Republika Ezo
| Republika Ezo 蝦夷共和国 Ezo | |||
|---|---|---|---|
 Republika Ezo | |||
| Geografija | |||
| Kontinent | Azija | ||
| Regija | Istočna Azija | ||
| Zemlja | Japan (Hokaido) | ||
| Glavni grad | Hakodate | ||
| Društvo | |||
| Službeni jezik | Japanski, Ainu | ||
| Politika | |||
| Oblik države | Republika | ||
| Vladari | |||
| — Predsednik | Enomoto Takeaki | ||
| Istorija | |||
| — Osnivanje | 27. januar 1869. | ||
| — Ukidanje | 27. jun 1869. | ||
| Zemlje prethodnice i naslednice | |||
| Prethodnice: | Naslednice: | ||
|
.svg){kind=small}
| ||
Republika Ezo (jap. 蝦夷共和国, translit. Ezo Kyōwakoku) bila je kratkotrajna država osnovana 1869. od strane svrgnute vlade Tokugava šogunata. Obuhvatala je teritoriju ostrva Hokaido i deo Kurilskog arhipelaga.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Nakon poraza snaga Tokugava šogunata u Bošin ratu (1869) tokom perioda Meidži obnove, deo bivše šogunove mornacice, vođene od strane admirala Enomoto Takeakija, prebegao je na severno ostrvo Ezo (stari naziv za ostrvo Hokaido), zajedno sa nekoliko hiljada vojnika i francuskih vojnih savetnika. U svom poslednjem pokušaju da očuva tradiciju samuraja Enomoto piše molbu carskom dvoru da dozvoli da se Hokaido izuzme od novih promena ali biva odbijen.[1]
Osnivanje republike i vojna organizacija[uredi | uredi izvor]
U januaru, 1869. osnovana je nezavisna republika Ezo, sa organizacijom vlade zasnovanom na sistemu SAD gde je Enomoto izglasan među samurajima kao prvi predsednik države (tz. „sosai).[2] Ovi izbori se smatraju prvim izborima u Japanu budući da je država još uvek bila pod stegama feudalne vladavine gde je volja ratnog vođe, šoguna bila neopovrgljiva, a nakon toga počele su i pripreme za međunarodno priznanje od drugih država.
Novčani fond kojim je raspolagala iznosila je 180.000 japanskih rjo zlatnika koje je Enomoto pridobio iz zamka u Osaki, prateći šoguna tokom njegovog prebega nakon Toba-Fušimi bitke, rane 1868. godine.[3]
Tokom zime 1868—1869. godine, odambrene snage stacionirane duž južne su znatno poboljšanje, pogotovo oko zamka Gorjokaku. Trupe su bile organizovane pod zajedničkom komandom Francusko-Japanskih komandanata, gde su trupe bile podeljene u četiri brigade nad kojom bi komandovao jedan od francuskih oficira a svaka od brigada bila je podeljena na dve polu-brigade svaka pod jednim japanskim narednikom.
Poraz od carske vojske[uredi | uredi izvor]
Carskim trupama nije odgovaralo da se na severnom Japanskom ostrvu oformi zasebna država već su hteli da Japan ostane u celini pa se u aprilu 1869. snaga od 7000 vojnika šalje u Hokaido. Carske snage su brzo napredovale, pobedivši u borbi u Hakodateu (glavnom gradu republike Ezo) gde su okružili zamak Gorjokaku. Enomoto, kao predsednik i predstavnik države, predaje se 26. juna 1869. snagama oblasti Sacuma i njenom komandantu Kurodi Kijotaki.[4] Ostalo je zabeleženo da je Kuroda bio veoma impresioniran posvećenosti Enomota u borbi do te mere da je pomogao da mu se posle suđenja poštedi život. Iste godine, ostrvo dobija novi naziv Hokaido što bi u grubom prevodu značilo „oblast severnog mora“.[4]
Nakon republike[uredi | uredi izvor]
| Državna vlada | |
|---|---|
Vođe republike Ezo sa predsednikom Enomoto Takeakijem (napred desno). | |
| Predsednik | Enomoto Takeaki |
| Potpredsednik | Macudaira Taro |
| Ministar za mornaricu | Arai Ikunosuke |
| Ministar vojske | Otori Keisuke |
| Asistent ministra vojske | Hidžikata Tošizo |
| Hakodate magistrat | Nagai Jaojuki |
| Asistent Hakodate magistrata | Nakadžima Saburosuke |
| Esaši magistrat | Macuoka Širodžiro |
| Asistent Esaši magistrata | Kosugi Masanošin |
| Macumate magistrat | Hitomi Kacutaro |
| Ministar za amelioraciju | Sava Tarozaemon |
| Ministar finansija | Enomoto Mičiaki |
| Ministar finansija | Kavamura Rokuširo |
| Komandant mornarice | Koga Gengo |
| Komandant kopnene vojske | Furuja Sakuzaemon |
| Zvaničnik za vojno-pravna pitanja | Takenaka Šigekata |
| Zvaničnik za vojno-pravna pitanja | Imai Nobuo |
Mada kasniji istorijski tekstovi napominju da je tek u martu 1869. Enomoto zvanično prihvatio vladavinu cara, carska volja se republici Ezo nikada nije dovodila u pitanje što je dokazano porukom Enomotoa carskoj vladi pri dolasku u Hakodate:
| „ | Zemljoradnici i trgovci nisu ni ka koji način ometeni, žive bez straha radeći i podržavajući nas doprinoseći uzgoju. Molimo da ovaj deo carstva bude ustupljen našem gospodaru Tokugavi Kamenosukeu (Tokugava Ijesato) a mi ćemo kao odgovor na ovu dobru volju pokazati čuvanjem severne granice.[5] | ” |
Iz ove Emotove perspektive, napori da se uspostavi zasebna vlada u Hokaidu nije bila samo zbog porodice Tokugava već i zbog odbrane koja bi republike Ezo ustupila u obrani cele zemlje, budući da je zbog zapadnih osvajanja azijskih zemalja i pretvaranja država u kolonije, to bila glavna briga Japanskog naroda. Savremeni istorijski istraživači zabeležili su da se ostrvo Ezo vekovima nije smatralo delom centralne države, već nekim zasebnim delom zemlje pa se osnivanje države Ezo nije moglo opisati kao separatizam u bukvalnom smislu te reči već kao političko-socijalni entitet koji je kasnije najnormalnije priključen Japanskoj državi.[6]
Enomoto je odslužio kratku zatvorsku kaznu i nakon puštanja 1872. godine dobija posao kao vladin službenik u Hokaidu. Kasnije postaje ambasador u Rusiji a tokom života držaće i nekoliko ministarskih pozicija u meidži vladi.
-
Enomoto Takeaki, predsednik. -
Otori Keisuke, glavni komandant. -
Arai Ikunosuke, komandant mornarice. -
Hidžikata Tošizo, komandant Šinsengumija.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hillsborough, str. 4
- ^ Hübner 1874, str. 138.
- ^ Onodera 2004, str. 97.
- ^ a b Onodera 2004, str. 196
- ^ Black 1881, str. 240–241
- ^ Suzuki 1998, str. 32.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hübner, Joseph Alexander (1874). A Ramble Round the World, 1871: Japan. London: Macmillan. str. 138. Pristupljeno 23. 5. 2013. Nepoznati parametar
|coauthor=ignorisan [|author=se preporučuje] (pomoć) - Ballard C.B., Vice-Admiral G.A. The Influence of the Sea on the Political History of Japan. London: John Murray, 1921.
- Black, John R. Young Japan: Yokohama and Yedo, Vol. II. London: Trubner & Co., 1881.
- Hillsborough, Romulus (2005). Shinsengumi: The Shogun's Last Samurai Corps. Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3627-2.
- Onodera Eikō, Boshin Nanboku Senso to Tohoku Seiken. Sendai: Kita no Sha, 2004.
- Sims, Richard. French Policy towards the Bakufu and Meiji Japan 1854-1895, Richmond: Japan Library, 1998.
- Suzuki, Tessa Morris. Re-Inventing Japan: Time Space Nation. New York: M.E. Sharpe, 1998.
- Yamaguchi, Ken. Kinsé shiriaku A history of Japan, from the first visit of Commodore Perry in 1853 to the capture of Hakodate by the Mikado's forces in 1869. Trans. Sir Ernest Satow. Wilmington, Del., Scholarly Resources, 1973.
