univerziteta u Beogradu
  • Digitalni repozitorijum PHAIDRA je sistem za pohranjivanje i upravljanje digitalnim objektima. On omogućava nastavnicima i saradnicima univerziteta u Srbiji (Beogradu, Nišu i Kragujevcu) da svoje naučne radove, publikacije i druga dokumenta sami unesu u sistem gde će biti trajno arhivirani. U sistemu mogu biti deponovani nepublikovani i publikovani radovi, uz potpuno poštovanje autorskih prava. Moguće je pohranjivanje i dokumenata važnih za nastavni, naučni, administrativni i organizacioni rad na univerzitetu, i različitih vrsta digitalnih objekata: slika, tonskih dokumenata, video zapisa, linkova itd. Objekti su opisani standardizovanim metapodacima i pretraživi po svim poljima.[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Stolić, Dragana. „LibGuides: Pretraživanje informacionih izvora - kako pronaći literaturu : Digitalni repozitorijumi”. unilib.libguides.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2019-05-29. 
  2. ^ „REPOSITORY | meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-29. 
  3. ^ Texier, José Daniel; Villarreal, Gonzalo Luján; Lira, Ariel Jorge; De Giusti, Marisa Raquel (2012). „Las actividades y el planeamiento de la preservación en un repositorio institucional” (na jeziku: španski). 
  4. ^ Villarreal, Gonzalo Luján; Lira, Ariel Jorge; Oviedo, Néstor Fabián; De Giusti, Marisa Raquel (2013-10-29). „Control de integridad y calidad en repositorios DSpace” (na jeziku: španski). 
  5. ^ Terruzzi, Franco Agustín; Villarreal, Gonzalo Luján; Lira, Ariel Jorge; De Giusti, Marisa Raquel (2013-10-29). „Infraestructura interoperable alrededor del repositorio institucional SEDICI” (na jeziku: španski). 
  6. ^ Villarreal, Gonzalo Luján; Sobrado, Ariel; Vila, María Marta; Marmonti, Emiliano Horacio; De Giusti, Marisa Raquel (2006). „Tecnologías para propagar los contenidos de una Biblioteca Digital” (na jeziku: španski). 
  7. ^ Lira, Ariel Jorge; Villarreal, Gonzalo Luján; Oviedo, Néstor Fabián; De Giusti, Marisa Raquel; Texier, José (2012-10-18). „El uso de repositorios y su importancia para la educación en Ingeniería” (na jeziku: španski). ISBN 9789871896035. [mrtva veza]
  8. ^ Plata, Universidad Nacional de La (2011-02-24). „Resolución no. 78/11” (na jeziku: španski). 
  9. ^ Percivale, Bruno (2013-11-14). „La Ley de Acceso Abierto a la Información Científica ya es una realidad”. Blog del repositorio institucional de la UNLP - SEDICI (na jeziku: španski). Pristupljeno 2019-05-29. 
  10. ^ Percivale, Bruno (2014-03-19). „México aprueba una ley para la creación de un repositorio nacional”. Blog del repositorio institucional de la UNLP - SEDICI (na jeziku: španski). Pristupljeno 2019-05-29. 
  11. ^ „Digital Commons”. bepress (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-29. 
  12. ^ „home”. OCLC (na jeziku: engleski). 2019-03-19. Pristupljeno 2019-05-29. 
  13. ^ „EPrints Services” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-29. 
  14. ^ „Open Repository | from Atmire, offers Enhanced DSpace Software, Hosting, Services”. www.openrepository.com. Pristupljeno 2019-05-29. 
  15. ^ „Welcome to the Registry of Open Access Repositories - Registry of Open Access Repositories”. roar.eprints.org. Arhivirano iz originala 30. 10. 2012. g. Pristupljeno 2019-05-29. 
  16. ^ „Directory of Open Access Repositories - v2.sherpa”. v2.sherpa.ac.uk. Pristupljeno 2019-05-29. 
  17. ^ „BASE - Bielefeld Academic Search Engine | What is BASE?”. www.base-search.net. Pristupljeno 2019-05-29. 
  18. ^ „arXiv.org e-Print archive”. arxiv.org. Pristupljeno 2019-05-29. 
  19. ^ pubmeddev. „Home - PubMed - NCBI”. www.ncbi.nlm.nih.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-29. 
  20. ^ „RePEc: Research Papers in Economics”. repec.org. Pristupljeno 2019-05-29. 
  21. ^ „Phaidra - Univerzitet u Beogradu”. phaidrabg.bg.ac.rs. Pristupljeno 2019-05-29. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Репозиторијум&oldid=26989388”